Ćutanje...

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
proleće
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 103
Придружен: 17 Феб 2015, 00:13
Место: u snovima

Ćutanje...

Порукаод proleće » 17 Феб 2015, 01:11

Nije mi svojstveno da ćutim...
Da, ali svako ima svoj dan ,,D,,... i onda se krše sva pravila, stavovi , principi...

Sposobnost ćutanja je vrlina retkih...kažu da je zlato...mislim da je i više od toga.;

Ćutim kada mi je teško, tada zaboravim da imam sestru, prijatelja, kuma... Ćutim jer teške teme malo ko želi da sluša, nema gde više da im stane od svojih;
Ćutim jer lakše mi je da suze pričaju...čini mi se da tada bol pobedjuje svaki osećaj drugi...i šta onda ...ostaje samo ćutanje.
Ćutim jer ne želim da me čuju, da se zaštitim od osećaja da su moje reči samo proklizale kroz nečije uši, ćutim kad sam srećna da mi ne bi pomogli da zaboravim zašto sam srećna.
Ćutim jer uzalud trošiti reči na one koji svoju glupost i površnost doživljavaju kao neprocenjivu pamet... I zato što sam pomalo misteriozna i ne želim da se uklopim u tu bezličnu rulju. Moj pogled govori mnogo više od njihove reči.
Ima tišina kojih se sećam kao najlepših reči...
Neprestano koračam a sve sam dalje...