Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Авг 2014, 12:55

Danas mi se obratio Dušan Gojkov da obrišem njegove knjige od tamo gde sam ih postavila. Uradih kako je rekao. Šteta. Ne kapiram zašto :? valjda su u pitanju su pare, uvek tako nažalost. Nije dobro ako je gratis. A ja sam mislila da je važno da se knjige čitaju...
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 27 Авг 2014, 13:13

Pa to ti pričam. Niko od knjiga ne živi (tako bar tvrde) a štite autorska prava. Meni je stotinak knjiga skinuto sa scribda. Čim se neko požali, taj sajt automatski raguje, čak i ako to nije autor knjige....
:mah :mah :mah

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Авг 2014, 14:51

Ti si dobro prošao, meni su obrisali nalog-e. Da, vraćala sam im se, ali više ne. Već neko vreme sam na http://www.calameo.com, oni nisu tolike "poštenjačine" :wink:
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 27 Авг 2014, 17:23

Nikad se nije manje čitalo a nikad se nisu više štitila autorska prava.
I šta štite?
90% novih stvari je za bacanje, kakva prava, kakvi bakrači....

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 23 Дец 2014, 21:34

Malko ali značajno sam umorna.....

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 05 Феб 2015, 14:31

Слика
 
Večeras ćemo za njih voljeti.
Bilo ih je 28.
Bilo ih je pet hiljada i 28.
Bilo ih je više nego sto je ikad u jednoj pjesmi bilo ljubavi.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.
Mi, koji smo po peronima jednog vijeka odbolovali samoće svih
svjetskih Robinzona,
mi, koji smo nadživjeli tenkove i nikog nismo ubili
mala velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti.
I ne pitaj jesu li se mogli vratiti.
I ne pitaj je li se moglo natrag dok je posljednji put,
crven kao komunizam, goreo horizont njihovih želja.
Preko njihovih neljubljenih godina, izbodena i uspravna,
prešla je budućnost ljubavi.
Nije bilo tajni u polegnuloj travi.
Nije bilo tajni u raskopčanoj bluzi.
Nije bilo tajni u klonuloj ruci s ispuštenim ljiljanom.
Bile su noći, bile su žice, bilo je nebo koje se gleda posljednji put,
bili su vozovi koji se vraćaju prazni i pusti, bili su vozovi
i makovi, i s njima, s tužnim makovima jednog vojničkog ljeta,
s divnim smislom podražavanja, takmičila se njihova krv.    
A na Kalemegdanima i Nevskim Prospektima, na Južnim Bulevarima
i kejovima rastanka, na Cvjetnim Trgovima i
Mostovima Mirabo, divne i kad ne ljube,
čekale su Ane, Zoje, Žanet.
Čekale su da se vrate vojnici.
Ako se ne vrate, svoja bijela negrljena ramena daće dječacima.
Nisu se vratili.    
Preko njihovih streljanih očiju prešli su tenkovi.
Preko njihovih streljanih očiju.
Preko njihovih nedopjevanih marseljeza.
Preko njihovih izresetanih iluzija.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.    
Na zbornom mjestu ljubavi sad čekaju kao grobovi.
Mala velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti…  

Nešto me "savatalo", a Kiko je Bogom dan za takvu mene

http://s000.tinyupload.com/download.php?file_id=95937503003048365371&t=9593750300304836537186249
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 16 Апр 2015, 14:35

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Мај 2015, 17:08

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 26 Јун 2015, 11:41

Epilog.mp3

Vodopad ima bradu kao grof L.N.Tolstoj.
To se
u stvari
Jutro po sebi peni i razapinje dugu.
Ja sam priznao jednoj ženi
Da je život nešto prosto u meni,
- a nije baš tako prosto.
Ja sam mislio da ću ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu.

Našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja.
Prošao je oktobar.
Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
i krv.
Ulica poslednji put kisne na sirovom suncu.

Sedite malo kraj mene kao kraj groba.
Minut pošte za moje preminulo najrumenije doba.
Sedite malo kraj mene
Vidite: opet sam dobar.
Iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
kao streljanom vojnom beguncu.

Proletele su ogromne zlatne kočije
kroz naše utrnule oči,
- a mi ih sačuvali nismo.
Nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo
Gorko od smeha i slatko do plača.
Dozvolite mi da posle svega
dalekoj nekoj gosdpođici napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično
kao što pišu senilni penzionisani admirali
preživeloj posadi sa potopljenog razarača.

Gospođice,
kazaću,
gospođice,
sve je,
sve je,
sve je gotovo.
Ovde cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.
I sve je,
sve je,
sve je spokojno
kao da vetar nikad nije šamarao drvored
i po oknu se pleo.

Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed ne znači da sam beo.

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila sita od ono malo mojih noktiju
i dlanova.
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voelo bih da sačuvaš moje najdivnije vrhove
na horizontalama tvog dna
i proneseš moje oči kroz tišinu tuđih očiju
i stanova,
i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta ponovo se plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli,
ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko te plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

Ovde kod mene
dani imaju ukus piva i dosade.
Ponekad kaplju kiše
čudno,
spokojno.
Nemam volje ni da živim ni da se ubijem.
Sasvim sam nalik na lađu koja luta bez posade
i ne želi da zbriše
sa svoga oka nešto uzaludno,
nešto pokojno,
nešto golubije.

Možda je dobro da znaš:
posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju.
Nekad prvi žutokljunac republike,
danas - mogu da podignem zarozane čarape
lično bogorodici
u dostojanstvo prerušen.

Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mali žuti psi
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe keruše.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
i onako pevuše.

Ti me svakako razumeš:
sve je,
sve je
sve je gotovo.
Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali ja,
koji najmanje znam o sreći,
hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.

Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rođački kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,
kao da znaju za nas.

Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.

Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.

Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.

Inače,
zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen
pomalo krišom,
kroz suze,
pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv među pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik među pastuvima.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 16 Јул 2015, 19:35

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 23 Јул 2015, 15:19

setkajuci naidjoh na Слика pa mi pade na pamet vreme moje generacije, kada su (skoro) obavezne bile knjige sa iskljucivo crvenim koricama... :wink:
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Сеп 2015, 14:21

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Нов 2015, 18:35

Слика

Duško Radović
MOJ KOFER JE SPREMAN
Ako mene pitate, ja sam za opreznost, za preventivu. Sa muževima se nikad ne zna...
Žena mora svakog trenutka da bude spremna na sve. Za svaki slučaj.
Zato ja stalno držim u predsoblju spakovam kofer sa mojim stvarima.
Ono što mi je najpotrebnije, to držim u koferu.
I moj muž to zna. Ako se nešto dogodi, ako me izda ili izneveri, ja uzimam kofer i odlazim.
S vremena na vreme promenim stvari u koferu, operem ih, ispeglam, provetrim - pa opet u kofer!
Taj mi kofer stoji kao onaj pesak za gaženje požara...Ako ne bude požara, molim!
Nećemo upotrebiti pesak.
I da vidite, moj muž malo cvikuje od tog kofera. Možda bi nekad i pokušao nešto ali ga taj kofer i isprati i dočeka. Ne može a da ne misli na njega.
To ga, razumljivo, nervira i iks puta me molio da sklonim kofer da ga više ne nerviram, ali a neću!
Samo tako mogu da te sačuvam, ako se nerviraš.
Ako te uhvatim, ako ti nađem karte u džepu, ja tog trenutka odlazim i nikad se više ne vraćam.
Prema tome, možemo da se volimo, i sve normalno, ali kofer ima da stoji tamo gde sam ga ostavila!
Слика

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 04 Нов 2015, 23:14

kad spomenu ,fotomaniju ...ova ti je ,"Vrh"!
Pozdrav,Mustrice :mah
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Нов 2015, 18:43

:mah zara :)===0
Слика