Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 22 Јан 2014, 17:44

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 22 Јан 2014, 17:45

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 06 Феб 2014, 18:38

O da, zasto bi bilo jednostavno, kad moze koMplikovano. ZaSlike ne drzi u arhivi ono sto nije Upload-ovano u licne albuMe. Tako da... :shock:

Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 10 Феб 2014, 14:17

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 11 Феб 2014, 18:02

Слика

Слика


SVI ZAJEDNO PJEVAJU: BILO JE TO, BILO JE TO, BILO JE TO NA VALENTINOVO, SJEĆAM SE JA, SJETI SE TI, TAD SE DARIVAJU ZALJUBLJENI….
DARKIĆ: (DRŽI CVIJET U RUCI, SJEDI NA STOLČIĆU I GOVORI SAM SEBI, TRGAJUĆI LATICE CVIJETA) VOLI ME, NE VOLI ME, VOLI ME, NE VOLI ME…..
NE VOOOOLIII MEEEEEE……..TO NIJE ISTINA, OVAJ CVIJET NIJE POUZDAN, UZETI ĆU DRUGI….. (PONOVNO KIDA LATICE S CVIJETA I GOVORI….)
NE TO NE MOŽE BITI ISTINA, OPET ME NE VOOOOLIIIII……..
ZAŠTO SE TO MENI DOGAĐA….ZDRAVKICE MOJA…..ŠTO SI MI TO UČINILA…..ZAŠTO ME NE VOLIŠ….A JA TEBE SANJAM…….SANJAM TVOJE DIVNE DUGE PLETENICE…KAKO LEPRŠAJU NA VJETRU, A JA IH LOVIM I VESELO ČUPAM……..SANJAM KAKO TI SVAKI DAN U TORBU STAVLJAM UGINULE KUKCE I KAKO TI IZMIČEM STOLAC NA KOJI ŽELIŠ SJESTI……O ZDRAVKICE SVE TO ČINIM ZA TEBE, A TI MENE NE VOOOOLIIIŠŠŠŠŠ……
NE MOGU TO VIŠE PODNIJETI, TKO ĆE MI POMOĆI U MOJOJ NESRETNOJ LJUBAVI…..
(DOLAZI VILA VALENTINA )
VALENTINA: JA ĆU TI POMOĆI, DARKIĆU….
DARKIĆ: TI ???? TI ĆEŠ MI POMOĆI? A TKO SI TI ??? I KAKO ĆEŠ MI POMOĆI????
VALENTINA: ZOVU ME VILA VALENTINA…JER POMAŽEM NESRETNO ZALJUBLJENIM LJUDIMA….
DARKIĆ: GLUPOST !!!! JA UOPĆE NISAM NESRETNO ZALJUBLJEN…..I TI NE ZNAŠ NIŠTA O MENI…
VALENTINA: ZNAM, ZNAM….PROMATRAM TE VEĆ NEKOLIKO DANA….I AKO SE TAKO BEZOBRAZNO NASTAVIŠ PONAŠATI PREMA ZDRAVKICI, NIKADA TE NEĆE ZAVOLJETI…
DARKIĆ: BEZOBRAZNO!!!!!????? ČINIM SVE NAJLJEPŠRE STVARI ZA NJU…..A TI KAŽEŠ DA JE TO BEZOBRAZNO……
VALENTINA: ČUPANJE ZA KOSU…..UGINULI KUKCI…..DJEVOJČICAMA TO NIKAKO NIJE LIJEPO…
DARKIĆ: DA????? A ŠTO DA ONDA UČINIM, KAKO DA SE PONAŠAM???
VALENTINA: OTPJEVAJ JOJ NEKU PJESMU…..DJEVOJČICE TO JAKO VOLE….ŽELIM TI SREĆU….VIDIMO SE USKORO….(VILA ODLETI)
DARKIĆ: (UZIMA SVOJU GITARU I ODLAZI ZDRAVKICI POD PROZOR PJEVATI…)
------DONIO SAM TI BUKET CVJETOVA ( PJEVA ZVIJAJUĆI I GLUPIRAJUĆI SE),
ALI S NJIM SAM TE UGLEDAO JA…..PRAVILA SI SE DA NE POZNAŠ ME, BACIT
ĆU VODU NA TEBEEEEEEE….
ZDRAVKICA SE NALAZI U SVOJOJ SOBI I GLEDA SE U OGLEDALO, SVOJOM
PJESMOM DARKIĆ JE NERVIRA…USTAJE SE I KROZ PROZOR NA DARKIĆA BACA
…..STVARI I GOVORI: ODLAZI, BEZOBRAZNIĆE JEDAN…..
DARKIĆ SAV IZNENAĐEN POGOĐENOM LOPTOM, ODLAZI ZBUNJEM, ŠTO JE
LOŠE UČINIO….
DARKIĆ: MOŽDA BIH JOJ TREBAO SAM NAPISATI NEKU PJESMU, A NE PJEVATI
OVE GLUPOSTI OD NEKOG ZDRAVKA VALENTINA..
UZIMA PAPIR I OLOVKU I PIŠE PJESMU:
O MOJA ZDRAVKICE,
DEBELJUŠKASTA KOKICE…
VOLIM TVOJE DUGE PLETENICE,
KADA U NJIH UPLIČEM SVOJE OŠTRE ŠKARICE…
DOLAZI VALENTINA: UDARA DARKIĆA PO GLAVI I GOVORI: I TI MISLIŠ TAKO
OSVOJITI VALENTINU???
DARKIĆ: A ŠTO NEDOSTAJE MOJOJ PJESMI????!!! ČAK SE I RIMUJE….
VALENTINA: JOJ DARKIĆU, ALI NJOJ PIŠEŠ SAMO NEPODOPŠTINE KOJE BI JOJ
VOLIO UČINITI, SVE JE TO RUŽNO….TREBAŠ JOJ NAPISATI LJUBAVNU
PJESMU..ILI POKLONITI LIJEPO CVIJEĆE …ILI LICITARSKO SRCE….
DARKIĆ: AHAAAAA…..NEĆU ODUSTATI OD ZDRAVKICE….NAPISATI ĆU JOJ
NAJLJEPŠU PJESMU…..I POKLONITI NEJLJEPŠE SRCE….KOJE POSTOJI…
(PIŠE PJESMU I IZRAĐUJE SRCE I GOVORI SAM SEBI: OČARAT ĆU JU SVOJIM
NASTUPOM, BIT ĆU PRAVI DON JUN):::
ODLAZI PONOVNO ZDRAVKICI POD PROZOR …..
(VALENTINA NAJAVLJUJE DARKIĆEV NASTUP: DRAGI PRIJATELJI, A SADA ZA
VAS DARKIĆ….)
DARKIĆ PJEVA I PLEŠE: TI SI MOJA LJUBILICA MALENA, JA SAM TVOJA
VARALICA ŠARENA, KADA TE VIDIM JA NA SVE ZABORAVI, ALI GLUMIM KAO
DA TE NE VIDIM, BAŠ SI SLATKA NE MOGU ODOLJETI, MOGO BI TE
POJESTI….JEEEEEE!!!
VALENTINA: (ŠAPUĆE) DARKIĆ, DARKIĆ---RECITIACIJAAAAA…
I IZRAŽAJNO RECITIRA PJESMU DOČARAVAJUĆI JE POKRETIMA RUKU…..
O ZDRAVKICE MOJA, TI SI MOJA LJUBAV STARA, TI SI DUNJA SA ORMARA,
ZBOG TEBE SE SRCE TOPI, BUDI MOJA VOLJENA…..EVO BACAM TI SE NA
KOLJENA….
ZDRAVKICA GA ZDAIVLJENO GLEDA KROZ PROZOR, NE VJERUJUĆI SVOJIM
OČIMA I UŠIMA…
NAKON ŠTO PROČITA PJESMU, KLEKNE NA KOLJENA I POKLANJA ZDRAVKICI SRCE..
ZDRAVKICA IZLAZI IZ KUĆE I SVA SRETNA POSKAKUJUĆI UZIMA SRCE, UHVATE SE ZA RUKE…
ZDRAVKICA: DARKIĆU, DARKIĆU, MOJ ZLOČESTI DARKIĆU….NITKO MI NIKADA NIJE POKLONIO NIŠTA LJEPŠE….NIKADA NISAM VJEROVALA U VALENTINOVO…
DARKIĆ: O ZDRAVKICE MOJA……A SMIJEM LI TE SAMO MALO, SAMO JEDNOM JOŠ, POVUĆI ZA PLETENICU….
ZDRAVKICA: NEEEEE……
DARKIĆ JE SVEJEDNO MALO POVUĆE I KRENU SE LOVITI U KRUG…..
VALENTINA: LJUBAV ZAISTA NE POZNAJE GRANICE…….


Слика

Napisala: Sanja Husnjak, učiteljica


a ostaLo... :mah
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Феб 2014, 16:04

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Феб 2014, 16:09

"U spomen Miroslavu - Miki Antiću" - Branislav Petrović

Dogodio se jednom na zemlji,
Na svetoj vojvodjanskoj zemlji,
Pesnik sveta,
Miroslav - Mika Antić!

Gospo'n Mika garavih sokaka,
Mika ''bači'' iz široke Bačke,
Paor i čoban iz ravnog Banata,
Filozof i bećar iz kićenog Srema!
Ciganski knez! Ružokradica!
Poslednji vojvoda Vojvodine!

Nikad ga nevideh bez konja i sokola!
Konj da ga pronosi po banatskim pustama,
A soko da mu zvezdu padalicu
iznad Mokrina lovi i ulovi...

Pa kad ono zabasamo u vetrenjače,
u napuštene mlinove, razbojnička svratišta
tad' svi poviču ''Ta di si bre, Miko''!
A onda Mika Antić postane harmonika,
postaje ćemane, postaje bas,
postaje truba, postaje tambura,
postaje vino, postaje cveće na stolu...

A onda Mika bude kralj,
bude ''Li Taj Po'', bude ''Katu''
bude ''Vijon'', bude ''Ljermontov''!
Na momente, gorak k'o Jakšić,
a opet da ga na ranu priviješ k'o Desanku.

Dogodio se jednom na zemlji,
na svetoj Vojvodjanskoj zemlji,
Miroslav Mika Antić, živo čudo u čudjenju neprestanom.

Dobar vetar kapetane,
kapetane gospo'n Miko bre!
Dobre i rodne nebeske njive!
Ej bre Miko, Miko ''bači''!

Dovidjenja Miko kišo zlatonosna!
Ej bre Miko čovečino!
Pa, putuj brate Miko,
Poslednji vojvodo Vojvodine!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Феб 2014, 06:39

Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio
potišten kada bih sve ovo što osećam,
morao da ti objašnjavam hudim jezikom
čoveka: rečima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari,
koje su mnogima tajna.

“Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena”,
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.

Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a
možda niko neće ni pokušavati da ga
otkrije. Ali ti ga već sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva.

Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moć moći.
Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
… postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer
uvek znače drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.

Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleđa.
Takvo je moje ćutanje s tobom ove noći.
Opnu po opnu, ljusku po ljusku, sluz po sluz,
zamor među nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, ćelije stena i vazduha, i ustavljena
koža vode i večnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.

Pišem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reči odgovora. Znači da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 05 Апр 2014, 11:57

Postoji li prošlost, ili je sadašnjost zatrpava, kao korov? Ili postoji samo prošlost, jer sadašnjosti nema; spoznaćemo je tek kad prođe. Ima li u životu išta jednostavno i rješljivo, ili je sve čvor i tajna?


Meša Selimović, Krug


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Мај 2014, 17:53

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Јун 2014, 14:17

Doslo mi da izmenim naslov ovoga moga kobojage blog-a. Nakon svih ovih godina "suzivota", (sa svekrvom, snajkama, losijom polovinom)-volim da budem sama! Nazalost, oni koji "brinu" o meni, ne kapiraju. Pa dok im ne kazem... !!!!$%$^^^
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Јул 2014, 15:26

Слика

"...Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao zauvek. Kad jednom pomeriš granice svoje tolerancije, onda je besmisleno da ih vraćaš nazad, jer ćeš sam sebi da izgledaš kao budala, što nije nimalo prijatno."
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 30 Јул 2014, 17:59

Juče sam iz nepoznatog razloga bila bez struje nekih dva i po sata, i (sramota me reći, što mi je za to trebao nestanak struje,:oops: ali...) uzela sam da čitam knjigu-Mostovi okruga Medison. A čim je struja došla, kao pravi internet ovisnik, hop brže bolje da je pronađem u e-obliku, pa onda film. Odgledala ga, (Robert na filmu uzima šećer u čaj, a u knjizi ne.)
A nakon svega toga da se nebi još više raspekmezila odgledala jedan od "Prljavi Harry".

A ako neko poželi...

Mostovi okruga Medison - Robert James Waller.pdf


A evo i njega :-D

Слика
Последње учитавање од Mustra дана 25 Дец 2014, 11:56, учитано 1 пут укупно.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 06 Авг 2014, 12:08

из друмовања Београдом

„...И уопште, чему путовати било куда из Београда, када он, углавном, има све? Ту нам је „Лондон”, „Москва”, „Мали Париз”, „Атина”, „Пекинг”, „Верона”, „Венеција”, ту нам је читав „Балкан”! Неки пакосник ће сигурно приметити да Београд нема мора. Којешта! А „Биоград на мору”? А „Плави Јадран”, „Бока”, „Бриони”, „Раб”, „Корнати”, „Сплит”? После друге литре вина, љуља вам се као да сте на таласима. Сем тога, у Београду је увек „Пролеће”! (Најукуснији говеђи гулаш у граду!)
Колико је Београд изузетан, најбоље сведочи чињеница да је у њега много лакше стићи из Сиднеја или Сан Франциска, него се одвести са железничке станице до Теразија, јер ниједан таксиста неће да вози тако кратку туру...”

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 18 Авг 2014, 13:30

Pismo jačem

Glumci su uvek bili plašeni, zaplašivani, prepadani. Vekovima. Sobom i drugima. Sistematski. Glumci su, od kada postoje, bili niža bića. U glumce se bežalo od kuće, glumce u kuće nisu primali. Glumci su sahranjivani van grobljanskih zidina. Čak i veliki Molijer. Glumcu se nije davala hrana u ruke da se dodirom sa njim ne bi bio okužen.
Glumce su devojke volele, ali su se za njih teško udavale sem po cenu roditeljskog prokletstva. Glumice su po pravilu proglašavane za kurve, čak i posle njihovih pedesetih godina. Onoga trenutka kad je stari čika Eshil izmislio prvog glumca, počelo je to hiljadugodišnje bežanje.
Bežanje od ljudi ka ljudima. Kažu da je jedan od prvih bio neki Tespis, ali teško da bi ostao zapamćen da nije bilo njegovih čuvenih Histrionskih kola, kojima je bežao, sklanjao se. Sve u suludoj nadi da će naići na pravog čoveka.
Gledalaca je uvek bilo i biće ih, ali on je, eto, tražio onoga među njima koji bi mu omogućio da dostojno proživi taj svoj smešno blesavi život. Nije to našao. Do danas.
Znam da će se sada odmah naći neki mudroser, koji će me obavestiti da „do danas“ – ne stoji! Pokušaću da ga ubedim da je to tako. Baš tako!
Današnjem glumcu, doduše, daju da jede iz ruke, u glumce se ne beži, čak roditelji u šašavoj nadi da se tu dobro zaradi, guraju svoja čeda u taj posao. Glumci se čak i žene pristojnim devojkama, mada ipak radije glumicama. Glumice su kurve eventualno do svoje tridesete godine, posle ih ionako tretiraju samo kao „umetnice“. Dosta se, dakle, izmenilo za ovih dve hiljade godina. Sem straha koji je iskonski. Ostao je taj pusti, sada već teško objašnjivi strah, strepnja koja glumce čini nižim bićima.
A hoće glumac, hoće! Hoće da bude i hrabar i dostojanstven, i superioran kad – kad, hoće i želi to više čak i od svog umetničkog uspeha (ili mu se tako čini?), pokušava da se oseća ravnopravnim, značajnim. Hoće i da podvikne, da raspravlja, da odluči ponešto.
Ali, sve je to ono njegovo nesvesno ja. Onaj jači, glavni deo njegove ličnosti – GLUMA, iliti pokazivanje onakvim kakav nisi, a hteo bi, o kako bi hteo!
U osnovi, u temelju, u krovu i okolo te trošne kuće leži pusti strah! Strah od juče za koje nisi siguran da li je bilo dobro, strah od danas koga nisi svestan, strah od sutra, koje mimo ostalih, normalnih ljudi čekaš sa zebnjom hoćeš li biti u stanju da ono „juče“ ponoviš?
Strah od neuspeha, strah od uspeha, užas od nesposobnosti da odvojiš jedno od drugoga.
A ko nas to plaši? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom „ostale strukture“, da upotrebim tu neuhvatljivu reč mladih političara. Strukture koje odlučuju, drže snagu i moć. Snagu naše nevelike pameti, i moć našeg straha. A stvar je vrlo jednostavna! Na dohvat ruke, takoreći. Treba samo reći – NEĆU VIŠE TAKO! Svega tri reči, neizgovorene ili zaturene negde za ovih 2000 godina. I možda još dve – MARŠ TAMO! Znači, sve zajedno pet reči.
Koliko i kako treba stisnuti dupe za tako nešto zna samo onaj koji je tako nešto ikada pomislio da kaže. Bio na ivici, na vrhu jezika mu bilo, samo što nije lanuo, da ga nešto važno i neminovno nije sprečilo, sasuo bi itd… itd… Normalno, to nije učinio, ali bar zna kako mu je bilo! Strukture to znaju i osmehuju se (čak bez zluradosti!), tu i tamo i sa simpatijama. Ko bi se ozbiljno i dugo ljutio na decu? Strukture su stabilne i večite, mi smo prolazni, jednodnevni. Kao takav, EFEMERAN (izraz pozorišnih kritičara!) nastavljam, eto, ovo moje nevoljno razmišljanje. Pokušavam, naime, ove noći s kraja ‘80. godine, da prestanem da se plašim. Naravno, koliko mi to moj strah dozvoli. Da uđem u Novu godinu miropomazan.
Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj. I eto, ja od ovog časa više ne strepim. Ne plašim se svojih pretpostavljenih, svojih reditelja, svojih SIZ-ova, svojih načelnika, direktora, svojih kritičara, svojih sudija, svojih ocenjivača, podcenjivača, precenjivača. Jednostavno, nije mi više stalo! Treba mi verovati na reč, kad već ja sam sebi ne verujem.
Zato neka se nose strukture, neka se nose pretpostavljeni: mnogo puta sam ih uhvatio u laži (a da nisu ni trepnuli!), neka se nose SIZ-ovi, njima je bolje bez nas, neka se nose kritičari, ocenjivači i drugi, oni ionako mrze to što rade, oni ionako nemaju dovoljno vremena, obaveštenosti i stručnosti za taj moj smešni poslić koji se zove pozorište, taj skrajnuti fenomen, koji sebi skromno prisvaja naziv jedne od najstarijih kulturnih disciplina tokom milenijuma.
Neka se nose telefoni (mnoga predstava je skinuta putem telefona) i neka se nosi TV (skupa mi pretplata i gubi mi se boja) i radio (još uvek ne verujem da nema malih ljudi unutra!) i novine, jer me plaše i kao umetnika i kao čoveka…
Neka se nose… no, moje vreme hrabrosti je već isteklo, kao što sam i očekivao. Pa bih da prekinem i da se izvinim, ako je nekako moguće! Šta mi je to trebalo!? Ne znam šta drugo da kažem! Ne nađite se uvređeni, šalio sam se, majke mi.

Vaš uvek i do kraja,
Zoran Radmilović


Слика
Слика