TEBI SAM LEK, MENI SI LEK, DOVOLJNO ZA CEO VEK

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Јун 2011, 15:20


BARICA


Barica......
Stoji mi u duši
kad god pogledam u samu sebe
gde god duša da mi krene
na tamo ili na vamo
moram da je preskočim.

Malena.....uporna....
duševno jezerce
nastalo od tri suze.
Cakli se
i tiho stoji mi u duši
tek da moj mir stalno ruši.

Kažem joj lepo
"ajde, skloni se...
ispari.....
nestani....
idi....."
neće......
ćuti i kao ogledalce stoji
i dane mi broji
ta barica od tri suze
jezerce od tri duge
misao u boji tuge
sve moje tišine duge.

Tvrdoglava lokvica
nema šta.
Neka je
preskakaću je i dalje
jer moje su
i ona
i tri suze
i tri duge
i tri tuge
i zajedničke im
tišine duge.

Da je sudba htele dala bi mi duge
Umesto tuge i tišine duge
Da je sudba htele dala bi mi osmeh
Umesto suze da mi budu muze

Dodeljeno mi je ovo vreme
Da preživim ponosno noseć svoje breme
I nema tu nikakve treme
Tek samo osećaj da ne prolazi vreme
Kad eto.....odem nekad da sednem kraj jezerca
Misao preka....i žal tužna
Ne...nije to slika ružna
Već samo moja barica mala
Što mi je cela u dušu stala
I put za dalje pokazala.

PS
Hvala na svemu sudbi mojoj
razloge ima što baš meni dade
baš ove suze, boli i nade,
ljubavi velike i one male
jer sve što se desi
samo ti pokaže zapravo gde si
i ko si i kakav si
putokaz je za dalje
šta ti život u susret šalje



Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Јун 2011, 15:21

BISERNE KAPI


Sinoć......zapravo noćas, negde oko 1,30 već spremna za spavanje odlučuje da izadje u noć. Samo želja da oseti vetar koji se smirio ali ipak duvao i mir u sebi, za sebe, oko sebe. Noć je nakon nevremena postala tiša....znatno tiša....a opet, pravila je buku. Preko spavaćice ogrnu prsluk, ponese i čašu sa šumećom tabletom vitamina koja se još u vodi vrtela u krug topeći se.....nestajući....prelazeći iz jednog u drugi oblik. Uze i cigarete i izadje u rominjajuću noć.
Kiša pada, onako sitno skoro jesenje . Nebo je svetlo sivo bez zvezda, nekako svuda isto, jednobojno. Kada je u toj boji obrisi krošnji se vide jasnije jer im ne smeta raskoš neba....kompromis....ma da.....proleće ume nekad tako da liči na jesen......isto a različito. Na vratima kuće pozdrav vetra.....“hej mala, stigla si“. Sede za sto na mestu u zavetrini na malom tremu...uplete noge oko nogara stolice. Metal dodirnu golu kožu.....i prija i ne prija. Prohladno je i ne smeta joj ta hladnoća ali je oseća. Više prija i tera je da se uvuče u sebe, u svoje misli u kojima je nekako tiho i lagano, bez pompe i žurbe skoro celo veče. Još jedan poljubac vetra dok prinosi čašu ustima gledajući tabletu koja je postala kao zrno pirinča....“nestajanje je samo prelazak“ pomisli dok je uzimala gutljaj. Kiselkasta tečnost kliznu niz grlo....lagano.....tiho.....uzdah...zapali cigaretu, sklopi oči, isprazni glavu.....nema misli....samo osećaj što nosi noć. Mir......
Kapci se podigoše i pogled pade u fontanu....kapi kiše nestaju u vodi jezerceta praveći krugove....mnogo krugova čiji se talasići sudaraju....i posta kap u krugu ili krug ili voda jezerceta....isto a različito.....sve u jednom u deliću sekunde...
Zimzeleno rastinje okolo privuče joj pogled....sija se jarko zeleno sa granama nadvijenim nad vodu krugova....dva žbunića nečega čemu ne zna ime ...nešto što u jesen postaje tamno zeleno a u proleće svetlo zeleno sa šarama po malenim gusto sabijenim listovima....kako je poraslo ...toliko da je prešlo kamenu ogradu fontane i ogledalo se u vodi.....i ovaj drugi je baš porastao..tako lepo i prirodno izgledaju ta ogledala njihova...i šta vidi.....samo sebe.....i posta grana nad vodom što u svoj odraz gleda....
Oko nastavi svoj put....trava se cakli kao neugažen sneg kad dobije onu koricu odozgore....kakva zelena boja..prosto je fluorescentna. Okupana u kiši......milion zelenih kapi.....i posta okupana trava....
Kruška je u cvatu....sva u belom kao mladevesta. Bele kapi svuda po belim cvetovima....ne, ne vidi ona kapi ali zna da su tu....neke skliznu sa latica u travu koja ih nežno dočeka a neke ostanu kao biserčići na mladinoj haljini.....i posta biserni cvet kruške...
Mladi listovi ruža dočekaše njen pogled smelo.....zanosni u svojoj snazi proleća ...isijavaju snagu i sada u ovoj tihoj vetrovitoj noći.....čuvari ....čekaju vreme da se preobuku u nove odore....za sada se samo ponosno šepure razmećići se samo idejama i budeći maštu da sanja o budućij lepoti.....oseti snagu bodljikavih žbunova i posta ruža....
Svetiljka kraj kapije obasjava ulaz. Mokro crno gvoždje kapije se sija pod bledom svetlošću....i vidi se kiša kako pada ukoso.....tiho i uporno....mir u snazi....kapi kiše na svetlosti u noći....i posta kiša....
Dogorela cigareta joj oprlji prste.....ugasi je u pepeljari, popi naiskap vodu iz čaše....vetar se uplete oko bosih nogu u papučama....“hajde mala, vreme je za miran san...ponesi sve svoje biserne kapi“....



http://www.youtube.com/watch?v=0GdqHJqe ... r_embedded
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Јун 2011, 15:23

ZATEČENI


Vreme.....

Samo tren u kome se sastanu
Dolazeće i odlazeće.
Vreme ubija i radja
Uvek postoji.
Čudna tvorevina
Budućeg i prošlog
Svuda je oko nas
Prolazi kroz nas
Vreme je…..
Tek samo sekund u beskraju
U kome smo se zatekli.

Osećaj sićušnosti u ogromnosti
Samo kratak trag jednog postojanja
Vreme u tragu
I trag u vremenu.
Stope nam gaze vremenom svojim
A ono neumorno broji li broji.

I tako izbačeni u orbitu vremena
Lutamo, plutamo živeći tren
Tren samo nama namenjen
Ne vidimo li ga ostaje za nama
Komad našeg vremena zauvek propušten.

Vreme je naša staza od šljunka
Hodamo njome gazeći trene
Škripe pod nogama maleni oblutci
Iskorišćeni i neiskorišćeni….naši trenutci.

vreme….rodilja
vreme….vodilja
vreme….dovodilja
vreme.....ubica
vreme….odvodilja
vreme….rodilja………krug



Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Јун 2011, 15:25

KADA MI DOTAKNEŠ NOĆ


Mirom tihim spava noć
Ma ne….neće još zora doć’
I ona spava…..dama odmara
Da snage ima za radjanje život damara.

U crnoj tišini diše mi san
I on odmara pred dolazeći dan
Leluja sneno svojim hodnicima
Hodajuć tiho po tvrdim ožiljcima
K’o bosom nogom po metalnim opiljcima
Jauke neme san drži taocima.

Tek drhtaj duše u tmini sna
Uporan jecaj nekog deteta
Cvilba do Boga hodnicima ječi
Malena molba.....molba tišinom zveči.

Kada mi dotakneš noć
Snom svojim mome pokažeš moć
Tek ruka samo što zagrli mi san
Mrmljajuć' sneno....ššš....tu sam.....
Pobeže od mene težak san
Da s mirom dočekam dolazeći dan.



Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 04 Јан 2012, 12:03

SAMO JEDNO OD ČEKANJA




Ulicom hodaju ljudi i ćudi
Dok vreli asfalt korake im ljubi
Izlozi sjajni veselošću zbore
Kraj njih žamori ljudsko more.

Vetar im ljubi vrela lica
Ljubi i mene ljubavnik nežni
Dok s golih ruku
Pije kapi znoja
Hladeći vrat
I obraze rumene.

K'o slikar neki
On slika po meni
Milujući grudi
Jureći po telu
Eh ti vetre vraže
Što lažeš i mažeš
Misao mi stoji
Zaveo je ti si
Haljina lagana
Oko golih nogu
Vijori se smelo
Izaziva telo
Uvija se, leti
Pa na bedra sleti
Milovana vetrom
Uhvaćena letom
Dok mi k’o kroz veo
Ljubiš telo vrelo
Bojiš platno belo
U šarene boje
Što nemire zovu
I srce mi tuče
I na greh me vuče
Misao što rije
Dok u meni bije
Misao o nama
Dok te čekam sama
Zveket od damara
Što dušu umara
I telo odmara
Eh, ti vetre vraže
Ostavi mi skute
I kapljicu znoja
Što na vratu cakli
Nek se ona spusti
Medju bele grudi
Kao dragi kada
Poljubac mi nudi.


PS. Naučih za sve ove godine da čekam ....ipak, tako želim da si tu ....umesto vetra
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek