TEBI SAM LEK, MENI SI LEK, DOVOLJNO ZA CEO VEK

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 06 Мар 2011, 21:19


ZELENI SNOVI

Misli su odavno na počinak pošle
mrakom obavijene tišine nam plove
mirom san spava u zelenoj tami
svak je u sebi....samo smo sami
Iz noći odjednom izranja on
poljubac u kosu kratak i snen
ma to je tvoj san
što prikrada mi se u tami
a evo i mog sna što okreće se tebi
samo naši zeleni snovi
zagrliše se u tami
samo naši snovi
što ne žele da budu sami.


Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 06 Мар 2011, 21:20

IZA SKLOPLJENOG OKA


Očima jezdi umor
želju imam da sklopim ih
muzika tiha lagano svira
bez reči......samo note lete
kad sklopim oči...evo sete
baš je vala k'o neko dete
svud bi da bude
samo ne ovde
svud gde je život a ne samoća
ipak.....sedimo same
seta i ja.....dve dame.....
sama u ovim propisanim igrama
pa se u pauzi popričam sa rečima
svojim čigrama
što zvone u meni tišinom govoreći
to seta piše pesmu ovu
iza sklopljenog oka
uz note lagane
nastavljam dalje svoje dane
jer moji jesu i dani i seta
i prelepi život van zidova ovih
samo još malo da odmorim
u tišini snova
samo dok se završi pesma ova....



Слика

Uploaded with ImageShack.us
Последње учитавање од LJILJA дана 14 Апр 2011, 14:28, учитано 1 пут укупно.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 06 Мар 2011, 21:21

ILI SE SKLONI ILI ZARONI

Osećanja i reči u nama
što zbore tiho tugom govoreći
žudnjom il' strahom
il' suzom nemom
setna i sama misao u nama.

Osećanja i reči u nama
što zbore smehom
il' glasom sreće
ljubavlju i dodirom
grle ceo svet
najlepši života let.

E sa ovim se seda
da se sluša muzika
što tiho svira
i osećaj dira
ko val se kotrlja
osećaj i reč
postaje sve veći
dolazi u susret našoj sreći
ili tuzi u nama što spava
milion kapljica tog vala
ide ka nama notama nošen
dok te ne poplavi
ili se sa obale skloni
ili zaroni.

Ako te osećaj povuče
I u vale muzike uvuče
Udji u vodu, zaroni slobodno
Osećaj tuge s kojim na obalu dodje
Možda i prodje
Svakako je dobro da iz tebe izadje
Da bi lakše shvatio šta te snadje.

Osećaj sreće, ljubavi i mira
Bira svoje note
I to nisu note golgote
Jer sreća neće u svakoj vodi da se kupa
Neće ni na svaku obalu da dodje
Iz straha da kao tuga ne prodje.

Ako se skloniš sa obale muzike
Znaj da ponećeš osećaj neotpakovan
Neumiven svojim “ja”
Neispavan od lošeg sna.
I kad je sretna i kad je tužna
Samo mir duši treba
Da vidi odakle je život vreba.
Zato sa obale ne idi
već u talase notne zaroni
da vidiš šta će joj duša da ti pokloni.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 06 Мар 2011, 21:22

UVEK SE SRETNEŠ


Verovati možeš samo sebi
pod uslovom jednim
da samoiskrenošću dušu i srce hraniš
jer samo tako sam sebe
možeš da razumeš i odbraniš.

Verovati drugima......
slepo i potpuno nikada
možeš ni malo, malo ili malo više
čak i mnogo,
ako imaš sreće
da sudba takvog pred tebe meće.

Sve zavisno od toga kako ti duša diše
zavisi od toga šta ti život ispiše
na stranicama tvojim i onog što ga sretneš
ali nikada, nikada nemoj s uma da smetneš
da samo sebi možeš ruku na srce da metneš
jer samo ćeš sam sebe uvek da sretneš.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 06 Мар 2011, 21:24

KRATKO SUTRA


Ponekad me takva češnja obuzme
u satima samoće.....
toliko ih je da prelaze u dane
i onda.....ta čežnja samo bane
preseče te iste dane
samoćom i radom izatkane
životom ko srmom protkane
u dušu utkane
a moje.......

i kad dodjem......kad sretnemo se
vremena nam se razmimoilaze
te sretanje i bude kratko
mada ......jako slatko
i sve što imamo reći
stane u jako malo reči

Ponekad.........me takva čežnja obuzme
i misli mi uzme
ponekad je.......zaista teško
dočekati to kratko sutra
sa osmehom snenog....ranog jutra......


PS Malo momentalnog osećanja.....valjda zbog ove kiše ovaj krug ide malo teže.....ma....to me samo život steže.....u svoje kočije preže.....idem dalje....



Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 12 Мар 2011, 23:16

PITANJA BEZ VEZE



Znaš.....
Pitam se tako nekad
Da li bi se sreli u nekim drugim životima
U nekim drugim svetovima
I ako bi se sreli
Da li bi se zavoleli?
Ili je to ljubav samo za ovaj svet
Samo ovaj život srmom optočen
Naš život u životu zatočen?

Znaš......
Pitam se tako nekad
I ako bi se u nekim drugim životima našli
Da li bi se snašli ......i pronašli
Da li bi jedno u drugo tako duboko zašli
Ili je to samo u ovom veku?


Ma......samo mi tako život donese
Neke misli malo bez veze
Dobro de.....malo više bez veze
Ali priznaćeš da mi nisu loša pitanja
Ima ja i teze o tome.....’oćeš da čuješ?
Nećeš?
Dobro.....ajd odmori malo...
Drugi put ćemo teze
Na ova pitanja bez veze.



Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 12 Мар 2011, 23:20


ISTO SA ISTIM

Znaš li kako bride usne od tebe?
nabrekle pune krvi i crvene
prosto peku i suve su
oblizujem usne
a ti kad to vidiš još žešće
na njih jurneš
strašću da ih pokidaš
željom da ih progutaš.

Znaš li kako drhtim od tebe?
ko lat ruže u naletu vetra
utroba mi zvoni
to život u njoj strast goni.

I utroba tvoja tera ti telo
k'o konji vrani razigrani
mišići rade i snagom sjaje
sebe mi to tvoje telo daje.

Želju moju krotiš
željom svojom podivljalom
talas ka talasu hrli
to duša dušu grli.

Talasi strasti u ljubavi vlasti
žure da udju jedan u drugi
zagrljaj duša spoznaju znači
duša u dušu žuri da zakorači.

I duše i tela kada se nadju
lakše se u vrevi života snadju.
To samo isto sa istim može
hvala ti na istovetnosti Bože.

Dao Bog svima da istovetnost svoju nadju....



Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Мар 2011, 23:09

BUBA MARE


hahahaha nema šanse da napišem nešto.......ozbiljno….ne daj bože strasno….ni dečije bre…. hahaha

Misao....zapravo više misli ali jedna je osnovna.....šta posle pisanja?

Pisanje ....
kao da tkaš ćilim
moraš da smisliš šaru
tj da imaš ideju
iliti inspiraciju
pa da znaš meru
da ne preteraš daru
a onda šaraš šaru
i gledaš da šare budu u paru
jer ipak je šarama lepše u paru
dve šare
kao dve buba mare
i eto odmah moje gospa Mare
da vidi da ne preteram dare.
Pa pita onako debela
“Ćerko…..kude su ti pare
Od to tvoje pisanje
Što kažeš da je kao disanje?”
Ebiga…..kako sad da joj objasnim
šta je net
i ovaj virtuelni živi svet?
hahahahahaaha

OJHAAAA



Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Мар 2011, 23:11

SATEN U OKU


Nekad me tako želja ka tebi povuče
do gole kože me svuče
telo mi u strast obuče
u haljine crvene kao od dima
saten u oku.....misao fina
drhtaj mi prodje stomakom celim
ustati moram i protegnuti telo
a opet.....ta želja čeka
iako je zbog dana sklanjam od sebe
čeka......da dočeka tebe.

Nekad me tako želja ka tebi povuče
čežnja se u halje uvuče
uzdah iz duše izvuče
misao želju navuče
ćuti i čeka ta želja meka
iskonska želja od postanka veka.



Слика
Последње учитавање од LJILJA дана 19 Мар 2011, 23:13, учитано 1 пут укупно.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Мар 2011, 23:13


NA VRHOVIMA PRSTIJU

Znaš, uveče kad legnem....pa se lepo namestim, ušuškam....kad izadje onaj uzdah iz grudi....znaš, onaj što opušta i kaže "mmmm kraj je dana"......pa tako opušten pogled se spusti na siluete borova....obrisi na nebu koje je svake noći druge boje ....nekad prošarano oblačićima, nekad ne....različito a isto... i ti borovi uvek isti kao nacrtani na njemu.....e, onda dodju stihovi i misli. Neverovatno, ali misli same idu jedna za drugom a sve stihovane. Nižu se kao venčić.....jasne i biste.....čiste...čist osećaj....tako jake a opet nežne i meke. Disanje tvoje iza mojih ledja kada si tu, dušu mi blaži ali i snaži....mir donosi u san što me odnosi da na krilima osećaja otputuje mi duša da samu sebe odsluša.


Ti stihovi su duša....
smiraj i spokoj duše....
od osećaja kristalnog satkane
u san lagano utkane
Bože, toliko pesama je otišlo u noć
nikada ne ustajem da ih zapišem
ne mislim
uživam i osećam sebe
samo ih pustim
da odvedu me u san
zato što imaju tu snagu i mir u sebi
da san mi zeleni u oko dovedu
u tihu noć da me povedu.

Znaš.....kad pišem
o porodici, sreći, ljubavi
o smehu i snazi
većina ljudi zaboravlja
da sve to mora imati ravnotežu.
Ko veliku sreću upoznao nije
taj ni tuge velike ne zna
jer one uvek idu u paru
radi ravnoteže
dva tasa
jednako laka
jednako teška
samo životna vrteška
možda još jedna pobeda
ili možda još jedna greška.

Stihovi idu...to reči lete
mnoge mi ptice iz duše polete
to priča samu sebe priča
od toga dana i od drugih dana
umotana u klupko osećanja
ne......to duša ne sanja
i nije bajka nit želja moja
već samo smiraj prepun boja
samo naš život dušo moja.

Zato mi je važno da sa mirom legnem
jer samo tada mogu da posegnem
i spokoj usnule duše da dosegnem
na vrhovima prstiju dušica dok se okreće
i ceo dan u daljini dok brekće
san je na borovim vrhovima
u snenim lutajućim stihovima.


Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 19 Мар 2011, 23:15


CRNO I BELO


Visoko gore na vazdušastom tronu
Sedi Ona…..kraljica bela
Kroz sito od oblaka I paperjastog zraka
Ledena gospa brašno seje.
Udisaj beli ona veje
Tvoju I moju misao greje

U noći crnoj posutoj brašnom
Kapija jedna od crnog gvoždja
Poljupce broji od belog inja
U vazduhu crnom s mirisom doma
Tesno pripijen pahulja poj
Crno i belo kontrast i zov.

Smiraj u noći prozračno crnoj
Mir u noći ledeno beloj
Pogled na zeleno-beli bor
Ruka tvoja što zagrljaj nudi
Spokoj u duši i san se budi…
Napokon….


Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 21 Мар 2011, 21:35

NJIH DVOJE - 1. DEO


Selo....moje selo. Geni su čudo. Rodjenje u Beogradu kao i život u skoro samom centru grada nije uništio selo u meni. Naprotiv. Samo je pojačao želju i osećaj za selom, njivama, prostranstvom koje diše sopstvenim plućima, borbom neprekidanom dugim odmorima i uživanjima i poštovanjem čoveka seljaka i prirode. Pogadjate, za to je najviše zaslužna moja gospa Mara i naravno moja majka....tetka je bila zaslužna za gradsko fino ponašanje hahahahaah
Njih dve su vek provele učeći me da gledam i da vidim prvo prirodu a onda i ljude.....eh, da ....i da osećam. I kako se inače ništa ne dešava, po mom ubedjenju, bez razloga, samo što naš maleni um ne može vrlo često da vidi svrsishodnost dešavanog u momentu dešavanja, život mi udeli takve karte da sve ono što su me moje tri gospe učile dobi odgovarajući oblik....oblik dela
slagalice koji je legao baš na pravo mesto. I tako......već 30 godina se ja meškoljim na tom prelepom mestu.....

Nas dvoje smo se upoznali na Moravi, tokom mog letnjeg raspusta izmedju treće i četvrte godine srednje škole i njegovog godišnjeg odmora (o čemu postoji meni lepa priča). Naše kuće u selu razdvaja jedna ulica. On je radio u Beogradu, ja živela u Beogradu te tako i nastavismo sve do mog zaposlenja i njegovog odsluženja vojske...i jednog petka popodne kada sam ga zaprosila u vozu dok smo prolazili kroz tunel na putu za selo.....mislim svi su se već pitali šta čekamo.....pa rekoh da ne čekamo više hahahaaha

Majka


Leto.....vruća zemlja, vruć vazduh, vruća mladost.....Dogovor je da me Maca predstavi svojima.....dugo smo skupa......mislim, znaju oni za mene, znaju i od kojih sam i kakva sam....ma sve znaju, ali, red je red. Dočeka nas Mališa. Opasno pseto, odličan čuvar. Krupan i jak pas kome je jedan od roditelja šarplaninac a drugi neka seoska džumara. Uvek je vezan iz opravdanih razloga....hoće da se pokida sa lanca kad god neko sa strane dodje. Nemaju oni vremena da rade sa kerom......tako je tamo. Umesto na malu kapiju pa stazom do kuće, Maca me uvede na veliku i tik pored Mališe. Ma pisnuo nije dušica mala dok sam prolazila. Samo je zategao lanac da bude što bliže meni....da oseti i zapamti moj miris. Naravno, nisam mu prilazila samo sam ga nežno i smireno pogledala u oči bez straha. Sretnuti pogledi par sekundi......to je bila sva komunikacija .....upoznavanje i prepoznavanje. Moja buduća svekrva osmah reče mužu "ovo će nam biti snajka....ne zalaja kuče na nju....tako je bilo i sa zetovima".
Majka......pošla nam je u susret. Žena, pre sitna nego srednje gradje sa pogledom jasnim i osmehom na licu koji je terao one bore smejalice da rade svoj posao. Kasnije shvatih da je ona takva.....pčela radilica pa i smejalice nisu mogle da budu lenje hahahaha Meni je odgovarao taj stav....u potpunosti. Uvek sa maramom na glavi i opasanom keceljom i uvek u nekom poslu. Seljačko je to domaćinstvo....ima posla od jutra do sutra. Polja pod paprikom, vinogradi, pšenica, kukuruz, bikovi, krave i telad, svinje.....o sitnoj živini da ne pričam. Ah, da.....i ognjište koje je sinonim za moju svekrvu.....u najosnovnijem značenju te reči jer je i sama ognjište kuće.. Crepulja i sač.....i miris pogače.....ili krompira.....pileta....djuveč miriše tako da ti voda podje na usta još dok si na drugom kraju sela. Hleb mesi svaki dan.....nema izgovora, nema preskakanja.....majka ne voli stari hleb. Dok su živeli u zajednici sa svekrovim rodjenim bratom, njegovom ženom i njihovom majkom i svom decom, baba, svekrova majka, je bila i domaćin i domaćica (inače je jako mlada ostala udovica) i uvek je svako dobijao po krišku starog i krišku novog hleba....mešano. E, majka, moja svekrva, je stalno ocu, mom svekru, davala svoj stari hleb a uzimala njegovu krišku svežeg. Ona mesi kravajčiće....malene okrugle hlebčiće ili pogaču pečenu pod crepuljom......hahahah kako mi je teško da pišem ovako nepravilno kada pišem o selu.....po naški bih rekla mesi pogaču pod crepulju hahahaha.
I svaki dan je sveže kuvan ručak. Ako i ostane nešto od juče to obavezno jede svekar.....mi nikada a ni ona......to kod nje jednostavno ne može.
Pa....majka je žena koja trči kroz avliju, žena koju ni ja ne mogu da stignem. Misao joj je jednako brza kao i ona. Bistra pamet sa jasnom mišlju, odlučna, jaka, stabilna....ona je vodja, ona misli, ona smisli i dogovori se sa ocem. E, sad, on ume nekad da ne bude saglasan pa nastane razmena mišljenja hahahah Ona je organizator, ona je realizator.....ona je sve. Za sve to je potrebno mnogo snage. Prosto ne znam odakle joj izvire. Da......ona je izvor.....izvor koji prerasta u brzi potok. I zato što trči ume i da padne. Sa polomljenom desnom rukom je išla da kopa kukuruz. Naravno, motiku je držala u levoj ruci. Sa polomljenim kukom je nakon kratkog mirovanja u krevetu za vreme čijeg trajanja su svi oko nje ludeli, ustala i mesila hleb. Lekari su se začudili kako je kuk zarastao. Sa zavijene obe ruke u zavoje koji su sezali do laktova izdavala je naredjenja Maci kako da mesi hleb, pravi sir, kuva....iako je prodavnica na 30 metara od kapije. Da ne kažem da se sve to uglavnom dogadja u vreme žetve. Zašto? Zato što se ona uznemiri kada joj dodje sin sa decom, sekira se kako će te godine ići žetva, kasno leže a rano ustaje.....mnogo više posla ima kada su tu i deca....i stigne je sva ta briga i nervoza. E, onda bude, Ljiljana radi dan i noć, završavaj posao na pola roka samo dolazi što pre jer su svi na ivici nerava od njene nervoze jer ne može. Oni moji klijenti već izverzirani da julske papire donose brzinski hahahaha Kad dodjem ona se smiri.....svi se smire.
Nikada nisam imala problem sa njom....verovatno zato što ne živimo skupa, pa kada sam tu po 15-20 dana ne pada mi na pamet da budem pametnija od nje. Ona je glavna u svojoj kući kao što sam ja glavna u svojoj. Dogovaramo se i uvaži ona moje mišljenje, samo ja ne mislim tada mnogo hahahaha
Nikada nismo otišli u selo da odmaramo. Nema tamo odmora. Tamo se radi....crnački.
Majka.....žena zmaj.....temelj....stubovi.....i krov.....mi ostali smo samo onako.......neko je veliki prozor, kao njene ćerke.....mali prozori su unučad.....a sin......e, on je kao ona velika ulazna vrata sa starim širokim ragastoima....stabilan ....uvek širom otvorena vrata za doček.....za pomoć....moja vrata....njena vrata.......naša.....
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 21 Мар 2011, 21:36

NJIH DVOJE - 2. DEO


Otac

Gromada od čoveka. Jak, stabilan čvrst kao zemlja po kojoj hoda.....koju obradjuje od rodjenja....koju voli više od svega. Malo preke naravi na prvi pogled, ali kad shvatiš njegov sistem onda nije teško razumeti i prihvatiti. Vredan čovek, kao krtica.....majstorluk mu nije stran. Vozio je i kamion......bio rabadžija što bi kod nas rekli. Lepo je zaradjivao dok je majka sa troje dece preuzela celo domaćinstvo i poljoprivredu na sebe. Samo mu je taj tamić pojeo živce.....večito mu je nešto falilo. Na njemu je moj muž napravio prve vozačke korake......onako mali nije se video iza volana.......posle .....poraste i poče da trenira moje živce vožnjom. Traktor je očeva ljubav. Kupio je nov, otplatio kredit. Do skoro ga je vozio. Godinama unazad ore, seje drugima. Ima sve potrebne mašine. I kombaj vozi.....kola......sve. A taj traktor volim da vozim. Ih, sednu svi u veliku prikolicu, ja za volan i sva važna jezdim kroz polje hahahaha Polja pod paprikom......nešto najlepše što sam u životu videla i osetila. Pa pijac....tamo se paprika prodaje na komad .....brojiš ruke a u jednom brojanju, tj. rukama, uzimaš pet paprika......eh.....beše i to da je beogradjanče prodavalo papriku na niški pijac i bre tražiše me mušterije a moj svekar ponosan hahaha A kafu što vole da im skuvam kad dodju iz polja.......otac je popije onako vrelac u tri srka a majka da poradi nešto dok se ladne.
Otac je realizator, stvaralac.....detinjstvo bez oca je od njega stvorilo dosta grubog čoveka sa dobro skrivenom mekom dušom. Bio je strog otac. Omiljena kazna za njegovo jedino muško dete, Macu, je bila da dete mora da skupi svaku grančicu....ali svaku ....na celom placu od 24 ara.....a voćki koliko hoćeš.....i šljivak.....i tako.....
Otac je nasledio kuću i plac od svog oca. Kuća......lepotica. Gradili su je 1938 godine vrhunski majstori koji su bili angažovani na izgradnji zgrade Monopola u Nišu. Sva u ukrasima.....staga gospa sa samo jednom utičnicom ....kaže moj svekar da je to za radio. Posle je uradjeno i kupatilo ali fasada nije održavana. Tražili smo Maca i ja da je sredimo, da dovedemo majstore ali stari nisu dali. ne može se kažu i u polje i sa majstorima kući. Onda, 2008. otac reče da nema smisla da umre a da kuća bude riunirana.....te tako, Maca i Maki posle žetve angažovaše majstora i počeše radovi. Naravno, ja sam opet dotrčala kao bez duše jer je to zaista bio posao za ludake obzirom na obim i jako kratak rok jer se Maca morao vratiti na posao.....I tako, polako počeše ali ide sporo.....pipav je to posao....dani idu jedan za drugim. Moj muž kaže majstoru da ne brine, sve će ići brže i lakše kad mu dodje žena. Ovaj ga pogleda poprečeke.....hahahaah ko zna šta je pomislio.
I dodje mu žena......jedna malecka u bermudama, platnenim patikicama i širokoj majici sa sve špaklom, gletericom pa pravac na skelu. I kad je ženče počelo da gletuje majstor razrogači oči.....kaže
"Ovo nisam u životu video da žena radi i to odlično"
"Rekoh li ti ja da će biti brže i lakše kad ona dodje" kroz smeh govori moj čovek.
Došli su i Macina sestra i zet....oni su počeli da sredjuju tišljeraj. Starinski dupli prozori......svaki ima po 12 stakala....drvo koje su davno načeli sipci, prastara farba koju je trebalo skinuti....mnogo kanala, ulegnuća....samo prelep starinski rad. Vraćanje ukrasa na fasadu, reljefa, ivica, ukrasnih kanala koji su oivičavali svaki prozor....sve je tražilo višeslojno nanošenje pa šmirglanje, pa opet nanos lepka....slova na čelu kuće......kugle na vrhu.....
Otac je svakoga dana iznosio stolicu na mali trem i posmatrao nas kako radimo...slušao naš smeh, raspravke, video umor i tako bi zadremao gledajući rad i slogu svog poroda. Tada je već išao sa dva štapa zbog kuka i sve manje radio. Problem je bio da dodje do traktora....a kad se ukači .......ih.....nema mu ravna u celom okrugu. Majka je za sve po kući bila zadužena......a ja po ceo dan sa majstorima. Avlija je mirisala na farbe, razredjivače....jedan kombajn isteran iz garaže a ona prepuna prozora razdeljenih na gomile zavisno od nivoa obrade do kojih su stigli. Ljudi su prolazili i gledali. Mnogi od njih su nam čestitali na ideji i volji da jedna od najlepših starih kuća ponovo zablista......i zablistala je gospodja....a još više naši stari. Puno srce.
Otac.......zidovi koji obavijaju sve......štite od vetra i mraza.....i prejakog sunca
Sada, vremešna dama čeka da isprati svog vlasnika......


PS Ovu priču sam započela krajem novembra prošle godine. Povremeno bih dodavala po nešto, ali je čekala strpljivo svoje vreme.....vreme smiraja. Znam da je tekst dugačak.....ali oboje moraju biti zajedno u priči kao i u životu.....tako da.....pa, to je to. Sada su u ovoj mojoj knjigici gde im je mesto....zauvek kraj nas.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 21 Мар 2011, 21:37


OVE ZIME NEMA NI JEDNOG CVETA POD SNEGOM


Ove zime nema ni jednog cveta pod snegom
a uvek je bila bar jedna ruža
što crvenilom svojim dočeka sneg
i tako ledna i zaustavljena
čeka da skonča svoj vek.

Ove zime nema ni jednog cveta pod snegom
ova je zima teška i zla
i ruže jesu od jesenas tihe
bolest ih uzima iz dana u dan.

Ove zime nema ni jednog cveta pod snegom
znamen je to da jednoj duši dolazi kraj
žena stara ostaje sama u maloj kući pod bregom
nek ide po redu, o Bože daj
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 21 Мар 2011, 21:38

DIVLJENJE


Misli mi jure k'o pčelice ka cvetu
pogled mi pospan
tišinom bruji
nemiri čudni lutanjem zovu
a opet......
mir bi u meni da sedi u sebi.

A ja bih......
išla dalje putem misli
da preskačem plotove
da jurim skotove
besom da plamtim
mirom da sjajim
osmeh da uzmem, osmeh da dam
nekom da ublažim života jaram
reč lepu pišem....reč lepu čitam
note bih da slušam što zvone u meni
zelenom gorom da prošetam san
u perje samo da se uvučem
detinju dušu da obučem
strasti bi svoje sad tebi dala
a opet ......ne bih te sad zvala
toliko toga u meni čita
toliko toga u meni piše
sad bih na reku ili u šumu
il' da skitnica budem na drumu
pa u zagrljaj da ti uskočim
obraz tek da ti dotaknem
vetar da budem il' kiša tiha
onda na cvet bih samo da sletim
kao ptica da poletim
da letom svojim ukrasim nebo.
Toliko mira i toliko nemira
ma.....samo sam duša šarena.
Nemir i mir što u meni žive
samo se ovom životu dive.



Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek