TEBI SAM LEK, MENI SI LEK, DOVOLJNO ZA CEO VEK

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 05 Феб 2011, 14:05

http://www.youtube.com/watch?v=IiGivqyP ... er_embedde


KAD KRENEŠ.....

(zbirčica pesama inspirisana pesmom "Kad kreneš" koju peva Ogi Radivojević)

Kad kreneš.....stani.......ljubi me.....voli me.....tako silno da....hoću to da pamtim......a onda idi....


Kad kreneš
ponesi nebo sa sobom
osmeh stavi u kofer
i pregršt poljubaca mojih spakuj
da imaš za put
sakri sve svoje reči
zvezdama okićene
lažljive i snene
iskrene i smele
tragom da ti ne idem
da ne brinem
misli u džep stavi
i mene ostavi
zelenom listu
što u duši mi spava
mirisu noći
i žuboru damara

Kada kreneš želju svoju ponesi
ne....ne ostavljaj je meni
poljubi me samo u kosu
spakuj svoj san u veliku šolju
i ne diraj u moj san i moju volju
kreni kao čovek sa svojim koferom
jer.....želim da se sećam
čoveka kome sam deo svog sveta dala
čoveka koga sam nekad volela.
Da je moja ljubav prošla
zar bi i sada ovako bolela?

*****


Kad kreneš
ponesi i moj bol
i buket snova pod mišku stavi
ponesi osmeh i reči sve
što jastuk su mi bile
ponesi proplanak i zeleni lug
sva svoja ubedjenja
i sve svoje celine
sve reke i osećanja planine
ponesi u džepu sve svoje hrabrosti
sve istine i sve vrline
sva svoja "sada" i "nikada"
i da......u pravu sam
ja nisam ni za tebe , ni za sada
ponajviše sam za "nikada"
kreni sada.....

**********


Kad kreneš
ponesi puno mojih poljubaca
sva naša milovanja
sva bezuslovna davanja
tamnih noći i svitanja
ponesi strasti svoje
obučene u zvezde
i reči lažne
za koje mišljah da su važne
o iskrenosti tvojoj govoriti neću
jer ranu hoću da zalečim
i tebe u sebi izlečim
od tebe da se ne razbolim
tugom da se ne sokolim.
Ponesi sva moja nadanja
i vere moje stradanja
što lomih sama sebi grane
noćima dok zora ne svane
evo...i suzu moju spakuj
dabogda
da te suza moja doveka boli
toliko da te za navek od mene razboli.


Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 05 Феб 2011, 14:06

KADA MI NEDOSTAJEŠ


Kada mi nedostaješ
stavim te u misli
to je tvoje sve
to je moje sve
i u našem svemu
samo mogu da osetim te.
Tolika mi je mašta
da vidim te i čujem
mislima me ljubiš
i misao ti ljubim
tu....u svemu našem
postojimo mi
da pričamo i volimo se
da svadjamo i mirimo se
u našem domu od sna
od snenog oblaka
u našem svemu od misli
grčevito jedno uz drugo smo se stisli.
Kada mi nedostaješ
stavim te u misli
to je tvoje sve
to je moje sve
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 07 Феб 2011, 21:14


POSRED SREDE


Oj živote mili rode
kud me sada puti vode?
Gde si sada namerio
da se smucaš, da se skitaš?
mene ništa ti ne pitaš.

Kojim li ću sada putem
da li levo ili desno
svakako će biti besno
putovanje što mi nudiš
i usput me samo kudiš.

Ja ću ipak posred srede
moje misli ipak vrede
sad ti rode mene prati
opomeni ili vrati
il' na kafu makar svrati.

Adresu ti znam da znadeš
a i kako da me nadješ
od tebe se ja ne skrivam
i da oću šta mi vredi
oko tvoje za vek gledi.


Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 10 Феб 2011, 13:54


U SVAŠTARI

Da te pitam nešto....
jel osetiš ti nekad nemir?
kao bi nekud krenuo
a i ne bi
jer izgledi za to su slabi
ipak..želja te nekako vabi
pa bi
pa ne bi
i svud bi
i nikud bi
i sve bi
a i ništa
ma taj djavolak je za sve kriv
što rovari mi po stomaku
i misao pretvara u pticu laku
po nekad i u sovu
pa mi ona sovulja i po mraku
zamisli
one ptice čavrljaju danju
a noću ona sova čantra li čantra
ugursuzka nijedna
sve mi neke misli u glavu gura
još malo pa ništa
kao... kako bi bilo kad bi bilo
a kad ne bi bilo da l' bi se tad snilo
i kad se ne bi snilo
znači li to da ga ne bi ni bilo
ili bi ga bilo
i zašto je nešto ovako a ne onako
a da ga pretumbam
da l' bi bilo onako a ne ovako
u svakom slučaju bilo bi nekako
a najčešće svakako
i zašto mi je svenulo ono cveće
i zašto je sunce baš toliko a ne veće
i zašto je list zelen a ne roze
i zašto život zauzima baš ove poze
i sve tako.......
kažem ti......
i svašta i ništa
al' više ništa nego svašta
takva mi bre ova moja mašta


Eh, kad bi moglo
I svukud i nikud
i odasvud i niotkud
al' ne može
nema veze...
lepo je i ovde....
u svaštari...
mojoj maštari.

OJHAAAAAA


Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 10 Феб 2011, 14:00

WITH LOVE

Hej Ljiljka......
svaka čast draga moja
oborila si i 48. keglu
s uspjehom
i po nekim pehom
al' život je to mila moja
il' sudba tvoja
u svakom slučaju
šareno je,
svetlo i veselo
i breme po neko
al' mora tako
il' nikako.

E, pa danas dušo moja
lagano dan neka ti teče
k'o na česmi voda hladna
i gledaj....
gledaj da ti duša
danas ne bude gladna.

Na gladnu dušu
ne valja da kreneš
u novo obaranje
znaš i sama
da je svaka nova kegla
iznova davanje
i da za svaku sledeću
treba sve više srca i duše
za neko novo sanjanje.

Zato evo mila
tebi ovaj dan na dar
odmori u njemu bar
sutra te čeka gomila dupla
al' nemoj o tom da misliš sad
imaćeš sutra kad.....

s ljubavlju.....direktorka Ljiljka

OJHAAAAA


PS Inspirisana kreativnim čestitkama prijatelja i mojim današnjim visokim učinkom...hahahaha..čak se i direktorka raspilavila....jako fina žena...jako....na ranu da je staviš sepsu ima da dobiješ pod garanciju hahaha



Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 10 Феб 2011, 14:05

TIHA SAM



Ceo dan sam sva tiha....
nekako setna....
valjda od ove kiše
što po nebu piše
a i nisam spavala
cele noći od ledja
u bol se izvijaju
lukovi vedja.
Ne volim jesen
jer nosi neku tegobu,
umor neki što ime nema
pa kao da telo mi drema
uspavano.....tiho je.
I misao mi je spora
doduše, to je i od bora
nekako mi je teško
a nemam razlog
samo....eto tako
a opet....nije lako

I duša mi nekako treperi
onako tiho.....u sebi
da ne vidi niko
kao ovaj glas što peva
i tugu vuče lagano
u treptaju utkano
to čežja peva.....
htela bih kući.....


PS Pisano u vreme sopstvene tišine....juče (19.10.2010.)
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 10 Феб 2011, 14:08

ŽIVOT SMEŠA



Oj živote mili skote
Što te volem kad mi dodješ
S glupostima i ludilom
Ja sam luda, ti još ludji
Da l’ dva luda daju bistrog?
Nije nego dva ludaka
Daju jednog do dva luda
Pa tad oni prave čuda
I to dupla, čuda luda.

Oj živote mili skote
Umeš biti nežan, mio
Eh, kada bi takav bio
I povazdan lepo snio
Gde bi meni kraj tad bio.

Ja bih bila kao ptica,
Kao zvezda šljaštilica
Lepotica pesmarica
Ogrlica smejalica
Misli lepih pevalica.

Ipak to bi dosadilo
Vazda smeha i pevanja
Mora malko tugovanja
I sa glavom udaranja
Čisto da se ispromeša
Ova čudna život smeša.

Oj živote mili skote
Evo sad kod mene kuvaš
Ajde kuvaj pa da kusam
Posle ovih bućkuriša
Dolaze mi sve kolači
I sokići pa i pivce
To je dobro baš za živce.

Evo brinem, sekiram se
Da je bolje, nije bolje
Rešiće se kako tako
Al’ mi reci mili rode
Koliko će proteć vode
Dok mu boli te ne ode.

Ajde sada da ne lažem
Daj pomije da ih smažem
Onda brzo slatkiš stvori
Pao mi je šećer mori.


OJHAAAA


Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 13 Феб 2011, 16:28

POLUSAN


Polusan.......
kao dim cigarete
provlači se kroz misao
telo čas budi čas uspavljuje
bajkovito lelujanje svesti
na granici jave i sna

Par sekundi budnog stanja
i svest da čujem zvona
pa opet padam u mekotu sna
negde na ivici mogućeg
na vrhu neba što zvoni iskonskim zovom
pramenovi tišine utkani u osećaj
lebdi......leluja vetrom želje nošen
polusan......ostaje zakačen
na kraku zvezde
zvona i dalje stomakom jezde.


Слика
Последње учитавање од LJILJA дана 13 Феб 2011, 16:34, учитано 1 пут укупно.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 13 Феб 2011, 16:31

http://www.youtube.com/watch?v=137xoq_D ... r_embedded


TAD...


Ima nekih ulica tamnih
crnih, garavih,
prljavih i sramnih
Nisu baš sve ulice bulevari
smehom i suncem okupani.

Ponekad eto....tek život suri
reši da kudi, reši da sudi
tada mi samo ulica crna
postane duši na kratko dom.

Kad čuješ da kosti mi pucaju tminom
kad vidiš da gleda te neka druga ja
kad reči moje užasom dišu
i telo drhti k'o tanani prut
duša mi lelekom nemoći zvoni
i pomoć traži trčeći u krug.

Tad daj mi ruku
izvuci me na sunce
i samo pričaj nešto lepo
dugo......baš dugo reči neka teku
da vidim reku i zeleno polje
blistavi park ljubavi tvoje.

Drži me tad čvrsto osećajem lepim
ne daj da prošlo nagna me u beg
Ne....ne pominji više... čak ni u šali
strah i golgotu što drugi su mi dali
jer me i takva šala lomi i vraća
u ulicu gde se sve strahom plaća
pusti da ulica zaraste u korov
samo ljubav, poverenje i mir
mogu za navek biti njen pokrov
samo su oni za to crnilo otrov.

Napisano......kad mu je bilo vreme. Svi imamo svoje tamne ulice. Teško onom ko svog spasioca nema....ko god to bio....


Слика

Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 13 Феб 2011, 16:33

DOBRO MI DOŠLA NAZAD


Inat je ono što je potrebno meni
Inat je ono što živom me čini
Inat je ono što nastaje
Kada sve drugo nestaje.

Inat je... moje ja
Kad nestane mi snage
Kad ne osećam ništa
Osim da me nema.

Teram sebe do oštrice mača
Do granice bola, očaja i straha
Do ivice strme gde više ničeg nema
Do bezdana crnog što mirno drema.

Tad inat krene ….moje ja
Kad duša je siva kao pepeo
I srce kao skršena krila
Tad inat krene….moje ja
Što razumom zbori
Tad inat krene….moje ja
Što korbač drži
Da udarim samu sebe
Mišlju što misao drugu prži.

Podignem glavu
Okret od ivice
Ledja joj pokažem
Pa.....to je to....kaže razum
I smiraj u meni samo klimne dušom
Idemo nazad mila

Inat prema sebi
Je moja moć da prvo preživim
A onda da naučim da živim
Životom dostojnim sebe
Ne plašeći se sopstvene mene
U ovoj snazi što lagano vene.

Pogledam lik svoj u ogledalu
I kažem
Dobro mi došla nazad


PS Svako ima svoj način......samopomoći. Uslov je da poznaješ sebe....
Najbolji način da ideš napred je kada nemaš kud nazad.



Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 22 Феб 2011, 12:34

KAD SE BORIŠ

Koja je borba najžešća ne računajući onu sa bolešću ili kad vam život oduzme osobu koja je deo vas po obostranom duhovnom opredeljenju ili po rodjenju?
Borba sa samim sobom je najteža. I da.....govorim o samorazgovorima po svim pitanjima a ne samo po ljubavnim......jer.......divno bi bilo kada bi život činila samo ljubav. Nije tako. Odluke koje se trebaju doneti, nekad lake a nekad teže.......nekad preteške te ih jedva iznesete na plećima....odluke čine naš život i dobrim delom dotiču i druge učesnike u životu.
Da.....samoborba je najžešća......teška.....nema krvi......nema tragova.....nema izgovorenih reči.....nema udaraca ni vike.....samo tišina koja lomi sve....
Tišina što davi stežući konop oko sopstvenog vrata te misao i srce a vala i duša bez vazduha ostaju....ipak.....u roptaju nemom opstaju.
Tišina što hvali i mirisnim bosiljem dušu kiti te ljubav il' osećaj pripadanja prožme te celog....blagost donese i misao lepu .....po neki san da odmori misli ....osvetli tren spoznaje na jednom tasu samo. ...na tasu jednom stoji i čeka bela tišina.....tišina do veka.
Tišina što kudi i rovari rane....donosi misli crne i strane.....tišina bola, očaja i greha što niko je ne voli jer mnogo boli.....krvava, besna....besom svojim krešti i dušu ti prati da se slučajno ne vrati nenahranjena užasom merenih duša.....na tasu drugom stoji i čeka crna tišina.....tišina do veka.
Tišina što meri na apotekarskoj vagi sa divljenjem tasove gleda......oči joj žarom gore dok se misli i osećaji svučeni do gole kože koprcaju na malenim tasovima.....
Tišina što sudi na prestolu sedi noseć na vazdušastoj glavi krunu razuma, krunu reala biserima životnim optočenu, trnjem i korovom okićenu, kao kamen teška a laka kao osmeh, svirepa i strasna, podatna a jasna, mazna i gruba i samo sluga celoga veka.

Kao i uvek
strane su dve
pitanje je samo
da li ih vidimo sve

Hodajuć tako od strane do strane
od tačke do tačke
izvrnemo dušu naopačke
osećajima što se u njoj kriju

Odluke su teške...doneti ih treba
al' ne može duša dok je osmeh kiti
niti može duša dok je tuga vreba
samomir je ono što duši tad treba
da izvaga .....da izmeri
ravnotežu sama sebi da stvori.


PS Samo zapis samorazgovora duše radi postizanja samomira i samoravnoteže koja je bila narušena. Moramo s razumevanjem voleti sopstvenu dušu, jer samo takva može da voli druge duše......
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 22 Феб 2011, 12:37

http://www.youtube.com/watch?v=lfWZyOKB ... r_embedded



KAD OBLAK REŠI DA PUSTI KIŠU

Pogledaj.......
Vidiš kišu.....i sve ove kapi
padaju sa neba
iz nežnog oblaka.
Ma neee....ne plače oblak
nego tako živi
kiša je njegov život
stanuje u njemu
ta vodena stanarka.
Kad oblak reši da pusti kišu
u šetnju kratku al' nepovratnu
ona tako brzo stremi ka zemlji
jer nema drugog puta
nema izbora.....
sva je u padajućoj kapi
blagoj i toploj
il' jakoj i krupnoj
nošena vetrom
il' u vazduhu teškom
žuri milion providnih kapi
vratolomije vodene izvodeć
jer kiša umire kad zemlju poljubi
ali i zemlji život daje
jedno bez drugog samo jalov san je.

Priroda svoje tajne ima
kišu vidiš kako živi i umire
ali ne znaš smrt njena
kakvom radjanju vodi
znaš šta prethodi
ali ne znaš kud hodi.

Samo osećajem drevnim
što životinje ga imaju još
videti možeš il' samo osetiti
smrt kiše donekle bar ispratiti.

Kao i sve što u prirodi postoji
i naravno u nama
osećaj svaki, bol i strast,
suza i ljubav, sreća i jad
radost i žalost, svaki uspon i pad
i od života gorka usta
kao i želja što osta pusta
ravnoteža u životu samo je
pa i ljubav, smrt i radjanje.



Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 22 Феб 2011, 12:39

http://www.youtube.com/watch?v=S55Ri6dJ ... r_embedded


VATRA U VODI

Mlazevi vode niz tela silaze
šaraju po njima… zavode pogled
ruke nam plešu….
Ruke u želji i želja u rukama.
Kapi su svuda….prozirne
i čiste….kao mi…..
Prirodne kao ljubav…kao strast.
Pokreti bez misli
bez plana….samo osećaj ih vodi
i želja u nama....cakli se u kapima.
Usne što ljube niz kožu klize…
piju sa bedara te kapi bez stida
tražeći žurno da napune se slašću…..
Jezikom svojim plamenim
tela nam zahvata….
vatra u vodi…..


Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 22 Феб 2011, 12:40


KO LI ĆE...


Tuge kada me umore
Umor kada me rastuži
kad dani postanu jedan dan
bez početka i kraja
krugovi kad postanu krug
tuga kad mi postane drug
ko li će mene tad tešiti
ko li će mene tad nasmešiti
jer osmeh mi težak....pretežak
snaga mi hoda k'o umoran težak
pitanje sebi tad postavljam
"gde sam"
granice gde su ti stvaranja
da l' prešla jesi il' blizu si
misao brzu prebrzu
zadrži za se.......ne reci
osećaj žestok a umoran
ne vidi dobro od suze.

Na kantar da merim ne umem
dušu na grame ne dajem
izdelih šta sam imala
moraću da se naučim
da osmeh i snagu sačuvam
kad tuge dodju po mene
u jedra svoja da zaduvam
jer neće me niko tešiti
neće me niko nasmešiti
do sama za sebe u sebi

Samopopravka iz samorazgovora je.....majstorluk
Molim čitaoce da obrate više pažnje na tekst no na prateću fotografiju



Слика
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek

Корисников грб
LJILJA
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 182
Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
Место: Beograd

Порукаод LJILJA » 22 Феб 2011, 12:41

STVARANJE



Ono što stvara
To i ubija
Ono što preživi
Je samo žilavi deo stvorenog
Njegova žilavost jača
sa svakim preživljavanjem
Postaje sve grublji, oštriji
Neosetljiviji ali oprezniji
A opet....
Preosetljiviji i impulsivniji
Što ne mora da znači i da je mudriji.
Supstanca mu se menja
Od sna prelazi u bdenja
Kao i sve ima strane dve
pitanje je samo da li ih vidimo sve.

Kao lek što je
Jedno leči a drugo razboli
Ipak......stvaranje se voli.



PS Svako stvaranje ima svoju cenu,,,,pitanje je samo da li hoćemo da je platimo.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek