Mentalno spremanje...

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 08 Мар 2011, 04:44

Da li sebe mogu da smatram nekakvim pojedincem koji je umetnicki nastrojen... Toliko da,ali nesto vise...tesko,jer joj se nisam posvetila dovoljno..umetnost trazi negu i izobilje,predavanje do poslednje kapi krvi... ,jer je ona cudotvorna vrednost,nastala iz umetnikovih osecanja i slobodne maste... ...U mojoj porodici ima umetnika i bilo ih je, jos od ko zna kojeg kolena... iz domena slikarstva-vajarstva,pre svega ..pa i koje cega drugoga...moja umetnost ,sa kojom sam srasla od malih nogu...(cini mi se od rodjenja,) je muzika...kroz vecinu oblika..bez nje ne bih mogla...U momentu kada me je na putu do realizacije mojih zelja na njenom polju zadesila ljudska vulgarnost,pohlepa ,egoizam ,drskost ,shvatila sam da cu morati da se okrenem i odem iz tog sveta ,da odem i nastavim sa njom ,ali u svom kutku,van javnosti......I nisam se pokajala...Moje prijteljice svasta su morale da ''progutaju,urade i zrtvuju..zbog nekakvog javnog uspeha ''...A,meni senzibilitet nije dozvolio takvu zrtvu..Osetila sam gadjenje tih dana i prvi put shvatila da zivot ima i losu stranu...(Bila sam javnosti toliko izlozena,koliko bih ostala nepovredjena s'obzirom da sam preosetljiva..''sto nije pohvalno uopste u komunikac. sa ljudima,narocito na polju psihologije i psihijatrije...,ali na tom polju sam uspela da se ''iskontrolisem'',taman da ne prozivljavam svaku sudbinu ... empaticki...I jos ..moze se covek baviti umetnoscu,a,da niko nikada ne cuje za njega..jer pogresna je pretpostavka graditi identitet na uspesima i padovima stvaralackih delatnosti ..mada i u odigravanju drugih uloga u zivotu..jer na kraju sve su to nase role koje mogu da se ugase......)
E,sada i naravno,sa ljudima koji osecaju i vole umetnost najlakse ostvarujem kontakte...sto je i logicno...
Nesto o umetnosti onako malo....
Vrednost uticaja umetnosti proizilazi iz njene lepote i raznolikosti ,iz njenog duhovnog bogatstva...Snaga njenog oplemenjivanja osvezava umetnicka cula i ona cesto navodi na sanjalastvo...

''Bez muzike zivot bi bio greska'',veli Nice,ali bogami i ja...A Flober kaze :''Ljubi umetnost,od svih lazi,ona najmanje laze''...
Nije jasno da li je u umetnosti cudesnije ono sto je neizrecivo ili ono sto je neprolazno ili ono sto je produhovljeno ili ono sto je spontano ili ono sto je majstorstvo...
Umetnost nam pomaze da lakse otkrijemo i lepotu i istinu,da se naviknemo da tragamo i za covekovom tajnom i za svojim identitetom...A,najvise ,cini mi se, da otkrijemo umetnika u sebi....stoga je vredi najmanje prihvatiti,a dozivotno zavoleti...

Evo,jednog prelepog umetnika...


Слика
Слика
Слика

Слика

Roberto Bolle
Principal Dancer


Roberto Bolle is an Italian ballet dancer. He is currently a principal dancer with American Ballet Theatre and also holds guest artist status with The Royal Ballet and La Scala Theatre Ballet, making regular appearances with both companies.
[edit]
Overview

Bolle was born in Casale Monferrato in the Piedmont Region of Italy. He began ballet studies at age seven at a local school, and was accepted at the La Scala theatre ballet school in Milan at the age of eleven. Rudolf Nureyev chose Roberto to interpret Tadzio in the ballet Death in Venice.

In 1996, following an appearance in Romeo and Juliet, twenty year old Bolle was promoted to Principal Dancer at La Scala. He left that position when he was 21 to pursue a freelance career. Since then he has starred in many ballets including Sleeping Beauty, Swan Lake, Cinderella, The Nutcracker, Giselle, Notre-Dame de Paris, and In the middle somewhat elevated.

Bolle has danced for the Royal Ballet, the Tokyo Ballet, the National Ballet of Canada, the Stuttgart Ballet, the Finnish National Ballet, the Staatsoper in Berlin, the Vienna State Opera, the Staatsoper in Dresden, the Bavarian State Opera, the Wiesbaden Festival, the 8th and 9th International Ballet Festivals in Tokyo, the Teatro dell'Opera di Roma, the Teatro di San Carlo in Naples, and the City Theatre in Florence.

Derek Deane, the English National Ballet director, created two productions for him: Swan Lake and Romeo and Juliet, both of them performed at the Royal Albert Hall in London. On the 10th anniversary of the Opera Theatre in Cairo, he performed in Aida at the pyramids of Giza and afterwards at the Arena in Verona for a new version of the opera live worldwide.

In October 2000 he opened the season at Covent Garden Opera House in London performing Swan Lake, choreographed by Anthony Dowell, and in November he was invited by the Bolshoi Ballet to celebrate Maya Plisetskaya's 75th anniversary in the presence of President Putin.

In June 2002, on the occasion of Queen Elizabeth's Golden Jubilee, he danced at Buckingham Palace in the presence of the Queen. The event was broadcast live by BBC and transmitted to all the Commonwealth countries.

During the 2003-2004 season, he was promoted to Etoile of La Scala Theatre. On 1st April 2004 he danced in front of the Pope John Paul II in St. Peter's Square to celebrate young people's day. On December 7th, to celebrate the re-opening of La Scala Theatre after its restoration, he danced Europa riconosciuta with Alessandra Ferri and 3 weeks later in the New Year’s Eve Star Gala.

In December 2005 at Covent Garden Opera House in London he performed F. Ashton’s production of Sylvia, broadcast by the BBC on Christmas Day.

Bolle danced at the opening ceremony of the 2006 Winter Olympic Games in Turin where he performed a solo created for him by Enzo Cosimi. The ceremony was broadcast worldwide and seen by 2.5 billion people.

In 2007 he performed for the first time as a guest artist with ABT, on the occasion of Alessandra Ferri’s farewell performance.

For the 2009 Spring Season at the Metropolitan Opera House in New York, Bolle performed as a Principal Dancer with the American Ballet Theatre: the first time that a male Italian dancer joined the Company as a Principal. The "Dance Listings" in the New York Times on June 26, 2009 described Bolle as "utterly gorgeous (in both looks and dance)." Bolle’s Spring 2010 American Ballet Theater performances include The Lady of the Camellias, Swan Lake, La Bayadère, and Romeo and Juliet.

Bolle has appeared in numerous fashion and style magazines, and has been featured in advertising campaigns; Ferragamo featured Bolle in a 2008 promotion. Bolle also has an agreement with Giorgio Armani, who supplies him with clothes. He also was featured in Vogue US 2009 alongside supermodel Coco Rocha in an editorial spread.

Since 1999 he has been a Goodwill Ambassador for UNICEF. In 2006 he visited Sudan, spending time at schools and hospitals. As of June 2007, he had raised over $655,000 for education and health projects in Sudan.

From Wikipedia, the free encyclopedia

Слика
Последње учитавање од Nut дана 14 Мар 2011, 12:54, учитано 1 пут укупно.
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 09 Мар 2011, 04:00

Слика

Genijalnost i ludilo smesteni u jednom coveku...Zabolece me glava od ovih... ...''posebnih''..Svi imaju neku svoju ''najvazniju tajnu''...i svi zbog svoje specificnosti zahtevaju razumevanje sveta ,narocito u odstupanju od nekih uobicajenih stereotipa u drustvu.Ali,i dalje me boli glava...i od jednih i od drugih...
Stvaralastvo je izlaz izvan granice tradicije i stereotipa...Ima li slicnosti izmedju stvaralaca i psihicki poremecenih...ili mozda jedni proizilaze iz drugih...''jedan na drugog se nastavljaju''..pa sta je tu cudno..Niko jos uvek ne zna poreklo ovih fenomena,pa onda s'pravom pisem i sa imperativom, da nema mesta ljutnji onih koji bi to mozda demonstrirali...ljutnju na pravo da analizom remetim jedan svet koji jos uvek niko ne zna da objasni kako valja...
Nije lako ovim talentovanima...kada onaj drugi,odjednom progovori(oni su se uselili jedan u drugog..i kada je guzva, uvek jedan od njih pobegne u onog drugog...) ...i onda je jako tesko znati o kome se radi..a jos i sjajno se dopunjuju..mislim cesto je to kod njih ...i.... ...uffffff..koja zbrka..!Ali..

I za jedne i za druge je karakteristicno stalno prepunjenje mozga krvlju(hiperemija...)...jaka toplota u glavi,hladni udovi,sklonost ka jakim bolestima mozga ,slaba osetljivost na glad i hladnocu...

'Aj, malo da ''krpimo''..lepotom''jasnije sadrzine''...prvo slicice...

Слика

Слика...
Слика..


Covecanstvo je dve hiljade i pet stotina godina cinilo sve da reci lisi njihove culnosti,pa ipak,bilo ko,bilo gde ako kaze:lepa,tragom reci uvek se javlja slika zene.Rec je i danas duboko eroticna..Ono sto je lepo,uvek privlaci,lepo je pozeljno,izaziva u coveku zelju da ga dotakne.Primamljiva i zanosna car u toj reci lebdi kao imanentna praslika,kao dinamicna platonovska ideja.

To je erotski magnetizam zene.Privlacnost ne oseca samo muskarac,lepom,odnosno zeni divi se i zeli je isto tako i zena kao i muskarac,jer je lepota pozitivna zivotna sila,velika cinjenica zivota..Mozda se na tragu lepote i u zeni bude iste privlacnosti.Zavodjenje,draz i car deluju sveobuhvatno.toliko su eroticni da deluju i preko okvira polova.

Zena i sama ume da se divi svojoj lepoti.I deca ushiceno posmatraju lepu zenu...verovatno ni zivotinje ne mogu da izbegnu novu ocaravajucu silu.Izvorno lepo je znacilo zenu i ono sustinsko u njemu sacuvalo se.Lepo je ona magneticna privlacnost koja je sustinska privlacnost zene.

Culna rec,vezana za zivot,rec na cijem dnu se ljeska praslika zrele zene...s njeni obimom punoce,mekotom koze,vatrom ociju,blagim dodirom kose,gipkom lakocom hoda,-svekolikom eroticnom raskosi svojom sama je culna omama.Zbog toga je i u pojedinostima lepa blaga kosa,vatrene oci,zaobljeni udovi-jer je sve lepo sto preuzima uzor praslike,zene.

Muzika,boja,cvet,zgrada,pesma samo su utoliko lepi ukoliko podsecaju na ljubavnu car koja struji iz zene.Zato sve ono sto je tokom mnogih stoleca receno o ideji lepote samo je znak zelje da se lepo lisi svoje materijalnosti.Bezuspesno.I danas iz lepote,kad god je neko dotakne,bukne elementarni erotski plamen:porazna bespomocnost muskarca nasuprot drevnoj divoti koja se ocituje u zeni.


Слика
Слика

Harizma...(grc.''milost'''',boziji dar'')-izuzetna obdarenost i posebna snaga poslata odozgo...(da se ipak konacno zna sta je to...cesto kazemo za nekoga da je harizmatican...ipak olako to upotrebljavamo...)
Слика
Слика

BICE...BICE....
Слика

http://www.youtube.com/watch?v=DrxqKE5Mr4Q...Ovo je prelepo..

Kako sam samo pobegla..jedan od nacina da se pobegne iz same biti ljudskog postojanja ....jer nema vece lepote od lepote stvaraoca....manifestovane na bezbroj nacina...''Pa i neki stvaraoci su izrekli mnogo toga ovde''...


Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 09 Мар 2011, 12:49

Слика

Oblasti ljudskog delovanja gde istina i iskrenost gotovo uvek pobedjuju..A to su prijateljstva(tako je bar do sada bilo...)...Trenutak kada prijatelji mogu da spuste gard i otkriju sebe jedno drugome jeste trenutak kada njihov odnos prelazi na visi nivo.''Iskrenost s jedne strane pobudjuje uzajamnu iskrenost i dovodi do otkrica,poput vina i ljubavi'',pisao je Montenj...

Takva je iskrenost srca ,kada nas ''neko obuzme'',i kada mi to isto njemu ucinimo (kad se uselimo jedno u drugo...kada ''on pobegne u mene,a ja u njega'').

Bez takve razmene emocija,zivot tesko da bi imao neku narocitu vrednost...

Mnogi ljudi bi hteli ovu ''ludost srca''...da bi se konacno probudili iz decenijskog sna,ali im ''misli'' ne dozvoljavaju...A,tako je lagano biti iskren,oplemeniti dusu svoga prijatelja ili partnera-partnerku,pravim, raskosnim emocijama.Zasto cesto imamo osecaj tako jasno definisan,da ne mozemo da' se iskazemo'',i da za nama stalno trce ''opasne,nejasne i razlicite ,gotovo nezaustavljive misli?

Origionalni nemacki psihijatar,iz prve polovine XXveka,Ludvig Klages,pisao je da od ''nekog vremena -nevremena pojave duha u coveku,ovaj (DUH)je zaratio sa njegovom dusom,a onda i sa telom,pa je od tada covek sve nesrecniji,bolesniji,agresivniji...

Cesto se pitamo:''Zasto je misao kriva za nas nesrecan zivot''?Zasto nikako ne pronalazimo''Arijadnin konac'',koji bi nas iz haoticnog lavirinta,u kome vidimo sukobe svakog sa svima,(duh sa dusom ,dusa sa telom...) konacno probudili kroz ljubav,iskrenost i istinitost sustine nasega bica ....

Misao razuzdana,pomamna..SUMNJA (to je nas ''demon'',nasa stalna pratilja kroz zivot...)Mi vecito sumnjamo,zahvaljujuci nasem razumu i umu...raspaljenom umu...za koga je najbolje morao znati Dostojevski i njemu slicni velikani u umetnosti i filozofiji,oliceni u Ivanu Karamazovu ili Beketovom Godou,ili''junaci''de Sadovi,Kamijevi,Sartrovi,Sioranovi....

Ma,ovo je tako opsirna tema...ta cudesna iskrenost...a gde je tu LAZ...?

Ma mene obuzima ona ludost srca...kad se pobegne jedno u drugo...

Марина Цветаева.

Ночи без любимого — и ночи
С нелюбимым, и большие звезды
Над горячей головой, и руки,
Простирающиеся к Тому —
Кто от века не был — и не будет,
Кто не может быть — и должен быть.
И слеза ребенка по герою,
И слеза героя по ребенку,
И большие каменные горы
На груди того, кто должен — вниз...

Знаю всё, что было, всё, что будет,
Знаю всю глухонемую тайну,
Что на темном, на косноязычном
Языке людском зовется — Жизнь.

Между 30 июня и 6 июля 1918

Дней сползающие слизни,
...Строк поденная швея...
Что до собственной мне жизни?
Не моя, раз не твоя.

И до бед мне мало дела
Собственных... - Еда? Спанье?
Что до смертного мне тела?
Не мое, раз не твое.

Январь 1925

ора! для этого огня -
Стара!
- Любовь - старей меня!

- Пятидесяти январей
Гора!
- Любовь - еще старей:
Стара, как хвощ, стара, как змей,
Старей ливонских янтарей,
Всех привиденских кораблей
Старей! - камней, старей - морей...
Но боль, которая в груди,
Старей любви, старей любви.

23 января 1940


Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 12 Мар 2011, 23:35

Слика...

SEPTEM SERMONES AD MORTUOS......

Sedam propovedi mrtvima sto ih zapisa Vasilid u Aleksandriji,gradu u kome Istok doticase Zapad......Jung...

''Mrtvi se vratise iz Jerusalima,gde ne nadjose ono za cim su tragali..Preklinjahu me da ih pustim unutra kako bi culi moju rec,te ja zapoceh pouku...
Pocujte:od nistavila pocinjem...Nistavilo je isto sto i punoca...''i tako dalje...i tako dalje...

Слика

Слика
Слика
Слика
Слика
Слика
Слика

Sesta propoved...

Demon polnosti,poput zmije pristupa nasoj dusi...On je poluljudski i obznanjuje se kao pozudna misao...
Demon duhovnosti poput bele ptice spusta se u nasu dusu...On je poluljudski i ukazuje se kao misaona zudnja...

Zmija je zemaljska,poludemonska dusa,duh-i srodna je duhovima mrtvih...Zbog toga se kao i oni ,sunja medju zemaljskim stvarima ,budeci u nama ili zebnju ili neumerenu zudnju...Zmijska priroda srodna je zenskoj...Ona vecito traga za drustvom mrtvih koji su u vlasti zemlje-onih sto ne nalaze put sto vodi izdvojenosti...Zmija je bludnica...Odaje se razvratu sa djavolom i zlim duhovima....
Ona je zli tiranin i mucitelj ,koji se povodi uvek za najgorim drustvom...Bela ptica je polunebeska dusa covecija...Ona zivi sa Majkom,spustajuci se povremeno...Ptica ima prirodu srodnu covecijoj i predstavlja delotvornu misao...

Слика

Слика
Слика

Devicanski je cista i usamljena ,majcin je glasnik..Leti visoko iznad zemlje...Nalaze izdvojenost...Prenosi nam znanje dalekih i savrsenih,sto nekad postojase...Cak do majke iznosi nasu rec...A,ova se zauzima ,opominje,ali nad bogovima nema nikakvu moc...Ona je sunceva posuda...
Zmija se podvlaci nize i svojim lukavstvom sakati ,ili,pak,podbada falusnog demona...Isuvise podle zemaljske misli radja,takve misli koje se provlace kroz svaku pukotinu i uz svaku stvar se pozudno lepe...Zelela to,ili ne,zmija nam, svakako,zeli biti od koristi...Ona podstice nasu moc spoznaje..,pomazuci nam da pronadjemo put koji,svojom ljudskom pamecu,ne bismo mogli pronaci...

''Pogledavsi me s'prezirom prozborise mrtvi:Prekini tu besedu o bogovima,demonima i dusama...Sve nam je to odavno sasvim poznato....''

''A,sto meni nije bilo poznato,da je muzika ''demon duhovnosti''...''...jer,obuzima u totalu...i boli i ,mene zaista jako boli,pa da olaksam ''ja se drogiram ponekim njenim izdancima ''...komuniciram sa umetnicima ''ako me zelis onesposobiti''..samo navali sa molom..iz sve snage...

Napustam ovaj prilicno neudoban prizor ...

Pokusacu da otkrijem ,zbog cega pojedine vrste umetnosti ,posebno muzika ,kao najuzvisenija medju njima, nanosi toliko boli i patnje ,kada se recimo, slusa...(licno,malo je lakse kada na primer, sviram ili pevam ...Ipak,)Muzika udara zestoko...ponekad kao ''tupo secivo na vec izmrcvarenu dusu''...

Ah to pusto ...tajanstveno nesvesno....

Слика

Слика

Слика

http://www.youtube.com/watch?v=x-KCLJFWdOc
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 13 Мар 2011, 20:27

Слика

Kriza uvek nastupa zbog neprestanih borbi specificnih senzibiliteta sa zivotom,gde ovaj drugi uglavnom pobedjuje ..i tu niko,ama bas niko i nista ne moze da promeni...Zivot je lep,ali u njemu uvek ima ono nesto ,sto coveka ''zgadi''...pa se pita sta i kako i zasto......senzibilitet u svom rastu ..ima i svoje pomagace(koliko je to cudno..rast u osetljivosti na sve dubljoj razini...) ....posebnu inspiraciju za svoju slabost i snagu u izrazavanju pronalazi i u muzici, naravno...cini mi se da ona najvise moze da pripomogne da bol zaista dobija u svojoj dinamici i punoci... kresendo...svirepa slast bola... ...Ovde nema pomoci..jedino ne izlagati se carolijama koje raspiruju strasti ...

...Oni ,koji poseduju taj magicni tanani oset za ''instrument koji placuci-otvara vrata nasih skrovitih najosetljivijih dusevnih predela''-(kraljica- violina prvenstveno) Takvi muzicki koraci, lako pronalaze i uhodano ''marsiraju''nasim dusevnim nesvesnim bespucima ,oslobadjajuci sadrzaje koji nas mogu zestoko ''uzdrmati'...

'A,mi,naravno, volimo, taj ''cudesni napitak'',pogotovo, pojedini, koji su muzikalni i imaju dara za te carobne tonove koji opominju ...i ukazuju na raskosnost ljudske senzibillnosti...

Licno, svaka cast umetnosti uopste, jer smisao zivota duboko vezujem za nju,ali muzika i sve oko muzike,je pravi pucanj po sred srca...posebne vibracije i culni oseti onih, koji su u stanju da glasom svojim daju ili sluhom primaju melodije koje poneke od nas zestoko pomeraju 'iz zemljine orbite''...''barem ja, poznajem neke''koji su zaista posebni,vrhunski senzibiliteti koji se nikako ne mogu porediti sa uzivaocima i stvaraocima, drugih vrsta umetnosti...
Koje su to ''vratolomije dusevnih batrganja ,usled sladostrasnih udaraca pravo u centar naseg bica '',da ostanemo uvek zapanjeni ,nad tananoscu i osetljivoscu nasih najskrivenijih duboko pokopanih tajni-neizbeznost dubokih strasti koja nas odrzavaju u zivotu,koje su zapravo sam zivot,sama sustina postojanja...

Ja sam vise puta izgorela ...ali nikada nije dosta ...ne mogu se odupreti ''tim drazima''...kao mala bih ,recimo posle neke klasike plakala..kasnije sam naucila da je patnja(ta slatka dusevna bol...) jedan od sinonima zivota..(za koga se jos uvek ne zna ,da li je osecaj,opazaj ili mozda afekat...)pa je bilo lakse...
Dakle svi koji su muzikalni,presenzibilni..taj posebno dubok oset koji prozivljavaju,placaju dubokom boli,koja je zaista ponekad nezaleciva ...
Jedan od razloga zelja za treninzima psihoanalize .... da pokusam da istrazim,sta ima tamo negde u mraku duboko skriveno i potisnuto...
Ako ovako nastavim..i ja cu kao Kjerkegor biti persona ''bez zanimanja''...

Jos od detinjstva
bio sam pod vlascu ogromne sete ...Jedina mi
je radost bila ,ukoliko se mogu
prisetiti,sto niko nije mogao da
otkrije, koliko sam bio nesrecan...


Слика

Слика

Слика

Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 16 Мар 2011, 01:57

Слика...

http://www.youtube.com/watch?v=_rcs1OC2Sus
Pa onda sve po redu...

Da...a..uvek se trazila veza izmedju lepog i dobrog....tako se rastadoh od moje prijateljice,koja osta zbog necega zatecena.....''A.umetnik ..odavno se zna da se buni protiv sveta''..i to jos rekoh...''Zavredjuje li ovaj svet da se takvi senzibiliteti zalazu za ili cak protiv njega''...nikada to necu razumeti..ili ja mozda zivot dozivljavam kao neku bajku...moguce je i to...
Umetnost je izazivac osecanja,porucuje Tolstoj...''kao neka vrsta zaraze''..hmmm..pa losa ili dobra umetnost zavisi od toga kakvim osecanjima ''inficira ''coveka-losim ili dobrim...
Naravno,sama po sebi umetnost nije ni losa ,ni dobra ..ona je prosto jezik osecanja...kao sto su emocije jezik duse..pa onda ...je sve jasno...

Snaga osecanja nije uvek u srazmeri sa vrednoscu dela,veli Vigotski...i recimo jedan krik uzasa uvek ce nadmasiti dejstvo i efekat jedne tragedije,bar sto se tice snage trenutne emocionalne reakcije...
Nego i moja prijateljica Rusalka (vise kao neki topao povetarac,koji nas je ostavljao bez daha, kad god bi pored nas zalelujao, onako tek ovlaz, dodirinuo) ..je bila iz tog sveta umetnosti,osecanja,senzibiliteta,jedna od onih koji su i raskosnim izgledom i svojom nutrinom jasno upucivali na pripadnost jednom svetu koji je bio drugaciji..koji je bio tamo negde,a koji nije nista dobro obecavao...Ja sam jos tada slutila neku cudesnu igru sa tuznim krajem ove princeze rodjene u pogresno vreme,od pogresnih roditelja sa onim izgubljenim,odsutnim pogledom koji svojom lucidnom igrom raskosi mami da uronite u taj opasni, destruktivni svet cudesa i magicnih likova...gde onaj sa srpom odnosi pobedu...

Слика
Слика
Слика

Sta sam htela...a..da...


Govorimo o carobnoj duhom bogatoj devojci ,Rusalki,koja kao da je ne samo po liku..vec po svojoj prirodnoj izglednosti pruzala dokaz da mitska bica jos uvek zive u ljudima ,bilo kroz snove ,ili mastu,bilo kroz nekakvo umetnicko dela sa kojim se ona, moguce i stopila ......jer ova neobicna,tajanstvena dusom obdarena devojka, raskosne lepote i prebogatog duha, odisala je ,kako sma vec rekla,i odsutnoscu,...udaljenoscu iz svih svetova spolja vidljivih ...

Zivela je i razvijala se u svom un.svetu ,opstila sama sa sobom,a,posto je bila prilicno mentalno daleka od nas,pretpostavljala sam da je njena dusa bila u poodmaklom stanju patnje i bola bez povratka...

Hiper senzibilnima je ovaj svet prilicno mracan,turoban i prepun tuge ,surovosti,destruktivnosti... Prava ''dolina suza''...

Strahovi su ceste,uporne, dugotrajne i veoma vazne emocije...Oni su covekovi psiholoski motori koja ga nose u svet utvara, vestica,u katastrofu i kataklizmu..Uplasen covek ima ''velike oci'' i moze videti i ono cega nema...To mogu biti, aveti,vukodlaci i vampiri,ali i bozansko i andjeoska svetlost,sto naglo smanjuje strahove i utire put ka lepoti...

Da..Rusalka je mnogo dana bila uplasena i to se jasno videlo na njenom licu kada god smo se sretali.....
Iz njenih ociju..se ocitovala velika patnja,dubok bol, koji vas je prosto mamio da ako bi bilo moguce,prodrete u taj mracni svet u uhvatite se u kostac sa furijama koje su u ovom vec ranjenom i senzibilnom bicu vitlale na sve strane, u svom pohodu ka konacnom zaposedanju...

Nesto se veoma snazno ''valjalo iza brda'' i ja mislim da sam se vec tada odlucila cime cu se u zivotu baviti,posebno ,videvsi u svojoj blizini sudar energija dobra i zla ,u kome je zlo ocito svakim danom raslo i sve vise mucilo ovu nesrecnu devojku...

Da pricam o ''njenoj ljubavi'' prema atraktivnom dugokosom mladicu bizarnih shvatanja o vrednostima zivota ...i njegovoj pripadnosti nekakvoj tajnoj grupi ljudi...i zadacima koji su njeni clanovi morali da ispunjavaju kao dokaz pripadanja '' ''demonskim bicima''(on ih je nazivao Bozanskim..),bilo bi mi u najmanju ruku degutantno...i jako bih se tuzno
osecala...

U jedno sumorno,maglovito jutro...pre otprilike 15-tak godina devojka ruse kose , imena Rusalka...skinula se potpuno naga ,ispisala crvenim flomasterom krstove po celom telu,popela se na prozor svoje sobe, i skocila sa 13.sprata zgrade u sobi do roditeljske koji su bili u stanu...

Nasao ju je otac nase zajednicke drugarice Vesne ,koji je toga jutra kretao na posao...

Ustanovljeno je da se njihala na prozoru pre nego sto je skocila...razmisljala se...i na kraju ipak odlucila,da to ucini...

Stalno se, spravom,istice da su sigurnost i ljubav coveku potrebni,da bi sacuvao svoje zdravo psiholosko jezgro...ali ima tu i ono da, odlucujucu ulogu u deobi dobra i zla koja strah donosi, ima sublimacija,koja se kao sposobnost pocinje razvijati pod okriljem prvog voljenog bica -majke...

Aj ruse kose curo imas...!

Smrt ovog predivnog bica..devojke za primer, vrhunskih dusevnih i duhovnih kvaliteta,studenta generacije na svojoj godini...zatekla me je u razmisljanju ,da,na ovom svetu, zaista postoji neke magicne mocne sile ,koje kao nevidljive ruke vuku u ponor...ako im se za to pruzi makar mala sansa...

Coveku koji je izvrsio svoju prirodnu duznost, smrt je prirodna i dobrodosla kao san...S obzirom da se devojka ..njihala na prozoru,(bila ,oci u oci sa smrcu...),znaci da se jos uvek plasila,jer ''smrti se bojimo samo dotle dok jos nesto ocekujemo od zivota''...sto bi rekao Stendal...a,verovatno je isto, mislila i ona...(i ako je odlazila iz njega ,verovatno sa mislju da ce nastaviti ,negde tamo u nekom od razreda, kao sto je govorio Dostojevski za svoju zenu Masu...)

Tuzno je bilo tih dana..a i danas kada se setim svega.

:sad:

Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 16 Мар 2011, 18:37

.. I sad nesto o vremenu....uvek aktuelno...
Covekova percepcija vremena...vrlo bitna(kada je masta u pitanju) i njegova orijentacija o istom,mnogima je teziste zivota...Mnogi razmisljaju da je sadasnji trenutak nezamenljiva putanja zivota, jer vracanjem u proslost,ili suvise ishitrena paznja ka buducnosti ,moze ugroziti zivotnu orijentaciju i covekovu unutrasnjost.Iz tog razloga je veoma bitna ta njegova orijentacija,prema kojoj se moze i klasifikovati.
U proslosti uglavnom zive tradicionalisti, a u buducnosti oni koji mastaju, recimo..(revolucionari i utopisti...)Realni ljudi zive u sadasnjosti,no njihovo teziste je pomalo pomereno ka proslosti ili buducnosti u zavisnosti od njihove imaginacije
Oni koji se bez maste bas potpuno predaju sadasnjem trenutku zive hedonisticki i manijakalno do kraja i tako nanose veliku stetu i sebi i drugima. Zato...
Vracanje unazad moze biti veoma korisno,jer kao po pravilu dolazi do dodira sa detinjstvom,sto moze biti kljuc za novi stvaralacki zamah.

''Detinjstvo je kao sto je poznato,puno perspektive i dalekih svetova.Zato intimniji i intenzivniji dodir sa detinjstvom,sa ''svetom moga detinjstva'' pokrece nagone,pali emocije i ambicije ,budi nadu''...

Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 17 Мар 2011, 08:28

Samo sam zelela da isprepletem tvoj dozivljaj vremena sa svojim... jedna moja beleska, napisana pre mesec dana...


"(Ne)podnosljiva tezina postojanja

Hodanje. Nekada lagano, nekada na ivici ubrzanja koje vuce na trk ali uglavnom tempirano ciljem koji se menja, nekada iz dana u dan a nekada mereno godinama koje se cine nedostiznim. Cine, pretvaraju, obecavaju, raznizuju, priblizavaju, izneveruju, ispunjavaju (cak i ono netrazeno), Onda osetis potrebu da zastanes kako bi na tom usponu koji vec pocinje da zamara duzinom i neprohodnoscu terena uhvatio dah. i bacio pogled s dosegnute tacke na predjen put. Vrtoglavica od visine? Mucnina od tako malo dobijenog za tako mnogo hodanja? Iznenadjenost sto nije sve bas onako kako je izgledalo u pokretu? Strah od skrivenih rupa na daljem putu na kome se jos moze slomiti noga ili jos gore kuk a da se ne govori o mogucem lutanju i gubljenju vremena? Ljutnja sto malo ne ublazi svoje krivine i predje u rasciscenu pravolinijsku putanju bez uzbrdica i dubodolina (premda bi krajolik bio isuvise dosadan sa svojom ravnodusnoscu beskrajne ravnice)? Neverica sto na tom putu i pored susretanja sa drugima, cak podgurkivanja, laktanja, nogatanja, pridrzavanja od strane poznatih i bliskih, ipak hodas sam cak i kada su drugi prisutni, manje ili vise vidljivi, uocljivi u svojoj (ne)vaznosti za sopstveni pomak ka, od, prema? A dah se skratio iako se polako smiruje sa svakim trenom tako zeljenog predaha koji kao i sve ostalo jeste privid. Privid stajanja, privid odushka umoru, privid spremnosti za nov pocetak ili nastavak (a poceci i nastavci traze snagu, neuprljane nicim, ambicije i volje), privid da je postojeca tacka trenutak koji spaja proslost i buducnost. Tacka trenutka – poklon kome ne treba gledati u zube(mala igra reci, eng. present-poklon ali i sadasnjost) jer se svakom poklonu radovati treba, jer nam je dat s nekim razlogom ai zarad shvatanja njegove vrednosti. A onda se pojavi savrsenstvo u vidu memorijske rupe (past perfect – proslo “savrseno” vreme), da li zbog zastarelog softvera koji postaje neotporan na viruse, priliva mnostva informacija koje hard disk vise ne moze da sazme pa trazi brisanje viskova ili jos cesce reinsatlaciju koja ponistava cak i ono sto nije smelo da ode. Ostane magla kroz koju se naziru samo najuocljivija zdanja, lica, dogadjaji bez obzira da li imaju neke oziljke ili samo prijatne za oko forme. I kao takva, ostaju "savrsena" jer ih um nije oterao u mrak zaborava. Prosecni, cak i onaj na sve spreman, Prezent zna da magla nije samo stvar ostavljena iza, u podnozju alpinisticke staze. Posve mu je jasno cak i kada je dan okupan suncem a nebesko plavetnilo i vedrina prozdire svaku njegovu sumornu pomisao, sve moze da preokrene na tren. Da, buducnost jeste najobicniji futurizam satkan od maste, nade, eksplozije neuhvatljivih oblika zamamnih boja i ideje prepoznatljive samo njenom imaocu. Opet neumitna magla.



U stvari, nekada mi se cini da je sve to samo jedan obican pescani sat koji neko okrece za nas, onoliko puta koliko je neophodno da se zrna istumbaju, izmesaju, i napokon slegnu umorna od siline pretakanja u vremenu. “Sebe” pri tom zaglavljeno samo na trenutak u “uskom grlu” sata gde jedan uzdah na sekundu pada u maglu savrsenstva, zamenjen uzdahom pristiglim odozgo, iz magle futurizma. Bez nemanja imalo vremena i sa jos manje imanja svesnosti o tome da se sve baca pod noge, nevoljno, nezeljeno, neplanirano, jer drugacije i ne moze, cak i da se hoce. I sa laznim osecanjem dostupnosti vremena koji ce maglustinu u buducnosti razgrnuti iskustvom i zasluzenom srecom. A gde se ona, sreca, u stvari zaglavila? U savrsenstvu, futurizmu ili uskom grlu? I zasto je toliko tesko to usko grlo prihvatiti kao jedino vazno iako se zna da ce zbog nekog razloga sjaj te vaznosti vremenom potamneti ili se pak nerealno uvecati?



U stvari, zasto ovo pisem?…mozda zato sto su mi se u poslednja dva dana na um navrzle tri stvari koje nikako ne mogu biti stvar sadasnjosti, a koje su mogle (ili neke jesu bile) deo proslosti a da nisam shvatala koliko mogu da budu od znacaja za buducnost, tj. trenutnu sadasnjost koja ce nekada postati proslost i iz koje cu sigurno moci da izvucem ponesto kao razlog zanemaren, nedovoljno ozbiljno shvacen ili usled neznanja o njegovoj lepoti bitan.

One su tako lako opisive…potrebna mi je devojcica, uzrasta od tri, najvise do pet godina (sve posle toga pocne da lici na odraslo, pomalo manipulativno bice) koje bih mazila, gnjavila, sa kojim bih razgovarala, uzivala u njoj…iznajmljuje li se neka takva na par sati nedeljno? …potrebno mi je da sam u statusu polaganja nekog ispita nakon cega bi se osetila zadovoljnom, ispunjenom, voljnom da grabim dalje jer to dalje znaci neko bolje sebe ili sebe koje stvara viziju futurizma bez guste magle…potreban mi je onaj osecaj koji se ima pri kupovini vencane haljine (a usput ne bi bilo lose isprobati nesto od toga), taj osecaj uzburkanosti i ocekivanja, planova koji se hvataju u letu i vazduhu,…Potrebno mi je pregrst zrna, koja nece prokliziti kroz prste sa naknadnim saznanjem da se nesto nikada vise nece vratiti a da sam zmurela, ili bila okrenuta na drugu stranu, ili gledala otvorenih ociju ali videla nesto sasvim drugo. Potrebno mi je da ne mesam vise savrsenstvo, poklon i futurizam kako bih umirila savest za sunce i maglu koja ne donosi razgrtanje vec naprotiv nagomilavanje teskobe.



Bila je ovo “provala oblaka”. Osecam da sam pokisla. Do gole koze. Potrebno mi je da se presvucem i popijem solju vruceg kakaa…i krenem dalje jer sam odmorila...a ono sto vidim je nizbrdica. Hocu li ostati bez noge ili glave, ne znam."

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 18 Мар 2011, 01:55

O milei,kakav divan ''s'prajz'' si priredila..!...U to ime moram da odigram jedan valcer...uz ovu predivnu muziku... a sutra cu malo pazljivije citati sta si pisala... :D ...

http://www.youtube.com/watch?v=_rcs1OC2Sus

Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 21 Мар 2011, 21:01

milei@
Bila je ovo “provala oblaka”. Osecam da sam pokisla. Do gole koze. Potrebno mi je da se presvucem i popijem solju vruceg kakaa…i krenem dalje jer sam odmorila...a ono sto vidim je nizbrdica. Hocu li ostati bez noge ili glave, ne znam."
...

Слика
''Vara nas ovaj svet od trenutka kada oci otvorimo,do onoga kada ih jednom zauvek sklopimo...Nepoznate i nadmocne sile oko nas i u nama ,sluze se nama''...

Слика

Слика

Слика

Za tebe nesto,mozda interesantno...,sto napisah pre par godina...

Moja sestra Tijana je i tog dana sedela u svom omiljenom kutku sa onim istim uobicajeno nejasnim izrazom lica,koji bi laika uplasio zbog evidentne odsutnosti... Meni, kao dobrom poznavaocu onih koji sve cesce pocinju da zive u svom svetu, omogucio je da shvatim, da je konacno nestao predah u vremenu koji je izazvala,i da uplivom u neku drugu stvarnost(za koju nisam sigurna da li je bolest..ili nesto drugo..?)komunicira izrazom, koji je oznacavao putovanje kroz vremena, za nju, jedinu stvarnost...U prvom momentu nisam mogla odgonetnuti,gde se ona misaono nalazi i sta prozivljava,koji je njen nivo saznavanja i kuda je sa tim naumila..

Volela sam ipak,tako da je netremice posmatram.Cinilo mi se da lebdi negde u nekom medju prostoru i tu pokusava da zivi neki zivot koji je trebao biti ono sto je njoj potrebno da bi opstala..
Na licu,izraza kao da nastaje iz kamena, klesanog rukom nekog perspektivnog vajara, skrivala je ono,sto mene nije moglo prevariti, emotivno lose, podliveno, ispod koze kao maske, koju je neprirodno zategla,a ,koje je davalo neobican sjaj njenim vec pomalo ugasenim ocima...Pokusavala je da probudi i vrati vreme koje je odavno pobeglo,a,koje nije uspela onda kada je trebalo da zaustavi..Inace,kada uspeva da napravi taj cuveni predah,onda se ona budi,postaje zivlja i pocinje da se igra.....

Bila je to majusna,slabasna zenica , uvek orijentisana pognutom glavom ka podu,kao da zeli prihvatiti veciti boziji ukor,jer je stalno dusom zauzimala prostor koji je trebao biti davno ostavljen na koriscenje onima za koje je predstavljao trenutnu datost... Za nju proslost, onima za
koje je oznacavao, ono sto tek moze biti,a za nju buducnost.

No, i tu je bilo zauzeca i onih kojima je to bila stvarnost u desavanju, pa boravak njen iz drugih dimenzija koji je predstavljao atak na privatnost,upad na tudji posed...
Majusno poluokruglo lice malo izvijenog,ali jos uvek pravilnog nosa i blago iskrivljene usne koje su trebale pojacati osecaj krivnje zbog onoga sto je uradjeno,ili nagomilanog emotivnog naboja koji odslikava zabrinutost zbog onoga sto ce se dogadjati,je nesto sto svako ko je umeo da gleda je mogao videti,ako bi malko razgrnuo...
U jednom momentu sam uhvatila seba da razmisljam drugojacije o njoj... Sta god neko mislio,ova situacija je zapravo bila njena sadasnjost,sa krivicom kao glavnom njenom karikom .

Njena sadasnjost je kroz krivicu bila blokirana dogadjajima iz proslosti,i brigom o dogadjajima koji bi se tek trebali desiti..Ali,sadasnjost je skoro uvek opterecena tegobom i mucninom ..i tipicna je za sva vremena i za vecinu ljudi..,pa tako i ovde..Osim toga,.ona ima niz zahteva,koje niko,ama bas niko ne uspeva da resi kako treba..narocito ,ako se ne oslanja na proslost koja svakako moze pomoci..pa jednostavno..stvari su povezane...
No, ... ...Krivica i zabrinutost su dva demona koja joj ne daju da bude dovoljno prisutna u stvarnosti...otuda onaj ponekada tako izgubljen i setan pogled zauzetih ociju ocajanjem i tugom i izmucenom i vecito umornom dusom ,zbog pustog kajanja onoga sto se desilo juce i uzasnutosti sto moze doneti sutrasnjica...

Pomislih u jednom momentu da one moraju biti iskorenjene,naprskane i sterilizovane zauvek...Kako ona samo baca svoj sadasnji trenutak,i kako se oseca konstantno obeshrabreno ili mozda cak veoma besno! Onda sebe uhvatih da razmisljam, i pitam se ''zasto bi neko kaskao u vremenu toliko''!?Sadasnjost opterecena prosloscu,ispunjena odigranim i odgledanim stvarima i dubokom odgovornoscu za nesto sto se desilo...

Valjalo bi krenuti rizicnom stazom napredovanja u sadasnjosti,zaista trebalo bi!..Ne misli valjda ona provesti ostatak svog zivota brinuci o buducnosti koja joj neda da zivi..!Zabrinutost je drzi neaktivnom i naravno da je lako ,tj lakse brinuti nego biti aktivna, ukljucena osoba...

Moja Tijana i njene problematicne brizne bube koje se razmnozavaju na njenim slabim tackama!Kakva opravdanja,za izbegavanje suocavanja sa sadasnjim trenutcima i aktivnom borbom za svoje bolje danas...!

Svaki dan ista slika,isti pogled ista pitanja...Moracu smisliti ,kako da oslobodim tudje prostore i ponudim im one pripadujuce,sadasnje vibracije uz neke nagrade...
Uostalom,postoji li nesto sto ce se ikada promeniti kao rezultat bilo cije brige..? .Sumjam u tooo!
Sadasnji trenutak je kljuc za razumevanje njenih postupaka i potrebno je nauciti da zivi sada i da ne traci svoje sadasnje trenutke u blokirajucim mislima o proslosti i buducnosti-u neuhvatljivoj sadasnjosti...
Sadasnjost ..danas posast...zivela proslost...zivela!!!.. makar i tamo negde u cosku...

Слика

milei...
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 27 Мар 2011, 04:09

Ono sto je izreceno pre vise od cetiri milenijuma,u potpunosti odgovara ljudskoj prirodi koja se i danas u nepromenjenom obliku ispoljava.....Na ovo ukazuju reci koje izazivaju divljenje,ali i zabrinutost zbog toga sto i tako dug vremenski protok ukazuje da sustina ljudske prirode iskazuje svoju nepromenljivost i postojanost,na sta ukazuju sledece reci...:

Слика
''Kome danas da govorim?
Braca su zla
Prijatelji danas nemaju ljubavi
Kome govorim danas?
Duse su kradljive
Svaki covek poseze za susedovim dobrom
Kome danas da govorim?
Plemeniti covek strada
Drski prolazi svugde
Kome danas da govorim?''


Слика...

Na redu su Upanisade....

Слика

Слика
Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1629
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 27 Мар 2011, 04:16

...ljudi se ne plaše
Nut
ljudi traže izgubljeno
nenadjeni
put

ljudi se ljepote
samo plaše
ali one ljepote
koja slama i savija
kao vjetar jelove grane
živote

lijepo je prokleto
i tako mora i ostati
jer kako je tužno biti
ružan
tako je i prokleto
biti lijep
da Bog
ne bude dužan...

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 27 Мар 2011, 04:34

faraon пише:...ljudi se ne plaše
Nut
ljudi traže izgubljeno
nenadjeni
put

ljudi se ljepote
samo plaše
ali one ljepote
koja slama i savija
kao vjetar jelove grane
živote

lijepo je prokleto
i tako mora i ostati
jer kako je tužno biti
ružan
tako je i prokleto
biti lijep
da Bog
ne bude dužan...


Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 28 Мар 2011, 01:57

Слика

Слика

Слика

Слика


''Nemoj da se rodis lepa ,rodi se srecna''...sad mi nesto ovako pade na pamet..nekad sam pisala o ovome , i puno toga se vec zna...
Nego ...ovo sam htela posebno o devojcicama....

''Lipa si lipa ..andjeli ti slice....''.....(Maloj Neveni...)

Lepe devojcice,su jos od detinjstva okupirane i razmazene opstom paznjom ,navikle da lako dobiju sve sta pozele !Tokom zivota razvice se u one,koje su savrseno nesposobne da razumeju drugoga i saosecaju sa njim(o empatiji nema smisla ni govoriti...)

Mladost je sama po sebi najlepsi boziji dar, iziskuje ispunjenje odredjenih ''zahteva''koji se ispostavljaju na poverenje u nadi da ce se uklopiti u zakonitosti opstanka i zivota..a ako ona bude darovana jos i fizickom lepotom,tako zdruzene ,u jednom momentu stopice se u celinu.Njihov bljesak bi trebao da prozme svaku poru u telu i u nekom trenutku zivota, svetloscu da obasja dusevni uspon, ciji odraz u ocima naslucujemo(danas ,cesto takve oci plivaju u melanholiji..dozivajuci avete proslosti...)...Obozavamo da poniremo u takve oci,u njima plovimo,uranjamo,nastajemo,nestajemo,putujemo,dozivljavamo,ocarani bogatstvom i raznolikoscu lepote u svim psiho-fizickim varijacijama,kroz dobar deo zivota...

Nazalost,...u jednom momentu i delu vremena ,ljustura se menja,slike se smenjuju,maske i iluzije nestaju,socijalna slika se odbacuje i ostajemo Mi...sa praznim i mutnim ''mrljama'' u ocima...i cesto ne znajuci u sta smo se pretvorili i sta je od nas ostalo(na nesrecu,potpomognuti ,svojom porodicom,prijateljima,okolinom koji vredno rade ''na nasem propadanju''...)...

Znajuci,koliko fizicka lepota moze biti kobna i koliko puta je mnoge oterala u ''beskonacnu vecnost''(konacnu ili besonacnu..moram da razmisljam na ovu temu...)..a i u literaturi i na filmu imamo:Nekada ludo zaljubljen u lepu''kucku'',muskarac odlazi nekoj neuglednoj devojci,ili devojka daje prednost ne narocito lepom ,ali dusevno bliskom coveku u odnosu na samo zadovoljnog lepotana...

''Lepota nije sreca,znaju to lepe zene.Pre je prinuda.Nema u njoj nikakvog spokoja.Covek se od nje brani,ali onostranost pobedjuje,i covek joj postaje zarobljenik,rob,luda.Odnos izmedju coveka i lepote nije nalik na ljubavni zagrljaj,nego na rat.I ako lepota pobedi,ne pobedjuje covek,nego bozansko,pobeda coveka bi bila ako bi mogao da zivi u miru i cuti.''....(jedan od velikih..ali ko..ne mogu se setiti,a,necete verovati ovo sam napamet...)

Samo jos...
Zivoti poznatih lepotica,Jelene Trojanske,Kleopatre,Merilin Monro,raznih princeza,behu jako nesrecni i tragicni...

Drevni narodi bi to objasnili ''ljubomorom bogova'',sto mi je nesto ''divno'' i tako blisko...jer ako sudbina coveka obdari u jednoj oblasti,obavezno mu oduzme nesto u drugoj!...Otuda i rasprostranjeno misljenje da lepa zena ne moze biti pametna ,a lep muskarac slabic,razmazen,nepouzdan a najverovatnije i ''prilicno ogranicen''-(da ne kazem nesto gore...)...



Ufffffff...DOSTA!!!Devojcici je sve jasno...

Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1629
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 28 Мар 2011, 02:57

...rodi se lijepa
kćeri Solomona
i tvoja sreća
nek krasi polja
mani se toga
šta će biti

...zna se
muka i nevolja

...na lijepo
svi imamao pravo
jer u njemu nije
andjeo samo
malo više
prisutan je djavo

...ako neko
lijepo hoće
neka se mača lati
za slabe je to
kisjelo voće

...nesreća Lijepo
uvijek prati
tako će gubitnici reći
i sebe pravdati

...a ti madjijo
i sliko
rodi se lijepa
a
ja ću po trnju
jer sam i
navik'o...