Nemiri...

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 17 Окт 2009, 09:11

Слика

Ljubavi moje krvi...
Najveći nemiru moj...
Strastvena ljubavnice (ne)moja...
Na duginoj zastavi koja je tvoja boja?

Zavodnice sa očima sibirskog tigra...
Sanjao sam ti usne vrane,
crnim vinom razuzdane.
Dugo u noći goreo...
Pregoreo, sagoreo...
U želji da do krvi zariješ zube,
a usne da me ljube,
da me ljube, da me ljube...

Ja ovu prokletu samoću utapam u drugima,
a bojio bih je tvojim prstima, grudima...
I ostaje mi samo da te volim (po)tajno
(a trajno)
kao što se vole neke mračne stvari...
:sad:
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 17 Окт 2009, 11:44

E kad se sad nisam.....tccccc
Pravo u vrat.A` ocnjaci ko kod :wink:
Ma ako,shta mu fali,i tako mu je vrat dugacak :san:






ps.Retko kad "naidjem'u neciji dnevnik.Uvek sam mislila da su to jako,jako intimne stvari .Ovo je simpaticno,ne opterecuje a i ti sinash "zvrk"zato ne zameri ^78^

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 17 Окт 2009, 12:08

zara пише:E kad se sad nisam.....tccccc
Pravo u vrat. A` ocnjaci ko kod :wink:


I ja se sinoć umalo nisam... :wink:
Al se suzdržah... :roll:
A možda sam trebao... :oops:
Pa eto, od svega ostade pesma... Da traje!!! :)===0
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 19 Окт 2009, 06:43

Nemir пише:... Izlazak sa društvom na Dunav jutros u 7.00h. :)===0
Može li iko zamisliti kako je izgledalo to jutro na vodi???
Magla po površini, druga obala se tek nazire, kišica sipi (ona lagana, jesenja, što natapa do kože), a u čamcu šašava "družina od vješala". :)===0 :D :)===0
Niko nije mario za kišu, za pentu koja je štucala i zlokobno pretila da će nas izdati negde baš na pola reke.
Bilo je i ulova... Nije da je to i bilo bitno, ali valja napomenuti. :wink:

A u povratku, prolazimo pored jednog šlepa. Iz kabine na kraju broda posmatra nas kapetan i mora da se misli...
E lude li dece kada se po ovakvom vremenu švrćkaju po reci.

Kada smo se vratili tek tada smo primetili da smo mokri do gaća. :P

Ne marim... Pitaće me starost, i ovako, gde mi je bila mladost.
Barem ću imati zadovoljavajući odgovor. :)===0 :an: :mah

[img]
http://4.bp.blogspot.com/_kMPNVauYFlM/S ... o_magla+(4).jpg[/img]

DEČAK IZ VODE

Osmeh neba na odsjaju talasa.
Čamcem bez kormila kao da mi misli brode...
Ja sam dečak iz vode.

Ne verujem moru koje doziva i mami,
u venama mi teče Dunav plavi.
U pogledu brodovi koji retko plove,
u kosi sakrivam galebove...
Pesak sa obale u džepu farmerica,
na tabanima katranom istetovirane
konture sanjanog lica.

Neki se rode kraj vode,
život ima kao reka punim plućima teče
dok uz zvuke talasa svako veče
očekuju oči
koje su obećale da će doći.

Neki i ostare kraj vode
sakupljajući školjke za ogrlice
koje će krasiti voljeno, sanjano lice,
čekajući trenutak
da nas zvezde u njenim očima vode...
Ja sam dečak iz vode!!!

A taj trenutak dođe... Ili ne...
Dunav i dalje piše sudbine
onih što mu talase u prste znaju.
Plivajući, jesu li bliže kraju,
ili željenom zagrljaju?
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 19 Окт 2009, 07:44

Слика



KAKO SE VOLI PISAC

Lako je vojvotkinju od pera zavesti,
spuštenog je garda uhvatiti,
u trenu očarati;
Kao najslađu voćku zagristi,
sa svih joj izvora vodu piti,
telo joj strašću lomiti...

Ali kako je kraj sebe i zadržati?
Kakva vantelesna pružiti milovanja
sanjaru koji je večno navikao da sanja?

Treba je njenim oružjem pobediti,
uzdah uzdahom vratiti,
na svaku njenu pesmu - napisati dve!
Pričati joj neispričane priče iz oba džepa
dok iskričavim očima kraj tebe gori,
dok se sa srcem svojim nevešto bori.
Kada je daleko, noću joj nepozvan dolaziti u san,
mesečinom u prozoru buditi,
a po povratku usne poljupcima sluditi.

Kako se voli pisac?
Možda i nemam recept pravi,
još uvek je sve samo u glavi...
Srcem osluškujem ono što pišeš
dok noćima sanjarim
da na mome jastuku (uz)dišeš.

P.S. (I zato) Pesmama ne dam
da mir svoj nađeš!
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 26 Окт 2009, 07:06

... Dve pesme danima na play listi, dve pesme koje svakim korakom odzvanjaju u glavi....
Pesme za radost, za mladost, za bol i tugu...
Pesme koje leče SVE!!!

Sedam dana sam, i gore i dole
potraži me...
I sedam dana sam, nađi i stavi
pokaži me...

Nek boli dok boli
rukama stegni kožu svoju...
Poda mnom zategni strah,
noktima pucaj u znoju!

Još ovaj put traži i zove
zakloniću...
Još neki put dok zrači i moli,
pokloniću...

Drži mene, voli mene
uzmi moj, šakom vlaži grli vrat...
I sačuvaj vreme i sebe za mene,
bio bih tvoj brat,
ti si moj brat...

Slomi se, o skloni se
slomi se, skloni se
slomi se, o skloni se
od sebe
od sebe
od sebe ...

Slomi se, o skloni se
slomi se, skloni se
slomi se, o skloni se
O(D) MENE O (D) M E N E !!!


http://www.youtube.com/watch?v=NxQi1Ov7zn8



Prošli smo prvi dan čudjenja,
prošli smo prvi dan padanja...
Ja nisam tu...
Ja nisam tamo ni tu...

Dok pijem sok iz tvojih očiju,
dok ližem so sa tvojih prstiju,
Ja nisam tu...
Ja nisam tamo ni tu...

Tonemo, tonemo...
Tonemo, tonemo...

Prošli smo prvi dan gledanja,
prošli smo prvi dan kajanja,
Ja nisam tu...
Ja nisam tamo ni tu...

Ne, dani nisu dugo čekali,
dani su bežali, uzalud leteli,
ja nisam tu...
Ja nisam tamo ni tu...

TONEMO, TONEMO...
TONEMO, T O N E M O...


http://www.youtube.com/watch?v=6EZk6ohkSJo
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 30 Окт 2009, 07:23

Слика

EKV пише:Svakoga dana
sve više ostajemo sami.
Ni reč...
Ni dodir...
Ni pogled što odnosi strah.

Ti i ja smo kao deca
zaspala u travi
dok vreme nam klizi kroz lica
i miluje nas.

Samo ti i ja
i poslednji treptaji neba...
Samo ti i ja...

Da li smo isti kao pre?
Odlaze ljudi
mi ne znamo gde.

Sve manje svoji
a sve više sami...
Da li smo zajedno ponekad?

Ne slutiš koliko
volim te danas,
ni šta se iza moga
i tvog lica krije.
Vekovi se tope i
umiru za nas...
Sećanje na nesto
što bilo je a nije...



KRATKI REZOVI

***
... Tiho, kradom, na prstima... Sinoć si mi i zvanično ušla u san (tebe toliko željan).
Sanjam spavamo zajedno, grlim te s leđa, i ruka mi je... ZNAŠ VEĆ GDE!
(Ccccc... Ni približno tamo gde (s)vi mislite)
Tvoja vrela ruka, kao usput, poklopi moju... I ljubav nastavi da teče između naših prstiju.


***
... Samo ne znam, ne mogu ni samom sebi da objasnim,
otkud mi pravo da tako smelo zagrizem komadić tvoga života?
I odakle baš "ugriz" u celoj priči...
Za mišicu... Za usne... Za ključnu kost... Za vrat...
Kada sam jednog nežnog dodira ostao željan.
Pomazi me...
Pomazi me trepavicama po obrazu, onako zanosno, nesebično, mačkasto, zavodljivo, ženski...
Kako samo ti znaš...
Kada celu sebe u jednom dodiru daš!


***
I šta ćeš ti sa mnom... A bez mene?
I šta ću ja s tobom... A bez tebe?
Šta ćemo sad nas dvoje... Sami bez sebe?


***
- Još uvek ti je EKV na play listi?
- Jeste!
- Ti si prso... I stvarno nećeš da mi kažeš ko je ona?
- Neću!
- Nemoj da si toliki gay... Kaži baba seri šta te muči? Da čika Velja bonu?
- Ma neću da ti kažem ćelavi!!!


***
Čudan, neki davno zaboravljeni osećaj...
Kao da opet krvare kolena. Zadignem nogavicu... A ono ništa!
Setim se priča o ljudima koji su izgubili ruku ili nogu, pa nesvesno krenu da počešu deo tela koji im nedostaje.
I ne vidi se na oko, ali ja znam da mi kolena krvare...
Verovatno isto kao i tvoja...
Ako ne spolja, a ono iznutra, sigurno!
Čime se najbolje leče rane?
Kako lečiš svoje?
Kažeš da ne brinem, da će proći, da se od toga raste.
Pa shvatim da ne shvataš... Da ne razumeš...
JA SAM ONAJ KOJI UPORNO POKUŠAVA DA NE ODRASTE!!!
I zato ne prolazi... Krvari duboko iznutra... I boli...
Kao da je prvi put!!!


... I kao da je bilo nekad...
... Sećanje na nešto što bilo je... A nije...

"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 31 Окт 2009, 12:59

Слика


"Da li je sve u našim rukama
kao nekada davno?
Da li je svet na svojim nogama
kao nekada davno?

Ako lišće što pada
nije dovoljan znak,
ako vetar što zviždi
nije dovoljan znak,
ja ću pokriti lice ovim rukama
da mi ne vidiš oči
kada gledaš u mrak.

Da li je dah u našim grudima
kao nekada davno?
Da li je krv u našim srcima
kao nekada davno?

Ako perje na steni
nije dovoljan znak,
ako sunce na vodi
nije dovoljan znak,
ja ću pokriti lice ovim rukama
da mi ne vidiš oči
kada gledaš u mrak."



Milan&Magi
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 01 Нов 2009, 14:11

Sinoć se dohvatih čaše (flaše?:)===0 ) posle ko zna koliko vremena.
A u gradu svi pod maskama.
Zaboravih da je "noć veštica". (7(
Upadam(o) na neku žurku.
Ček, ček, ispao sam malo iz fazona... Na kakvu "žvaku" sada padaju cice? :roll:
Spontanost i umerena blesavost...
Ako nešto umem, a to je da nasmejem devojku (daleko da je to mala stvar)...
Nije "čiča" još za bacanje. :wink:

Bla, bla, bla...
"A vidim ne nosiš masku?"
"Ne vidiš dobro... Ovo i jeste moja maska"
"Ha, ha, ha! Dobro ti stoji... Samo još da provalim ko si."
"Budi dobra, pa kad shvatiš reci i meni, da ne budem više u zabludi!"

Bla, bla, bla...
"Imam dečka."
"Ne brini, nisam ja ljubomoran!"
"Simpatično ... Ali on jeste."
"Znači rizikujem da dobijem batine?"
"Pa sad, nećeš ako mu ne kažem."
"A od čega to zavisi?"
"Od toga hoćeš li me smoriti ili ćeš mi biti interesantan."
"Kako za sada napredujem?"
"Kakav mi je izraz lica?"
"Smešiš se..."
"Dokle god je tako, dobro je..."

Bla, bla, bla...
"Ajde me zaobiđi!"
"Zaobišao!"

Bla, bla, bla...
"A vi ste neki opasni momci?"
"?!? Koji to mi???"
"Ti i tvoj drugar inspektor."
"On ume da bude opasan, ja sam bezopasan."
"A meni baš treba neki opasan. Pominjao mi je i lisice."
"Da proverim da li je poneo prave?"
"Kako to misliš prave?"
"Pa one plišane, pošto večeras nije na dušnosti."



Na putu do kuće inspektor vozi i priča sam sa sobom, cimer predremuje na suvozačevom mestu...
Uhvatim sebe kako mislim o njoj. Ustvari celo veče zavaravam sebe da ne mislim.
Maska je napokon sama pala.
(A lepo sam onoj prvoj rekao da sam maskiran :)===0 )
Barem se neću mučiti da skinem šminku pre spavanja. :P
Leći ću čistog lica... Spolja... A iznutra nepovratno zaprljanog... :roll:
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 07 Нов 2009, 09:15

Слика

Hvala "Lavici" za trud. :wink:
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 07 Нов 2009, 09:56

Lepo je ovo...
Da znaš da mi se dopada...
:mah :mah

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 07 Нов 2009, 12:01

Sky Seeker пише:Lepo je ovo...
Da znaš da mi se dopada...
:mah :mah


Jel zbog ovog momka što kvari oči čitajući u mraku? :P
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 08 Нов 2009, 17:57

Napisano davno...
Imao osećaj da će se ponoviti sa prvom sledećom...
I bilo veoma blizu...
Zbog ruku...
Zbog mirisa...
Zbog neponovljivog osećanja pripadnosti jedno drugom...
A nije...
Ostale samo reči pesme koje ponovo odzvanjaju u glavi...


Sedimo u kafiću,
i dok mi pričaš kao da stoji vreme.
Ni boja...
Ni zvukova...
Ni mirisa...
I što mi više pričaš,
sve smo više sami.
Pomislim - u ovom trenutku
možda samo reke teku...

Mlataraš rukama, sklanjaš kosu sa čela,
cvrkuceš o nekim vrlo važnim stvarima.
Ispod stola se pronađu naše ruke
pa mi nije važno šta ćeš reći...
Jer ja više nemam kud,
za tvojim dodirom ovako lud!
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 10 Нов 2009, 15:18

Dobih sms...

"Ljudi veruju da život je usputna stanica, kao da večnost je vatra, a njihov život varnica...
Greška klasična, živiš u nečemu daleko od istine, slažeš pasijans, slaži u glavi al onda život pritisne,
prviše posla, previše bola, slika odjedanput prsne, pa realnost ostane gola...
Tad budi spreman da zablistaš ili nestaješ, otvori oči, vidi svet, zar želiš biti deo te predstave?
Pritisak gura na pogrešne smernice, tera da žuriš, tera da juriš, tera da gubiš i ludiš, pa zažmuriš...
Al sklopljenih očiju se ne luta po pločniku, ma koliko da se nadaš, padaš, to su pravila grada...
ŽIVOTOM SVOJIM VLADAJ i kad treba udarac zadaj, svet je okrutan prema nekima, a ti se laktaj,
odaberi najsjajniju zvezdu i ne ispuštaj pravac, ako gledaš u zemlju ne učiš da letiš, već padaš...
AL JA VERUJEM U TEBE i vatru u tvojim očima, TI SI DŽOKER, KOMBINACIJA KOJA MORA DA DOBIJA,
ti si taj papirni zmaj koji kupujem svojim snovima, a sad puštam da vetar te oduva, ostani jak i uživaj...
NIKO NE VOLI RUŽAN SAN KOJI NUDI OVAJ GRAD, NIKO NE VOLI SA SUZAMA DA BORI SE SAM, A TI NEMOJ BEŽATI,
SAMO SEBE DIŽI OD TLA, SAMO JURI TAJ PLAN, A NEBO UVEK ČEKA...
JER NEBO JE KRAJ... ^78^ "

... I ostadoh zatečen.
Zašto mi opet budiš stare nemire? Zašto čačkaš ranu koja je zarasla, a nije?
Čemu ponovo ta igra, kad zanaš da mi malo treba da se upecam, a ti onda ponovo nestaneš bez traga?

"Sve bi bilo divno da poruka nije putovala godinu dana (toliko dugo sam je čekao)...
I u bilo kom drugom trenutku bih joj se obradovao, poskočio od sreće, ponovo poverovao u nemoguće...
A tajming je toliko pogrešan da mi ne ostaje ništa drugo nego da se samo nasmejem od muke... Zatvorim oči... I zaboravim..."
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5105
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 18 Нов 2009, 14:23

Слика

Nisu krivci primitivci što su pokupili mast,
korov nikne di god stigne, ma svaka njima čast...
Krivi smo mi!
Otkud svi ti paraziti sto su nam zagustili?
Nemoj stari moj, krivi smo mi što smo ih pustili!



Danas sam uspeo da se iznerviram na poslu, kao nikada do sada. Direktor treba da ide poslovno za Austriju.
Potvrda o zaposlenju mora da se otkuca na engleskom, pa me pita da li mogu to da uradim. Ok, mogu...
A prećutim da bi bilo bolje da umesto prevodioca u mini suknji mogao vodi nekoga iz firme se služi engleskim,
nekoga mladog, željnog znanja, sveta, i kome bi taj put koristio i kao usavršavanje.
Mene?
Prećutim, jer mi je dobro poznata ta „jagnjeća brigada“ koja jedva čeka da se sastanak završi,
pa da svi skupa krenu u prvi restoran i zaliju to sa hranom, pićem, i pevaljkom pride.

Elem, sažvaćem ta tri pasusa teksta na brzinu, otkucam i odnesem mu... Da bi me on nekon pola sata pozvao sa rečima:
Ajde zapiši mail, pa pošalji onaj tekst na srpskom, našao sam ko će da mi prevede.

I šta reći? Da mi je pritisak u momentu otišao na 300?
Da sam se samom sebi po ko zna koji put učinio jadan, malen, beznačajan, mizeran, u tragovima...
Samo zato da bi mi se valjda pokazalo da ipak moja ne može, i nikad neće biti poslednja.
I hoćemo da nam bude bolje?
Aha... Malo danas, malo sutra!!!
Zašto me uopšte još uvek pogađaju takve stvari?
Kada ću prestati da obraćam pažnju na sve te „sitne ubode“?
NIKADA!!!
I j*** te se svi!!!
Ostaću ja zauvek malen, ali to što ja IMAM a vi NEMATE, ne može se platiti nikakvim novcima na svetu.
Mirno spavam. Jeste, i sanjarim otvorenih očiju...
A to mi niko ne može oduzeti.
To malo neiskvarene detinje duše VAM NE DAM!!!

Putuj Evropo, i poš'lji nam malo peciva...
"Vitez od Nemira!"