Prilozi za jedan zivotopis

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Prilozi za jedan zivotopis

Порукаод Viktorija Vi » 08 Јан 2009, 11:17

На почетку лета Господњег 2009.

Почела нам је, кажу белосветски календари, нова календарска година.

Да није било “Новогодишње бајке”, представе за децу, у којој је Нова година била прелепа деда- Календарова унука коју је заточио зли Децембар, а ослободили су је добри деда - Лаза и храбри Зека, тешко би ми било да замислим како би могла да изгледа наступајућа година, или би, у мојој визији, имала сасвим обично лице, налик на многа друга. Овако, била је сва бела, раскошна, са круном на глави, и са разнобојним драгуљима у круни.

Дакле, уместо горчине коју осећам због ружног краја претходне године и исто таквог почетка ове( здравље ми беше врло лош и спор слуга, те сам и ја постала попут њега, јер сам била дуго заточена, и још се нисам сасвим избавила из тог заточеништва), на моменте осетим сласт коју, очигледно, нада однекуд успева да прокријумчари и допреми до можданих вијуга, а одатле и у остале центре за снабдевање осмесима и добром вољом (или их допрема неким другим каналима, у шта не могу бити сигурна, пошто јој редовно полази за руком да замете своје трагове и остави ме у незнању кад је у питању порекло сласти), те се надам да ћу ускоро отворити врата ових одаја и неустрашиво, без кашља и пратећих појава, изаћи на снег, ветар или асфалт.

Мировала сам више него иједне претходне године, пре и после оне бурне радне недеље, последње децембарске, од свитања до сумрака.

Осим колега које сам виђала приликом вршења истих или сличних дужности, једино сам још виђала мајку и Луа...И јунаке породичних серија...!

Колеге су, загледане у дневнике, књижице и своје мисли успут размениле са мном по који коментар или лепе жеље, као и ученици; клинци и клинцезе су једног суботњег јутра, на моје изненађење, врло пажљиво пратили причу о још једној победи добра над злом; мајка ме је те последње недеље децембра, а прве недеље свог одмора, виђала само увече, када смо заједно обедовале, гледале Рањеног орла, после чега бих јој углавном пожелела Лаку ноћ; а Лу је уживао као мало које љубимче на свету и успевао да нам свакоднедневно изнуди солидне количине нежности, пошто је он врло тактилан и отворен тип и не стиди се да покаже своја осећања, нити, богами, да то исто затражи од оних које тако постојано воли, чак и кад то показује на непримерен начин, због чега понекад добије чарапом, рукавом или папучом по туру.

Нова година је почела и најавом једног преводилачког подухвата, који се своди на успостављање новог моста између две књижевности, два језика, захваљујући посредовању пријатеља-писца, те се надам да ћемо моја пријатељица и ја за неколико месеци понудити солидан превод приповедака једног врсног приповедача и романописца, србофила из Швајцарске.

Нисам писала писма ни честитке, што није добро ни лепо, али није ни сасвим неувиђавно, с обзиром да нама, православцима, Нова година још није стигла, те ћу честитке пријатељима исте вероисповести тек слати.

Истина, послала сам свима неке музичке честитке, веселе, али без директног обраћања свакоме понаособ, те знам да те универзалне честитке нису права ствар (али „ према свецу – тј. Новој години – и тропар“), па ћу ваљда то надокнадити, уколико нешто напрасно не крене на много боље или много горе по питању здравља, па испарим на неко време.

И тако...Полако али сигурно одмотава се и овај јануар, као и сви други пре њега. Чини се да имамо још много дана пред собом – да нешто урадимо са својим животићем и са животима оних који нам се нађу на путу.

Живи били (здрави и весели), па видели!

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 13 Јан 2009, 19:01

О Божићу

„ Мало када људско биће осети љубав, срећу и потребу за својим ближњим као у смирај Бадње вечери. Нека те такви осећаји увек прате!“ - садржај је једног од мејлова који су стигли на моју адресу, а који ми дође као добар увод у осврт на Божић, један од два највећа хришћанска празника, онај који се слави у кругу најрођенијих, јер би породица требало да буде најсветија заједница коју човек може засновати.

„Будући да у Новом завету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс.Божић се почео славити у Риму у 4. веку (у изворима доказана година 336.). До данас није јасно зашто се Божић слави баш 25. децембра. Превладавајуће је мишљење да се Божић почео славити тог датума зато што се тог датума у тада још увек већински паганском Риму славило рођење бога Сунца Сола па је Црква, желећи да потисне тај пагански празник, тада почела славити рођење Исуса Христа који је Божанско Сунце са висине.“( Википедија)

Прослави овог дана претходи Бадње вече: „ Верује се да је код старих, многобожачких Срба, постојао бог Бадња, чији је кип био дељан од дрвета. Примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби су свог старог Бадњу бацили у ватру, а пошто им је он био врло драг, тај обиччај понављају на свако Бадње вече, а бадњак на једном крају намажу медом који деца лижу да би тиме показали како им је Бадња сладак и драг.

Црква је Бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.“

Слике такве Бадње вечери и таквог Божића, где се укућани загревају и обасипају љубављу, искреношћу и слогом, у мом сећању полако бледе, као и у жељама које су, с годинама, сведене на оне које се могу остварити, и једино такве могу и расти, сазревати и рудети.

Било је само неколико таквих Божића у мом раном детињству, док сам живела у селу, са бабом и деком. Дека је доносио бадњак и палио ватру, баба бринула о трпези, положајник долазио рано ујутру, сав румен и насмејан, баба пијукала док је ишла по соби која је била посута сламом, а ми, деца, ишли за њом и купили орахе, после чега бисмо седали за богату трпезу.

Неке Божиће сам славила, у тридесетим, код брата, са његовом породицом, али то више никада није било исто, и све више су биле приметне импровизације у тим обредима – основа је остала, а све друго се уклапало у ново време и ситуацију.

Овај Божић славим са Луом, својим верним другом и разбибригом.Мајка је морала да се врати на посао тамо где је данашњи дан – дан попут већине других.Шантићево „Претпразничко вече“ и стихови: „ О, мили часи, како сте далеко!Ви драга лица, ишчезла сте давно...“ подсећају ме на оне који су уистину ишчезли, заувек или привремено. Но, ту су и беле птице из песме,као и завршетак који доноси преображај, катарзу: „ И акорд звони...Све у сјају јачем/ кандило трепти и собу ми зари./ Из кута мркло бије сахат стари/ Ја склапам очи и од среће плачем.“

Читам у вестима да је ових дана једна аустралијска мачка преживела пад са 34. спрата, да је једна педесетпетогодишња Канађанка преживела три дана под снегом, да су Италијани током новогодишњих празника попили 60 милиона флаша шампањца, да је у Лондону комбинација хладноће, туробне економске перспективе и завршетка новогодишњих празника веома лоше утицала на људе па је први радни дан у новој години, 5. јануар, доживљен као дан највећег стреса, да је Марија Мареј из Авонмаута у Енглеској, која ради као конобарица, била очајна када је схватила да деци неће моћи ништа да купи за Божић и одлучила је да за последњих пет фунти купи инстант божићну лутрију, након чега је постала милионер; да је на нашем југу све тужније, као и тамо где је рођен Богомладенац; да су баћушке одлучиле да заврну славину (из које се и за мене точи топлота) многим европским земљама, да се зна ко је ко у свету и шта ко може...

Много тога се ових дана издешавало, и у окружењу и свуда.

На данашњи дан рођен је, у Ваљеву, Милован Глишић, а умро је Никола Тесла, у Њујорку, у хотелском апартману број 3327, на 33. спрату хотела „Њујоркер“; док је 1714. године Енглез Хенри Мил патентирао прототип прве писаће машине.

Лу и ја се гледамо и повремено улепшамо једно другом неке тренутке. Ако нам Рује не укину гас, сматраћемо да спадамо у срећнике којима се ништа посебно неће десити, али који не желе да уложе никакав приговор никоме и који не сматрају да, због тога, каскају за неким или имају разлога за тугу.

И Нова година је каснила, кажу научници, читав секунд, па и ми можемо да, кад будемо нашли за сходно, једног дана прославимо све што нисмо славили на време, ако Бог да и срећа јуначка.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 14 Јан 2009, 23:17

Кад си купим мали моторин...


Слика

Кад сам оно ономад напунила осамнаест година, положила сам тест и вожњу (на кружном току у Пожаревцу, аман, аман..!) и стекла возачку дозволу, коју сваких десет година оверим у полицији, тек да се зна да сам и ја возач, макар званично - оф леле!- и да нисам са списка својих интересовања заувек елиминисала могућност да једног дана седнем за волан -куку леле!-.:-)

Тог 12.децембра осамдесет и неке, кад сам званично ушла у категорију возача и кад су сви, са нестрпљењем, питали шта имам намеру да купим од превозних средстава, ја сам, на опште запрепашћење, одговарала: Није важно шта, само нека има четири точка и нека је црвене боје!

Тако тада, тако и после - жеља ми се није променила.

Но, кад сам угледала овај модел, знала сам да се нешто променило.;-)

Не могу да кажем да је промена само козметичка и неугледна, али могу да кажем да ми сад та жеља изгледа - овако.
Дакле, смањила сам број точкова на уштрб висине (волим високе потпетице, па то ти је!), али је боја остала иста, да ми нико не пребаци да сам недоследна.;-)

Oh Lord, won't you buy me...?