Neki novi klinci...

[El]

Malo dobrih vibracija za početak dana...





Stvari koje svako želi
stvari za život celi
kada se budeš pitao
gde sam bio i šta sam radio...
Kada ti dođe da se prevrneš
kada ti dođe da "odvrneš"
kada ti dođe da urlaš:" daj mi, daj mi, daj mi..."
...samo jedan dan,
samo trenutak da ti kažem.
Sve sam ti oprostio,
lude dane sam iznosio,
kao da sam negde bio
a oduvek sam bio tu.
Samo se to broji na kraju,
kada pero vagu preteže.

To nisu pokloni i ono sto te mami
to nije grabež, nije požuda
to je kad mislis na onoga do sebe
da mu se nađeš dobrim kada treba.

Uz put se zaboravi
to što stvarno život nosi
kome ruke treba da pružiš
i sa kim jutrom da se budiš.
Jer kada želiš da se dopadneš,
kada hoćeš da se domogneš,
kada želiš sve te stvari,
sve te sjajne, odvratne stvari,
zaboraviš na onaj jedan dan,
jedini važan dan.
Kada jedna ruka sama došla
preko bede da te miluje,
svaku tugu da ti odnese,
kada je neko bio tu,
Samo se to broji na kraju,
kada pero vagu preteže

To nisu pokloni i ono što te mami
to nije grabež, nije požuda
to je kad misliš na onoga do sebe
da mu se nađeš dobrim kada treba...

Budi tu kada treba.

DAB-Kad pero vagu preteže

[El]

Moja je duša jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bačen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oči u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi.

Moja je duša oblak jesenji - Dragutin Tadijanović

[El]

Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST je, uvijek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivača! Tko se najbolje sakrije, pobednik je među osećajima." INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavši prećuteti, zapitala: "Skrivača? Kakva je to igra?"

"To je jedna igra", započela je objašnjavati LUDOST, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobednik."

ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli igrati.

ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronađu. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se setio predložiti igru. OPREZ nije hteo reskirati.

"Jedan, dva, tri..." počela je brojati LUDOST.

Prva se sakrila LIJENOST, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senu USPEHA koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta.

VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde se sakriti jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno č sto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. KRASOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište, ali samo za sebe!

LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i Strast u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno.

Kada je LUDOST izbrojala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. "Milion", zavikala je LUDOST i započela svoju potragu.

Prvu je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena.

Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji s Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBIČNOST se nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.

Od tolikog traženja LUDOST je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU . Sa SUMNJOM joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu.

Tako je LUDOST, malo po malo, pronašla gotovo sve.

TALENT u zlatnom klasju sita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.

Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći.

Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ruzičnjak.

Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgrebalo LJUBAVI oči. LUDOST nije znala što učiniti. Pronašla je pobednika, osećaj nad osećajima, ali LJUBAV je postala slepa.

Plakala je i molila LJUBAV da joj oprosti i naposletku odlučila zauvek ostati uz LJUBAV i pomagati joj.


*Zapis nepoznatog autora - ljubav, ludost, mudrost...

[El]

Poznati govornik otvorio je svoj svoj seminar držeći u rukama novčanicu od 20 dolara. U sobi u kojoj je bilo 200 ljudi upitao je: "ko bi želeo ovu novčanicu?"

Ruke su se podizale u vazduh.

On reče: "Dati ću je nekome od vas, ali pre toga dozvolite mi da učinim ovo." A nastavi gužvati novčanicu.

Potom upita: "ko još uvek želi ovu novcanicu od 20 dolara?" Opet su ruke bile visoko podignute u vazduhu.

"Dobro", ponovi on, "a šta ako učinim sledeće?" Ispusti novčanicu na zemlju i stade je uvrtati svojom cipelom.

Potom je podiže, sada pogužvanu i prljavu. "A sada, ko je još uvek želi?" Opet su se ruke podigle u vazduh.

"Prijatelji, svi vi ste naučili veoma vrednu lekciju. Bez obzira na to što sam ucinio sa novčanicom, još uvek ste je želeli, zbog toga što se nije smanjila njena vrednost. Još uvek je bila vredna 20 dolara.

Mnogo puta u našim životima, mi smo bačeni, zgužvani, prizemljeni zbog odluka koje donosimo i okolnosti koje nam se nađu na putu.
Osećamo da smo manje vredni, ali bez obzira na to šta se dogodilo ili šta će se dogoditi, vi nikada nećete izgubiti svoju vrednost, prljavi ili čisti, pogužvani ili konačno pognuti, još uvek ćete biti vredni onima koji vas vole.
Vrednost našeg života nije u tome šta mi radimo ili koga poznajemo, već pored koga smo. Vi ste posebni i nemojte to nikada zaboraviti!»

[El]

Sejač sreće


Jednog dana videše decaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vreme zagarbio iz korpe i zavitlao kao da seje. Tada bi mnogo prekrasnih zvezdica zalepršalo oko njega kao jato varnica.

- Šta to radite? – upitaše dečaci goreći od znatiželje.
- Sejem sreću! – odgovori čovek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se među prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su dečake gledale tople dugine boje poput sunčanih očiju.

Osvojeni tom lepotom mališani smesta pojuriše da uhvate sreću, ali uzalud.
I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.

- Uzalud je to što činite – osvrnuo se tajanstveno starac - tako je nikada nećete uloviti.
- Zašto? – upitaše začudjeno dečaci.

Nasmešivši se, starac je tiho rekao:

- Tek kad se naučite sejati radost i lepotu oko sebe, bicete pozvani na žetvu sreće. Onaj ko grabi sebi, nikada neće uhvatiti sreću.
Sreća se uzima raširenih ruku.

[El]

Maske

Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba.
"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.

Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidela hodati gola, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.

Ljudi i danas počesto zamene jednu za drugu.

Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odećom.

[El]

Još uvek mi je muka...Moja zamrznuta faca i i škripa kočnica...
Kao da je svet stao u trenutku...A onda sam poludela...
Matori švaler sa dve ostarele tetke! Pa mam*cu ti kretensku-moje dete da ubiješ jer se vataš po kolima!
A onda gledam Sašu kako preleće preko nas i vadi ga iz kola...Pogled mi njegov govori
da je švaler ugasio...
I gledam čoveka koji se gubi...nestaje...Strah...neverica..kajanje...
Pusti stoku da živi,to mu je dovoljna kazna...
Nemojte se drpati po kolima dok vozite-platite sobu!
Možda još nečije dete u tom trenutku prelazi normalno ulicu!

[El]

Devojke, one su poput jabuka na stablima. Najbolje se nalaze na vrhu stabla. Ljudi ne žele doći do najboljih, jer se boje da će pasti i - ozlediti se.

Umesto toga, uzimaju trule jabuke koje su pale na zemlju, i koje, iako nisu tako dobre, do njih lakše dodju.

Zato jabuke koje se nalaze na vrhu stabla, misle da s njima nešto nije u redu, dok su zapravo one velicanstvene. Jednostavno, moraju biti strpljive i čekati da pravi čovek dođe, onaj koji je tako hrabar da se popne do vrha stabla zbog njih. Ne smemo pasti da nas dohvate, ko nas treba i voli napraviće sve da dođe do nas.

Žena je izašla iz rebra muškarca, a ne iz nogu da bude gažena, niti iz glave da bude nadmoćna. Nego sa boka da bude jednaka, ispod ruke da bude zaštićena, i blizu srca da bude voljena.

[El]

U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet. I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo. - Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu. - Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo. - Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet.- Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo. - I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo. - Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora. - To je sve? - ponovno upita Cvet. - Vas mogu ubrati i darovati. Vas mogu staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani. - Zar smo mi Cvetovi na putu? - Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni. - Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet? - To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet. Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove. - Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet. Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić.

[El]

Nešto me uFatio reggae ovih dana...

http://www.youtube.com/watch?v=eP95NH1u ... re=related

[El]

I još malo DAB-a...

Nedelja
Toplo popodne
Postajem svestan
Kako mi nedostaješ
Laganim korakom
Prema tvojoj kući
krećem se

Stojim ispod prozora
I znam
Da tu se krije sav moj svet
Sav moj svet
Toliko čeznem
Da te sretnem

A ja ti kažem

Vrati se

I prati me
U ritmu muzike
Slatke muzike
U ritmu muzike
Rege muzike (rege muzike)
Rasta muzike (rege muzike)
Mrdaj kukove (mrdaj kukove)
Mrdaj kukove (mrdaj kukove)
Mrdaj ruke, noge, glavu
Jer mi smo u pravu

Pogledaj
Oko sebe
Ne vidiš da niko nezna za nas
A tako
Tako smo sami
A tako smo svoji
Ti i ja
Na kraju sveta sedimo
Na kraju geta se igramo
Tako smo svoji ti i ja
A ja ti kažem

Igraj se
I prati me
U ritmu muzike
Slatke muzike
U ritmu muzike
Rege muzike (rege muzike)
Rasta muzike (rege muzike)
Mrdaj kukove (mrdaj kukove)
Mrdaj kukove (mrdaj kukove)
Mrdaj ruke, noge, glavu
Jer mi smo u pravu

[El]

Ako voliš, voli javno

Dvadeset sveštenika i jedna sveštenica, koju su zvali Ešun, meditiralo je sa nekim zen učiteljem.

Ešun je bila veoma lepa iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta.
Nekoliko sveštenika se tajno zaljubilo u nju.
Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, tražeći da se tajno sastanu.

Ešun nije odgovorila. Sledećeg dana učitelj je održao predavanje grupi i, kada je ono bilo završeno, Ešun ustade.
Obraćajući se onome koji joj je pisao, reče:
"Ako me zaista toliko voliš, dođi i zagrli me sada."

[El]

Vrata raja

Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga: "Postoje li zaista raj i pakao?"
"Ko si ti", upita Hakuin.
"Ja sam samuraj", odgovori ratnik.
"Ti, vojnik!", uzviknu Hakuin. "Koji bi vladar tebe htio za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka."
Nobušige se toliko razbesni da poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi: "Pa ti imaš mač! Oružje ti je verovatno previše tupo da bi mi odseklo glavu."
Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primjeti: "Ovde se otvaraju vrata pakla!"
Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se.
"Ovde se otvaraju vrata raja", reče Hakuin.

[El]

Kao što vidite, ima mesta za sve!!!

Svi ti ljudi

Koji žure

Sve te žene umorne

Sve te usijane face

Ne znaju za ljubav

A nema potrebe

Da žuriš
Da juriš i nerviraš se

Da guraš, da praštiš

I da lomiš se

Nema potrebe

IMA MESTA ZA SVE


Usred gužve

Na kraju reda

Kuca jedno srce za sve

Gradski vetar tužnih boja

O njega lomi se

A nema potrebe

Da žuriš
Da juriš i nerviraš se

Da guraš, da praštiš

I da lomiš se

Nema potrebe čuješ

IMA MESTA ZA SVE

DAB-Ima mesta za sve

[El]

Mače moje...
Ispao joj je i drugi zub...sad je kao neka baka...
A ona zadovoljna jer je Vila Zubićka ispunila njenu želju...Dobila je belu haljinu i bele sandale...
Srce moje...
A uzgorela je juče na bazenu...sad je kao rakić...Ali ćuti,ne žali se...
Zna da je kriva,nije htela da se sklanja sa sunca...
Danas zato mora unutra...nema bazena...
I sad broji..."Da li je baka prekrila bazen?","Valjda će me proći ovo do sutra?"...