Neki novi klinci...

[El]

Evo nas opet na početku...Slučajno je onaj prošli završio u kanti.
I krećemo...

[El]

[El]

Vodimo ljubav dlanovima...

“…His wicked sense of humor
Suggests exciting sex
His fingers focus on her
Touches, he's venus as a boy
He believes in beauty
He's venus as a boy
He's exploring…”
Bjork peva… Neobičan glas sapliće se o školjku uha i udara o zidove uma… Rastapa ih… Raščlanjuje… Svrbi…
Mmm…

Ni slutila nisam da dodir dlanova može biti više od poljupca, pogleda… Nikada pomislila nisam na dodir dlanova kao na najlepšu muziku, kao na stapanje bića…
Tvoji prsti klize mojim dlanovima... Miluju. Ljube. Vodimo ljubav rukama. Posmatramo njihovo grčenje i osluškujemo njihove uzdahe. Trepere dlanovi... Stapaju se...

“Trebam te…”-šapuću naši dlanovi…
Stapaju se. Mmm…
Čuješ li?
Osetiš?
Zadrhtiš li zajedno sa njima?
Tvoj miris na mojim rukama više je no tvoj poljubac na mojim usnama. Jedeš me dlanom. Očima i usnama ne. Rukom me osvajaš. Deo po deo. I nešto unutar mene, sasvim maleno, osvajaš rukom koja to nešto i ne dotiče.
Pssst…
Nije da te ućutkujem, ali te molim da ne kvariš trenutak stapanja duša kroz vrhove prstiju. Osetiš li da su se dodirnule? Moja i tvoja duša, da.
-Koje je boje ovaj trenutak?
Ružičaste...
Plave...
Narandžaste...
Vidiš-obojili smo trenutak samim dodirom.
Hajde ovako-budi češće tu... Da me dodiruješ... Ili... ostavi mi svoj dlan kao plišanu igračku, da ga obgrlim svojom dušom i pustim ga da spava kraj mene. Tvoj dlan ući će u svaki delić moga bića i, da, biće to najsavršenije stapanje koje je čovek ikada mogao da zamisli. No, to se neće dati pojmiti.
Naši dlanovi pevuše umesto nas...
“…Makes sense,
Only with you,
You don't have to speak,
I feel.
Emotional landscapes…”
Čuješ?
Ja drhtim… Čuješ li to?
Osetiš?
Pssst…
Obgrli moju ruku svojom. Ponovi to. Milion puta. Dok ne usnim. Dok nas ljudi ne napuste. Dok ne ostanemo sami i ne počnemo da vodimo ljubav dlanovima. Poslednji put noćas smo, obećaj mi, učinili to tako da svet vidi. Stidim se tolike initimnosti dok me ljudi gledaju. Moramo to činiti u samoći.
Dlanovima…
Ne trebaju nam oči i tela. Samo dlanovi.
…I muzika…
Oseti…
-Koje je boje ovaj trenutak?
Promenićemo boju trenutku, uvek kada poželimo. Obućićemo rukama somotna odelca, samo da produbimo dodir i povećamo bliskost.

-Da krenemo?
Može… Ili… Ne, sačekaj samo malo… Samo da popušim ovu cigaretu… Poslednju…

Violently_happy

[El]

Od mene laku noć...

[El]

Jutrro jeee.... Kao u onoj pesmi.
Mada je nešto kilavo,tmurno...Ali ne utiče na mene!
Probudio me je telefon,kum iz Švedske!Naspavao se pa rešio da nas sve probudi! Ej kume,što ti je to trebalo...?

A kad sam već budna onda i da ustanem...Pa sve po redu...
I tako...sad sam kod kafe i kuckanja...

A noć..neka čudna. Sanjala sam gluposti...Pu-pu...

Ne vredi! Lepe mi se oči,još kafa nije počela da deluje!

[El]

Kroz tanusnu maglu
kao zejtin po staklu
dan se razliva tih
mislim sreda, cetvrtak
il' vec neki od njih

Najtise sto moze
ko sa predstave lose
iskradam se iz sna
iz ogledala viri jedan stariji ja

A nad Novim Sadom
vetar kinji oblake
pocinje jos jedan dan
bez nje

Drugari u frci
svi su tuzni k'o Grci
krupnih predloga par
kad ono, sto marona do prvog
im zavrsava stvar

Na starom Trgu Slobode
vecna revija mode
i srce strucka na tren
neki plesuci mantil, ne, nije njen

A nad Novim Sadom
vetar konje propinje
prolazi jos jedan
dan bez nje

Kod Lazice Puza je podnosljiva guzva
katkad poduprem sank
i tako, a stara garda iz kvarta
jos se lozi na fank

I proturaju price da sve curice lice
kad je casa pri dnu
pa dobro, mozda jedna na drugu
ali nikad na nju

A nad Novim Sadom
vetar kaci ordenje
prolazi jos jedan dan
bez nje

I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put

Zamrzavam sliku na poznatom liku
dok se sunjam u san
da ne primete tamo
da sam odsutan

A nad Novim Sadom
primirje
prolazi jos jedan
dan bez nje

[El]

'Život je san''

Nema me davno, ni vodoravno
Ni uspravno, kao što ni tebe
Nikad nije bilo. Prhnuo sam
S tanke grane, ne maknuvši se
S mesta, ništa se nije zbilo
Niti primetilo. Nestala si
Pre rođenja, k'o nevesta bleda,
Ni dobra ni zla, bez gleda i tla,
Nema ničeg, čak ni sile teže,
Život je san, u kom snovi beže,
Pre no se nesanice naježe.

[El]

Malo mira i tišine...
Ana je izašla napolje,Ljubav kucka nešto,a ja...
Sad mi samo kafa fali.Nema veze,može i bez nje...
Neverovatno kako vreme brzo prolazi...Još koliko juče je sedela u svojoj stolici i gukala...Čekala da joj prinesem kašicu... A sad...
Eno je napolju,sa društvom...nisam joj više potrebna...
Radujem se njenom odrastanju...Ali mi je žao što joj ne trebam...Bar ne na taj način...
Sad ima pitanja...razna,čudna,smešna...Nekad moram dobro da razmislim pre nego što joj odgovorim...
Njena tanana duša nije spremna na surovost istine...
A moram joj uvek reći istinu... Mače moje maleno...

[El]

[El]

Nešto sam baš,baš raspoložena danas...

[El]

"Dokle god volimo nekoga zbog njegovih vrlina,to nije ništa ozbiljno.Kada ga počnemo voleti radi njegovih mana - onda je to ljubav !!!"

Volim te,Ljubavi moja...

[El]

Biti čitavog života u svađi sa celim svetom nije lako. Pretpostavljam...
Tražiti neprijatelje tamo gde ih nema,stvarati lošu energiju...Mrzeti sve oko sebe...Analizirati svaku reč,postupak...
U svakom čoveku videti i tražiti zlo....Omalovažavati ljude na najgori način...
Živeti u stalnom strahu da će neko biti bolji od njih...
Haotično,zar ne?
Ne bih volela da se u ovakvo stvorenje pretvorim...Ne...
Meni je žao tih ljudi...U osnovi,možda se iza svega toga krije želja da budu voljeni...
Ali dok se bore sa nevidljivim neprijateljima propuštaju one trenuke koje priželjkuju...
Strašno...
Na kraju se pretore u energetskog vampira,isisavaju svu pozitivnu energiju na koju naiđu...
Ali i dalje su prazni....

[El]

Volim što sam normalna...
Volim što sam u duši još uvek dete...
Volim što još uvek mogu da se radujem malim stvarima...
Volim što sam pored svih nedaća ostala na nogama...
Volim što svakog dana mogu da naved barem 3 razloga zašto je lepo biti ja...

[El]

HVALA!


Oni kojim je upućeno prepoznaće se!

[El]

Ako kročiš u čivutski vrt
na sedmo koleno čini će pasti
i ko da nema drugih bašti
di sve pupi i sve šljašti
di na miru možeš
šeboj i božure krasti
moja nesretna mati
htela me spasti savetom finim
al' morala je dotad znati
da ne sme kasti
šta da ne činim

Šta je bedem neg' široki zid
lako se zajaši ko stari čilaš
mahovina ko astragan
da bez glasa šmugne dragan
ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš
ruka zavesu miče
trepte u tmini biserni zdenci
zbog nečeg đurđic uvek niče
bas u tišini i baš u senci

Neću skoro onim šorom
ne znam posle put odande
me sem čoro, moja lolo
ću ćo šoro pasa mande
vetar cvili i leleče
skini suknju i jeleče
nit' ko mari, nit' ko zna
na ćer mande cingara

Ako dirneš u civutski vrt
kletvu ćeš nositi ko srebrn zvoncčić
bićeš žedan kraj bunara
i siromah s puno para
sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić
ko u tuđi vrt uđe
crn lebac mesi u crnom plehu
eh, ne poželi ništa tuđe
svi smrtni gresi u tom su grehu

Kao mrva iz džepa
Truni se lako život protekli
da, rekli su mi da je lepa
ali baš tako, to nisu rekli...

http://www.youtube.com/watch?v=ScdVCXVQvgk