Izdavaštvo, čitalaštvo... i još ponešto

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Izdavaštvo, čitalaštvo... i još ponešto

Порукаод Sky Seeker » 24 Феб 2008, 10:26

Možda će me izdavači namrznuti zbog ovoga, ali to mi je u duši, i moram, moram, moram......
Pa nek' ide život.

Čitanje nije obavezno, pisanje jeste. Probajte da zapisujete svoje misli, videćete kako je slatko šta god napišete. Probajte da pročitate - nisam siguran da ćete baš uživati. Misao menja smisao čim se dotakne spoljnog sveta, zakmeči kao novorođenče, i da biste je umirili povijate je u ono što kasnije ne liči na sebe, baš kao novorođenče.
Uostalom, knjiga pripada onomo ko je napiše, a ne onome ko je kupi, ponajmanja onome ko je čita. Onaj što je napisao ima pravo (ali nema instrumente) da je vrati nazad, i čak da traži obeštećenje od loših čitalaca, kao i od onih što su je kupili, jer umetnost se ne može kupiti. Šta je sa lošim piscima? - pitaju me mnogi. Koliko treba da napišu dobrih knjiga da bi otplatili jednu lošu? Njima je ipak lakše: stave knjigu pod glavu i prave se blesavi. Čitalac pročitanu knjigu vuče za sobom, kao prokletstvo, do kraja života. Ne sećam se da smo probali sa giljotinom za loše pisce? Ne vredi! Glava lošeg pisca kotrlja se samo dok traje sila momenta, delo lošeg pisca kotrlja se po zvezdama i planetama i ne može se više zaustaviti. Tako ispada da i za lošeg pisca i za lošeg čitaoca, ceh plaća čitalac.
Budimo realni, ma kako to za mnoge izgledalo uvredljivo: Na celoj kugli zemaljskoj, bar kad su knjige u pitanju, postoje samo dva čoveka - pisac i čitalac. Kritičari, lektori, cenzori… Puki reklamatori, više sebe nego drugih. Nema lošeg i dobrog pisca. Postoje samo dobri i loši čitaoci. Pisanje je božiji dar, to ne može svako. Da čita zna svaka budala sa dva razreda osnovne škole. Posebnu pažnju obratite na one što prodaju knjige. Nit’ su pisali, nit’ su čitali - a stomaci im uvek puni. Oni ne znaju kako se oblikuje reč, ni kako se formira knjiga, ni kako se cedi mastilo, a ipak imaju redovna tri obroka (i dve užine), što se za pisca ne može reći. Oni nisu dekadentni, intravertirani, ekstravertirani… (šta ono beše još?) - naprotiv. Vesela družina koja se razbacuje, ništa manje nego - knjigama.
Последње учитавање од Sky Seeker дана 17 Јул 2008, 15:03, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 25 Феб 2008, 09:26

Jedna izdavačica, koja mi je držala rukopis tri godine, rekla mi je da su "na Zapadu neki ljudi postali slavni tek posle smrti, i da treba samo da budem strpljiv..."
Kad u 98-oj godini života dobijem Nobelovu nagradu, a to je nekih dva miliona dolara, postaću slavan još za života...
A tek što ću da "krckam" parice, ih.
Živi bili, pa videli...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29488
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Феб 2008, 17:31

Sta da ti kazem Gazda?
Jedino da zalim sto nisam izdavac(ica) i da sa zadovoljstvom svetu predstavim sve sto si napisao. :idea:
Citam te i volim da citam sve sto napises, volela bih da mi je vise toga dostupno. ^78^
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 28 Феб 2008, 09:31

U jednom "Milioneru" pitanje je bilo:
Ko je napisao Peščanik?
Takmičar je tražio "pola-pola".
Ostale su mu opcije Borislav Pekić i Danilo Kiš.
Odustao je jer je potrošio sve vrste pomoći.
Uskoro niko neće znati ko je napisao Rat i mir, Braću Karamazove...
Bolno za nas koji se bavimo knjigom.
Knjiga????
Šta je to?
Da li se to maže na hleb?
.........................................
.........................................

Корисников грб
CecaPolak
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2620
Придружен: 11 Окт 2006, 21:19

Порукаод CecaPolak » 29 Феб 2008, 13:50

Znas citajuci ovo gore setih se da ja zaista u mom horoskopu imam konstelaciju slave posle smrti :bum ...e sad da li da batalim knjigu :roll:

Ona ti je odvec svrsishodna i iz dana u dan njena je svrsishodnost sira...za sad u najsirem smislu se slaze uz zidove, tapete, namestaj.......oooooooooooooo Bogovi...nije iskljuceno da ce se jednog dana namazati i na hleb :?
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...
ovaj te zanese, ona odnese,
nema veceg zadovoljstva nego
prevariti ih oboje...
MOJA KNJIGA

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 29 Феб 2008, 14:00

Kad bolje ramislim, čini mi se da Aleksandrijska biblioteka nije spaljena, već digitalizovana od strane neke izumiruće civilizacije.
Digitalizacija postojećeg knjiškog fonda, tekuće civilizacije, je već započeta.
Taman dok završimo taj posao - neće imati ko da nas čita...

Корисников грб
CecaPolak
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2620
Придружен: 11 Окт 2006, 21:19

Порукаод CecaPolak » 29 Феб 2008, 14:34

Pa da znas. Pravo zboris :D i ne znam kako je pravo osecati se zbog toga. Selavi sto bi rekli...nase je da radimo ono sto najbolje znamo :mah
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...

ovaj te zanese, ona odnese,

nema veceg zadovoljstva nego

prevariti ih oboje...

MOJA KNJIGA

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 04 Мар 2008, 18:35

I sad nešto kontam:
Mozak mi prokuva da nešto sročim, onda dođu... (zamalo ne rekoh umetnici) ... i ubiju mi deju za pisanjem.
Možda ima istine da se slavan postaje tek kad te nema...

PESNIKOVA ŽRTVA

Šumi voda sred ledene zime
Sobom vuče sve vekovne tajne
Izaziva pesnika na rime
Al’ pesniku zamrle su reči
Kad ugleda vile vodne sjajne
Pak, pobeže oči da izleči
Ali oči ispekle se slikom
Pa sve više onoj reci teže
Zareko se, neće reći nikom
Telo bludi dok mu reči beže.

Šumi voda, hladnoći se ne da
U njoj vile igraju se mazno
Pesnik gleda srcem punim leda
Sunce mu se preliva u kosi
Nudi reci svoje telo prazno
Prepušta se, nek’ ga večno nosi
Vile vodne igraju se žrtvom
Reka dalje svoje mlivo vrti
Poklanjam se tom pesniku mrtvom
Zavidim mu na ovakvoj smrti.

Корисников грб
sorab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 92
Придружен: 09 Дец 2007, 08:40
Место: very far away

Порукаод sorab » 09 Мар 2008, 23:32

Osobe koje pishu,treba da izdaju!
Tesko?
Ne!
Pogledajmo knjige koje se najbolje prodaju.
Zanimljive?
Da!
Da li je osoba koja ih pishe,pametnija od mene?
Ne!
Pisite,ne odustajte,i trudite se da izdajete.
Najtoplije pozdrave svima sto pisu! :mah :an: :roll:

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29488
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 16 Мар 2008, 13:44

Pesnici su mrtvi.
Zive su njihove pesme.
I njihova dusa.
Za stih je potrebno malo,
malo,a tako mnogo,
mnogo,a gotovo nista,
nista sem osetiti zivot.
Za stih je potrebna kap kise
malo vazduha koji se dise,
za stih je dovoljan prvi korak
galebov krik,
po koji val,pescani zal.
I jos zrno srece i mrva boli
malo osmeha,hleba,soli
i sta ti vise pod nebom treba,
olovka sama klizi papirom
stih seze ravno do neba.
Pesnici su mrtvi,pesma zivi!
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 26 Мар 2008, 13:20

Uvek sam se divio Borisavu Pekiću.
"Proždirao" sam njegove knjige, zavideo mu na svakoj rečenici...
On jedan od retkih pisaca koje sam prepisivao po sveskama. Prepisivao, a ne kopirao. Činilo mi se, tada, da sam i ja veliki pisac. Naravno, čim udarim tačku, shvatim gde mi je mesto. Ali srce mi je uvek bilo puno posle svake njegove knjige.
Jednom davno "pre Olimpijade" - kako bi on to rekao - prepisao sam pesmu iz sedmotomne knjige "Zlatno runo".


Jednom davno, pre Olimpijade,
Veoma davno kad se vreme rodi,
Iz krila zemlje, Majke sviju stvari,
U stoleća srećna radosti i nade,
U Eonu zlatnom magije i čuda,
Kad moćni Bozi Arkadijom greše
Ljudi i zveri u časloj slobodi,
Podvige činjahu, dela slavna, luda,
Palad Atinu Zevs zače iz glave,
Kobile Lune rađahu od vetra,
Pasulja naždrana, majka rodi dete,
A srećne matere gutajući mrave,
Na žaru vrelom vatre svoje svete,
Sprži Tetida Ahileja sina,
Što mrtav dopade i trojanskog boja,
Bez sene i glasa i prežderan krvi,
Te junak ode sa Olimp visina
Bog međ’ judima, čovek Bogovima,
Da nebom i zemljom bude junak prvi,
Mnogi ljudi behu potomci Bogova,
Kopilad slavna začeta u noći,
Pa i Danaja rodi Persej sina,
Zlatnim daždom Zevsa od razbludnih snova,
Useljen u bika, s opojem šafrana,
Gromovnik sađe sav zlatan od znoja,
I Europu usred bela dana
Ote da mu rodi zlotvora Minoja
Vetrove čuvaše Odisej u vreći,
Morima u inat Itaci da priđe,
A Mida umre od gladi i moći
Da sve što dodirne u zlato pretvori.
Eginom življaše narodi od mrava
Pelazge stvori levi očnjak Zmije,
Herakle divlji, sav čemer i strava,
Volooke mlekom pokopa joj skute
I nebom opisa sjajne mlečne pute.
Nesrećni Atlant rukom nosi sfere,
Krilati Pegaz otvara bunare,
U svakom drvetu po Drijada snije
I nimfe čuvahu kladence prastare.
Od pupka koji, do pupka delije,
Kentavri divlji uzjahuju žene,
A dole u tmini, u podzemlju Hada,
Nemušte i žedne i uklete šene
Setno gledajući kovitlac suludi,
Znajući da Sudbu ima sve što živi,
Ona da je Gazda svake ljudske mene,
A Bogovi da su i svi ljudi krivi,
Za zloću, evo, što se Grčkom zbio,
Sa koga dobu kraj dosuđen beše
Pored toga niko srećan nije bio.
Sa nevoljom ovom druga beda dođe
Umrla zemlja ne ožive više.
Jednoga jutra sve lišće otiđe
Drugoga svitanja prestaše i kiše.
Zrnevlje se sledi i osta be daha
Što biljku goni da bubri i klija,
Od stida, tuge, i mračnoga straha
I Helije zlatni prestade da sija.
A vihori sini pod stene se skriše,
Nebo se stegnu i na brda klonu,
A ona seda ugnuše se grdno,
Izlažući oku, hladnu, belu, bonu,
Jalovu krastu što na smrt miriše.
Talasi mora ostaše gde jesu,
I vode Grčke stadoše u mestu.
Helada je mrela sve tiše i tiše,
Od gladi i tuge, u strašnom svebolu,
U grobu leda, smrznutu bez nade
Gledahu Bozi kraj svoje Helade,
Jer niko od tada ne rodi se više.
Ni čovek, ni zver, ni cvetak u dolu,
Mrtvi ostaše tu gde su i mreli,
Gde život i smrt prvi put se sreli.
Na međama tajnim između dva sveta,
Gde živo ne živi, nit’ mrtvo umire,
K’o navek da je u santu sapeta,
Počinjuć’ priču, vide Grčku belu,
U prvoj seobi, na začeću more,
Noemis gde dođe i tamo kud gre…

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 28 Мар 2008, 15:26

Rešio sam da raščistim sa nekim stvarima, kako oko sebe, tako i u sebi. Kao skriboman, i veliki čitalac, skupljao sam knjige. Kupovao sam ih na kredit (koje nikad nisam otplatio), na otpadu, u knjižarama… pa čak sam ih i krao. Sad ih preskačem, razmeštam, i ne mogu da poverujem koliko ih je. Rasute, pohabane, izlizane, pocepane… Neke, koje sam nekada držao kao relikviju, sada koristim da bih presovao poštanske marke (bavim se filatelijom), neke sam poturio ispod čaša, a neke… ko će ga znati. Žao mi da ih bacim, a još žalije da ih čuvam. (Znate već na koje knjige mislim?). Vidim da neki moji prijatelji čuvaju svaku posebno. Ljute se kad im kažem da ja knjige delim na "nove i čitane".
Krajnje je vreme da neku i napišem.

* * *

Jebem ti ovu književnost - ni sama ne zna šta hoće.
Započnem priču ispadne roman, započnem roman ispadne novela, započnem novelu ispadne pesma; a pesnik sam u… božiju mater.
Znam ja šta hoću da kažem, ali kako da nateram čitaoca da BAŠ TO i pročita; uvek me naopako protumače. Napišem - pa idem od čitaoca do čitaoca da, svakom ponaosob, objašnjavam to što napisah.
Najgore mi kad opisujem aktuelne događaje. Ne mogu tako brzo da kucam koliko se brzo menjaju događaji oko mene. Taman nešto opišem, kažu: "Utvrđeno je naknadnim istragama da je…". Taman kad promenim to što je "nedvosmisleno utvrđeno kao čnjenica" - promeni se vlast. Onda nova vlast dolazi do "novih saznanja", u pogledu istih stvari… Cepaj list, stavljaj drugi!
Pisao bih ja i o prošlim događajima, ali ni tu nije ništa rešeno. Opet se aktuelne vlasti pojave kao kreatori prošlosti, i opet ta prošlost zavisi od onoga ko je na vlasti. Smenjuju se vladari, izdajnici, predsednici, premijeri, prestolonaslednici, kraljevi, prinčevi, carevi…
Požalim se neki put nekom od prijatelja, on me gleda belo:
"Koji ti je moj! Švercuj, čoveče! Jebeš politiku!".
"Nije politika, jebo ga ti! Mora neko sve ovo da opiše, objasni…" - kao da se pravdam.
"Jebeš mi mater, ako si ti normalan" - gledaju me prijatelji zabezeknuto.
"Ali, čoveče…"
"Ma daj, ne kenjaj! Nađi neku drocu da se o'ladiš, pa 'ajmo u šverc!"
E tu smo!
Drolja, droca, kurva, cava, profuknjača…
Evo prilike da spasem književnost.

* * *
E, našao se ko će da je spasava!!!

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 23 Апр 2008, 14:07

Ponekad pomislim da sam napisao sve što sam imao da kažem, a onda me Džoni prizove u podsvesti:

A ja, kao i svi,
pametni i knjiški ljudi,
istrošio se vremenom,
skroz na skroz...


Pa mi nekako dođe krivo, i ne dam vremenu da me razdrobi.
Pametni i knjiški... moljac.
Pa bolje i to nego prašina na koricama knjige koju niko ne čita.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 19 Мај 2008, 11:38

Još nisam sreo pisca koji se hvalio da dobro živi od pisanja, ali niko od njih nije ostavio pisanje.
Dobro, ne možemo svi napisati Hari Potera, Davinčijev ili Biblijski kod, i zgrnuti milione, znam.
Taj kičeraj se dobro prodaje i sve razmišljam kako da smislim i ja neki kod.
Toliko slavnih ličnosti, svaki obavijen velom mistike, i umesto da mu smislim neku caku, ja umišljam da sam pesnik.
Ej, bre!
Udaviše "smogovci", kvazipisci, pesnici...
Bože, kako sam iskvaren.
Čim neko bolje prođe od mene, ja ga nazivam...
Dobro, de...
smisliću nešto.
Kodiraću i ja nekoga, toliko blesav baš nisam.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 20 Мај 2008, 18:21

Jovana je sa svojim mužem, Lukom, skupljala kamen praveći najlepši kreč, dok su pored njih prolazili lopovi, raspikuće, klošari, pijandure, ratnici, secikese, časne sestre, prosjaci, bolesnici, sitne duše, bednici...
Malo se ona zagleda u skitnicu, malo se Luka zagleda u bludnicu, ali sa njihovog visokog staništa, prirodni pad je „proždirao“ njihove „slatke grehe“ i spajao ih u još čvršću bračnu zajednicu...
Jednog dana, Jovana je digla spomenik svom vrednom mužu tako što ga je gurnula u kreč.
Svesna da nema plemenitijeg načina da se oduži vernom mužu, Jovana je otišla među Cigane, i odigrala nezaboravan Ples ljubavi...
U kamenu treba ostaviti trag, u plamenu greh, a plesom sačuvati ljubav.
Ko se još seća Jovane?