Страница 1 од 1

Prvi srpski teniseri

Послато: 28 Јун 2013, 02:36
од Mustra
U Srbiji, koju, zahvaljujući fenomenomelnom uspehu Novaka Đokovića, Ane Ivanović i Jelene Janković, uveliko “trese” teniska “groznica”, ne postoji sistematizovana dokumentacija o pionirima “belog sporta”! Na našu sramotu, jedinstvena uspomena na prethodnike Radmila Armenulića (naš najuspešniji savezni kapiteni, koji je reprezentaciju Jugoslavije doveo do polufinala svetske lige Dejvis kupa) i Ike Panajotovića, još uvek živi samo u sećanju naših najstarijih živih tenisera.

Iako je teniski klub na Paliću, osnovan 1878. godine, jedan od najstarijih u Evropi, tenis je na prostorima južno od Dunava počeo da se igra tek početkom 20. veka. Prema rečima Baneta Vučetića, bivšeg tenisera, a sada poznatog vlasnika kluba “SA&NI”, prve rekete u Beograd verovatno je doneo doktor Bata Vulović (čuveni otorinolaringolog i prvi hirurg u Evropi koji je operisao rak grla), sa jednog od svojih putovanja po Zapadu. Uprkos tome što reket nije ispuštao iz ruke više od šest decenija, oni koji ga pamte kažu da je bio daleko bolji hirurg, nego teniser.

Klub 300

- Bata je umro u devedeset osmoj, a tenis je igrao do 93. godine. Imao je klub pod nazivom ’300′, u kome su, pored njega, bile dve dame i jedan gospodin, sa kojima je igrao dubl – mečeve. Klub su tako nazvali, jer su prilikom osnivanja svi imali ukupno 300 godina. Kada je bio u poznim sedamdesetim, Bata se žalio da vrlo teško mogu da naprave dubl, jer svaki čas neki od igrača umre – kaže naš sagovornik.
Pored dr Vulovića, u začetnike “belog sporta” u Srbiji spadaju Dragi Dukić, Mile Bojović, Voja Ristić, Ljubiša Radovanović, Petko Milojković, Ljubiša Jovanović Čolan, Stevan Stojanović, Švaba Milovanović, Mile Janković, Bogosav Petrović, Nikola Pavlić (bivši kraljev ađutant), Đoka Đorđević, Laslo Stevan Pišta i Bora Todorović… U njihovo vreme, između dva rata, u Beogradu je bilo petnaestak teniskih terena (jedan od najstarijih prestoničkih teniskih klubova, BTK, imao je šest terena na Tašmajdanu), na kojima se igralo drvenim reketima, belim loptama, u dugim pantalonama, odnosno suknjama i košuljama. Mada su, kao igrači, svi ostali u senci Hrvata, koji su pre, i jedno vreme posle Drugog svetskog rata, bili daleko ispred Srba u tenisu, oni su učili posleratne generacije srpskih tenisera i teniserki.

Слика
Rivali i prijatelji: Ivko Plećević i Bane Vučetić

- Naša prva organizovana teniska škola, koju je finansirao Teniski savez, osnovana je 1950, pri BTK, odnosno “Crvenoj zvezdi”. Tu su, kao treneri, radili Ljubiša Radovanović, Ljubiša Jovanović Čolan i i Mile Bojović, dok je sekretar bio Mile Janković, koji je iz Australije doneo udžbenike o tome kako se igra moderan tenis. Ipak, oni nisu bili treneri u sadašnjem smislu reči, pa smo najviše učili gledajući druge igrače. BTK je bio najjači klub, i tu su se, na raznim takmičenjima, okupljali najbolji jugoslovenski teniseri, poput Mitića i Palade, a na internacionalnim turnirima i stranci, kao Dorfman, Harper i drugi – kaže Ivko Plećević, najstariji živi srpski Dejvis kup igrač i prvi srpski teniser koji je osvojio prvenstvo Jugoslavije u tenisu (1956).

Kraljev trener

U međuratnoj generaciji srpskih tenisera, kako dodaje naš sagovornik, najbolji je bio Ljubiša Radovanović. Višestruki prvak Srbije i veliki boem, igračku karijeru je, još pre rata, zamenio trenerskom, pa je, između ostalih, trenirao i kralja Petra i kraljicu Mariju. Kako bi mu olakšao materijalni položaj, kralj ga je naimenovao za svojevrsnog sanitarnog inspektora za restorane i kafane, za šta je primao državnu platu, pri čemu je bio u prilici i da se besplatno hrani po kafanama.
- Vremena se ne mogu upoređivati. Sada se tenis trenira, a mi smo ga igrali. Sećam se da sam, kao dečak, dolazio u klub i udarao lopticom o zid, kada bi prošao Dragi Dukić i dobacio mi da okrenem reket za bekhend, a onda bi otišao da igra, bez ikakvog objašnjenja. Počeo sam da igram u 12. godini, što je tada bilo prilično rano, a danas se počinje oko šeste godine. Zenit se tada dostizao sa 28 godina, a igrači se sada povlače u 23. Pre svakog treninga, čistili smo teren i crtali linije, koristeći kolica sa krečom. Nismo imali korpe za loptice. Ja sam trenirao sa samo dve loptice. Zato sada za trening udare 500, a mi smo mogli najviše 50 lopti – priča Vučetić, koji ima običaj da kaže da je najveći izum u tenisu korpa za loptice.
Ivko Plećević, najtrofejniji pripadnik posleratne generacije srpskih tenisera, u kojoj su, između ostalih, bili Ika Panajotović, Sima Nikolić, Boško Joksimović, Blaža Mijušković i Radmilo Armenulić (posle njih, nastala je svojevrsna šupljina u srpskom tenisu (bar na vrhunskom, Dejvis kup nivou) do pojave Dragana Savića i Dragana Stojovića, iza kojih je došao Boba Živojinović), svedoči da je veliku teškoću ondašnjim srpskim igračima predstavljala činjenica što zimi nisu imali gde da treniraju. Tako je prva instanca za zimske pripreme bio Split, gde su jugoslovenski reprezentativci trenirali za Dejvis kup.
- U Dejvis kupu, tukli smo mahom slabije reprezentacije, poput Turske, i to se promenilo tek kada se pojavio Nikola Pilić i Bora Jovanović. Igrali smo i Vimbldon, Pariz, Rim, ali ni približno uspešno kao naši današnji teniseri. Međutim, imao sam sreću da sa tim našim objektivno slabim tenisom, igram protiv najboljih svetskih igrača, kao što su Rozevol, Frejzer, Mekkej, Ljamas i Kontreras. Najbolji meč u životu odigrao sam u drugom kolu turnira u Parizu, gde se danas igra Rolan Garos, protiv Rozevola, koji je osvojio turnir i tada bio prvi, drugi igrač na svetu. Izgubio sam sa 6:3, 6:3, 6:3 – priča Plećević, koji je bio veliki prijatelj, ali često i direktni protivnik čuvenog Ike Panajotovića, sa kojim je jednom prilikom čitavih mesec dana putovao poluteretnim brodom na neki turnir u Indiji.

Posleratna generacija

Слика Слика
Jelena Genčić (levo)Porodica Vučetić – u sredini su Bane i Dora Alavantić Vučetić, njegova supruga

U posleratnoj generaciji srpskih teniserki, u kojoj su bile Vera Međanski, Milica Leović, Dragica Laslo, Mira Panajotović, Gordana Milojković, Spomenka Stević i druge, posebno mesto pripada Jeleni Genčić i Dori Alavantić – Vučetić. Dok je Genčićeva, naša najtrofejnija teniserka, sa najmanje 59 osvojenih trofeja na raznim takmičenjima, najpoznatija po tome što je “otkrila” i prva trenirala Novaka Đokovića, Dora Alavantić Vučetić prva je srpska teniserka koja je igrala u Federejšn kupu. Tada je izgubila od Martine Navratilove.

Buržujski sport

Слика
Sve do sredine šezdesetih, kada se pojavila jedna fotografija na kojoj je Tito pozirao sa reketom, tenis je bio “buržujski”, gospodski sport. Osim što ih je bilo teško nabaviti, teniski rekviziti bili su i vrlo skupi. Primera radi, žice za reket, koje su se, pre pojave najlona (šezdesetih godina), pravile od životinjskih creva, dostizale su cenu, u protivrednosti od oko stotinu evra. Stoga su i vrsni igrači, poput Ivka Plećevića, na turnire odlazili sa samo jednim drvenim reketom.
- Sećam se da sam 1955, na Tašmajdanu, igrao u finalu prvenstva Srbije protiv Petka Milojkovića. Imao je opasan forhend, pogotovu za onog ko ga ne zna, ali ja sam mu prvi ušao u igru, jer je najviše sa mnom trenirao, pa sam ga, od cele te generacije mlađih tenisera, prvi i tukao. Vodio sam 2:1 u setovima, i u 4. setu, pri rezultatu 4:1 ili 5:2, prsnuo mi je reket. Drugi nisam imao, pa sam otišao da se konsultujem sa arbitrima. Tada je prišao Petko, sa kojim sam bio u istom klubu, i rekao: P… ti materina, em me tučeš, još treba da ti dam reket da me dokusuriš. I dao mi je reket. I pobedio sam ga – kaže Plećević.

Jednoruki teniseri
Na vrhuncu igračke karijere, Ivko Plećević i Bane Vučetić susretali su se na raznim turnirima sa jednorukim teniserima. Pošto su i igrači sa dve ruke, mahom udarali samo jednom rukom, jednoruki teniseri su neretko stizali i do same završnice takmičenja. Tako je Plećević u austrijskom Perčaku, sa Ikom Panajotovićem, igrao u finalu jednog turnira protiv dubla Huber/Redl. Redl, koji nije imao jednu ruku, bio je u tom trenutku prvak Austrije i njihov uspešan Dejvis kup igrač. Najpoznatiji jednoruki igrač sa jugoslovenskih prostora bio je Makedonac Saša Panov. Bio je levak, a svojevremeno se plasirao i u polufinale prvenstva Jugoslavije.