Od drevnih do modernih olimpijskih igara

Уредник: ignja

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Od drevnih do modernih olimpijskih igara

Порукаод Mustra » 28 Јул 2012, 06:23

Слика

Igre održavane u Olimpiji bile su najstarije od četiri Panhelenske svečanosti koje su sačinjavali peridos, to jest "krug" igara. Preostale tri bile su Pitijske igre u čast Apolona koje su se održavale svake četiri godine u Delfima, Istamske igre u čast Posejdona koje su se održavale svake druge godine u Korintu i Nemejske igre u čast Zevsa koje su se održavale svake druge godine u Nemeji. Ne zna se pouzdano, kada su u Olimpiji održane prve Drevne olimpijske igre, premda se pouzdano zna da su trajale barem do 261. godine naše ere.

Drevne Olimpijske Igre bile su sveti praznik, sastavni deo religioznog života kod Helena; samim tim koreni si im bili u religiji. Drevne Olimpijske igre su bile svete igre, održavane su na svetom mestu i tokom svetog praznika; bile su religiozni čin u čast božanstva. Sportisti su učestvovali u igrama da bi služili bogu i nagrade koje su osvajali dolazile su od boga (Deubner, 1936).

Uspeh Drevnih Olimpijskih igara zavisio je od toga koji rimski car je bio na vlasti. Na najnižim granama igre su pale za vreme Nerona koji je odložio igre koje je trebalo održati 65. godine naše ere, i naredio da se sve igre održe iste godine, 67. godine naše ere, kako bi on mogao da se takmiči i pobedi na svim igrama. On ne samo što nije unapredio novi duh ekumenskih igara preporođenih pred vlašću Avgusta, već je na sebe navukao gnev olimpijskih zvaničnika koji su te igre proglasili nevažećim "anomalijom" (Scalon, 1988).

U rimskoj eri Drevne Olimpijske igre su prolazile kroz laganu, ali stalnu metamorfozu. Rimljani su uglavnom sačuvali spoljašnji sjaj religiozne i sportske tradicije ove Grčke svetkovine, ali su u nju ugradili i kult cara i podstakli na učešće takmičare kosmopolite (G. Skemblerd, 2000).

Ne zna se tačno koje su godine održane poslednje Drevne Olimpijske igre, mada neki danas dostupni podaci, ukazuju na 261. godinu naše ere. Međutim ima i istraživača koji tvrde da postoji šansa da su igre opstale sve do 426. godine naše ere, kada je Teodosije II izdao edikt kojim je bilo naređeno da se unište svi paganski hramovi na istoku Sredozemlja (Swaddling, 1982).

Postoji značajna razlika između drevnih, modernih i postmodernih koncepata sporta, a između prošlosti i sadašnjosti postoji kontinuitet i diskontinuitet , tako da prilikom upoređivanja prošlosti i sadašnjosti treba biti veoma obazriv. (G. Skembler).

Od nestanka Drevnih Olimpijskih igara, pa do njihovog ponovnog obnavljanja, kada su prve moderne Olimpijske igre održane 1896. godine u Atini, proteklo je oko 1500 godina, i tokom tog perioda bilo je nekoliko pokušaja da se igrama udahne nov život.

U Evropi u sedamnaestom veku, prema G. Skembleru, nije bilo neubičajeno čuti ukazivanja i aluzije na Drevne Olimpijske Igre, ali gledajući unazad, nezaustavljivi pokret koji je vodio ka obnavljanju međunarodnih Olimpijskih igara nastavo se početkom devetnaestog veka.

U 19. veku Grčka je imala svoje "Olimpijske igre" pod pokroviteljstvom bogatog trgovca žitaricama, Evangeliosa Zapasa, koje su održane u Atini 1859; 1870; i 1889. godine. Neki autori smatraju da su baš ove igre bile "Prve prave Olimpijske igre modernog doba". Ove igre su predstavljale spoj drevnih i modernih disciplina, pred trideset hiljada gledalaca održane su na mestu vekovima starog stadiona "Panatinaiko" i naišle su na pohvale sa svih strana. Održana su takmičenja u sprintu, skokovima, bacanju diska i koplja, veranju uz konopac i rvanju.

Svoju ideju o obnavljanju Olimpijskih igara prvi put je javno izložio, Pjer Kuberten, u zaključku govora koji je održao na Sorboni 1892. godine. Ideja je burno pozdravljena, ali više kao živopisna retorička zamisao i komadić simbolizma nego praktičan predlog (G. Skembler, 2004).

Posle predratne međunarodne diplomatije i planiranja, Kuberten je organizovao drugi skup na Sorboni od 16. do 23. juna 1894. godine, gde se okupilo 79 delegata iz 12 zemalja, na kome je jednoglasno odlučeno da Olimpijske igre budu obnovljene (Eyquem, 1976).

Usaglašeno je da se Olimpijske igre održavaju svake četiri godine, kao i da obnovljene igre ne treba da budu imitacija drevnih igara, već da po karakteru budu isključivo moderne, uz obavezno negovanje olimpijskog duha. Pored toga Kubertenu je poverena puna odgovornost za osnivanje Međunarodnog Komiteta (danas poznatog kao Međunarodni Olimpijski Komitet - MOK) čiji bi članovi trebalo (bili dužni) da u svojim zemljama promovišu Olimpizam (Hill, 1996).

Prve moderne (obovljene) Olimpijske igre održane su u Atini (Grčka) 1896. godine i na njima su održana takmičenja u sledećim sportovima; atletici, gimnastici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Takmičenja je posmatralo oko 40 000 gledalaca, dok samih takmičara i nije bilo naročito mnogo, sa obzirom da su nastupali pojedinačno, a ne u okviru svog državnog tima (reprezentacije) kao što je to običaj danas. Najuspešniji takmičari (prva tri takmičara u svakom nadmetanju) bili su nagrađivani grančicama divlje masline sa Olimpije, diplomama i srebrnim medaljama.

Olimpijski kongres na kome je utanačen dalji razvoj igara, održan je 1897. godine u Avru (Francuska) nakon čega su usledile igre u Parizu (Francuska) 1900. godine i Sent Luisu(SAD) 1904. godine,

Izvor: Od drevnih do modernih olimpijskih igara - Istorija sporta - Savremeni sport.com
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Јул 2012, 06:23

Prve moderne () Olimpijske igre održane su u Atini (Grčka) 1896. godine i na njima su održana takmičenja u sledećim sportovima; atletici, gimnastici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Takmičenja je posmatralo oko 40 000 gledalaca, dok samih takmičara i nije bilo naročito mnogo, sa obzirom da su nastupali pojedinačno, a ne u okviru svog državnog tima (reprezentacije) kao što je to običaj danas. Najuspešniji takmičari (prva tri takmičara u svakom nadmetanju) bili su nagrađivani grančicama divlje masline sa Olimpije, diplomama i srebrnim medaljama.

Olimpijski kongres na kome je utanačen dalji razvoj igara, održan je 1897. godine u Avru (Francuska) nakon čega su usledile igre u Parizu (Francuska) 1900. godine i Sent Luisu (SAD) 1904. godine koje su po mišljenju samog kubertena bile daleko od uspešnih. 1906. godine u Atini (Grčka) su održane "privremene" igre, delimično zato što je malo evropljana imalo priliku da se takmiči u Sent Luisu, ali i zato što je Kuberten želeo ponovo da potvrdi svoj koncept olimpijskog ideala.

kratka-istorija-olimpijskih-igara
1908. godine igre su održane u Londonu (Velika Britanija), pošto je Rim u poslednjem trenutku odustao od organizacije. 1912. godine na red je došao Stokholm (Švedska), gde su igre, po mnogima, bile izuzetno dobro organizovane, uz brojne inovacije (Gatman, 2002). Šesta Olimpijada trebalo je da se održi 1916, godine u Berlinu (Nemačka), ali je otkazana zbog rata, da bi potom umesto Berlina odlučeno da igre budu održane 1920. godine u Antverpenu (Holandija).

Na zasedanju Međunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK) 1921. godine Kuberten je obelodanio svoju odluku da se povuče sa mesta predsednika MOK-a. Na istom zasedanju MOK je odlučio da oformi izvršni odbor, a francuski kaluđer Anri Didon je izrekao misao koja je postala trajni moto Olimpijskih igara "Citus, Altius, Fativa" (Brže, Više, Jače).

Između Olimpijskih igara u Parizu (Francuska) 1924. godine i Amsterdamu (Holandija) 1928. godine viđena je donekle ubrzana težnja ka regulaciji i standardizaciji. Amsterdamske igre 1928. godine, donele su i jednu novinu, budući da su žene po prvi put imale priliku da učestvuju u glavnom delu programa.

Za Olimpijske igre u Los Anđelesu (SAD) 1932. godine, za koje se kaže da su organizovane u holivudskom stilu, po prvi put u istoriji igara bilo je sagrađeno potpuno novo olimpijsko selo (Guttman, 2002).

1936. godine Olimpijske igre (tzv. "Nacistička Olimpijada") održane su u Berlinu (Nemačka), a za njih sam Kuberten je rekao "da su igre bile grandiozne i organizovane hitlerovskom snagom i disciplinom" (citirano u Gutman, 2002). Olimpijske igre koje su trebale biti održane 1940. i 1944. godine odložene (otkazane) su zbog rata (II Svetski Rat).

1948. godine tajnim glasanjem odlučeno je da domaćin prvih posleratnih igara bude London (Velika Britanija). Londonske igre održane su u Evropi koja je bila opustošena ratom. Sportisti koji su učestvovali na igrama, za vreme igara bili su smešteni u vojnim barakama i drugim improvizovanim objektima.

Olimpijada iz 1952. godine koja je održana u Helsinkiju (Finska), poprimila je novu političku dimenziju i prouzrokovala je pojavu novih tenzija, s obzirom su prvi put učestvovali sportisti Sovjetskog saveza (Shneidman, 1979), pored toga obeležilo ih je i povlačenje ekipa iz Zapadne Nemačke i Japana.

Godine 1956. održavanje Olimpijskih igara u Melburnu (Australija) bilo je stavljeno pod znak pitanja zbog dva sukoba - Egipatske okupacije Sueckog kanala i ulaska ruskih tenkova u Budimpeštu, što je na kraju rezultiralo bojkotom igara od strane brojnih zemalja. Kad su rezultati u pitanju ostaće zabeleženo da je Franjo Mihalić osvojio srebrnu medalju u maratonu, što je kako je kasnije sam izjavio ostao "njegov najveći uspeh u sportskoj karijeri".

1960. godine Olimpijske igre održane su u Rimu (Italija), uz po prvi put uživo prenošenje dešavanja širom Zapadne Evrope kao i gledaocima u Njujorku. Kad su najzapaženiji rezultati u pitanju: Etiopljanin Abebe Bikila postao je prvi tamnoputi Afrikanac koji je osvojio zlatnu medalju i to u maratonu. 1964. godine Olimpijske igre održane su u Tokiju (Japan). Atletičarske zvezde koje su najviše zablistale su Abebe Bikila koji je ponovi svoj uspeh sa igara u Rimu, i Novozelanđanin Piter Snel koji je pobedio na trci na 800 metara i Al Oerster.

Na Olimpijadi u Meksiku 1968. godine, Vajomi Tajes dominirala je na stazi; Dik Fozburi je po prvi put pokazao novu tehniku skakanja, u disciplini skok u vis, koja je kasnije po njemu i dobila naziv "Fozbur - flop", dok je Bob Bimon oborio svetski rekord u skoku u dalj; Al Oerster je po četvrti put pobedio u bacanju diska.

Olimpijada koja je 1972. godine održana u Minhenu (Nemačka) najviše će se pamtiti po grupi Palestinaca koja je u olimpijskom selu za taoce uzela više Izraelaca. Sa sportskog gledišta ostao je upamćen Borzov koji je za Sovjetski Savez osvojio medalje na 100 i 200 m, dok je Finac Lase Viran pobedio u trkama na 5 000 i 10 000 m.

Olimpijadu u Montrealu (Kanada) 1976. godine zadesile su nevolje i pre samog početka, izgradnja prateće infrastrukture i druge pripreme bile su propraćene političkim neprilikama. Najzapaženije rezultate postigli su Kubanac Albert Huantorena, koji je pobedio na trkama na 400 i 800 metara i Lose Viren koji je ponovio svoj dvostruki uspeh iz 1972. godine.

Olimpijadu u Moskvi (Sovjetski Savez) 1980. godine obeležio je bojkot i odsustvovanje reprezentacije SAD, Kanade, Zapadne Nemačke, Japana i Kenije. Kad su rezultati u pitanju može se zaključiti da su dominirali sportisti iz Sovjetskog Saveza i Istočne Nemačke, a pored njih zapažene rezultate imali su još i Alan Vels koji je bio prvi na trci na 100 m, na trci na 800 m pobednik bio Stivi Ovet, a na 1500 m Sebastijan Kou, dok je u desetoboju pobedio Dejl Tomson.

Na Olimpiskim igrama u Los Anđelesu (SAD) 1984. godine u znak osvete nisu učestvovali sportisti iz Sovjetskog Saveza i drugih šesnaest država (saveznika), pored toga ceremonija otvaranja kao i same igre, okarakterisane kao "čist šou biznis". Nakon ovih igara zaključeno je da su Olimpijske igre postale "urbani mega događaj" (Burbank, 2001). Što se samog takmičenja tiče, domaći sportisti su dominirali u atletici kao i u drugim sportovima, osvojivši ukupno 174 medalje (83 zlatne). Olimpijda u Los Anđelesu, ostaće upamćena i po preduzimljivosti Pitera Juberota i zaradi koja je ostvarena, s obzirom da je organizacioni komitet igara od prodaje televizijskih prava i sponzorkih ugovoa ostvario profit veći od 200 miliona dolara.

1988. godine domaćin Olimpijskih igara bio je Seul, glavni grad Južne Koreje. Smatra se da su ove igre bile neka vrsta prekretnice u kojoj je televizija od pukog posmatrača postala jedan od glavnih organizatora (Hill, 1966). Najveća pažnja ponovo je posvećena atletici, a najzapaženija bila je Flores Grifit Džojner koja je pobedila u trkama na 100 i 200 metara i štafeti 4x100 m. U skakačkim disciplnama najviše su se istakli atletičari iz Sovjetskog Saveza, a u dugoprugaškim disciplinama Kenijci.

Ceremonija otvaranja Olimpijade u Barseloni 1992. godine, bila je jedna od najraskošnijih do tada. Barselona je od igara ostvarila skroman prihod od 3,27 miliona dolara (Hill, 1966). Kad su rezultati u pitanju Britanac Linford Kristi bio je najbolji u trci na 100 m, dok je Karl Luis osvojio medalje u skoku u dalj i štafeti 4x400 m.

Godine 1996. obeležena je stogodišnjica modernih Olimpijskih igara, a organizacija je dodeljena Američkom gradu Atlanti. Kao što se moglo i pretpostaviti, najveći prihod ostvaren je od prodaje televizijskih prava i to 568 miliona funti, ali ostaje i činjenica da je veliki broj gledalaca iz celog sveta, igre u Atlanti okarakterisalo kao "inspirišući i spektakularan događaj", što je retko kom gradu domaćinu pošlo za rukom. Što se takmičenja tiče: najzapaženiji je bio Majkl Džonson koji je pobedio na trkama na 200 i 400 m, s tim što je na trci na 400 metara postavio i svetski rekord.

Milenijumske Olimpijske Igre održane su u Sidneju (Australija) 2000. godine. Smatra se da je na ovim igrama verovatno po prvi put medijska pažnja više bila usmerena na takmičenja u ženskoj nego u muškoj konkurenciji. Najzapaženije rezultate ostvarili su: Keti Frimen koja je pobedila na trci na 400 m, kao i Merion Džouns koja je osvojila tri zlatne medalje u trkama na 100 i 200 m, i štafeti 4x100 m.

Dvadeset i osme po redu, Olimpijske igre održane su 2004. godine u Atini (Grčka) uz moto "Dobro došli kući" (engl. Welcome Home). Među najzapaženijim rezultatima bili su: osam osvojeni medalja (6 zlatnih i 2 bronzane) plivača Majkla Felpsa (Michael Phelps), koji tako je postao prvi sportista koji je osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama koje nisu bile bojkotovane.

Dvadeset i devete po redu, Olimpijske igre održane su 2008. godine u Pekingu (Bejing - Kina), na kojima je učestvovalo 11 028 sportista iz 204 Nacionalna tima (Wikipedia). Takmičenja su održana u 28 sportova, postavljena su 43 nova Svetska rekorda, a kao najznačajniji rezultati izdvajaju se: osam osvojenih zlatnih medalja Majkla Felpsa u svojoj karijeri na Olimpijskim igrama, čime je postavio rekord i postao jedini sportista kome je to pošlo za rukom, dok je Usein Bolt (Usain Bolt) obezbedio titulu "najbržeg čoveka na svetu", postavivši nove svetske rekorde u trkama na 100 i 200 metara.
Слика