Zanimljivi tekstovi

Vicevi, smešne sličice...

Уредник: Moderatori

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод El » 26 Феб 2010, 09:10

Deset ljutih rakija



Deset ljutih rakija, da ne bude zima,
jednu sam eksirao, sad ih devet ima.

Devet ljutih rakija, ja već ne znam ko sam,
jednu popih da se setim, ostade ih osam.

Osam ljutih rakija, sad sve mutno gledam,
daj jednu da progledam, sad ih ima sedam.

Sedam ljutih rakija, polako gubim svest,
još jednu da se razbudim, sad ih ima šest.

Šest ljutih rakija, spreman sam za let,
ja ih vidim deset, jer ih ima pet.

Pet ljutih rakija, na pola sam posla,
sad ih ima četiri, a ja vidim osam.

Četiri ljute rakije, sedim kao kip,
devet čaša vidim, u stvari ih je tri.

Tri ljute rakije, spreman sam na sve,
gde nestade jedna?! Ostale su dve.

Dve ljute rakije, loza izvanredna,
dok sam na to mislio, nestade još jedna.

Popih i tu zadnju, pa pritisnuh reset,
uzeh flašu ponovo, pa ih opet deset...

:D
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 09 Мар 2010, 17:57

Surova istina



Profesorka španskog je objašnjavala svojim studentima da španski, za

razliku od engleskog, razlikuje rod za zajedničke imenice, te da sve imenice imaju ženski ili muški rod.Na primer, kuća je ženskog roda: 'la casa.' a 'olovka,' je zato muškog

roda: 'el lapiz.'



Studenti su pitali, 'Kog je roda 'compjuter'?'



Umesto da im odgovori, profesorka ih je podelila u dve grupe, mušku i

Žensku, i zatražila od njih da se opredele da li imenica "kompjuter" pripada

ženskom ili muškom rodu. Svaka je grupa dobila zadatak da sa četiri

razloga obrazloži svoje opredeljenje.



Muškarci su odlučili da 'compjuter' mora definitivno biti ženskog roda

('la computadora'), jer:



1. Niko osim njihovog tvorca ne razume njihovu unutrašnju logiku;

2. Originalni jezik koji koristi za komunikaciju sa drugim

kompjuterima je potpuno nekompatibilan za sve ostale;

3. Najmanje greške pohranjuju se daleko u memoriju za eventualno

kasnije prisećanje;

4. Onog trenutka kada se vežeš za jednog, nađeš se u situaciji da

trošiš pola svojih prihoda za njihove potrebe i dodatke.



(A OVO JE JOŠ BOLJE!)



Ženska grupa je zato zaključila da kompjuter mora biti muškog roda

('el computador'), jer



1. Da bi bilo ikakve koristi od njega moraš da ga startuješ;

2. Raspolažu ogromnim brojem podataka, ali ne mogu da samostalno razmišljaju;

3. Osmišljeni su da rešavaju probleme, ali polovinu vremena oni sami

predstavljaju problem;

4. Čim se vežeš za jednog, otkriješ da bi dobila nov, napredniji model

da si samo malo duže pričekala.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 14 Мар 2010, 23:36

7 dokaza da BH građani ne žele promjene

Postoji pretpostavka, u medijma i dijelu međunarodne zajednice, da stanovnici Bosne i Hercegovine žele da žive bolje. Međutim, kada ispitamo dominantne osobine društva u BiH, moguće je izvesti sedam dokaza koji obaraju tu pretpostavku. Ima nešto skoro mistično u životnom stilu većine BH građana.

Broj sedam ima svoju mitsku povijest: kršćanstvo tvrdi da je Bog stvorio zemlju za sedam dana, govori se o sedam smrtnih grijehova; islam i judaizam govore o sedam nebesa. U Bosni i Hercegovini možemo govoriti o sedam stanja društvenog duha zbog kojih nam je ovako kako nam je. Ovi dokazi su izvedeni iz društvene prakse.
Prva tri dokaza spadaju u sferu političkog mišljenja:

1. «Dobro je, samo nek ne puca!» - Mir se u BiH shvata kao odsustvo rata. Sve dok te neko ne ubija, ili tebe ne tjera da ubijaš – život je dobar. Mir se ne shvata kao napredak, kreativnost i inventivnost. Mir se shvata isključivo kao odsustvo fizičke prinude.

2. «Izdržao je Mujo i gore!» - Ovaj pricip herojstva u trpnji obezbjeđuje da nema želje za bilo kakvim individualnim ili društvenim napretkom. Kapacitet Muje da trpi je neograničen.

3. «Ne talasaj» - Ukoliko neki pojedinac i poželi da akcijom provede promjenu, aktivira se društveni princip «ne talasaj». Društveno okruženje se obrušava na pojedinca, demontira njegovu ili njenu akciju koja vodi promjeni i teži da pojedinca vrati u mediokritetsku ravan poznatu pod imenom «Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane».

Slijedeći dokaz pripada sferi duhovnosti:

4. «Ako Bog da» - Primjena uzrečice «ako Bog da» u svakodnevnom jeziku poprimila je razmjere pandemije. «Ako Bog da» pokriva sve od ekonomskog prosperiteta do seksa. Polaganje ispita na fakultetu, zakazana kafa za sutra popodne, politički napredak, sportska kladionica, izgradnja auto-puta – zapravo sve - zavisi od Božije volje.

Ovaj komotni determinizam oslobađa odgovornosti za bilo koju akciju. Sve je u Božjim rukama, pa tako nema potrebe za bilo kakvim planom, strukturom, ili, ne daj Bože, zalaganjem. Prebacujući na Boga da se brine da li će im zagorjeti ručak, da li će im dijete postati narkoman ili da li će vlada povećati porez, Bosanci i Hercegovci su uspješno skinuli sa sebe svaku odgovornost za vlastiti život.

Slijedeća dva dokaza su iz domena ekonomskog razvoja:

5. «Ne mogu oni mene malo platit koliko ja mogu malo radit.» - Ova drevna bosansko-hercegovačka izreka opisuje ekonomsku mudrost stanovnika jedne od tri najsiromašnije zemlje Evrope. Nije poznato da se ovakva ekonomska misao pojavljuje i u jednom drugom svjetskom jeziku, osim u bosanskom, srpskom i hrvatskom.

6. «Nemam ja vremena da radim» - Moderna business misao u BiH bilježi još jedan doprinos svjetskim ekonomskim teorijama. Ovaj misaoni dijamant, koji transcendira logiku i fiziku, uspješno devastira svaku do sada poznatu ekonomsku doktrinu. Princip «Nemam ja vremena da radim» nastao je krajem 20. stoljeća u BiH kao progresivni BH pogled na tranziciju ka slobodnom tržištu. U svakodnevnoj praksi očituje se i u slijedećim formulama: «Daj meni i daj odmah!», «Pare dolaze same, samo treba skontat kako!» i «Previše sam ja pametan/a da bih radio/la.»

Sedmi dokaz je iz domena fizike i oslanja se na Opću teoriju relativnosti:

7. «Ma» - Početak rečenice sa «Ma, ...» omogućava dosljedno rušenje svakog struktuiranog napora . «Ma,..» obezvrjeđuje svaki rad, odluku, svaki konstruktivni pokušaj i svaki izniman rezultat. «Ma, daj, šta on ima doktorirat, a ja išo s njim u školu?»; «Ma, hajde popi, ba, jaro!» (npr. upućeno liječenom alkoholičaru); «Ma, ne mogu se ja njoj zamjerat...», i mnogi drugi primjeri uvijek su u funkciji relativizianja svakog individualnog ili kolektivnog napora. Riječ «Ma» je riječ-zločinac i morala bi biti stavljena izvan zakona.

Žalosno je što Evropa nikako da prihvati fatalnu privlačnost ovih sedam stupnjeva duhovnog razvitka u BiH. To je ista ona Evropa koja radi od jutra do mraka, a i vikendom, ta anti-neradnička, racionalna, bosnofobična Evropa! Ta Evropa koja njeguje svoju demokratiju, svoju nauku i umjetnost, koja ima auto-putove, parkove, bazene i sportska igrališta. Mi u takvu Evropu nećemo!

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 23 Мар 2010, 09:21

Muškarci uzvraćaju udarac

Koliko ljudi treba da bi otvorili pivo?
Nijedan covek. Ono već treba da je otvoreno kada ga ona donese.
-----------------------------------------------------------
Zašto žene imaju manja stopala od muškaraca?
Evoluciona prednost koja im omogućava da stanu BLIŽE sudoperi.
-----------------------------------------------------------
Kako znaš da će žena da kaže nešto pametno?
Kada počne rečenicu s 'Jednom mi je čovek rekao....'
-----------------------------------------------------------
Kako popravljaš ženin sat?
Nikako. Postoji sat na rerni.
----------------------------------------------------------
Ako pas laje na zadnjim vratima, a žena viče na prednjim, koga prvo puštaš unutra?
Naravno, psa. On će da ućuti čim ga pustiš unutra.
-- --------------------------------------------------------
Naučnici su otkrili hranu koja smanjuje ženin nagon za seksom za 90%.
Zove se Torta na venčanju.
----------------------------------------------------
Što muškarci umiru pre svojih žena?
Jer to žele.
------------------------------------------------------
Žene neće biti jednake s muškarcima, sve dok ne budu mogle da hodaju ćelave ulicom, s pivskim stomakom, a da ipak misle da su privlačne.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 25 Мар 2010, 23:27


Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 02 Апр 2010, 18:02

Fenomenalna i veoma prihvatljiva teorija !!!

Krdo bizona može da se kreće onom brzinom kojom može da se kreće najsporiji bizon, nikako brže od toga jer bi inače najsporiji bizon zaostao za krdom. Kad je krdo napadnuto, najslabiji ili najbolesniji bizoni su obično prvi na udaru i oni prvi stradaju, jer se nalaze na začelju krda. To se zove prirodna selekcija, i ona je dobra za celo krdo bizona, jer se tako krdo rešava onih koji ga usporavaju u kretanju. Dakle, regularno ubijanje najslabijih članova krda je u principu dobra stvar za celo krdo.

Slično tome, ljudski mozak je skup nervnih ćelija, a kao celina funkcioniše onoliko brzo koliko najsporija ćelija može da funkcioniše. Svi znamo da preterana konzumacija alkohola uništava nervne ćelije u mozgu. Ali, zbog bioloških razloga, alkohol prvo napada i uništava najsporije i najslabije ćelije u mozgu. Na taj način, kontinualna konzumacija akohola (recimo, rakije, piva, vina...) eliminiše najslabije karike u lancu prenosa informacija u mozgu, što mozak čini bržim i efektivnijim!!!

Zato se čovek uvek oseća pametnijim posle nekoliko čašica - zar ne...?

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2979
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Pasji zivot

Порукаод Viktorija Vi » 03 Апр 2010, 14:40

Pasji zivot

Jedan mesar se mnogo iznenadio kada je video da mu pas ulazi u mesaru, pa ga je odjurio.Malo kasnije, pas se vratio.

Kad mu je prišao, video je da pas ima cedulju u ustima. Na cedulji je pisalo:"Ako može šest kobasica i janjeći but, moliću... Pas ima i novac u ustima."

Mesar pogleda i stvarno vidi i deset dolara. Uzme novac, spakuje narudžbinu u vrećicu, baci je psu i pas je uhvati. To ga je sve toliko iznenadilo, te je odlučio da zatvori radnju i krene za psom.

Pas je krenuo niz ulicu i stigao do semafora na dugme. Spustio je vrećicu, pritisnuo dugme, uzeo vrećicu i strpljivo sačekao zeleno. Potom je prešao ulicu. Mesar je krenuo za njim.

Kada je stigao do autobuske stanice, pas je pogledao red vožnje. Mesar je bio očaran.

U redu vožnje, pas je pronašao svoj bus, a potom seo na klupu. Kad je naišao bus, pas je otrčao da vidi prednji kraj, kako bi pogledao broj. Potom se vratio na klupu.

Naišao je drugi bus. Pas je otišao i pogledao broj linije. Aha, to je taj! Ušao je.

Mesar je ušao za njim, sada već otvorenih usta.

Bus je prešao pola grada istigao na drugi kraj predgrađa. Pas je najpre razgledao pejzaž, pa naposletku ušao, otišao do prednjeg dela busa, propeo se na zadnje šape i pritisnuo dugme kako bi bus stao. Sišao je, i dalje držeći vrećicu u ustima.

Mesar ga je pratio sve dok odjednom pas nije skrenuo ka jednoj kući i pošao stazicom do vrata. Spustio je vrećicu na prag, zaleteo se i udario celim telom o vrata. Potom je uzeo još veći zalet i opet se bacio na vrata. Iz kuće se niko nije oglašavao.

Pas se vratio stazom, preskočio ogradu, obišao baštu, preskočio do prozora i lupio glavom nekoliko puta o prozor. Potom se vratio do ulaznih vrata.

Vrata je otvorio jedan čovek koji je uzeo vrećicu s praga, a potom počeo da vice na psa i da ga šutira.

Zaprepašćeni mesar reče: "Za ime sveta! Šta vam je?!? Pa taj pas je čisti genije...!Što se mene tiče, mogao bi nastupiti na televiziji...!"

Na to će čovek: "To genije? Ma hajde...! Ovo mu je već drugi put ove nedelje da je zaboravio ključeve..."


Naravoučenije:
Možete nadmašiti očekivanja promatrača, ali šefova - nikad...!
Pasji je to život!

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 09 Апр 2010, 18:22

Mladi redovnik je stigao u samostan. Dodijeljen je da pomaže ostalim redovnicima kopirati prepisujući stare propovjedi i zakone.



Primijetio je, da uvijek svi redovnici prepisuju iz kopija a ne iz originalnih svitaka. I tako novi redovnik ode do glavešine samostana da ga pita zašto se ne prepisuje iz originalnih svitaka, ukazujući na to da je netko mogao samo malo pogriješiti ili nešto propustiti u kopijama, pa čak i u onoj prvoj napravljenoj, to nebi bilo nikada ispravljeno! U stvari, ta bi greška bila uvijek prepisivana u svim daljnjim kopijama.



Glavešina samostana reče, "Stoljećima smo prepisivali s kopija, ali si to dobro primjetio."



Otišao je dolje u mračne ćelije ispod samostana gdje su bili originalni rukopisi arhivirani i čuvani u zaključanom sefu, a izgledali su kao da nisu bili otvoreni stotinama godina.
Sati su prolazili, a nitko nije vidio starog glavešinu samostana . . .



Mladi se redovnik zamislio, i otišao potražiti starog glavešinu dolje u mraćne ćelije samostana. Vidjeo ga je kako udara glavom o zid i kuka.
"Promaklo nam je R ! Promaklo nam je R !
Promaklo nam je R !"
Prednji dio glave mu je bio krvav, krv se niz lice sljevala, a on je nekontrolirano plakao. Mladi redovnik je pitao starog glavešinu, "Što je tako loše, Oče?"
Škripavim, prepuklim glasom mu odgovori stari glavešina, "Riječ je bila...









"CELEB(R)ATE !!! "


(Slavlje)
a ne celebate (celibat - bezženstvo)

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 11 Апр 2010, 10:21

Zmaj
Legendarno cudoviste koje se hranilo devicama, poslednji je umro od gladi.
Operativni sistem
Од свих софтвера - најимпотентнији.
Кад једном падне шансе нема да се сам дигне, чак ни поред 10 гигабајта порнића на харду.


Mladenci
Споредни ликови на српским свадбама.

Hermafrodit
Ако је женско, боли је курац за све, а ако је мушкарац онда је пичка од човека.

Zdravko Šotra
Greh njegove majke.

Pozitivna ocena
Pozitivnom ocjenom se nazivaju sve ocene osim jedinice.
Ova diskriminacija jedinica je besmislena jer je i broj jedan, sa matematičke strane gledano, pozitivan broj.

Dark side of the moon
Druga polovina meseca u kojoj nemaš para jer si ih potrošio u prvoj polovini na komunikalije i ostale harače koje potražuje vlas' koju boli ona stvar što se zove kita.

Imam gasove
Беспотребан труд да испаднеш културан. Прдн'о си и готово.

Smart
Jedini automobil koji glavni glumci nikad neće voziti u horor filmovima - ne može ubica da ih napadne sa zadnjeg sedišta.

Usisivači SLOBODA ™ Čačak
Vrsta usisivača poznata po tome što sa njima osim što možeš da usisavaš, možeš i da pucaš, bacaš plamen i obaraš avione. Kese za njega se kupuju u prodavnici lakog naoružanja. Generalni sponzor ghostbustersa.

Da ju je ubio, već bi je odležao
Каже се када видимо мушкарца како прославља на пример 10 или 15 година везе/брака са вољеном особом.

Šlog ruka
Totalno neprirodan položaj ruke prilikom nošenja tašne kod žena.Ruka u ovom položaju je savijena u laktu pod uglom od 90 ( ili više ) stepeni. Tašna se u ovom položaju nosi okačena o ruku. U istoj ruci se u većini slučajeva nalazi mobilni telefon ili pak mali novčanik.

Najbolji odgovor je da se to tako nosi , odnosno da to tako nose junakinje serije "Seks i grad".

Seks i glasno pevanje
Dve stvari u kojima ne moraš da budeš dobar da bi uživao.

Edipov kompleks
Kompleks koji se, sva sreća , ne računa kad se ložiš na tudju kevu, jer bi nas u protivnim bilo puno iskompleksiranih.

Nužne gej misli
Upravo si smuvao najizazovniju ribu koju si ikad video, prvi put je ljubiš dok stojite pored semafora, jedva si joj se približio od nabreklih grudi koje samo što ne prsnu, ona ti lagano spušta ruke na svoj uzavreli struk, a ti počinješ da zamišljaš debelog komšiju Radoja u bikiniju, ne bi li obuzdao radoznalog pitona koji samo što nije izleteo.

Marko i Nikola
Imena pod kojima se verovatno krije najviše švalerki u mobilnim telefonima. Pandan među švalerima su Jelena i Ivana.

Ukidanje viza
Веома тужан тренутак за српски фудбал.

Сви ће на пролеће у Европу сем Партизана и Звезде.

Artist
Najpoznatiji muzičar, nema ko nema njegovu muziku u kompu. Obično je u audio formatu.

Najjače pesme su mu Track1 i Track4 !

Fatalna žena
Žena...
za volanom...
na auto-putu...
koja nije stigla da se našminka pre ulaska u kola...
a koja mora izaći našminkana.

Oznaka na cigarama - Pušenje ubija !!!
Otprilike to bi bilo kao da devojka nosi gaće - "Jebanje pravi decu !"

Durex extra sensitive
Kondom koji će ostati da se mazi i razgovara sa ribom nakon što ti zapališ kući.

Fast food
Oblik ishrane koji je zaživio svugdje osim u Vojvodini iz dva razloga.
"Slaninicu brzo mogu narezati sam a i na kraju krajeva, di je žurba."

Posuđe koje nikada ne mora da se pere
Čašice od rakije - one se same od sebe dezinfikuju pri upotrebi.

Strašan grip
90 ljudi se razboli od H1N1, i svi nose maske.
Milion ljudi se razboli od AIDS-a, a i dalje niko ne stavlja kondom!

Prepisivanje na bubicu
Zločinački poduhvat protiv sopstvenog mozga. Nekad su đaci i studenti prepisivali, ako već moraju, na boemski način - ispišu puškice kod kuće, usput pola toga i nauče. Danas većinu zabole patka da se muče, dovoljno je otići do najbliže bandere, poskidati oglase ( ima ih više nego umrlica ) na kojima se nudi usluga iznajmljivanja kompletnog aparata za dvosmernu komunikaciju, pomoću kojeg ćete dobiti željenu peticu ili desetku. A znanje? Ma koji kurac znanje, šta će to kome. Ovaj nus-produkt tehnike koriste uglavnom srednjoškolci u "ladimo jaja" školama i studenti "platio sam, boli me kurac" fakulteta, i to i nije neki problem, oni će ionako biti jebeni menadžeri. Fora je što se pojava omasovila na fakultetima koji treba da proizvedu: inženjere, lekare, ekonomiste, koji će sutra "nositi" ovu zemlju, tako da neće biti nikakvo čudo ako mostovi budu padali zbog jedne nule viška u proračunu, ili nekom ugrade protezu sa 36 zuba.

-Alo, alo...slušaj zadatke. Jebote, kakva je ovo matematika, nigde brojeva.
Prvi: neki lim ( limes ) pa crtica na desnu stranu, pa položena osmica ( beskonačno ), pa šajkača na levu stranu ( suma ), a ispod i = 1, a iznad n. pa onda ide 2 h ćirilično ( x ) + 4 kroz h ćirilično na malu dvojku ( na kvadrat ) - 8, pa sve to na neko i.
Drugi: Jao, ovo je sa nekim dlakama ( integrali ).
- Glas sa druge strane žice ( najčešće iznajmljeni apsolvent PMF-a ): Prvo ću da ti odradim taj sa šajkačom, a posle taj sa dlakama. Javljam rešenje za 15 min ( prevrt očima i jebanje milosne majčice u sebi ).

Sutra:
- E kevo, 10 sam dobila, znači, razvalila sam.
-Jao, ljubi majka svoju pametnu devojčicu. Znala sam da u tebi čuči genije.

Prdež
Jedini miris, ili bolje reći smrad, koji se registruje ušima.

Engleski
Danas je engleski jezik isto što je u vreme Sterije i Pokondirene tikve bio francuski. Ljudi koji ga govore nepismenoj svetini deluju mnogo obrazovanije nego što zapravo jesu i izazivaju divljenje, usled nerazumevanja šta dotični govori, po principu - ako ja ne kontam, onda je sigurno nešto mnogo pametno. Tako možemo svakodnevno čuti od raznih poznatih ličnosti kako je njihov attitude da treba nositi kežual aksesoris prilikom branča, a ako ste celebrity važno je da imate personaliti, da budete trendi, ali da umete da plivate u vodama mejnstrima, posećujete performanse( kako one koji su open, tako i one klozed i viajpi) i sigurno će te se naći u emisiji Lune Lu, tik uz Isidoru Bjelicu.

Šta si prosuo?
Pitanje koje žena postavi mužu kada ga vidi da je samoinicijativno uzeo usisivač u ruke

Privezak za ključeve
Малена корисна ствар која нам омогућава да изгубимо неколико кључева одједном.

Srpska psihologija
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, ali svaka srećna porodica pravi ajvar na svoj način.

Srpski feng shui
-Svi mora da operu ruke pre ulaska u kuću a posle posete groblju, ali ne iz higijenskih razloga.

-Posle istog tog groblja se ne ide u posetu kod male bebe.

-Ne sedi se pored otvorenog prozora dok grmi da grom ne udje kroz prozor.

-Ne preskači nekoga dok se izvalio u dnevnoj sobi jer neće da poraste.

-Ne šeta se kroz kuću sa jednom bosom a drugom obuvenom čarapom, nećeš moći da se udaš/oženiš.

-Ako ukrstite ruke sa drugima dok se pozdravljaju, neko će da se uda/oženi što mu dodlje kao protivmera ovome iznad.

-Ako imaš manji palac na nozi od onog prsta do njega (kako li se zovu nožni prsti nemam pojma) žena ima da te maklja u braku, u smislu batina.

I naravno, nešto što nema nikakve veze sa feng šuijem (kao da ovo iznad ima)-da komšiji crkne krava, pa onda i meni, pa da vidim od koga će onda komšija da kupuje mleko!!!

Ultimate Survival : Serbia
Pokušaj da se preživi sa 20.000 dinara mesečno.

Poštuje me i čini me srećnom
Лош је у кревету, ал вози BMW.

Hartija od vrednosti
Bilo koja vrsta papira kad vam se prisere u vozu........

Ciroza jetre
Тешка болест која се добија ако се претера са жељама за здрав живот.

- Ај живели
- У здравље

Magazini za muškarce
Све што сте икада хтели да знате о великим сисама, брзим аутомобилима, алкохолу и митраљезима.

Čitulja
Пензионерски фејсбук.

Ту ће свако да отвори налог, кад тад.

Majčinska dvoličnost
Мајка је имала обичај да ми прича да морам да поједем све из тањира јер деца у Африци гладују, али ми никад није рекла да морам да довршим пиво јер у Африци има жедне деце.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Апр 2010, 16:57

Pismo korisnika servisu racunara

Dobar dan!
Kada zelim da kopiram film na USB flash, pritisnem dugme "Paste", i
onda mi se pojavi neki tekst kako nema dovoljno mesta na USB-u. Posle
toga pritisnem dugme "Paste shortcut", i onda vec stane film na flash.
Problem se javlja jedino, kad hocu da ga pokrenem na tudjoj masini,
jer onda se javi poruka da ne moze da nadje film. Ovo je jako cudno,
posto sam sigurna da je film na flashu, jer na mojoj masini normalno
mogu da ga pokrenem sa USB-a. U cemu je problem?

Hvala
Ceca


Odgovor :

Draga Gospodjo!
Ne mozete utrpati svoju bundu u torbicu. Cedulja sa natpisom da je
bunda u ormaru pak staje u torbicu. Znaci ako ste kuci i procitate
cedulju iz torbe da je bunda u ormaru, onda cete je tamo i naci.
Situacija se komplikuje ukoliko se nalazite kod drugarice i procitate
sa cedulje da se bunda nalazi u ormaru. U njenom ormaru mozete traziti
do nedogleda, Vasa bunda sigurno nece biti tamo.

Pozdrav:
Korisnicki servis

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 20 Апр 2010, 17:15

ХОЋУ ЦЕЛУ ПЛАНЕТУ ПЛУС 5%

Слика


Фабијан је узбуђено увежбаваo свој говор којег је требао сутрадан да одржи пред масом људи. Био је уверен да ће се они окупити. Увек је желео углед и моћ, а сада су се његови снови почели остваривати. Он је био занатлија, израђивао је накит и разне украсе од сребра и злата. Међутим, није био задовољан тиме да ради само да би преживљавао, он је био у потрази за узбуђењима и изазовима.

Људи су генерацијама користили систем робне размене. Човек је издржавао своју породицу обезбеђујући све што јој је потребно или би се специјализовао у одређеној струци. Када би произвео неки вишак, он би га размењиваo са вишковима које су произвели други. Пијачни дан је био увек бучан и прашњав, али људи су се ипак радовали жагору и погађању, а посебно дружењу. Било је то место пуно среће и задовољства, али сада је већ било превише људи и превише свађе. Није више било времена за разговор - тако се и појавила потреба за неким бољим системом.

Људи су углавном били срећни и уживали су у плодовима свога рада. У свакој друштвеној заједници била је формирана једна једноставна Влада са циљем заштите индивидуалних слобода и права, као и осигурања да се нико не присиљава да чини нешто против своје властите воље. То је била једна и једина сврха Владе, док је сваког управника (министра) добровољно подржавала локална заједница која га је изабрала. Међутим, пијачни дан је био једини проблем којег нису могли решити. Вреди ли један нож две корпе кукуруза или не? Вреди ли крава више од кола ... итд. Никоме није падао на памет неки бољи систем трговине. Тада је Фабијан прогласио: "Имам решење за ове проблеме и позивам све на сутрашњи јавни скуп."

Следећег дана дошло је до великог окупљања људи на градском тргу и Фабијан је тамо објаснио све о једном новом систему којег је назвао "новац". Звучало је добро. "Како ћемо започети?" - питали су људи. "Злато од којег сам израђивао украсе и накит је изврстан метал. Не труне, не рђа, а дуго траје. Направићу новчиће од злата, а сваки новчић назваћу долар." Објаснио је све предности тог система и како ће 'новац' бити средство за размену - много боље од робне размене.

Међутим, један од управника је изразио сумњу: "Неки људи би могли ископати злато и направити свој сопствени новац, а то би било врло неправедно". На то је Фабијан спремно узвратио: "Само оне кованице које ће бити одобрене од власти моћи ће се користити, а оне ће имати на себи утиснут посебан жиг."

Ово се учинило разумним и предложено је да сви добију подједнак износ. "Али ја заслужујем више, сви користе моје свеће," огласио се свећар. "Не," ускочио је сточар, "Без хране нема живота", ми сточари требамо добити највише. "И тако је дошло до свађе. Фабијан их је пустио да се свађају неко време, а онда је рекао: "Будући да се не можете сложити, предлажем да свако узме од мене онолики износ колики год жели. Неће бити ограничења, осим ваше способности да ми вратите дуг. Шта више узмете , више ћете морати отплатити у року од годину дана. "А шта ћеш ти добити?", запитали су га људи.

"С обзиром да ја пружам услуге, тј. снабдевам вас новцем, наравно да заслужујем и плату за тај мој посао. Рецимо да за сваких 100 новчића које подигнете, вратите 105 за сваку годину дуга. Тих 5 кованица ће бити моја накнада коју ћемо звати 'каматом'. Ово се чинило као једино решење, а поред тога, 5% је звучало као мала накнада. "Дођите следећег петка, па ћемо почети."

Фабијан није губио време. Израђивао је кованице даноноћно и крајем седмице већ је био спреман. Људи су се окупили испред његове радње и након што су управници прегледали и одобрили кованице, почео је тај нови систем. Неки су позајмили само мало и отишли да га одмах испробају. Новац их је одушевио, те су одмах почели све вредновати у златницима или доларима. Вредност сваке ствари била је названа 'ценом', а цена је зависила од количине рада уложеног у њену производњу. Уколико је нешто изискивало доста рада, цена је била велика, а уколико је изискивало мало труда, цена је била прилично ниска.

У једном граду живео је човек по имену Алан, који је тамо био једини часовничар. Цене његових сатова биле су веома високе, јер су муштерије биле вољне добро платити како би могли да имају један од његових сатова. Тада је други човек почео израђивати сатове и понудио их по нижој цени како би их лакше продао. Алан је био присиљен да снизи своје цене и производити још квалитетније сатове. То је била прва изворна слободна конкуренција.

Исто се десило с градитељима, превозницима, рачуновођама - у ствари са сваком браншом. Муштерије су увек бирале оно што су сматрале да је најбоља погодба - имали су слободу избора. Није било вештачких заштита попут лиценци и тарифа које би спречавале друге људе да улазе у пословне односе. Стандард живота се побољшао, и није прошло дуго а људи су се питали како су пре уопште могли без новца.

Крајем године Фабијан је напустио своју радњу и посетио је све људе који су му дуговали новац. Неки су имали више него што су позајмили од њега, а неки мање, с обзиром да је количина издатог новца била ограничена. Они који су имали више него што су узели, платили су Фабијану 100 кованица плус 5, али су ипак требали позајмити поново, како би наставили. Други су открили по први пут у животу да су дужни. Пре него што би им позајмио још новца, Фабијан би им ставио хипотеку на неки део имовине. Већини људи је оних 5% било тешко за пронаћи.

Нико није схватио да као једна целина, земља никад неће моћи да се отараси дуга све док се сав новац не отплати, па чак ни тада, због оног додатка од 5 на сваких 100, који уопште никада није ни био позајмљен. Нико осим Фабијана није могао видети да је немогуће платити камату с обзиром да тај новац није ни био издат, дакле некоме је морао недостајати.

Истина је да је Фабијан потрошио нешто новца, али он није никако могао потрошити 5% од читаве економије на самог себе. Људи је било на хиљаде, а Фабијан је био само један. Уз то је још увек био богати златар који је зарађивао за један удобан живот. Иза своје трговине Фабијан је имао један трезор и људима се чинило погодним да оставе нешто од својих златника на чување. Он је зарачунавао једну малу накнаду за ту услугу која је зависила од износа и временског периода на којег је новац био депонован. Власницима је давао потврде за њихове уложене износе.

Кад је неко отишао у куповину, није носио са собом хрпу златног новца намењеног трговцу, него само потврду са оноликом вредношћу колико добара је желео купити. Трговци би признавали те потврде као ваљане, те су их прихватали имајући на уму да их могу увек однети код Фабијана и тамо подићи одговарајући износ новца. Потврде су се почеле ширити из руке у руку уместо да се то ради са златом. Људи су имали велико поверење у те потврде - сматрали су их исто вредним као и новац.

Недуго затим, Фабијан је приметио како људи необично ретко подижу своје златне кованице.

Тако је помислио: "Ето, имам толико тог злата, а још увек сам занатлија који тешко ради. То није у реду. Постоје стотине људи који би били срећни да ми плате камату за коришћење овог злата које овде лежи и којег мало ко уопште подиже. Истина, то злато није моје, али се оно налази код мене - а то је оно што је битно. Уопште не требам ни ковати нове новчиће, кад могу користити ове који су положени у мом трезору." Испрва је био врло опрезан, позајмљујући само пар кованица на неко време, уз велику гаранцију да се они врате. Но постепено је постајао све одважнији позајмљујући веће и веће износе.

Једног дана од њега је био затражен велики износ кованица. Фабијан је предложио: "Уместо да носите сав тај новац са собом, могу вам издати једну или више потврда на ваше име за суму новца којег тражите". Клијент се сложио и Фабијан му је издао потврде. Тако је он добио кредит, а и злато је још остало у његовом трезору. Пошто је клијент отишао, Фабијан се задовољно смејао. Могао је задржати свој колач, чак и ако га поједе. Могао је позајмљивати злато, а истовремено га и даље држати у свом трезору.

Пријатељи, странци, па чак и непријатељи требали су финансијска средства како би одржавали своје пословање и све док су имали неку врсту покрића / залоге, могли су позајмљивати колико год би им требало. Једноставним издавањем потврда Фабијан је могао 'позајмљивати' новац другима у вредности неколико пута већој од вредности злата које није било његово, али се налазило у његовој ризници. Све је било безбедно, а проблеми би настали само у случају да се стварни власници појаве и затраже своје злато или код губитка поверења људи.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 20 Апр 2010, 17:16

Он је уредно чувао књигу која му је показивала дугове и кредите сваке особе. Посао позајмљивања новца показао се веома уносним. Његов положај у друштву је растао онолико колико и његово богатство. Постао је значајан човек који се морао поштовати. Кад се о финансијама радило, његова реч се узимала као светиња.

Фабијанова делатност побудила је знатижељу златара из других градова. Тако су се они окупили једног дана и посетили га. Он им је рекао шта ради, али им је посебно нагласио потребу за тајношћу. Ако би се њихов план разоткрио, цела шема би пропала, па су се тако договорили да створе један тајни савез. Сви су се вратили у своје градове и почели радити онако како их је Фабијан подучио.

Људи су сада прихватали потврде вредним попут самог злата, а многе потврде су такође биле депоноване на чување у ризницама, исто као и златне кованице. Кад би једна странка хтела платити другој за одређену робу, једноставно би написала кратко обавештење Фабијану да пренесе новац са његовог рачуна на другу странку. Фабијану је требало само пар минута да пребаци цифру. Овај нови финансијски систем постао је врло популаран, а те потврде су назване - 'чекови'.

Једне ноћи у касне сате, златари су одржали још један тајни састанак и Фабијан им је открио нови план. Наредног дана сазвали су састанак с министрима и Фабијан започе овако: "Потврде које ми издајемо су постале врло популарне. Без сумње, већина вас управника их такође користите, јер их сматрате врло практичним." Министри су потврдили климањем главе питајући се у чему је проблем. "Дакле," наставио је, "неке потврде су кривотворили фалсификатори. То се мора зауставити."

Министри су се уплашили. "Шта можемо учинити?" питали су Фабијана, који им је на то одговорио: "Мој предлог је да би власти требале штампати потврде на посебан папир врло сложеног дизајна, те да свака новчаница буде потписана лично од стране главног гувернера. Ми, златари ћемо са задовољством платити трошкове штампања, јер ће нам то уштедети много времена које користимо пишући потврде. Управници су закључили како је њихов посао да штите људе од фалсификатора и сложили се с тим да штампају новчанице.

"Надаље", додао је Фабијан, "Неки људи су се обогатили ковањем сопственог златног новца. Предлажем да донесете закон да свако ко нађе златно грумење буде обавезан предати га. Наравно, они ће за то бити награђени сертификатима и кованицама."

Замисао је добро звучала и без пуно размишљања одштампан је велик број 'новчаница'. Свака је имала на себи написану вредност - $1, $2, $5, $10 итд. Златари су платили мале трошкове штампања. Новчанице су биле много прикладније за носити и ускоро су постале нашироко прихваћене. Упркос својој популарности, ове нове новчанице и кованице су коришћене тек за 10% трансакција. Статистика је показивала да је чековни систем покривао 90% свих пословних односа.

Тако је започео следећи део плана. До сада, људи су плаћали Фабијану да чува њихов новац. Како би привукао више новца на полагање у своје трезоре, Фабијан је понудио да плаћа 3% камате на њихов новац. Већина људи је веровала како им он позајмљује зараду од оних 5% и како је његов профит 2%. На крају крајева, људи су сматрали како је пуно боље добијати 3%, уместо да плаћају за чување њиховог новца.

Количина уштеђевина је расла у Фабијановој ризници тако да је он сада с тим додатним парама могао другима позајмљивати $200, $300, $400 а понекад и до $900 за сваких $100 у новчаницама и кованицама које су код њега биле депоноване. Морао је бити опрезан да не прекорачи сразмеру од девет на према 1 јер је једна од девет особа захтевала новчанице и кованице за употребу.

Када не би било довољно новца на располагању, људи би постали сумњичави, посебно зато што су им штедне књижице показивале колико новца су поверили на чување. У сваком случају, на 900 $ у књишким цифрама које је Фабијан позајмљивао пишући сам чекове, он је могао тражити до 45 $ у каматама, дакле 5% на 900 $. Када би зајам плус камата били исплаћени - дакле 945 $, 900 $ је бивало отписано с листе дугова, док је Фабијан задржавао 45 $ камате. Он је био прилично вољан платити $3 камате на изворних 100$ који никад нису ни изашли из његовог трезора. Ово би значило да је за сваких $100 који су били код њега депоновани, било могуће извући 42% профита, док је већина људи мислила како он узима само 2%. Остали златари су такође радили исту ствар.

Стварали су новац из ничега потезом оловке, а поред тога су још зарачунавали и камате.

Они истина нису ковали новац, Влада је у ствари штампала новчанице и кованице и давала их златарима да их ови дистрибуирају. Фабијанов једини трошак је била једна мала свота коју је издвајао за штампање новца. Међутим, они су ипак стварали кредитни новац ни из чега у својим књигама, а наплаћивали су камату за њега. Већина људи је веровала да је Влада та која управља залихама новца. Такође су веровали како им Фабијан позајмљује новац који су други поверили, мада је било чудно како то да се ничији депозит није смањивао. Да су сви покушали подићи свој новац одједном, превара би била откривена.

Једног дана, Фабијана је посетио један мудар човек. "Ова камата није у реду. За сваких $100 које издајеш, захтеваш $ 105 за узврат, а оних 5 $ камате не може бити плаћено, јер тај новац ни не постоји.

Фармери производе храну, индустрија разна добра итд, а ти само производиш новац. Претпоставимо да у целој у земљи постоје само два произвођача, а да су сви други људи запослени код њих. Ако они онда позајме по 100 $ сваки и плате 90 $ као зараде радника, а за себе оставе 10 $ профита (као њихову плату), то значи да је укупна куповна моћ $ 90 + $ 10 х 2, дакле $ 200. Међутим, да би исплатили тебе, они би морали продавати њихове производе по $ 210. Ако један од њих успе продати све своје производе за $ 105, други човек се може надати да добије само $ 95. Такође, део човекових добара не може ни бити продат, јер више није преостало новца којим би се купили.

Он ти још увек дугује $10 које ти може отплатити једино позајмљујући више. Тај је систем немогућ. Сигурно, требао би издавати $ 105, дакле $ 100 привредницима, а $ 5 самом себи, које ћеш моћи да трошиш. Тада би 105 $ било у оптицају и дуг би могао бити отплаћен. "

Фабијан га је мирно саслушао и на крају је рекао: "Финансијска економија је једна компликована ствар, младићу. За такве су ствари потребне године проучавања. Пусти мене да бринем о тим стварима, а ти се брини о својим. Мораш бити ефикаснији, продуктивнији, економичнији и постаћеш бољи пословни човек. Ја сам увек вољан да помогнем кад се о тим стварима ради. " Човек је отишао неуверен. Било је нешто погрешно у Фабијановој делатности и он је осећао да је Фабијан вешто избегао да одговори на његова питања.

Ипак, већина људи је поштовала Фабијанову реч - "Он је стручњак, а остали сигурно нису у праву. Погледајмо само како нам се земља развила, како нам се производња побољшала - Засигурно напредујемо."

Како би покрили камату на новац којег су позајмили, трговци су били присиљени повeћати своје цене. Радници су се жалили како су им плате превише мале. Послодавци су одбијали давати веће плате тврдећи како би у супротном били упропашћени. Фармери нису могли добити пристојну цену за своје производе. Домаћице су се жалиле како храна постаје све скупља.

И на крају, неки људи су ступили у штрајк, што је до тада била непозната појава. Други су толико осиромашили да им ни пријатељи и родбина нису могли помоћи. Већина њих је заборавила на истинско богатство - плодна тла, велике шуме, минерале и стоку. Могли су мислити само на новац за којег им се чинило да га никад нема довољно. Међутим, они никад нису доводили у питање сам - систем. Веровали су да је њихова Влада та која управља тим системом.

Неколицина је повукла свој новац и оформила 'позајмљивачнице' или 'финансијске' компаније. Тако су могли добити 6% или више, што је било боље од Фабијанових 3%, али могли су позајмити само новац којег су поседовали - нису имали ту чудну моћ да стварају новац из ничега, пишући бројке у књиге.

Ове компаније су помало забрињавале Фабијана и његове пријатеље, па су они брзо направили неколико својих компанија. Углавном су куповали друге, пре него што су оне уопште почеле с радом. За тили час, све финансијске компаније су прешле у њихово власништво или су биле под њиховом контролом.

Економска ситуација постајала је све гора. Радници су били уверени да њихови шефови зарађују превелик профит. Шефови су пак говорили како су им радници лењи и како не испуњавају поштено своје радне обавезе. Сви су пребацивали кривицу на друге. Министри нису знали како да реше тај проблем, а горуће питање је било - како помоћи онима који су били погођени сиромаштвом?!

Тако се почело с програмом социјалне помоћи, а донесени су и закони који налажу људима да им обезбеђују одређени допринос. Ово је разљутило многе људе који су веровали у старомодну идеју како је помоћ суседу један чин добре воље: "Ови закони нису ништа друго до једна озакоњена крађа. Узети нешто од особе против њене воље не разликује се од крађе, без обзира на то каква је позадина тих мера. "

Међутим, сви су се осетили беспомоћнима, а заплашивали су их и затворским казнама уколико би одбили да плате. Ове добротворне шеме донеле су одређена побољшања, али проблем се брзо враћао, те је требало више новца. Цена ових програма је стално расла, баш као и величина владајућих структура.

Већина управника били су искрени људи који су давали све од себе. Није им се свиђала идеја да траже све више и више новца од свог народа, и на крају нису имали другог избора него почети позајмљивати новац од Фабијана и његових пријатеља. Нису имали појма како ће тај новац моћи враћати. Родитељи више нису могли приуштити себи да плаћају учитеље за своју децу. Нису могли плаћати лекаре. А превозници су остајали без посла.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 20 Апр 2010, 17:18

Власт је била присиљена преузимати ове делатности, једну по једну на себе. Учитељи, лекари и многи други постали су државне слуге, тј. службеници. Мало њих је било задовољно својим послом. Добили су примерене плате, али су изгубили свој идентитет. Постали су сићушни шрафови у једној огромној машини.
Није било места за личну иницијативу, а ни неко лично залагање се није признавало, плата им је била ограничена, а напредовало се само у случају пензионисања или смрти њихових претпостављених.

У очају, неки чланови Владе су потражили Фабијанов савет. Сматрали су га врло мудрим, а личио је и на некога ко се разуме у питања новца. Он је саслушао њихове проблеме и на крају им је одговорио: "Многи људи нису у стању сами решавати своје проблеме, па требају неког ко ће их решавати уместо њих. Сигурно се слажете с тим да већина људи има право да буде срећна и осигурана неопходним потрепштинама за живот. Уосталом, једна од наших великих изрека и каже: 'Сви су људи једнаки', зар не?

Једини начин да се ствари ускладе био би да се узме вишак богатства од богатих и да се он уступи сиромашнима. Уведите порески систем. Што више човек има, више ће морати да плати. Сакупљајте порезе од сваке особе зависно од њене радне способности и дајте свакоме према његовој потреби. Школе и болнице би требало бити бесплатне за све оне који не могу себи приуштити да их плате. "

Фабијан им је понудио дугачак говор украшен високим и племенитим идеалима, а на крају је завршио са: "Ох, узгред речено, немојте заборавити да ми дугујете новац. Позајмљујете га већ неко време. Највише што могу учинити да помогнем је да ми платите само камате. Опраштам вам главницу, платите само камате." Отишли су без неке дубље анализе Фабијанове филозофије. Увели су порез на добит - што више зарадиш, већа ти је пореска стопа. Никоме се ово није свиђало, али су плаћали или одлазили у затвор.

Трговци су још једном били присиљени повећати цене, надничари су тражили веће наднице што је натерало многе послодавце да замењују људе машинама. Ово је проузроковало додатну незапосленост и присилило Владу да уведе још више програма за социјалну помоћ. Уведене су тарифе и остала средства заштите како би се очувале неке индустријске бранше, ако ништа, онда бар зато што су обезбеђивале запослење већем броју људи. Неки су се питали да ли је сврха производње - производња добара или производња радних места!?

Како су се ствари погоршавале, испробан је читав један низ разноразних мера попут контроле плата, контроле цена и контроле свега и свачега. Влада је настојала скупити што више новца кроз порезе на продају, порезе на плате, итд. Неко је приметио да између фармеровог жита, па до векне хлеба на домаћиновој трпези, стоји 50 пореза.

Јављали су се 'стручњаци' и неки су били изабрани у Владу, али након сваког годишњег састанка враћали су се не постигавши ништа осим вести да ће порези бити прерасподељени, међутим, у глобалу они су увек расли. Фабијан је захтевао своје паре, а све веће и веће своте пореског новца су биле потребне како би се он исплатио.

Тад је дошло до стварања читавог спектра страначких политика - људи су се почели свађати која група политичара може најбоље решити проблеме. Свађали су се око личности, идеологија, страначких програма, свега осим - истинских проблема. У једном граду је каматни дуг премашио износ пореза који је био прикупљен током последњих годину дана. У целој земљи се сума неплаћеног каматног новца повећавала, а додатна камата се зарачунавала и на неплаћене камате.

Мало по мало, Фабијан и његови пријатељи постајали су власници великог дела стварног богатства земље. Он је тиме добио и већу могућност надзора над људима. Међутим, тај надзор је још увек био непотпун. Знали су да ситуација неће бити сигурна док свака особа не буде стављена под контролу.

Већина оних људи који су се противили систему били су ућуткивани финансијским притисцима или су трпели јавно изругивање. Да би то могли радити, Фабијан и његови пријатељи купили су већину новина, телевизијских и радио станица, а он је пажљиво одабирао људе који ће њима управљати. Многи од тих људи имали су искрену жељу за побољшањем света, али нису били свесни да су искоришћавани. Њихова решења су се увек бавила последицама проблема, а никад узроком.

Постојало је неколико различитих новина - једне за десно крило, друге за лево. Једне за раднике, друге за шефове итд. Није било битно у које се верује све док се нису дотицале истинског проблема.

Фабијанов план се скоро приближио свом потпуном испуњењу. Цела земља му је била дужна. Кроз образовни систем и медије, он је успоставио надзор над људским умовима. Људи су могли веровати само оно што је он од њих тражио.

Кад човек има много више новца него што га може потрошити на своје прохтеве, шта му онда уопште преостаје што би га могло узбудити? За оне са менталитетом владајуће класе, одговор је моћ - сирова моћ над другим људским бићима.
Док су у Влади и медијима били коришћени идеалисти, прави руководиоци које је Фабијан тражио били су они с менталитетом владајуће класе.

Већина златара су постали таквима. Познавали су осећај великог богатства, али их оно више није узбуђивало. Тражили су изазов и узбуђење, а остварење потпуне власти и моћи над људским масама представљало је једну крајње изазовну игру. Они су веровали да су супериорни у односу на друге. "Наше је право и дужност да владамо. Људске масе не знају шта је добро за њих. Оне требају бити окупљене и организоване. Власт је наше право по рођењу."

У целој земљи Фабијан и његови пријатељи поседовали су много банака и кредитних агенција. Истина, биле су приватне и одвојено поседоване. Теоретски, оне су представљале конкуренцију једне другима, али у стварности радиле су врло чврсто и заједнички. Након што су убедили пар министара, основали су једну институцију коју су назвали 'Центар новчаних резерви'. Нису чак ни користили свој новац за то - створили су зајам од дела новца из депозита других људи.

Ова институција је споља давала утисак регулисања финансијских послова од стране Владе, али за дивно чудо, ни једном управнику или државном службенику није никада било дозвољено да постане члан управног одбора.

Влада више није позајмљивала директно од Фабијана, него из 'Центра новчаних резерви'. Гаранцију која се нудила Фабијану у смислу да ће позајмљени новац бити враћен, представљао је процењени износ пореза који ће се прикупити од народа следеће године. Све то је било у складу са Фабијановом намером да отклони сваку сумњу да је он тај који контролише финансије земље, стварајући утисак да се ту ради о Владиној делатности. Међутим, он је иза кулиса и даље све контролисао.

Фабијан је имао толику контролу над Владом, да је она била присиљена да се понаша онако како јој је он налагао, па се тако и хвалисао: "Дајте ми контролу над новцем неке нације и неће ме занимати ко доноси законе." Није било важно која група министара се бирала. Фабијан је имао власт над новцем, жилом куцавицом нације.

Власт је узимала новац, али камата је увек била зарачунавана на сваку позајмицу. Све више и више је издавано на социјалну помоћ и није прошло дуго, а Влада више није била у стању плаћати ни камате, а камоли главницу.

Поред свега тога, ипак је било оних људи који су се још увек питали: "Новац је један систем који је створен од стране човека. Засигурно се може направити таквим да му служи, уместо да њиме влада?" Међутим, таквих је људи било мало, а њихови гласови су се утапали у једној помахниталој трци за непостојећим интересом или каматом.

Администрације и страначке етикете су се стално мењале, али главна политика се настављала, без обзира на то која је власт имала привидну моћ. Сваком годином, Фабијанов крајњи циљ ближио се свом испуњењу. Народна политика није значила ништа, народ је опорезован до крајњих граница, тако да више није могао плаћати. Услови за Фабијанов последњи потез су сазрели.

10% новчаних залиха било је још увек у облику новчаница и кованица. Ово је ваљало укинути на начин који неће побуђивати сумњу. Док су људи користили готовину, слободно су куповали и продавали како су хтели, тако да су још увек имали нешто контроле над својим животима

Међутим, није било увек сигурно носити са собом новчанице и кованице. Чекови нису били прихваћани изван локалних заједница и стога се тражио неки практичнији систем. И гле чуда, Фабијан је опет имао спреман одговор!? Његова је организација издала свима једну малу пластичну картицу на којој је било уписано име особе, њена фотографија и идентификациони број. Кад би та картица била предочена, власник трговине би назвао централни компјутер да провери износ кредита. Уколико је он одговарао, особа је могла куповати шта је хтела до одређеног износа.

Испрва, људима је било дозвољено куповати за мале своте на кредит који је могао бити исплаћен месечно, тако да камате нису биле наплаћиване. Ово је погодовало радницима који су радили за плату, али не и произвођачима и другим предузетницима. Они су морали инсталирати машинерију, производити добра, исплаћивати дохотке итд. Уколико би претерали за који месец, била би им урачуната камата од 1.5% за сваки месец дуга. Та свота је износила 18% годишње.

Предузетници нису имали друге него додати 18% на продајну цену. Ипак, тај додатни новац или кредит (18%) није био позајмљен никоме. У целој земљи, предузетницима је дат немогућ задатак да плаћају $ 118 за сваких $ 100 које су позајмили - тих додатних $ 18 никад није ни било направљено.

Фабијан и његови пријатељи сада су опет повећали свој углед у друштву које их је сада сматрало оличењем успеха и поштовања. Његова предвиђања у финансијама и економији сада су прихватани скоро као верска убеђења.

Под притиском повећаних пореза, многе ситне занатлије и приватни предузетници били су уништени. За различите делатности било је неопходно имати специјалне дозволе, тако да је онима који су преостали, пословање постало веома отежано.
Фабијан је поседовао и управљао свим великим компанијама које су имале на стотине филијала, а које су наизглед биле у међусобној конкуренцији. На крају, сви ривали били су изгурани из пословања као и мали привредници. Били су прогутани од Фабијанових дивовских компанија које су биле под Владином заштитом.

Фабијан је желео да уз помоћ система пластичних картица елиминише новчанице и кованице. План му је био да кад се такав новац скроз повуче из оптицаја, само оне организације и фирме које користе компјутерски финансијски систем моћи ће наставити са пословањем.

Знао је како ће временом неки изгубити своје картице и тако постати неспособни да купују и продају док им се не установи идентитет. Желео је да се донесе закон по којем би свако морао да има истетовиран идентификациони број на руци или челу. Тај би број био видљив само на једном посебном светлу и био би повезан с компјутером. Сваки би компјутер био повезан с једним огромним централним компјутером, како би Фабијан могао знати све о свакоме.

__________________________________________________________
Ауторска права: Larry Hannigan 1971, Аустралија

Извор: http://www.larryhannigan.com/EarthPlus.htm#storytop



Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод El » 22 Апр 2010, 15:16

Matematika


MATEMATIKA U LJUBAVI

Pametan covek + pametna zena = romansa
Pametan covek + glupa zena = afera
Glup covek + pametna zena = brak
Glup covek + glupa zena = neplanirana trudnoca

POSLOVNA ARITMETIKA

Pametan sef + pametan radnik = profit
Pametan sef + glup radnik = proizvodnja
Glup sef + pametan radnik = unapredjenje
Glup sef + glup radnik = prekovremeni rad

MATEMATIKA PRI KUPOVINI

Muskarac ce platiti 2 evra umesto 1 evra za stvar koja mu je potrebna.
Zena ce platiti 1 evro umesto 2 evra za stvar koja joj nije potrebna!!!!!!
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод El » 22 Апр 2010, 15:19

Pa ti vozi zenu kolima


Saobracajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoracenja brzine.

"Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100."
Vozac poce da se brani: "Pa ne znam bas da li je bilo tako. Programirao sam na "cruise control" da vozim 100 Km/h. Mozda vas radar nije skoro atestiran?"

Ne dizuci pogled, njegova zena koja je sedela pored njega i rece:
"Ne budi lud duso, pa znas da nas auto nema "cruise control"."

Dok je policajac pisao kaznu, vozac se okrenu prema svojoj zeni i zaurla:
"Mozes li ti da drziz jezik za zubima nekada?"

Zena se osmehnu i rece: "Mozes biti srecan sto ti je "radar detektor" opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h."

Tada saobracajac poce pise i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja "radar detektora", a vozac se prodra na zenu : "Prokleta zeno, da li ti ikada cutis. Zacepi gubicu!"

Saobracajac pogleda dalje i rece: "A moracu da vas kaznim i zato sto niste stavili sigurnosne pojaseve!"

Tu vozac poce da se pravda: "Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozacku dozvolu koja mi je
u zadnjem dzepu pantalona."

Na to ce njegova zena: "Dragi, znas i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljas sigurnosni pojas dok vozis."

I dok je policajac poceo da pise i trecu kaznu vozac divljacki dreknu na svoju zenu: "Zesto vec jednom ne ZACUTIS?"

Saobracajac pogleda u zenu pa je upita: "Gospodjo da li vas suprug uvek ovako razgovara sa vama?"

A zena ce na to: "Ne uvek, gospodine, samo kad je pijan!"
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable