Andaluzijski pas - Luis Bunjuel

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Andaluzijski pas - Luis Bunjuel

Порукаод vuk » 03 Дец 2005, 12:41

Luis Buñuel

ANDALUZIJSKI PAS



Код: Изаберите све

Objavljivanje ovog scenarija u casopisu “La Révolution surréaliste” jedino je koje dozvoljavam. Ono izrazava, bez ikakvih ograda, moju potpunu i bezuslovnu privrzenost nadrealistickoj misli i delatnosti. “Andaluzijski pas” (Un Chien andalou) ne bi postojao da ne postoji nadrealizam
“Uspeo film” – eto sta misli vecina osoba koje su ga videle. Ali, sta ja mogu protiv tih vatrenih ljubitelja svake novotarije, cak i ako ta novotarija vredja njihova najdublja ubedjenja; sta mogu protiv stampe, potkupljene ili neiskrene; protiv ove glupe gomile koja smatra “lepim” ili “poeticnim” ono sto je, u sustini, samo ocajnicki, strastveni poziv na ubistvo.
L. B.





Scenario: Buñuel i Salvador Dali
Fotografija: Albert Duverger
Scenografija: Pierre Schilzneck
Montaza: Buñuel
Muzika s ploca: Wagner i jedan tango
Uloge tumace: Pierre Batcheff (muskarac), Simone Mareuil (devojka), Jaime Miratvilles, Salvador Dali (bogoslovci), Buñuel (covek s brijacem)
Trajanje: 17 minuta
Snimanje: mart 1928. u Parizu i Le Havreu
Premijera: april 1929
Film je finansirala Buñuelova majka.
Dali je proveo samo jedan dan na snimanju.
Protagonisti, Mareuil i Batcheff, skoncali su samoubistvom (Prim.)


Predigra

Bilo jednom...
Balkon u noci. Covek ostri brijac kraj balkona. Posmatra nebo kroz prozor i vidi...
Tanki oblak kako se priblizava punom Mesecu.
Zatim glavu devojke koja iznenadjeno gleda. Ostrica brijaca priblizava se oku.
Tanki oblak sad prelazi preko Meseca.
Ostrica brijaca raseca devojcino oko.

Kraj predigre

Osam godina kasnije.
Pusta ulica. Kisa.
Pojavljuje se jedan muskarac u tamnosivom odelu, na biciklu.
Njegova glava, ledja i slabine obavijeni su ogrtacem od belog platna.
Na grudima mu je kaisevima pricvrscena pravouganoa kutija sa kosim crnim i belim prugama. Muskarac mehanicki okrece pedale, pustivsi upravljac, polozivsi ruke na kolena.
Muskarac vidjen sledja do butina, u americkom planu; u dvostrukoj ekspoziciji snimak ulice kojom prolazi, ledjima okrenut kameri.
Muskarac se priblizava kameri sve dok prugasta kutija ne dodje u krupni plan.
Obicna soba, na trecem spratu, u ovoj ulici. Nasred sobe sedi devojka u odeci zivih boja i pazljivo cita knjigu. Najedared zadrhti, radoznalo osluskuje i oslobodi se knjige, hitnuvsi je na obliznji divan. Knjiga ostaje otvorena. na jedno stranici vidi se reprodukcija Vermeerove “Pletilje cipki”. Devojka je sad uverena da se nesto dogadja: ustane, nacini poluokret i, brzim korakom, ode do prozora.
Dole, na ulici, malopredjasnji muskarac tek sto se zaustavio. Bez ikakvog otpora, nosen inercijom, padne u ulicni odvodni kanal zajedno sa biciklom, usred nanosa blata.
Devojka nacini pokret pun srdzbe i kivnosti, a onda jurne niz stepeniste kako bi dosla na ulicu.
Krupni plan muskarca ispruzenog na zemlji, bezizrazna lica, u istovetnom plozaju kao u trenutku pada.
Devojka izadje iz kuce i baci se na biciklistu; mahnito ga ljubi po ustima, ocima, nosu.
Kisa postaje sve jaca tako da prethodna scena iscezne.
Pretapanje na kutiju cije se kose pruge nadodaju na linije kise. Dve sake drze kljucic i otvaraju kutiju, odakle vade kravatu umotanu u svileni papir. Treba voditi racuna o tome da kisa, kutija, sileni papir i kravata moraju biti predstavljeni kosim crtama koje se razlikuju jedino po sirini.
Ista soba.
Devojka stoji pored kreveta i posmatra stvari koje je muskarac imao na sebi – ogrtace, kutiju, kruti okovratnik sa tamnom jednobojnom kravatom – sve je rasporedjeno tako kao da te predmete ima na sebi neka osoba ispruzena na krevetu. Devojka se najzad resi da uzme u ruku okovratnik, s kojeg skida jednobojnu kravatu kako bi je zamenila prugastom, malocas izvadjenom iz kutije. Ponovo je spusti na isto mesto, a zatim sedne pored kreveta, u stavu osobe koja bdi uz mrtvaca. (Napomena: Krevet, to jest, prekrivac i uzglavlje, ovlas su izguzvani i ulegnuti, kao da tu zaista pociva ljudsko telo.)
Mlada zena ima osecaj da se neko nalazi iza nje i okrene se da vidi ko je to. Bez imalo cudjenja ugleda muskarac koji je sad bez ijednog od navedenih predmeta na sebi; on s velikom paznjom posmatra nesto na svom desnom dlanu. U toj velikoj paznji ima puno strepnje i teskobe.
Zena se priblizi i samo razgleda to sto on ima na dlanu.
Krupni plan ruke: u sredini dlana vrve mravi, izmileli iz crne rupe. Nijedan od njih ne padne.
Pretapanje na dlacice ispod pazuha jedne devojke, ispruzene na peskovitoj suncanoj plazi. Ponovno pretapanje na morskog jeza cije se pokretne bodljice lako njisu levo-desno. Novo pretapanje na glavu druge devojke, snimljenu iz izrazitog gornjeg ugla i okruzenu irisom. Iris se potpuo otvori i pokaze da se ova devojka nalazi usred grupe ljudi; ti ljudi pokusavaju da probiju kordon policajaca.
U sredistu tog obruca devojka pokusava da stapom digne sa zemlje odsecenu saku sa manikiranim noktima. Pridje joj policajac i ostro je ukori, a zatim se sagne i pokupi saku; brizljivo je zavije i stavi u kutiju koju je nosio biciklist. Onda sve to preda devojci i vojnicki joj otpozdravi kad mu se ona zahvali.
Treba voditi racuna o tome da u casu kad joj policajac uruci kutiju, devojku obuzme neobicno uzbudjenje koje je sasvim odvoji od svega ostalog. Kao da su je zacarali odjeci neke daleke crkvene muzike: mozda muzike koju je cula u najranijem detinjstvu.
Posto su zadovoljili radoznalost, posmatraci pocinju da se razilaze u svim pravcima.
Ovu scenu videla su lica koja smo ostavili u sobi na trecem spratu. Opazimo ih kroz prozor na balkonu sa kojeg se vidi zavrsetak opisane scene. Kad policajac predaje kutiju devojci, njih dvoje, na balkonu, izgledaju i sami obuzeti istim uzbudjenjem, uzbudjenjem koje ide do suza. Njihove glave se njisu kao da prate ritam te necujne muzike.
Muskarac posmatra mladu zenu; uputi joj pokret koji kao da kaze: “Jesi li videla? Zar ti nisam rekao?”
Ona ponovo svrati pogled na ulicu, na devojku koja je sad sama, kao prikovana u mestu, u stanju potpune zakocenosti. Automobili prolaze vrtoglavom brzinom. Jedan od njih iznenada naleti i pregazi je, grozno je unakazivsi.
Tada se muskarac, s odlucnoscu coveka koji na to ima puno pravo, priblizi mladoj zeni; najpre je pohotno gleda pravo u oci, unoseci joj se u lice; zatim je scepa za dojke preko tkanine. Krupni plan pohotljivih ruku na dojkama. Dojke se pomaljaju ispod haljine. Preko muskarcevog lica u tom trenutku mine jeziv izraz gotovo smrtne zebnje. Iz usta mu curi krvava pena i kaplje na otkrivene devojcine grudi.
Dojke nestaju i pretvaraju se u bedra koja muskarac nastavlja da pipa. Njegov izraz se promenio. Oci mu cakle zlobom i bludnom pozudom. Siroko otvorena usta se skupe, postanu sicusna, kao stegnuta sfinkterom.
Devojka ustukne ka unutrasnjosti sobe; muskarac je prati, i dalje navaljujuci.
Ona naglo nacini energican pokret da bi mu razdvojila ruke i tako se oslobodila nametljivog dodira.
Muskarceva usta se gnevno grce.
Ona shvata da ce poceti neprijatna ili nasilna scena.
Uzmice, korak po korak, sve do ugla sobe, gde se zakloni iza stocica.
Muskarac cini pokrete, poput verolomnika u melodramama. Osvrce se na sve strane, nesto trazeci. Kraj svojih nogu ugleda parce uzeta i dohvati ga desnom rukom. Levom takodje potrazi i scepa istovetno uze.
Priljubljena uza zid, devojka uzasnuto gleda sta cini njen napadac.
Ovaj joj se polako primice, sa velikim naporom vuce za sobom ono sto je privezano za uzad.
Prvo se vidi kako prolazi jedan cep, zatim dinja, pa dva bogoslovca i, na kraju, dva raskosna koncertna klavira. U klavirima su magarece lesine; njihova kopita, repovi, sapi i izmet izviru iz rezonatorske kutije. Kad jedan klavir prodje ispred objektiva vidi se golema magareca glava navaljena na klavijaturu.
S velikom mukom tegleci taj teret, muskarac se ocajnicki propinje ka devojci. Obara stolice, stolove, stojecu lampu i ostalo. Magarece sapi zapinju o sve. Jedna gola kost zakaci u prolazu svetiljku obesenu o tavanicu; svetiljka ce nastaviti da se njise sve do zavrsetka scene.
Muskarac samo sto nije dohvatio devojku; u tom trenutku, ova odskoci, izmakne se i pobegne. Napasnik ostavlja uzad i daje se u poteru za njom. Devojka otvori vrata i kroz njih nestane u susednu sobu, ali nedovoljno hitro da bi mogla da se zatvori. Muskarceva ruka uspeva da prodje izmedju vrata i dovratka, i tu ostane, prikljestena za zglob.
S druge strane, u sobi, devojka, sve vise pritiskajuci vrata, posmatra kako se saka bolno grci, u usporenom kretanju, i mrave koji se, opet se pojavivisi, razmile po vratima. Devojka smesta okrene glavu ka unutrasnjosti nove sobe koja je istovetna s prethodnom, jedino sto ce joj osvetljenje dati drugaciji izgled; devojka ugleda...
Isti onaj krevet na kojem je opruzen muskarac cija je saka i dalje zarobljena u vratima, obucen u ogrtace i sa kutijom na grudima, potpuno nepomican, sirom otvorenih ociju i sa sujevernim izrazom lica koji kao da kaze: “U ovom trenutku dogodice se nesto zaista izuzetno!”

Oko tri sata izjutra

Na odmoristu ispred ulaznih vrata stana, okrenut ledjima, zaustavlja se novi muskarac. On pritisne dugme zvonceta kraj vrata stana u kojem se sve ovo dogadja. Elektricno zvonce se ne vidi; umesto njega, na mestu gde bi trebalo da stoji, ugledamo kako se kroz dve rupe napravljene iznad vrata provlace dve ruke koje drmaju srebrni sejker. Njihovo dejstvo je trenutacno, kao da se, u obicnim filmovima, pritisne dugme zvonceta.
Muskarac opruzen na krevetu uzdrhti.
Devojka ode da otvori vrata.
Pridoslica krene pravo ka krevetu i zapovednicki nalozi muskarcu da ustane. On poslusa, ali sa toliko zlovolje i mrgodjenja, da je ovaj dugi primoran da ga zgrabi za ogrtace i silom natera da ustane.
Posto mu najpre, jedan po jedan, strgne ogrtace, pridoslica ih pobaca kroz prozor. Istim putem ode i kutija, kao i kaisevi koje pacenik uzalud pokusavao da spase od propasti. A to navede pridoslicu da kazni muskarca: salje ga da stoji licem okrenut zidu.
Pridoslica je sve ove radnje obavljao potpuno okrenut ledjima. Sad se prvi put okrene da bi nesto potrazio na drugom kraju sobe.
Za trenutak slika se zamagli. Pridoslica se okrece usporeno i vidimo da su njegove crte istovetne sa crtama onog drugog; oni su jedno, samo sto ovaj ima mladalackiji i pateticniji zigled, kakav je verovatno i onaj imao pre mnogo godina.
Pridoslica odlazi u dubinu sobe; kamera je ispred njega i on je sledi, u americkom planu.
Djacka klupa prema kojoj se uputio ulazi u kadar. na klupi su dve knjige i razni skolski predmeti; njihov raspored i eticki smisao bice brizljivo odredjeni.
On uzme ove dve kutije i ponovo se okrece ka muskarcu. U trenu sve se vrati u normalno stanje; zamagljena slika i usporeno kretanje prestaju.
Prisavsi muskarcu, naredi mu da prekrsti ruke na grudima, stavi mu po jednu knjigu u svaku saku i zapovedi da za kaznu ostane u tom polozaju.
Kaznjeni sad ima ostar i podmukao izraz lica. Okrece se pridoslici. Knjige, koje jos uvek drzi, pretvaraju se u revolvere.
Pridoslica ga posmatra s neznoscu, s osecanjem koje sve vise jaca.
Preteci ruzjem, muskarac s ogrtacima prisli drugoga da podigne “hands up!” i, uprkos tome sto ovaj poslusa, isprazni oba revolvera u njega. Pridoslica pada smrtno ranjen, u americkom planu; lice mu se bolno grci (slika se ponovo zamagli, a njegov pad napred prikazan je usporenim kretanjem, naglasenijim od prethodnog).
Izdaleka vidimo kako pada ranjenik koji vise nije u sobi, vec u parku. Kraj njega sedi, nepomicna i okrenuta ledjima, zena golih ramena, blago nagnuta napred.
U padu, ranjenik pokusa da dohvati i pomiluje njena ramena; jednu ruku, svu drhtavu, privukao je sebi, drugom dotakne kozu obnazenih ramena. Najzad padne na zemlju.
Prizor vidjen izdaleka. Nekoliko prolaznika i cuvara pohitaju da mu ukazu pomoc. Podizu ga i na rukama odnose kroz sumarak.
Uvesti strastvenog copavca.
Onda se vracamo u onu istu sobu. Lagano se otvaraju vrata, upravo ona kojima je bila prikljestena saka. Pojavljuje se poznata nam devojka. Zatvara vrata za sobom i vrlo pazljivo posmatra zid pred kojim je stajao ubica.
Covek vise nije tu. Zid je netaknut, bez ikakvog namestaja ili ukrasa.
Devojka nacini nestrpljivu i srditu kretnju.
Ponovo vidimo zid nasred kojeg se nalazi crnja mrljica.
Vidjena izbliza, ova mrljica je leptir “mrtvacka glava” Leptir u krupnom planu.
Mrtvacka glava sa leptirovih krila prekriva ceo ekran.
Iznenada, u americkom planu, pojava muskarca s obrtacem koj brzo prinosi ruku ustima, kao neko kome ispadaju zubi. Devojka ga prezrivo gleda.
Kad muskarac skloni ruku, vidimo da su usta nestala. Devojka kao da mu kaze: “Pa, dobro. I sta sad?” i karminom doteruje usne.
Ponovo vidimo muskarcevu glavu. Na mestu gde su se nalazila usta pocinju da nicu malje.
Opazivsi ovo, devojka prigusi krik i brzo se zagleda ispod pazuha, gde nema nijedne dlacice. S omalovazavanjem isplazi jezik muskarcu, prebaci maramu preko ramena, pa, otvorivsi obliznja vrata, predje u susednu sobu koja je neka velika plaza.
Pored vode ceka treci muskarac. Oni se vrlo ljubazno pozdrave i krenu u setnju, prateci krivudavi rub talasa.
Kadar njihovih nogu i talasa koji im zapljuskuju stopala.
Kamera ih prati farom. Talasi lagano izbacuju pred njihove noge najpre kaiseve, zatim prugastu kutiju, onda ogrtace i, konacno, bicikl. Taj prizor se produzava jos nekoliko trenutaka, a onda more vise nista ne izbacuje.
Oni nastavljaju setnju plazom dok malo po malo ne izblede, a za to vreme na nebu se pojavljuju reci:

S proleca

Sve se promenilo. Sada je tu pustinja bez horizonta. Postavljene u srediste, ukopane u pesak do grudi, vidimo glavnog junaka i devojku, oslepele, u iscepanoj odeci, izjedene zracima sunca i rojem insekata.


Luis Bunuel: “Un Chien andalou”, objavljeno u casopisu “La Révolution surréaliste”, Pariz, broj 12, 15. decembar 1929. Prevela Ana Jovanovic.

Корисников грб
Vissi d'arte
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 5
Придружен: 04 Јул 2008, 15:17

Порукаод Vissi d'arte » 04 Јул 2008, 17:13

Priznajem da sam zaista malo razumela ovaj film - ali to kod nadrealista i nije na prvom mestu; najvažniji je splet halucinogenih vizija koje podsećaju na stanja svesti u kojima razum nema kontrolu. Svakako, sa tehničke strane vrlo je uzbudljivo urađen film, zbog čega mi je zaista jedan od najboljih i najneobičnijih do sada.