Duško Premović Čekrk

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
toki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 518
Придружен: 18 Дец 2008, 17:56
Место: Onomad

Duško Premović Čekrk

Порукаод toki » 23 Сеп 2009, 17:22

ČEKRK
autor
© duško premović
ovo delo zaštićeno je zakonom o autorskom i srodnim pravima
sl. list.61/04 i registrovano u A.A.R.S.DO.




























U ’loše vreme’ pred sam rat, ’99; dvoje bunardžija, ’pogađaju’ posao u brdima Srbije, u samotnom selu, napuštenom i zaboravljenom.U okolini sela su Majdan, sa jedne, dalje strane; i mali Rudnik napušten pre mnogo godina... Imanja, i industriju, otkupljuje, i kupuje lokalni ’aktivista’.
U dosadnu i jednoličnu poslu, ljudi su skloni da prektraćuju vreme dosetkama, preterivanjima, izmišljotinama; pa i grubostima... sirovim na oko, i grubim... No ta svakodnevica, ima i jednu senku, senku straha od velikog rata koji preti, i o kojem se danima već govori...
Potpuno sami i od svih ostavljeni, i u čudu šta uopšte tu rade... ali, živeti se mora...

1.Tekst je vrlo promenjiv u ritmu, tempu, i njegova prilična obimnost zapravo je namera neprekidnog dijaloga, osluškivanja, preispitivanja... nadmetanaja, nadgornjavanja... ignorisanja, svađe...

2. Neki delovi se čuju i iz off-a, kako onoga ko je u bunaru, tako i kada se vidi dubina kako krajolika, tako i panorame sa uzvišice, kasnije...

3.U izvesnim trenutcima se čuju i samo šumovi teškog i napornog rada, te tišine...


24 mart - 1999. - 10 jun. Srbija.
Mala trošna kuća. Selo podno brda, idilično a pusto. Tu i tamo u daljini, zaseok i poneka kuća. **Iza brda nazire se ’Majdan’, kamena kosina; a podno njega i bivši rudnik. Prazan, a radi U kući; stari nameštaj, kakav već biva, krpare, kredenac, metalna česma sa ramom i kućištem, stari ’Smederevac’, police i u uglu, nešto suđa. Dva stara kreveta, i sto sa klupom. Sa jedne strane klupa kraća, a sa druge stolica. Mušema na astalu progorela pikavcima, zid beo, tu i tamo napukao... prozori dupli, krivi... Založen Smederevac. Veliki lonac pasulja krčka se na njemu, a podno njega kafa. Puriša, zvani Pujo mlađi, jak, zadrigo muškarac tridesetih, deluje prestarelo, pa i propalo za godine koje ima. Što od teška rada, što od prošla života...Izuven leži na krevetu, gleda u plafon. Krupan, neobrijan... Milisav, zvani – Mišula Prebira po neku sanduku malom, treažeći išta šećera. Bar kocku, dve... Suv, žilav, zapečen, već odavno sed...Sredina šezdesetih godina ... Vreme ga načelo, bori se... Majstor Bunardžija, Puriša je još šegrt.Rade tek tri godine zajedno. Muka ih nagnala... Milisav mnogo zna, Puriša je mnogo jak... I ide to nekako....Zato se moraju i trpeti... Časovnik, veliki, metalni, tu u kući nađen, a radi, čuje se resko i jako. Milisav pretura po kredencu, pronađe papire, eksere, žicu, parće starih novina i upaljać nakojem piše ’sa nama nema neizvesnosti’ nasmeje se...


(** i jedno i drugo, po totalu, a u sekvencama, montažno; vizuelno ’dopisati’, budući da se sva tri objekta teško mogu naći na autentičnoj lokaciji, a nisu jednim planom na dalje u scenama povezana... ( prim. aut.),






1. ent. dan. kuća.

Na časovniku stoji 11h51’

Puriša, zvani Pujo...
Mučiš li ti taj sanduuuk? – mučiš. Ne čagrljaj, oću d’ odmorim...

Milisav, zvani – Mišula.
Muči on meme. Vataj... (Baci mu upaljač)

Pujo.
’Sa nama nema neizvesnosti’!( Komentariše ironično napis na upaljaču...) Nema nema...

Mišula.
Ne mogu gorku, pa da ću da lipšem. (Puriša stavlja baterije u tranzistor...) Radi li taj tranzistor?

Pujo.
’Radi’ ko i moj pokojni đed ...

Mišula.
Čekaj bre, boks sam baterija uzeo...

Pujo.
Tiše... odmaram...(Radio jedva krklja, probija po neka reč, Milisav naglo iščupa baterije, i ošine ih o patos, baterije prsnu na sve strane, Pujo đipi... Mišula zam’ane i tranzistorom, ’da mu doaka’... Puriša ga zadrži, otme tranzistor!) Čekaj bre, de ćeš!! da razbiješ?! pa razbij ga jebo te on, i kad si ga doneo!(Puza. )Daj vamo... ( Vrati baterije u ranac.)

Mišula.
Četri para baterija...ej... i ni jedna da ne radi...

Pujo.
Isteko im rok ... Kolektivno ... Ne rade, zajebi! nema!! ne rade ... i ajde daj tu kafu više! Probudi me, a taman sam oči sklopio... e jesi pašče ... Duše bre nemaš. Jooooj umoran li sam...

Mišula.
Samo kukaš po vazdan, znaš šta; greh te je lebom ’raniti.

Pujo.
Ja, greh, greh... (Sedi za stolom, bunovan, za sebe...) Eeee... da mi je igde ikad jednom stići. Stalno se u krug vrtim. Ko june u šumi. Stalno.

Mišula.
(Dobaci)Stići ćeš, oćeš, u rupu.


Pujo.
(Opet za sebe.)Majka mi je govorila: ti nikad ništa da skončaš, da završiš, nikad!!

Mišula.
A ja nikad ništa da počnem, jebeš ga, ti sad vidi šta je bolje. Dok ti ja to nešto ocenim, premerim, promislim...ode!! A svi se snađu, svi!... a ja...

Pujo.
Stra me da ne crknem.

Mišula.
M?!

Pujo.
Nešto mi život dojadio. Radim ko vo. Žderem ko stoka. Spavam ko mečka.Tup.Otupeo sam ko marva, teglim, životinjarim... Eto, tebe da ne poprcnem, šta bi ja od života imo?! Šta.. Ono jes’ ne sporim... uvališ i ti meni ’cajper’, pa divota... Zabava.

Mišula.
A i šta nam fali ovde?! Šta... Radimo po malo, nit’ nam ko treba; niti nas ko traži. Ljudi - nigde.Kaparu uzeli... milina.

Pujo.
Ne kažem, jes’ divota.. da ne izbacim il’ izvučem devet kubika zemlje dnevno, ma ’nema bolje’!!...

Mišula.
Pogledaj kroz prozor.

Pujo.
Gledam...

Mišula.
Šta vidiš?

Pujo.
Vidim... ozbiljno me pitaš?

Mišula.
Ozbiljno.

Pujo.
Šta oćeš bre?!

Mišula.
Vidiš li lopatu?

Pujo.
Vidim.
Mišula.
Kolika je?

Pujo.
Manja ne može.

Mišula.
Nju ćeš i gledati... Do kraja života...

Pujo.
Ako.Lebom rani.

Mišula.
I s’arani.

Mišula.
(Skida lonče sa šporeta, sipa kafu.) Vidiš... Jedva mi ovo ’pogodismo’, cenjka se; jebem ga, ko da prasad prodaje. K’o da svako na svakom’ ćošku, bunar da iskopa, i sazida ume... A pun para. Jajara.’Komitetlija’, vidi se. Kupuje ovu sirotinju za sitnu marku, pusto, al’ pola sela njegovo. Ima Majdan, ima Zabran, ima Rudnik... samo vode - nema... Urušeni bunari, propalo...

Pujo.
Zato i kupuje... što je propalo. Jednom će ovo zlata vredeti...

Mišula.
Ceni jajara dinar.

Pujo.
Kad je njegov...ceni!!

Mišula.
A vala, i ’njih’ ćemo s kurca jednom skinuti.

Pujo.
Ili će ’oni’ nas pobiti.

Mišula.
Nije isključeno, rode moj... kako su krenuli, smatram, ... nije.

Pujo.
A ... pa doći će kraj i njima.

Mišula.
E moj ti, korov je to, samo se prmiri, pa još više zatravi, čim ih pustiš...

Pujo.
Koje?!, ima mi to da počupamo, samo gledaj... (Sipa im kafu.)Dozlogrdiše...


Mišula.
Ma kakvi, snaći će se ti, samo se ’prekovrljaju’, i! eto ih opet. Nema to veze, ma jok... Danas se češljaju na levo, sutra će na desno... samo pare da sadžgaju u trap... To ti je taj soj.

Pujo.
Misliš nesoj?

Mišula.
Kako god ih krstiš, pomoći nam nema...

Pujo.
Jok. a?

Mišula.
Sve drže. Sve znaju. Sve mogu.

Pujo.
Znam ti ja to... al’ nada se čovek nečem boljem... jebi ga...

Mišula.
Pusti priču... Službe službuju, družbe družbuju... Ne laj mnogo, jebena vremena... Otkotrlja se glava ko kupus sa ’kanata’, tako ti je to... Vidiš i sam šta se dešava.

Pujo.
Znam ja, znam... Sve će oni nama preko grbe.

Mišula.
No će po ’svojoj’?!

Pujo. ... Najeba ovaj jadni narod.

Mišula.
Šta god bude, lizćemo mi njima opet dupe, zapamti. Jednom vlast - uvek vlast. A još ako i neka para kane, kraja im nema.

Pujo.
Ne bi ja reko.... E!! - nemoj bre tako.

Mišula.
Tako tako, a ko će drugi sem oni i njini, ko ima?, ko je stek’o i od čega? Čime ljudi da rade?, gde da daju?, od koga da traže?... Ne... sve je to mili moj u istom krugu, kapital ... zapamti - kapital!! Sve su oni isplanirali, svaki sat znaju unapred... Nema kod baraba napamet, ništa.

Pujo.
Ima, motka.



Mišula.
I motku će uračunjaju, već se oni koriguju, snalaze, kibicuju, kud i šta... Srkni, kakva je...

Pujo.
Dobra, gorča.

Mišula.
Ajd da ovo ’salabinjamo’, pa da se radi.

Pujo.
Ja da žurim neću. Nego... nikome bunar više ni ne treba... Lako je rašljaru, šeta....i zanosi, al’ ajd’ ti tries’ metara u rupu...

Mišula.
E, nikom se ne silazi.Ode zanat....

Pujo.
Nije ovo zanat, robija je ovo.

(Spremaju se. te izlaze.)

2. ext. dan. pred kućom. ka bunaru.

Mišula.
Jebem ti brdo, il bauljaš il kotrljaš.

Pujo.
Ti bi lipso kad lajo ne bi, i na ravnom, i na tvrdom, i na krivom i na pravom.

Mišula.
Ja imam svoje.

Pujo.
Ma samo ti teraj... teraj.

Mišula.
Popio bi rakiju...

Pujo.
Ne može.

Mišula.
Daj gutljaj života ti.

Pujo.
Jok.

Mišula.
Aman... Dok ne počnemo...
Pujo.
Ne! Da nas zatrpaš?, neće moći.

Milisav.
Neću svega mi... samo srk, noge me ne drže.

Pujo.
Noge?

Mišula.
Noge.

Pujo.
Glava tebe ne drži, glava. Na!( daje mu...) lipaj precrko!

Mišula.
Nemoj kleti...

Pujo.
Šta ’nemoj’, jesmo te jednom otkopavali, tebe i Radoja Rakića?!

Mišula.
Kog bre Radoja?

Pujo.
Onog iz Gorevnice rodom. Ajd pij budalino. Ni toga se ne sećaš.

Mišula.
Kako da se setim kad sam kontuzovan bio?

Pujo.
Bio si, ti i osto. Na!!

Mišula, popije, pa sedne, sedi i Pujo.

Mišula.
Slatka li je, majko...

Pujo.
Aj i ja ću.

Mišula.
M?

Pujo.
(Otpije)Dobra. Čija je?

Mišula.
Od Smiljanića...

Pujo.
U!! Kaka je, da se živ ne trezniš.

Mišula.
Vata za dušu...

Pujo.
Al unoge ne udara, zato valja. Ustaje.

Mišula.
Kud sad?

Pujo.
Radi sebe.

Mišula.
Dole u Zabran?

Pujo.
A kud?

Mišula.
Aman, istovari se ovde negde... Eno ti klozeta!

Pujo.
U onaj provaljeni čučavac, ja ’voliki, da me zajebeš, aaa... a... jok ja more ...

Mišula.
Ajd sad, ako ti je zbog mene... nemo se stidiš...(tužan malo što mu je propala akcija Pujinog strovaljivanja u klozet... Puriša silazi do obližne šume, zabrana, skida se, kači kožuh, otkopčava... Mišula to sve otprati, a zatim znalački dodaje...)Ene?... Što se ko ludak držiš za taj Bagren!?

Pujo.
Da se ne otkovrljam...

Mišula.
Pa idi iznad njeg, ... te se nasloni...

Pujo.
(Pokaže mu lakat.)Ma nemo... D’omastim jajca... Ne’š mene zajebati.( Pali cigaretu...gustira...)

Mišula.
(U čudu...) Ja?( Za sebe.) Opasan si ti more... (Odjednom po dubini, dole niz zabran, čuje se buka, sve jače... očito kolona, ide neka vojska. Pujo gleda, Mišula ustaje, pogleda... Pujo se zakopčava, i vraća, pogleduje naniže...)

Mišula.
Što požuri toliko...Pa neće po’armije na tebe, pri nuždi...

Pujo.
Zajebavaj, ... ja ništa ne vidim...

Mišula.
Vidiš kolika je šuma...Ni nećeš, maskirano to sve....

Pujo.
De odoše?...

Mišula.
Trči te ih pitaj! Tebi mora da kažu...

Pujo.
Rekoh samo... Koji li mi moj i radimo uopšte?, ko zna šta će i biti ...

Mišula.
Jok! Najbolje da svi poležemo i sve četri uvis!!Drž se ti lopate.

Vraćaju se ka radilištu, menjaju temu...

Mišula.
Jel lakše?

Pujo.
Ma udarila slaninčina.

Mišula.
A jedeš je vala, ’na kaiš’!

Pujo.
Radim ko vo.

Mišula.
Radiš radiš, al da jedeš more, jedeš- ajd i to! ...al što bre bez leba?

Pujo.
Volim.

Mišula.
Voliš? Aj’ bacaj cigar, silz’der dole.

Pujo.
Aj, jebi ga.

Mišula.
Jel’ ašov ost’o?

Pujo.
Jes’.

Mišula.
Ajd’.

Pujo.
Ajd’!

Pujo. Spušta se. rilja, trpa zemlju u korpu.

Mišula.
Nemoj pretovarati...

Pujo.
Ajde more, nije mnogo.

Mišula.
Ma nemoj ti meni ’nije ti mnogo’- neću creva po džepovima da nosim, zato što si ti azmanovit!!

Pujo.
Ne kukaj mi stalno. Ajd’ okreći.

Okreće se...čekrk. prevrće, vraća.

Pujo.
Gde sad gazda nađe da kopa bunar?,A? ...

Mišula.
Zna on šta oće, za sitnu paru Rudnik, još sitniju Majdan, i ima beda da nagrne da radi, ovo će sve da sjebe, i sagradi spavaone, i ’cepaj’!! ’Dde sad pred rat.?!e, (Pali cigaretu.) a možda, možda je on i to uračunjo. Je li... Kolko ono ti puta pade školu?

Pujo.
A?

Mišula.
Koliko puta si potorav’o?

Pujo.
Ja?

Mišula.
Šta bre’Ja!? Nema vas pet tu u bunaru!!

Pujo.
Mislim, ... tri puta.

Mišula.
Tri?!


Pujo.
Tri, jel ti malo?

Mišula.
Alal vera!

Pujo.
Znaš šta, ja sam potoravo kolko mi je zakonski bilo omogućeno, znaš... mogo sam ja još, al nedadoše...

Mišula.
Red je red... A što si tol’ko ’pado’?

Pujo.
Lajo!

Mišula.
A?

Pujo.
Lajo!?

Mišula.
E? Na koga to?

Pujo.
Jesam vala, usta zatvaro nisam. Ona kaže Rajkoviću zaveži!! Ja ti nastavim. Ona diktira... Ja govorim. Ona pita. E, a ja ćutim. Obale me jedan, drugi, treći put, i tako...

Mišula.
Umeš ti...

Pujo.
E moj ... Nisam ni ja ’mutav’.

Mišula.
Pa prođe li osnovnu?

Pujo.
Jesam.

Mišula.
Sigurno?

Pujo.
Jedva, al prođoh.Časti mi.(Puriša pogleda u sat, vidimo 15h38’) Trebalo bi i da jedemo...


Mišula.
( Praveći se da ne čuje.)Bistar si bre, što neku školu ne završi. Zanat?

Pujo.
Lakše.

Mišula.
Šta?

Pujo.
Lakše, a i bolje, da sam zaostao.

Mišula.
Kako bre?

Pujo.
Pa lepo čoveče, kad zajebeš, brže ti se prašta, a ne pametan, tako ko ti, pa na robiju.

Mišula.
Nemoj sad,otome...

Mišula.Izvini.

Pujo.
Jedino što je za ženidbu bilo malo teže, neće glupa niko. Na to nisam mislio. I na sistematskom!! Auuuu... Sad mi žao. Umalo ženu kap ne udari, dok joj nisu godište rekli...

Mišula.
Ne može čovek na sve ni da pazi...

(rade)

Pujo.
... Mi ćemo ovde bre pocrkati.

Mišula.
A?

Pujo.
Ladno, tvrdo, a treba duboko.

Mišula.
’Prvi nam je put’?!

Pujo.
Nije, al Mart je, jebi ga još.

Mišula.
Nije smrzlo.

Pujo.
Nije.

Mišula.
Leti cviliš... vrućina, sad ti ladno...

Pujo.
Znaš šta, kukati se mora.Nije meni za ladnoću...jok!! Ne volim ti ja vlagu.

Mišula.
Što?

Pujo.
Pet sam ti meseci u rovu ležo, voda do ušiju... Ništa nije tol’ko podmuklo, toliko uporno, ko ta vlaga, jebo je... sediš u glibu do kolena... Bolje i da neznaš...

Mišula.
Kolko ti ono bi?

Pujo.
Godinu i po. Vuci to.

Mišula.
Jel puna? (Naginje se da vidi)

Pujo.
Jeste, šta gledaš, šta sad ti dole gledaš?!, kad kažem puna- puna!!. I ne naginji se više vamo, da me ne umlatiš!! Svaki put moraš da zabodeš nosinu da proveriš! Kad kažem puna – puna je!!

Mišula.
Da vučem?

Pujo.
Pa vuci!

Mišula.
Ne čujem...

Pujo.
Jesi ti ogluvljo od plotuna ili ja?!Vuci!!

Mišula.
Evo,(jedva se uspinje) napuni ga ti more, bratski...
Perpetuum labile

Корисников грб
toki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 518
Придружен: 18 Дец 2008, 17:56
Место: Onomad

Порукаод toki » 23 Сеп 2009, 17:23

Pujo.
(Po malo lažno zabrinut, previše iskren)Oćeš da vratiš!!, da odvadim.? a?!...


Mišula.
Jok, more ne zajebavaj...

Vuče Mišula, jedva, ali bori se... ne popušta, žilav...

Pujo.
I!! Žilav si ko kurjak, samo ti se repina malo olinjala...To čiča!! nisi ti još za na groblje.

Mišula.
Ćuti crko, pu, pu, pu... ( Prekrsti se, korpa krene nazad.)

Pujo.
Eeeej!!

Mišula.
Secaš!!, a ...

Pujo.
Nemoj me bre....

Mišula.
A šta bi ti i falilo, samo te zatrpamo, flašu rakije... Dosta ti.

Izvlači korpu prosipa, gleda zemlju.

Pujo.
Ej...

Mišula.
A?

Pujo.
Znaš šta sam mislio...

Mišula.
Kaži...

Pujo.
Siđi more vamo, bolje je da ja vučem gore, a ti čeprkaš pa ... Nemaš ti snage više!!

Mišula.
Mene si našo da ’muzeš’, a? ne ne...samo ti kopaj...

Pujo.
Kad kažeš...

Vraća se korpa.


Mišula.
Oćeš cigar?

Pujo.
Posle ću.

Mišula.
Je li?

Pujo.
A?

Mišula.
Koji je ovo metar?

Pujo.
Treći i nešto jaće...

Mišula.
Nije bre valjda.

Pujo.
Duše mi.

Mišula.
Za nedelju dana?Tek?!

Pujo.
Tvrdo. Ovo ko u beton da udaraš... A i jebo te ovaj piuk bre!!

Mišula.
Piuk? Šta sad njemu ti fali?

Pujo.
Kol’ko sam ti puta rek’o ne uzimaj ’kupovni’, nek Raca oklepa dole u Smiljanićima. kod Steve Milićevog, ’nako: ljudski. Ovo bre lako, ne valja... Odskače bre, oće me uglavu, sve bežim, i čukljeve mi odbi...

Mišula.
Ako!! Neću onaj gus više da teglim!! jebo li te on!! Onaj bizon Raco, od četriipokila budak isklepo, eeeej!! a piuk, i ne merim, ima u njemu pet!! najmanje!!

Pujo.
Pa ja mu reko!

Mišula.
Klepaj ga ti za sebe.I ’urami ga’, kad ti je lep. Sav sam se bre iskrivio. Ni da zamanem, ni da udarim, a držalja! ko da je pijan teso....


Pujo.
Da je pijan jeste, al je majstor ipo... Ja ti kažem bolje je tako...

Mišula.
E ti idi pa čekaj nek ti pravi, ja ću sa ovim!

Pujo.
Vidiš li ti da ovako ne ide... nikad bre završiti nećemo.

Mišula.
Ide ide... Nego ti žuriš, aj izlazi... Izvlači ga. U bre mokar li si pušiš se...

Pujo.
Pa radim... ’De je kožuh?

Mišula.
A?

Pujo.
Kožuh?

Mišula.
U kući.

Pujo.
Moj!?

Mišula.
Ne znam.

Pujo.
Zatrpo si ga, ker te posro.

Mišula.
Nisam!

Pujo.
Daj lopatu.

Mišula.
Ma nisam lud da zatrpam kožuh, šta ti je?

Pujo.
Ne neee... izlapeo si ti , ma nema to....samo štetu praviš.

Mišula.
Jesi li pošašavio! Je li?... ’oćeš ja tebe da sastavim sa ovom ušicom po plećki, da se malo ’povratiš’... Eno ti ga jebo te on! Šta mene jašeš!


Pujo.
Gde?

Mišula.
Dole, de si srao!

Kožuh okačen o bagrem.

Mišula.
Ajd sad, šta me gledaš, idi!!

Pujo.
Izvini... jebi ga, ne gledam okolo... Reko, zatrpo si!

Mišula.
Nije te sramota! Otac mogu da ti budem... ...I idi dole, oblači se, da pluća ne ’narediš’, ko će te sipljivog...

Pujo.
Odoh.

Mišula.
Trkom. Trk!! Trči, šta mi tu guzeljaš!!

Kako se Puriša zaleti, zabrza niz brdo, padne pri šumarku, zakovrlja, i zaustavi tik iza kožuha, a preko govneta, po kom je i presuljao...

Mišula.
Presamićen, od smeha... Prokliza li slanina rođoooooo?!

Pujo.
(sikće, ustajući, vraća se...)Crko!

Mišula.
Ojooooj... ohohoooo.... kad siđemo u čaršijuuuuu... jedva živ čekam... Kuku... Pa vidiš li da si ko međed, gde ti našo da trčiš nizbrdo, kad ti guzica u potiljak udara!! ohooohhoooo...

Pujo.
Ne reče li ti:’trči’!?

Mišula.
Ja? rekoh: ’požuri’...

Dolazi

Pujo.
Lažeš, reče mi ’trči’!!


Mišula.
Jebi ga. Aj sad, ne vataj se za reč, ’trči’; ’požuri’ - na govno se turi... isto ti je, ahhhhaaaa...

Puriša, ozeljavljen od trave, polukrvav od granja i bagremova trna, i podobro ulitan...

Pujo.
Smešno, budaletini. Pa i smej se... Šta sad d’obučem?

Mišula.
Beži od mene, otac te luda.Beži!! Uh...

Pujo.
Šta ću sad?

Mišula.
A... takav mi u bunar nećeš, (Puriša krene ka lopati.)de! de!! šta ćeš to?! pusti mi lopatu!! (Milisav, uzme rakiju.)Peri ruke!! (Puriša skida košulju, oblači gunj na golo, ovaj ga i dalje posipa.Puriša trlja nadlaktice, i zdušno trlja dlanove...) ’Doktore’, izvolte u ’salu’... ( Pokaže na rupu.) dosta je; ode ti p’o flaše na guzicu. Dosta!!

Pujo.
Šta uradih? ...

Mišula.
Čekaj, seti’ se! Idi more dole do kapije, eno ti u torbi jakna, moja, i vraćaj se. Čekaj!

Pujo.
A!

Mišula.
Ponesi i ovo...

Pujo.
Ma baci je bre u materinu. (Šutne nogom par puta nizastranu, odgega se do kuće u zabrežju, tu nedaleko.)

Mišula.
E moj Puriša, moj ’ludiša’...

3.
Sada Puriša okreće čekrk, Milisav se spušta.

Mišula.
Lakše!

Pujo.
Budeš li me slučajno zbog ovog zajebavo, igde; ikako... dole ću te i ostaviti.

Mišula.
Ma neću...

Pujo.
Obećavaš?


Mišula.
Obećavam.

Pujo.
Nećeš?

Mišula.
Neću... Dok ne izađem.

Pujo.
E tu ćeš vala i ostati. Živ izići nećeš, da me sramotiš, znaš ti naše... dušu bi mi izvadili...

Mišula.
Ajde bre, šalim se more, pa šta... jednom si u govnima završio, misliš ’smak je sveta’, još ćeš se ti u njima daviti ... Dug je život brajko moj...

Pujo.
Vidim kume da si ’potkovan’.

Mišula.
Da znaš i da jesam. (Gleda, nešto premerava, sumnjivo mu.)

Mišula.
Gde si ovo kop’o? u stranu?

Pujo.
Nisam!

Mišula.
Ma jesi, vidim!Daj visak, diži, daj ga vamo...! (Po obodu bunara, visak odstupa, dole pri dnu,) Što razmerio nisi?Pogledajder...Jel gledaš?

Pujo.
Gledam...

Mišula.
Vidiš li razliku?

Pujo.
Vidim...


Mišula.
Vidiš li volino ... A?

Pujo.
Jebi ga.

Mišula.
Šta ’jebi ga’!! Što nema ovde viska!

Pujo.
Smeta mi!! jebo te on, dvaes sam puta o njeg’ udario, ne mogu da se okrenem ljudski, vidiš li koliki sam.

Mišula.
Pa majku mu jebem okači ga o stranu, evo ga klin, u zid, premeriš, okačiš, jel teško?

Pujo.
Nije.

Mišula.
Puriša, dete... Nemoj nam o glavi raditi leba mu! Moja je matora, tvoju ćeš izgubiti, ne kukam ja ovo zbog sebe, čoveče... Zatrpaćeš nas.

Pujo.
Izvini.

Mišula.
I baci to kilance. (Puriša mu spusti rakiju, Milisav Popije, a onda umesto viska okači o kanap’ kilance’.)Evo na, jel ti lepše udarati glavom?!

Pujo.
Ma milina!! Udariš pa povratiš, udariš pa povratiš....

(rade)

Mišula.
Eee jebo ga ti, treba ovo ozidati posle.

Pujo.
Znam.

Mišula.
Ko će u Majdan?!!..

Pujo.
Ćuti, na muku mi ne staj.

Mišula.
Nafte niđe.

Pujo.
Zapregom.

Mišula.
Zapregom?, ko ovde na brdo kamen da tegli?.

Pujo.
Kljusad.

Mišula.
Kljusad?

Pujo.
Kljusad. ...Ti ako si slobodan, prijavi se.

Mišula.
Marš more barabo jedna glavata!!, m’rš! Jebo li te otac te mangupski...

Pujo.
Šta se ljutiš na svaku reč, nasmej se i ti.

Mišula.
Smejem se ja... dovoljno.

Pujo.
Smeješ, kad se ja po govnima sankam... Nego ’vako... mimo...

Mišula.
A tebi ako je dosadno nađi drugog pa zajebai..Vucider to i ne palamudi.

Pujo.
Al’ ga natovari ...

Mišula.
Jak si ti...

Pujo.
( Jedva vuče...) I lebac te poj’o....

Mišula.
Ajde ajde!... Manje ćeš da brabonjaš...

Jedva izvuče.

Mišula.
Šta je?... Da je ženska ’skako bi s noge na nogu’...

Pujo.
Znaš kako ’Miške’?... ... Skakaćeš i ti ’s noge na nogu’, kad te ovih devedeset kila sadžga metar i po niže, u rupu, znaš, kad ti jednom otpučim ovo...

Mišula.
(Zna da je preterao...)Jesam li preter’o? Reci mi ko čoveku? Jesam li!!

Pujo.
(Pukće.) Jesi!! jebo ga ti!


Mišula.
E, izvini rode, velik si ...

Pujo.
A? ’Jak, a glup’.

Mišula.
Aj’sad brate mili, za’ebi ... aj’da se vređamo... Ne rekoh ja to.

Pujo.
Ne reče, al misliš.

Mišula.
Nemoj tako Puriša, jok ja!

Pujo.
Ćuti. Znam. Zajebavate vi Purišu tries godina, naviko sam. Al i ja bi od ja’anja d’odmorim malo.

Mišula.
Izvini.

Pujo.
Ajd’ tovari to. ( pauza, duga, sledi tema... Milisavu ’slaba tačka’, Puriša, onako... uzgred...) Igledaj ’leba ti soli’, da ne na letiš neđe na bombu.

Mišula.
Aman! Ne pepadaj me!! otac te jebo ludi....

Pujo.
Jel lažem? Pa ti si lično jednu u Ranđićima vadio...

Mišula.
Jesam, na metar ipo....

Pujo.
Što i ovde ne bi, rat je bio i tu i tamo. Je li je? A?

Mišula.
Jeste. Ću’der...


Pujo.
Ma dobro, nije sad to ni važno... Nego kažem. Što i ovde ne bi neka ostala...

Mišula.
(Reži.) Slušam, slušam ...

Pujo.
Nemoj ti mene da slušaš more, kažem ti, ’nako usput. Bio jedan, drugi rat... Znaš ona ’Debela Berta, Austrijska’ sa zrnom od petsto kila...

Mišula.
Alo bre!!

Pujo.
Iz prvog.... E znaš...( Pali cigar) Ma nećeš ni da pisneš, ima pola brda da ode, a i ja ću; ako ti je lakše...

Mišula.
Na ovu dubinu?!

Pujo.
Nalazili zrno bajo moj i na pet... Od čega ginuše ljudi onoliko? A? Kopaj Temelj – bup!!, Bunar – ode!, ovo, pliće?, oranje?? Tiiiiii... I da ne pričam...

Mišula.
Dobro bre, čuo sam ’ajde... vadi ovo, i ne baljegaj ...

Pujo.
Neću. Prazna korpa, kopaj to... Ma zajebavam se.

Pujo.
E, kad se smilova... Rade( Puriša. uzme štap, po zemlji crta mapu,mrmlja)...dakle, s ove Austrijanci sa one mi...

Mišula.
A?

Pujo.
I onda, kad se uzmu u obzir vidljivost, i vetar sa daljinom od ...

Mišula.
(Misli da mu se obraća.)Šta bre?, kaži!! ne čujem...

Pujo.
Kažem: Ako je Austrijska artiljerija gađala pod Azimutom od ...

Mišula.
Ti znaš šta je Azimut!!, Ti!! Pa, ’prstom se potpisuješ’.


Pujo.
Azimut je : matematički koncept definisan kao ugao, obično meren u stepenima (°), između referentne ravni i tačke. Praktična primena u navigaciji, astronomiji, geologiji, artiljeriji, itd. Reč je arapskog porekla (ar. السمت as-sumut - put) i znači put ili pravac. Hvala!! Ja sam postolje bacača u ratu nosio, ovom, onomad... 82- dvojku, pa sam se malo opismenio, prisluškivo...

Mišula.
Pa da!! kad nisu imali veće magare, da se u blatu ne zaglavi, te tebe natovarili.

Pujo.
Biiiilo magare, bilo... Imalo i čin... Al ga pojedosmo. Ravnica, glad, led. Znaš kako je ...

Mišula.
E jebeš mi mater ako sad ne odem odavde!! Sad!!(Baca piuk, unezveren, besan, ljut.)

Pujo.
Kud? Samo ti tu kopaj, mirno... Odoh da pišam.

Mišula.
Gledaj da se vratiš!!

Pujo.
Imaš moju reč.

Mišula.
To mene našlo da zajebava!!, I ja sam ti te ’sreće’ da piukom prevrnem rep od mine, pala iz blata pred mene. Mogo sam bogalj da ostanem. Njemu konju smešno... Ko god stigne zajebava me.. Ko god stigne, žena; deca, država... i ovaj brav mi se još navrzo... ako, ako, i treba kad sam budala... ( Puriša...ponovo kreće na svoje desno... ali ne tako daleko, poboden ašov, mokri. )Radiš li ko što rekoh?

Pujo.
’Po pravilu službe’.

Mišula.
Da ponovimo... Zašto se na ašov, kada i gde mokri?!

Pujo.
Da ne spadne s držalje...

Mišula.
Kada to radimo?

Pujo.
Kada je vode malo, ili je nema, ili je daleko...

Mišula.
A kada to ne radimo?

Pujo.
Kada je kvasno ili vlažno. Kad je držalja zabrekla...

Mišula.
A uvežbavamo da ne zaboravimo!! kad!

Pujo.
Svakad!!

Mišula.
Vrlo dobro! Na mestu voljno!!

Pujo.
Razumem Potpukovniče!!

Mišula.
Nism ti ja nikakv Potpukovnik!

Pujo.
Nisam ti ni ja nikakav redov. Hehe....

Mišula.
Samo se ti kesperi... Ali... Pravilo je pravilo.(Nabraja redom.) Pre petnes’ godina čovek, Vlastimir Marić, zvali ga Krndžo, pio mnogo...

Pujo.
Znam bre...

Mišula.
... Opkraj’o ’sic’ oko bunara, za đeram... Leto bilo, rasušen ašov; propo, i provalio ovog dole nesrećnika kroz plućno krilo, do kuka. Umir’o dan ipo... Da se zna. Ja sam pio pivo, sedeo sa strane...

Pujo.
I gledao.

Mišula.
Jesam. I, iz bunara ga vadio. Vuci ovo.

Pujo.
Eeee sad si fer, ne prepunjaš... Nego, znaš li šta ja mislim... U pravu si ti, nije nama ovde ni loše. Vidiš da se jadi neki valjaju, a mi - Ovde... Ko da nas i nema. Spavamo u onoj čatrlji, ima hrane, ima rakije, nigde ne žurimo...

Mišula.
Perpetuum labile

Корисников грб
toki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 518
Придружен: 18 Дец 2008, 17:56
Место: Onomad

Порукаод toki » 23 Сеп 2009, 17:25

Ma daaaa... K’o na letovanju.

Pujo.
Šta bi ti?

Mišula.
Ja? E, moj... u ovo vreme sam ti ja pola Jadrana pretutnjvao.

Pujo.
Kop’o bunare?

Mišula.
Šta ti strvinaru znaš. Dupe nisi iz ove ukletije mrdno. ’Kopo bunare’. ’Duhovito’... Putovao sam, uživao...

Pujo.
Brale moj... vidim, sve ti se završava na - ’o’. Što ne dodaš, i najebo!!

Mišula.
To... kasnije.

Pujo.
A, čisto ’reko da ne zaboravimo... Ja sam ti to - odma. Pa mi lakše. Naviklo se, od malena. Sad bi mene nešto normalno na mestu dotuklo, majke mi. Ne bih ti se ja tu snašao...Ja!! Nikako!!... Prop’o bi’ odma’!!.

Mišula.
A možda i bude bolje, nekad? ... samo pitam...

Pujo.
Kad to? Sad, pored ovih? Teško rode moj, teško... U živom smo blatu.

Mišula.
Znam. A i ko nas jebe. Tako je, vuci.

Pujo.
Opet ga pretovaraš!

Mišula.
Seo sam i ja!

Pujo.
A?

Mišula.
I ja sam seo!

Pujo.
Seo!! Svaka čast. E vala jednom ću te tako slatko ispustiti u taj šut, da ćeš za života da me pamtiš.

Mišula.
Lak sam ti ja ko pero... Nećeš Pujo moj, dobar si ti, duševan. Ne bi ja s tobom radio da si Akrep. Jok.

Pujo.
(Izvlači ga.)Izlazi!! malo ti pola tovarene korpe, još se šlepaš...

Mišula.
Da danem ... (Sedne na neku dasku, uz njega i Pujo, čisti blato gleda.) Vidi ove cokulčine, po pet kila u svakoj. Jajca otegnu’.

Pujo.
Stalno ti to bre govorim... dokle više kukaš!! Štrkljav si ti za toliku obuću!! Ko Skakavac si ... Razumeš li ti šta ti se kaže?! uzmi čoveče kondure bre; gumenjake, dobre i za vodu, lako se čiste... lepe... Neeeee oćeš ti ove ’Skamije’ ko ja... Nemo’š ti to da povučeš, razglavićeš se, u blatu.

Mišula.
Kad se do sad nisam razglavio... Neću ni od sad.

(Pauza)

Pujo.
Tebi se vidi kad hodaš.

Mišula.
Ko?

Pujo.
Vidi ti se.Samo da znaš...

Mišula.Šta bre?!

Pujo.
Pocupkuješ brate!!, otišli ti žglavci, stalno ’klocaš’, ko da noge iz jendeka vadiš.

Mišula.
(Poodavno već peosetljiv na te teme, a i napet poradi (Predratnih) okolnosti:)Je li, glavonja, oćeš li ti prestati mene da ’curikaš’ bre više?! A?:’Mator si’... ’Izlapljlo’... ’Bangav’... ’Kilav’.... Jesam li i ’Šugav’??

Pujo.
Valjda nisi...

Mišula.
Mene za vas, ’mlade vepriće’ samo jedno teši, tako nadrkane i bezdušne !!... I ti ćeš u moje godine doći... Sad si bre opupavio!, sad!! Ima da ti se škembe do čarapa podjaše, a pupak ’voliki, ko kuhinjski sat da bude. Kakav bunar, ti bunare?, ti ćeš samo seoske jendeke da čistiš, i još kad oglavatiš, moraćeš onu krpu crvenu za uvo da vezuješ!! ko zaprežno vozilo, e znaš!! da te nešto noću ne ubije.I da se nosiš više!! ko je kolko propo! Koji si mi ti pa moj da mi to nabrajaš, i guliš svaki Božiji dan! a!!


Pujo.
Aman... ja ti dobro mislim...

Mišula.
Zajebi!! Čuvaj ti sebe. Ja sam troje dece odškolov’o, skućio se... Sad mogu i da lipsujem... Gledaj ti ko će tebe da pazi u mojim godinama!! Gde ti je žena?! A? Jašeš one ibarske guzičarke, raskokane; svake se noći spuštaš na magistralu, ti i Mio Tomin, Bonsekom sečete znake, i prodajete seljacima za Šolung. I kecate one ’Kamionuše’... U lepom si društvu... Neću ja da da pričam, znaš... a nemam ni kom’ jebeš ga...

Pujo.
Jebi ga, nismo mogli svi na Jadran... Nađi mi ti bolju.

Mišula.
Nema bolje? Jel nema!! a koju ti to... sa ’osmoljetkom’ oćeš!!a!! Gde su?

Pujo.
Gde su? Eno ih po splavovima i rupama celoga nam ’Glavna grada’, a ove, resto po istim, samo lokalnim. Neće one ni lonac, ni motiku, ni veš, ni avliju. U njivu!? Koga i čime da nateram? Puškom? A?! Lako je tebi kad si sve imo... sad da meni popuješ, i zvocaš!

Mišula.Sve je nama bilo lepo. Sve. Samo vi najebaste! E, ajde ćuti more, bolje da jedemo... Ajde...

Pujo.
Vi ste ovo i zasrali! Viii more!! ’Biraj i budi biran’... Siti ste se probrali, sve ’bolji od boljega’... Glavu iz gliba ne dižem od rođenja, i ti imaš šta da mi kažeš? A? što tad izabraste, i pustiste da nas vako jašu i jebu! Sad zort!

Mišula.
Mnogo ti znaš... Idi ti pa ih sad ’obaljuj’ s vlasti.

Pujo.
Kad dođe vreme, i oću!!

Mišula. Će dođe, jednom... ima ga bude... Samo džabe, ako misliš na to što ja mislim, kad se vi iz prvih redova proredite, i najebete, e onda će ovi iza vas busije da zauzmu. Da se nameste... Ja sam se tih, iz oba reda za života nagledo, znaš... Pamti šta ti rekoh.

Pujo.
Ja to tako vidim i kvit. A ti pametuj kome i ’de oćeš!! Ej bre!! oću da jedem na miru, da mi ne priseda!! jel može! može?!!

Mišula.
Što se mene tiče- može.



ent. kuća dan

enterijer kuća u kojoj obitavaju. lonac. sipaju hranu, jedu, razgovaraju...

Mišula.
(Još besan.) Daj tu rančinu. (Puriša dodaje...(Mišula prasne.) U mater joj milu jebem, jaj joj kažem somun kućni!!, ona - kupovni. Pa da... lakše joj, ko će da mesi ... Što sam ja ono brašno vuk’o ko mul’a... da ima, ako nemadne nigde... Jok!! ona troši. Sve to motkom treba ...

Pujo.
Izvini... Jel to... ta tvoja, ’kućevnica’.

Mišula.
Ne balavi ti mnogo... gledaj svoja posla. Kome si ti bio na hrani? Majci, dok je živa bila...

Pujo.
( Pogleda ga.Pauza.)
Ne bi’ ja o tom.( Menja temu.) Je li?...

Mišula.
A?

Pujo.
Što si ti ono robio?

Mišula.
Za’ebo se.

Pujo.A.

Mišula.
Dođem iz vojske, oženim se... Radio... Pošta. Gradska.

Pujo.
Ko poštar?

Mišula.
Ma jok, sortiro... Paketi, pisma, ovo, ono...

Pujo.
Pa dobro...

Mišula.
Dojadilo.

Pujo.I?

Mišula.(Sipa rakiju obojci.)Vidim neki oglas, traži se čuvar, vojska obavezna, i tako, neki kurs kao... završio HTZ; položio ’Prvu pomoć’, i, u čuvare... Aj živi bili...

Pujo.
Aj!!(Ispiju.) Milina.

Mišula.
Milina. Posle se malo ’uskurobeco’... I to ti je.

Pujo.
Aps?

Mišula.
Aps.

Pujo.
A što?

Mišula.
Jebeš ga, para nikad dosta, jurilo kurveštije, a i pio... ’Teso’ sam ti ja pola Administracije tamo... A i one; fine, moraš gospodski... parfem, taksi, cveće... Kupi onoj ovo: ovoj ono... Pa na more...

Pujo.
To li je taj ’Jadran’!?

Mišula.
To, to... Nije džabe bio. Imali mi i odmaralište. Makarska... Para nikad dosta.

Pujo.
A kako u aps stiže?

Mišula.
Lako. Krali neka dvojca žicu, bakarnu, ’trojku’...

Pujo.Kako?

Mišula.
Lepo brate, u pauzi, svi na ručak, oni u pogon, žica skupa ko zlato... Omotaju oko sebe, obuku se lepo, iznesu... Svi mirni, ja ih ne zaustavljam, a nema ko drugi... i to ti je.

Pujo.
Fino...

Mišula.
Jeste. Dok se jedna od budaletina nije premotala. U tri sata, red na kapiji, on kolabira, navio pedeset metara, a udarila vrućina, žica se širi ... padne, odvezu ga u Dispanzer... Na njemu više žice, nego na Đerdapu. Posle, milicija, proces... Kilometre su izvukli, padnem ti tako i ja... Svi su bre iz tih preduzeća vucarali šta su stigli!!... repromaterijal, opremu, alate, ma i mašine... A ja ko suklata, ode za koji kilometar žice.

Pujo.
Kolko si dobio?

Mišula.
Dve godine.

Pujo.
Nemoj da pričaš ...

Mišula.
Tad su nas ’sitne’, ’klepali za primer’, ’korupcija krađa’ i to ... Da se narod malo poraduje... A ovi gore!!, ovi! evo ih i sad, živi i zdravi... milijarde su drpali, pare ko u suvu zemlju oticale, svi sve znali...

Pujo.
(Poražen)Jebem ti... Ja mislio ti neki robijaš, kad ’cajper’. Ti zbog žice u žicu. Ali... čekaj...

Mišula.
Ma Nema ’ali’... Gde da se zaposliš? Ko da te uzme? imaš druže moj ’Karakteristiku’. E, a deca rastu... I ja prvo prvatno; tamo - vamo, grbači, i sretnem Kostića, majstora, Bunardžiju.

Pujo.
Gde?

Mišula.
U kafani. Kaže, ajde ti sa mnom, siguran je poso, a nikoga nemam, neće to ljudi da rade. Opasno... Teško? - pitam, Jes’ teško, al’ i plaćeno dobro... I tako sam ti ja tu... od tad...

Pujo.
Nije ti lako, nije. Nikad mi ne reče... a šta si ti po struci?

Mišula.
Kafedžija.

(Pauza)

Pujo.
Lažeš me?!

Mišula.
Jok. Završio školu, i praksu i sve...

Pujo.
Pa što si u Poštu iš’o?

Mišula.
Na zamenu.

Pujo.
Hejeeeeeheee... Menjo trudnicu!!...

Mišula.
Mislim da je bila žensko.


Pujo.
To si mog’o i da mi prećutiš,

Mišula.
Mog’o sam.

Pujo.
A... U kafani, nisi radio?

Mišula.
Sa Otpusnim listom iz Zatvorske Uprave?!!, sva bi mi se klijentela na njedra bacila... Samo ja da ih uslužim. A poreznici, poreznici bi mi i na reč verovali.

Pujo.
Ja sam, jebeš ga, mislio da ti ovo ’vako - oduvek.

Mišula.
E pa vidiš, nije. Skupio sam ja i neke pare, ovo radeći, al’ pojede banka sve... Ne ostade ništa.

Pujo.
A kolko je bilo, ’vako...

Mišula.
Jedanes ’iljada maraka...

Pujo.
Jedanes’!Au brate!

Mišula.
To tad nije bilo ništa, ’iljada i jače je plata bila. Nego sam mislio da otvorim neko čatrljče, pet stolova, al’ da je moje. Ne mogu ovo više. Bole i ruke i noge... Snage nemam, a i strah me... Malo je dočekalo nas penziju od ova leba. Pobriši to...

Pujo.
(Sprema, i briše mrve...)A kafa?

Mišula.
Ma jok!!pogleda u sat, 16h.55 Ajmo.. skoro i smrkava...

4.

exterijer. pored radilišta. dan.

Mišula.
De su one lampe na gas, da ne tražimo posle... Daj i kacigu...

Pujo.
Evo idem!

Mišula.
Ajde

Pujo.
Idem bre...

Mišula.
Što si ti toliko spor?

Pujo.
Nisam ja spor, nego si ti bre...

Mišula.
Šta sam?

Pujo.
Živčan brate mili. Jeo sam. Oćeš sad da ti i kolo odigram...

Mišula.
Samo ti preživaj.Ko je sad na redu?

Pujo.
Aj’ ja ću.

Mišula.
Opet?Držder lampu.

Pujo.
Daj.

Gledaju odozgo, Puriša se nagnuo...

Mišula.
Vidiš li?

Pujo.
Ma ne mora još.


Mišula.
A?

Pujo.
Ne mora lampa sigurno.(Priđe bliže)

Mišula.
Polako, da se ne otpučiš dole.

Pujo.
Ne boj se...je li?

Mišula.
A?

Pujo.
Što posoli onaj pasulj ko nezdrav?

Mišula.
Sad ti slano, kad si šerpu omazo

Pujo.
... Stariji si, ne valja ti to..

Mišula.
Opet ti meni valja!! ne valja! Jede mi se!! jebe mi se! Moja stvar...

Pujo.
Tooo!! čiča!....

Mišula.
Kako je dole? Tvrdo?

Pujo.
Ko u Rambujeu, ’ladno. Kamen. I, šetaš u krug.Vido si kako su lepi.

Mišula.
Kenjaj ti... samo to na dobro neće ići.

Pujo.
Ma jebe mi se more, neka se natežu, ako pukne - puklo je.

Mišula.Ne valja, znaju nam ćud.

Pujo.
Ne mrsi čiča... Deca ti po belu svetu, žena u kući, mala nije... Šta još oćeš?!je li?,... da te pitam?

Mišula.
A?

Pujo.
Oćel ovde stvarno rata biti?

Mišula.
Ma joook, kod nas?, kakvi.... Ovde rata ne bude, samo kad ne nude...

Pujo.
Šta bre oće od nas, i ovi njini i ovi naši? a?!.

Mišula.
Moraš nekog drugog da pitaš. Ja sam ti što bi naš narod rekao ’nekompetentan’.

Pujo.
Jedva čekam d’uđu.

Mišula.
Pa onako ’Naški’... ’Gostoljubivo’... I ja... Samo neće to da dočekamo...

Pujo.
Vidiš li ti Piuk?

Mišula.
Aha, samo neš ti iz te rupe ni izaći, pa ne sedi tamo pijani Poćorek, jebo te otac, ima da nas dave dok se sami ne prožderemo.

Pujo.
A malo nam fali!!

Mišula.
Malo! Prvo mi s njima da se obračunamo, aposle, neđuse... kako je i red. Da se zna.

Pujo.
Ma mora li?

Mišula.
Sila.

Pujo.
Sila?

Mišula.
Jes, jebi je.

Pujo.
Znači i ne mora...

Mišula.
Kako naši mudri vođi procene... Tako će nam biti.

Pujo.
Ma ništa od toga...

Mišula.
Misliš?

Pujo.
Ma more jok, zavrću jedni drgima jajca...

Mišula.
Kom to mi jaja sučemo, leba ti...

Pujo.
Oni nama Rusi njima.

Mišula.
Aaaa.. To.

Pujo.
Šta si mislio, da ’onaj gore’ sam radi šta oće.

Mišula.
Još kad bi znao šta stvarno neće...

Pujo.
Pusti ti to... ’Voli ga narod’...

Mišula.
Aha... Voli voli, mnooogo. Silazi!

Pujo.
Njemu bi sad, koliko ga narod voli; jedno ’čukanje’ sa stranci, (Milisav, Spušta ponovo Purišu) ko kec na jedanes’ došo...

Mišula.
Čukajder ti taj kamen, zanoćismo... Pali tu lampu dole. (Sedne. Zapali cigaretu, ..čuje se samo udar pijuka, vetar... Sumrak se polako spušta na selo.)

Pujo.
Imaš li šta slatko?

Mišula.
A!?

Pujo.
Imaš li šta slatko? reko...

Mišula.
Izvini nisam zamesila... Jes’ ti normalan, šta slatko? Ako jabuka nabereš... ti jedi.. (pogleda u sat 20h14’)

Pujo.
Jabuka!! sad?

Mišula.
E pa?

Pujo.
Što bi slatko sjeb’o teglu Dinje...

Mišula.
E...

Pujo.
Ih!

Mišula.
Voliš?

Pujo.
Volim...

Mišula.
Da jedeš?

Pujo.
Volim...

Mišula.
Da radiš?

Pujo.
Manje, stužilo mi se.

Mišula.
Da spavaš?

Pujo.
Volim...

Mišula.
Da karaš?

Pujo.
Volim...

Mišula.
Pa ti si srećan čovek.


Pujo.
Meni je i to malo, mnogo brate!! Kola - nemam, stan - nemam, kuća, samo što ne padne, para - nemam... U čem ja da uživam? Jelu, iću, piću... Šta ću?...

Mišula.
Cenim, nema šta...E!! noć je, ajde radi (Ustaje, potmuli šum)...Čuješ li ti šta?

Pujo.
Ja? Jok.

Mišula.
Stani.(Stoje.Osluškuju... ) Sad?

Pujo.
(Sluša.)Jok.

Mišula.(Gleda.)
Vedro brate.

Pujo.
Što?

Mišula.
Grmi o’zdo.

Pujo.
Nek grmi, vuci ovu korpu...

Mišula.
( Milisav okreće, ruke, kanap, kolo, čekrk. Grune nešto! Milisav pusti čekrk, korpa se vrati na dole...padne pored Puriše.koji prebledi, gleda pred sebe, kao da ne veruje..prene se!!)

Pujo.
Ej bre!! Čiča!! Ubi me. Šta radiš ti to?!

Mišula.
Ćuti!

Pujo.
Šta ’ćuti’ umalo me neumlati!!... Alo!

Mišula.
A?

Pujo.
Šta to bi?! Ubi me zamalo!!

Mišula.
Ne znam, jebeš ga.

Pujo.
Vuci...

Mišula.
Jebo korpu!!, pusti, ajd ti vamo... Pure...

Pujo.
A?

Mišula.
Aj ti ’vamo...

Pujo.
Čujem... eve...(Milisav, Izvlači ga iz bunara.)Šta ti je?
Mišula.
Ode sve u Pičku materinu...

Pujo.
Šta bre...

Mišula.
Ode... Jesi čuo?

Pujo.
(Pauza, oslušne.)Ono... Ma miniraju ljudi majdan!!, rade, šta ti je...

Mišula.
Nisu ovo mine, nisu.

Pujo.Iza ti je Majdan, ne vidi se... Šta je stobom majstore? E...

Mišula.
A?

Pujo.
Rade ljudi.

Mišula.
Noću? nije ovo Majdan, dalje je...

Pujo.
Nije. Ajd neka i nije. Ma neko dinamitom, ’nako, drpa... Kradu bre... Pa neće u po bela dana, ma nek razvlače ko i’ jebe... Ajd da popijemo.
Perpetuum labile

Корисников грб
toki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 518
Придружен: 18 Дец 2008, 17:56
Место: Onomad

Порукаод toki » 23 Сеп 2009, 17:26

Mišula.
Ajde.( Zuri ispred sebe i dalje, kao kontuzovan, osluškuje.)

Pujo.
Oćeš onu tvoju ili ovu moju?

Mišula.
Daj, šta oćeš.

Pujo.
Šta oću?

Mišula.
Šta god hoćeš.

(Pujo vadi flašu, piju, gledaju u Majdan)

Mišula.
Tutnji o’zdo.

Pujo.
Jok bre, odjekuje... Na brdu smo, jebi ga čuje se sve.

Mišula.
(Gleda ka nebu) A ovo...

Pujo.
Evo...( I on pogleda na gore.) Nešto se čuje... al’...ne vidim ti ja brate ništa.

Mišula.
Počelo je.

Pujo.
Majstore, polako...

Mišula.
Počelo.

Pujo.
Pa da ga jebem!!, šta ja sad da radim!? počelo- počelo a u kurac, aj živeli!

Mišula.
Aj.(opet piju. Sede ćute, piju, ćute)

Pujo.
(Već prilično pripit, kuraži se.) Što? ’prvi mi je rat’?!, ’da se ne štucnem’, možda?... . Šta čekaše ovoliko... mislim se, ’kasne’. Već sam se bio zabrino... Spava li nam mudro rukovodstvo.... Opet mobilizacija, opet rov, opet blato. E, a sad ću mamu milu da im jebem, ’ajd sa ovim našima, srasmo i oni, i mi; al’ nekako tu smo, što se kaže – ’naši smo’... (Milisav drži tranzistor, na uvu, pokušava išta da čuje, vrti točak..) Al ove!!,Ne učim ti se ja na Vest Pointu, jok. Pa nema me u lektiri... Nema rešenja za Srbina... Nema ti tog trenažera kada ti ga Purke stera!! ( Pauza, gleda..) Šta je bre ono?


Mišula.
Ćuti malo!!, slušam... a da bar reč čujem ...koje?

Pujo.
Pikavac!!

Mišula.
A?

Pujo.
Vidi, i! al ’šišnu’, šta je bre ovo?... (blesak u daljini, buka, ktatko) U!! lebac ti, ... vide li?...

Mišula.
To je tooooo...

Pujo.
To.

Mišula.
Dogovorili se ludaci.

Pujo.
E... jebi ga.

( protivavionska se vidi u daljini.dokument.)

Mišula.
Vidiš li sad?

Pujo.
Ja skoro... Pravo da ti kažem...

Mišula.
’Ne veruješ’.

Pujo.
Jok.Sve majstore moj, dok se onako palamudilo... Te mi ovo, vi ono... Ali oni rat omirisli nisu, u glibu skapavali ni ginuli, nisu, al da su navikli da nas jebu- jesu.

Mišula.
Vidiš, kad se konkretizuju razgovori...

Pujo.
Kome ovo treba, crni Milisave?

Mišula.
Nekom je trebalo rode.


Pujo.
Nama nije.

Mišula.
Meni? tebi?- jok.

Pujo.
Možda je i neka greška?

Mišula.
Greška je, sigurno.

Pujo.
Odo ja...

Mišula.
De ćeš!?

Pujo.
Dole, do Bagrema, znaš ti mene... ko golub...

Mišula.
Ajde.

Pujo.
Da instaliram jednu nagaznu za slučaj opsade( silazi)

Mišula.
Gledaj da i mi ne ’izginemo’

Pujo.
Nema greške, ima da je obeležim... samo ti ima da znaš...

Mišula.
otrči do kuće, kopa po rancu, vadi tranzistor, pokušava da stavi nove baterije... tranzistor krklja... U kuću ulazi i Puriša... sedne na klupu, radio krčeći javlja...
Od srede 24. marta 1999. u 20 časova naša zemlja je u ratu. Avioni NATO-a izveli su prvi napad na SR Jugoslaviju ... petnaestak minuta pre 20 časova u blizini Prištine čuo se niz jakih detonacija u razmaku od oko 30 sekundi koje su dolazile iz pravca istočno od ovog grada. Nakon eksplozija nestalo je struje. Grad je bio potpuno pust, a na ulicama se čula sporadična pucnjava iz automatskog naoružanja. Dopisnik "Bete" javio je da se iz pojedinih delova Prištine vidi delovanje protivavionske artiljerije u okolini aerodroma Slatina. Nakon eksplozija gradom su odjeknule sirene, a kroz centar grada prošla su kola hitne pomoći, koja su otišla u pravcu prištinske bolnice. Policija patrolira Prištinom. Napad na Prištinu je očigledno bio očekivan. Već oko 18.50 časova sirene u Prištini oglasile su se tri puta u kratkim vremenskim razmacima. Srpski izvori u Prištini bliski vlasti kazali su da je reč o još jednoj vežbi.

Pujo.
E...

Mišula.
A?

Pujo.
Ajmo...

Mišula.
Gde?

Pujo.
Da izađemo, iz kuće.

Mišula.
Što?

Pujo.
Kako ‘što’ čoveče? ako udari u ovo, samo će nam uši ostati.
Mišula.
Kud da odemo?

Pujo.
Otkud znam, izlazi...
izlaze...

ext. ispred kuće..

Pujo.
Da se sklonimo mi?A?

Mišula.
U bunar?

Pujo.
Da odemo do Rudnika, eno dole vide se šine... naići ćemo nema mu trista metara..

Mišula.
Rudnik?

Pujo.
Rudnik brate, što ne?

Mišula.
Pa tu tries godina niko živ ušo nije, da se podavimo...

Pujo.
Vidiš li ti bunar?

Mišula.
Vidim.

Pujo.
Pa to ko silos izgleda.

Mišula.
Jel?

Pujo.
Ovi ‘ozgo možda pomisle da je neko mudo. pa nas pljesnu.

Mišula.
Pljesnu?

Pujo.
Pljesnu, ja. Preventivno.

Mišula.
Nisi ti džabe potoravo...

Pujo.
Znam glup sam... Nego bomba kad udari, znaš...ne pita za prosek....

Mišula.
Ne zajebavaj se!

Pujo.
Ajd’ ti reci...

Mišula.
(Ćuti.)

Pujo.
Vidiš li da je jutros vojska ovuda tumarala, ko zna gde su se krili i šta.

Mišula.
Gde? može ili Majdan, ili Rudnik. il- PVO.

Pujo.
Znači....

Mišula.
Znači?

Pujo.
Najebasmo.

Mišula.
Možda su i prolazili... ko zna...Samo ti tu lezi, pokrij se, i spavaj.

Pujo.
Spavam.Pusti taj radio.

Mišula.
Nema, do ujutru. Ako bude.De ti je rakija?

Pujo.
Na.

Mišula.
Aj živeli!

Pujo.
Lako je reći...

Mišula.
Ko će nas dvojcu usronja da juri u ovoj zabiti, gađaju bre nešto važno, kome mi trebamo.

Pujo.
(Prasne) Ne jure ‘bem te luda nas, nego gađaju njih, a mi sa sve njima odosmo u tri mile materine. Jel ti rakija mozak popila. Ne krijem se ja što sam važan, nego što sam se usro od straha!!

Mišula.
Malopre si.

Pujo.
Mišula!

Mišula.
Pa ti idi, de oćeš. Šta si mi se na glavu popeo.

(pauza)

Pujo.
E!?, da krenemo, noć je, dole, popreko, pa putem..

Mišula.
Taman.

Pujo.
Što?

Mišula.
Pa garant će nas neko skratiti za glavu?



Pujo.
Što bre? Naši smo. Ko će nas dva fizikalca da išta pita. Vidiš na šta bre ličimo.Nisam ti ja bre američka foka...

Mišula.
Ti si bre bandoglava stoka!! rat je jebo te otac!! Patrole, kontrole... Pitaš li se šta je našima u glavi? Ko si? Šta radiš, jesi li ubačen? Na zadatku... Plaše se ljudi, pucaće pre no i zineš!!

Pujo.
Ma neće znam ja... Bio sam ja... e...

Mišula.
Znaš ti moj kurac ovaj matori! dok si muzo magarca!? a spavo u svinjcu? I drko postolje.Ti si sad, vojničina, ‘najpametniji’... Ako si popio nisi poludeo, ćuti tu ili spavaj, ili loči... I da mrdno nisi. ( Pauza) A i idi de oćeš, ti si čovek jak na piuk, pa se objašnjavaj s kim stigneš. Jebo te ko te pustio i taj osmi da završiš...
Pauza ćute, samo klokoće rakija.
Pujo.
Što se bre ti ljutiš na mene?

Mišula.
Što? Što!! Što sam te izvuko iz kafane, poluživa, što nisi imo šta da jedeš, što nisi mogao rođenu majku da sahraniš, što sam te iz dugova iskopo, što si zanat naučio: kad razmisliš, možda ja i imam pravo da kažem koju reč...

Pujo.
Ne sporim majstore ja to, nego...

Mišula.
Nego?

Pujo.
Što tako?

Mišula.
Što si naivna budalesina, i što u ovu svetu kurjaka, tebi gvožđa ne ginu. I što mi te je žao.

Pujo.
Dobar, jak, glup.

Mišula.
Tako je.

Pujo.
Majstore moj, pa ja sam idealan... Laka ti noć

Mišula.
I tebi, muko.

ent. kuća.jutro

Jutro... jako rano... ptice... Sunce izlazi... na šporetu lonac, vri... podbuli, mamurni, po malo i izbezumljeni, ali! trezni sede u kući, sa radija ide saopštenje... Milisav zakuvava kafu...
radio u kredencu off.Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije u napadima avijacije i krstarećih raketa NATO-a na Jugoslaviju tokom prve noći poginulo je 10 i ranjeno 38, dok se jedan vojnik vodi kao nestao. Jugoslovenski savezni ministar izjavio je za CNN da je najmanje deset civila poginulo. "U više masovnih udara borbenih aviona NATO - SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Nemačke i Španije i krstarećih raketa, u agresiji na SR Jugoslaviju tokom noći 24 - 25 marta 1999. godine, dejstvovano je po jedinicama, sastavima i vojnim objektima na celokupnom prostoru naše zemlje", navodi se u saopštenju Generalštaba i precizira se da je gađano više od 50 vojnih objekata, uključujući i industrijske objekte namenske proizvodnje: fabriku "UTVA" u Pančevu, Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović" i preduzeće "Milan Blagojević" u Lučanima. Snage NATO-a napale su vojne ciljeve u Crnoj Gori - aerodrom Golubovci kod Podgorice, vojni objekat kod Danilovgrada i uređaje na poluostrvu Luštica.
Milisav isključi radio. Puriša se umiva na metalnoj česmi, sa sandučetom, prilazi kredencu, vadi rakiju, balon..

Pujo.
‘Ratne rezerve’, što se kaže...

Mišula.
Kad si to dovuk’o?

Pujo.
Kad smo ovo sa gazdom obilazili iiii, nigde ja na teren bez goriva ne idem, nigde...

Mišula.
Kakva je?

Pujo.
U mene sumnaš?

Mišula.
Nemamo šećera.

Pujo.
Ako ti je to najgore, onda ga Milisave – jebi. Neće biti leba, struje, vode... Navikavaj se...

Mišula.
Ma proći će ovo...

Pujo.
Sve moj ti – prođe. Samo jebeno je što – traje.
Pauza, piju kafu.

Mišula.
Šta da radimo?

Pujo.
Ništa.

Mišula.Ništa?
Pujo.
Nemamo kud.

Mišula.
Ja bi da čujem šta mi je sa ženom.

Pujo.
Kako?

Mišula.
Ne znam.

Pujo.
I taj radio, nemoj to slušati, živce će ti po’esti... Ne vredi. Nije žena luda skloniće se nekud. Šta ti možeš?

Mišula.
Ništa. A deca?

Pujo.
Njima je dobro. Ovde nisu... Jebeš ga odoše na vreme.

Mišula.
A ja?

Pujo.
Šta bre ‘ti’?

Mišula.
Ne znaju Puriša deca, gde sam im ja!!

Pujo.
To jes. Moja jadna majka noći prespavala nije. Dok se ne javim kad ima odkud i gde... Ako mi je ićeg žao, nje je.

Mišula.
Bilo- prošlo.

Pujo.
Bilo Milisave jeste, prošlo nije. E, a sad kad već nikog ni nemam mogu ’de ’oću, da najebem, kako goooood ‘oću, sad o meni nema ko da brine, pa mi sebe nije vala ni žao. A ti... Vidi kako ćeš. Dve su stvari... Il na put, pa šta nam Bog da, il u rupu i radi... Da ne poblesavimo, treće – nema.(grune negde u relativnoj blizini, taman krenuvši da zapali, Puriša laktom prevrne šolju na sto, i na sebe.) U!!oca ti...

Mišula.
Pa majku mu, jedan se dan osereš, drugi padneš, treći zaliješ... tebi staratelj treba...

Pujo.
Daj krpu!

Mišula.
Dobro je da se ladnu...

Pujo.
Taman da zapalim, i vidi...

Mišula.
Jes grunulo!
Pujo.
Trže me, (brišući mušemu...)jesi spavo šta?

Mišula.
Jesam sat dva...

Pujo.
Ja ništa.( Vadi iz kredenca slaninu, seče hleb)

Mišula.
Šta ‘ništa’, rokto si, šuma jećala.

Pujo.
Zapa’ne mi resica, a i napio se.

Mišula.
Opet guliš slaninu?

Pujo.
Imaš ti šta bolje?
(Milisav mu daje znak da priđe, pa pokazuje kroz prozor...)

Mišula.
Dođi, vidiš, Mangulica!

Pujo.
Jel to divlje?

Mišula.
Ma jok, pobeglo.

Pujo.
A?

Mišula.
Idi ti o’zdo...

Pujo.
Nemoj sad sa se sa svinjčetom ganjamo, i ovako mi dobro nije... rat je otac ga jebo...

Mišula.
Ustaj...

Pujo.
Nemoj molim te...

Mišula.
Ajd! Ti je samo malo poplaši (Uzima ponjavu.) kad te vidi svinjče, kap će ga udaritiii, ajd...

ext.juto. dan.
Livada. Deo šume. Šuma. Svinjče sitno, odnekud, ‘riška’ po šumi, lov. Opkoljavanje, davanje znakova, približavanje, akcija, bekstvo Mangulice, jurnjava kroz šumu, povici...

Pujo.
Drž je drž...

Mišula.
Eve me!!

Pujo.
Daj otuda!!ej, eeeeej... de ćeš dole u jarak... Neka je neka..a!a!a!! (Skok, Ponjava, Milisav vešto i brzo ‘salabinja šilježe’... Pritegne ga telom u ponjavi, Puriša pristiže...)

Mišula.
Odider! drži ga, ode mi!!, i al je jako...

Pujo.
Eve!

Mišula.
Ajde!!
(U tom renutku, Puriša na svoju ‘nagaznu’ naleti opet, sam, prokliza i ošine leđima, sve se popreko kotrljajući niz brdo, a udarajući o vrzinu i granje, te se zaustavi pri dnu bagrenja iznova...)

Pujo.
Jebo te!! jebem ti i Mangulicu, pa da li?... Pa, koje sam ja sreće majko moja...

Mišula.
Što ga ne obeleži?( Već se smeje.)

Pujo.
Odno vetar košulju, jebo je... Puriša ustaje, Milisav se smeje.. E dođe mi da plačem... (ustaje i krene uzbrdo)

Mišula.
’De ćeš bre?! ode mi svinjče...

Pujo.
Vuci sam!!

Mišula.
Istrže se!

Pujo.
Pusti je u pizdu materinu, da vrat polomim zbog budale...

Mišula.
Mamuran si magarče!

Pujo.
Jok, ti si se ‘prosvetlio’...

Mišula.
Da ja ovo vučem sam !

Pujo.
Aj crko i ti i ona.
(Vrati se...Vuku svinjče, za noge, uzbrdo, sa sve ponjavom oko nje...)
kasnije, kuća...
Gomila kostiju i vangla pečenja ispred njih.

Pujo.
Kakav si ti bre kafedžija, koga lažeš... u sve se bre razumeš.

Mišula.
Život me tero, ajde da radimo.

Pujo.
Što?

Mišula.
A šta bi ti??

Pujo.
Perpetuum labile

Корисников грб
toki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 518
Придружен: 18 Дец 2008, 17:56
Место: Onomad

Порукаод toki » 23 Сеп 2009, 17:27

Da zapevamo bolan!

Mišula.
Ajde more...

Pujo.
Slušaj:( Peva) Oće čića da se ženi didulidudiii

Mišula.
Dosta! Dosta!

Pujo.
Šta je bre?

Mišula.
Nemoj da mi tuliš!

Pujo.
Malo, jebo ga ti...

Mišula.
Ginu ljudi, nemoj me jebavat.
Pujo.
jes.(Ućuti.)

ext. jama, nad jamom.
treći april 1999.

Mišula.
Ovo sve teže i teže... ko na sred Majdana da kopamo...

Pujo.
niko, moj ti; ovo vako i ne radi... bušilicu, pa udri...

Mišula.
Ne radi, al ovom’Trbonji’... skupo; dok ima gladnih ko mi... uvek će za sitniš da nađe nekog’!Aj izlazi!!

sede na dasci, pored jame, piju,pušeHuka aviona dan...(gleda na gore... Ka nebu) ...

Pujo.
Ja sam ti majstore moj naebo

Mišula.
Što’

Pujo.
Kako što? Kad nos u selo promolim... Od’o ja, mobilizacija...

Mišula.
Misliš?

Pujo.
Vole po spisku, a posle će ‘nako đuture... Ratno je stanje, zajebavanja nema...kolko će ovo da traje?...

Mišula.
Kolko god ‘oćeš... Puriša, pošašaveh... Ne znam ko mi je gde, ni od rodbine, ni od prijatelja, ni žene gde je, jel živa... Vidiš da su gađali i tamo.

Pujo.
Vidim. Ni ovu rakičinu više ne mogu. Daj da zapalim.

Mišula.
A? Čekaj, e ‘jebem ti krštenicu’!!

Pujo.
Šta je bre sad?

(pretura po džepovima)

Mišula.
Idem da nađem, ako sam ga zagazio, ništa od kresiva...

Pujo.
Ja ću!

Mišula.
Ne bre, ujs!! stani malo... Ja ću, nemoj, mogu.

Pujo.
Ma znam da možeš, no brži sam!! pripušilo mi se!!

Mišula.
Ja... Gustiraj, (ide polako ka jami,) spuštaj!(spusti se u korpi...)

Pujo.
Vidiš li ga?

Mišula.
Čekaj...

Pujo.
A?

Mišula.
Tražim...

Pujo.
Suljni tu, ... nogom... to!

Mišula.
De?


Pujo.
Tu,e...

Mišula.
Ma kamen!!Daj lampu, jebi ga ne vidim vako...

Pujo.
Odoh...

Mišula.
Ajd!Čekam...

Pujo.
Ode nedaleko gde je alat i ostale potrepštine... Otvara sanduk.)Lampa, lampa jebi je, ‘de je?, al je nabi ove žice i turpijetine, samo skuplja, konopca sto metara, vidi!! samo to skuplja... (Strašan prasak, zatim potmuli huk, zemlja se zatrese, Puriša se sa stavi sa sandukom, prevrne ga... Pričučne... Zatim ustane, gleda u pravcu Rudnika.) Svetu ti Neđelju kumim... (Jak huk forsaža aviona koji odlazi, pogleda za njim... A potom vidi lampu na zemlji, podigne..)Eve je, ( Proba je...(Milisavu...) Ču li ovo!? ... blizu, gde li sad šinuše. Rudnik sigurno... ( Ide ka jami. ) na!! je jeb’la te ona!!( Priđe bliže, pogleda, skele se pomerile, zlokobna tišina, prašina koja se polako podiže iz jame, odronila se strana bunara.)

Mišula
... Mišo.... Majstore... (Usmeri lampu ka dnu, u dnu se vide Mišuline noge, zatrpane, čizma i deo nogavice, Čekrk je spao, korpa i kanap leže pored njega...) Eve me!! eve!, čekaj, eve... (Juri nazad ka snduku, vadi konopac,) ‘Ajde majstore moj, jebi ga nije to ništa, malo odronilo, popravićemo!, ko ga jebe.. ajde, Mišula nemoj šegu samnom ćerati, Mišula brate, evo , na, ( baca kanap koji samo ošine o dno.) Vuci Mišula rode, vuci, vuci, vuciii...!! E... Mišula!!... Majstore moj...( ustaje, viče... ) Ljudi, ljudi, imali koga, ljudi... Pogibe čovek! Pogibe čovek, ljudiiiii!!... (Ništa, samo glas, sumrak, vetar, i glas koji odjekuje. Grobna tišina. Puriša klone na zemlju, zarida... )Eeee jebem te živote, da te jebem...
ext. kod jame. jutro.
Jutro; praskozorje. Na odaščanom rubu, s nogama u rupi, sedi Puriša. Noge mu vise nad ambisom. Ispred njega Čekrk, o Čekrku na vetru visi komad konopa, prekinutog. Puriša gleda u konop, pridigne se na dasku, uzima ga, lagano stavlja oko vrata... Stoji... Očajan, sam...bespomoćan... Ko da će svakog trena da skoči! Šta radim ja ovo? (Skida sa sebe kanap...) ; ( Sa sebe skida kombinezon prljav i ublaćen... )Idem bre gde ja oću i kud ja oću, dosta je bilo, (skida i baca cokule,) sam sam. Ne treba mi niko, nizašta, nikad ni trebo nije!! Jebo vas i mir! I rat i sve zaedno!! ( obuva se...vadi iz kutije, sanduka, ličnu kartu, novčanik...)Da živim ja!! ja oću! ja: Rajković Puriša, Selo Katrga, opštna Ljig.’svojeručno’, još živ!!... Još! Još živ... ( silazi niz put, peške, plače .. Ostaje alat, kuća, zemlja, čekrk... Sve za njim...u daljini obronci i siluete brda , huka aviona... )
Perpetuum labile