Boris Velkov - Golicanje

Уредници: koen, vuk

Blago Vestnik
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 6
Придружен: 27 Мај 2008, 23:30

Boris Velkov - Golicanje

Порукаод Blago Vestnik » 29 Мај 2008, 13:08

Boris Velkov




SCENARIO ZA CELOVEČERNJI IGRANI FILM
¨GOLICANJE¨
-radni naslov–
-prva verzija-





1 – EXT. DVORIŠTE CENTRALNOG ZATVORA U BEOGRADU – DAN
Jutro. Ulaz u zgradu zatvora obezbeđuju DVA POLICAJCA, dok se na parkingu desno nalazi 7 policijskih automobila marke ¨Pežo 307¨. Sa desne strane nailaze reportažna kola i zaustavljaju se na parkingu. Iz njih izlazi NOVINARKA (40 godina, u crnom haljini i sa crnim naočarima za sunce; do dna leđa joj se pruža ravna, u plavo farbana, kosa; sa elegantnom crnom tašnom prebačenom preko ramena) i pritrčava ulazu. Na ulazu u zgradu otvara tašnu i pokazuje plastificiranu kartu jednom od policajaca. U zaostatku od desetak metara, usporen teretom glomazne televizijske kamere koju nosi, za njom pritrčava KAMERMAN (40 godina, 100 kilograma, u teksas ¨tregerkama¨, prosede brade, i, takođe, sa crnim naočarima za sunce). Novinarka požuruje Kamermana, zatim zajedno utrčavaju u zgradu. Deset sekundi prizora sa početka scene. Takođe sa desne strane pritrčava MOMAK KOJI NOSI RASVETU (23 godine, u farmerkama i majici), sapliće se i pada na ulicu, ustaje, podiže reflektor sa zemlje i dotrčava do ulaza. Policajci sa ulaza ga zaustavljaju. Momak Koji Nosi Rasvetu pretura po zadnjim džepovima farmerki.




2 – ENT. SOBA ZA POSETE – DAN
SIGNAL PALJENJA TELEVIZIJSKE KAMERE. Mrak. Obris ŠALE (50 godina; glas hrapav, dubok, gotovo bezbojan) koji sedi za prostim zatvorskim stolom i, prekrštenih ruku, puši cigaretu. Žar na cigareti jače zasija, uz dugo i zabrinuto ispuštanje dima kroz Šalin oboren nos.

NOVINARKA (off, oko 30 godina, jedan od
onih ženskih glasova nalik muškim, ali
čist, savršena dikcija):
Gospodine Šala, da li možete da kažete
nešto za našu televiziju?

Šala se prene u stolici.

ŠALA:
Za vašu televiziju?
(zamisli se, potom sa nekom teskobom)
Nemojte...

NOVINARKA (zabrinuto):
Da li vam je dobro?

ŠALA (prekine je, odlučno):
Moj brat je radio tamo...
(pauza, odrično vrti glavom)
i jednog strašnog dana...
(podigne glavu ka plafonu, dugo udahnuvši)
je dobio otkaz.

Osvetljenje. Šala (mršav, ali energičan starac u zatvorskom odelu; izbrazdano lice; usta iskrivljena ulevo, čime se greškom stiče utisak da se uvek osmehuje, izbrijane glave) URLA OD SMEHA. Kamerman i Momak Koji Nosi Rasvetu se KIKOĆU (off).

NOVINARKA (prijatno):
Lepo je što sa nama delite vaše
zadovoljstvo zbog današnjeg događaja.
Pa, ipak, da li možete da nam odgovorite
na par pitanja?

Šala podiže namršteno lice i gleda ulevo.

ŠALA (uozbilji se):
Zato sam ovde.
(prsne u smeh)




3. ENT. BRANKOV STAN – DAN
Garsonjera. BRANKO NEDELJKOVIĆ(27 godina, plav, visine 186 cm, težak 80 kilograma) spava na kauču. Televizor je okrenut prema njemu. Budi ga SMEH SA TELEVIZORA(off). Branko trepće, uzima naočare sa okruglog stola između kauča i televizora. Na ekranu je nasmejani Šala.

NOVINARKA(off):
Gospodine Šala, da li ste razmišljali čime
ćete se baviti po izlasku iz zatvora?

ŠALA(off):
Ne mogu da kažem da nisam imao vremena za
razmišljanje.
(zaceni se od smeha)
Pobogu, dajte mi još deset godina i biću
bolji od Pekića!
(smeh)

Branko, sa naočarima na licu, zbunjeno gleda u ekran.

ŠALA(off):
Šalu na stranu – ha-ha-ha -, oduvek sam
voleo da gledam vesela lica. Ima li šta
plemenitije od te slatke vatre u stomaku
izazvane smehom?

Branko zakoluta očima zgrožen patetičnim rečima.

NOVINARKA(off):
Da li ste zato zapalili automobil Mladena
Milenkovića, ili ako hoćete - Bata Daneta?

Branko se osmehuje u čudu.

ŠALA(off):
Koliko puta treba da ponovim da nisam znao
da je on unutra? Mi smo tada, priređujući
uzajamna iznenađenja, izražavali naklonost
jedan drugom. Takvo je bilo vreme. On je
zapalio moje pare, a ja sam zapalio njegov
¨ferari¨.
(nekontrolisani smeh; ozbiljan)
To je naša lična stvar. Sada, nažalost,
moja lična stvar. Odužio sam se državi, i
želim da nastavim svoj život.

Branko potvrdno klima glavom sa izrazom neverice.

NOVINARKA(off, ironično):
Kako? Otvorićete kabare?

Šala raširenih očiju potvrdno klima glavom.

ŠALA(off, upirući prstom):
Tačno! Upravo tako! Ko vam je rekao?
(smeh)

NOVINARKA(off):
Novinarska intuicija. Pozvaćete nas da
dođemo na otvaranje?

ŠALA(off, uz široki osmeh):
To vam najtoplije preporučujem.

Branko odmahne glavom u stranu. Primeti zidni časovnik koji pokazuje devet časova. Brzo ustaje iz kreveta, na sebi ima samo bokserice, i odlazi desno, otvara vrata od kupatila i zakorači do lavaboa. Odvrće slavinu i umiva se. Uzima četkicu za zube iz čaše na pultu iznad lavaboa i ispred ogledala. Pere zube. ZVUK SA TELEVIZORA(off).

VODITELJKA U STUDIJU(off):
Zahvaljujemo našoj ekipi koja se sada
nalazi u Centralnom zatvoru. Za gledaoce
koji do sada nisu pratili ¨jutarnji
program¨, reč je o Goranu Šaljeviću,
javnosti poznatijem kao ¨Šala¨,
dugogodišnjem članu beogradskog podzemlja,
kome danas ističe zatvorska kazna,
izrečena 1994. godine u beogradskom
Okružnom sudu, čime je okončan slučaj
¨Dečak sa šibicama¨.

Branko odlazi do ormana blizu kauča, otvara ga i uzima potkošulju, crne čarape, tamnoplavu košulju, sivo odelo i plavo-belu kravatu. Seda na kauč i oblači se.

VODITELJKA U STUDIJU(off):
A sada ¨vesti iz sporta¨ i kolega
Milovanović. Jovane!

VODITELJ U STUDIJU(off):
Hvala, Branka. Posle jučerašnjeg debakla
od selekcije Hondurasa...

Branko uzima daljinski upravljač sa stola i isključuje
televizor. Uzima mobilni telefon ¨Samsung T-100¨, takođe sa
stola, i bira desetocifreni broj, još uvek se oblačeći.

BRANKO(u slušalicu, produbivši glas):
Dobro jutro, lepotice!
(nasmeje se glasno i od srca)
Valjda ne kasnim. Ti nisi na poslu? O,
bože! Grip u junu?
(pauza)
Tek uveče. U podne krećem u Novi Pazar,
najmanje šest sati sam u putu, dva sata
na ručku... Tek uveče.
(govori tiho uz lascivan osmeh)
Nemoj da ustaješ. Čekaj me tako!

Branko se SMEJE. Odlazi do ulaznih vrata. Saginje se i obuva cipele.

BRANKO(kroz smeh, odmahuje slobodnom rukom)
A, to je samo grip!

Pogleda zidni časovnik.

BRANKO(ozbiljan):
Moram da palim. Dobro. Ćao!

Branko prekida vezu, stavlja telefon u unutrašnji džep sakoa, odlazi do kauča i uzima poslovnu tašnu, prislonjenu na kauč, sa poda. Odlazi do ulaznih vrata i vadi ključ iz brave. Otvara vrata i izlazi.




4. EXT. ULICA VOJVODE MILENKA – DAN
Branko, poigravajući se svežnjem ključeva koje drži u ruci, brzim hodom izlazi iz zgrade. Dolazi do kola ¨Pežo 407¨, parkiranog na trotoaru desetak metara od zgrade. Otključava bravu i ulazi u kola. PALJENJE MOTORA. Automobil se udaljava ka Ruzveltovoj ulici.




5. ENT. BRANKOV AUTO – DAN
ŠPICA. Branko upravlja vozilom. Uključuje RADIO (Pink Floyd - ¨Money¨; Chris Isac - ¨Baby Did a Bad Bad Thing¨; Offspring ¨Pretty Fly¨; Placebo - ¨Bitter End¨; Azra - ¨Grad se beli¨). Pesme se smenjuju smenjivanjem signala radio-stanica, što je praćeno nepodnošljivim ŠUŠTANJEM, i deo svake od njih ne traje više od deset sekundi, izuzev poslednje, koja je integralna. Branko pevuši svaku pesmu i lupka prstima po volanu dok se kreće beogradskim ulicama. Negoduje kada se numera grubo prekine, ali je ponovo zadovoljan kada počne druga. Parkira automobil na parkingu u ulici Obilićev venac. Isključuje motor i radio. Izlazi iz kola.




6. EXT. KNEZ MIHAILOVA ULICA – DAN
Branko brzim hodom prolazi pored restorana ¨Ruski car¨ dolazeći iz ulice Obilićev venac. Javni časovnik na Trgu Republike pokazuje deset časova.




7. ENT. ZGRADA FIRME – DAN
Branko žurno ulazi u zgradu. Sa leve strane od ulaza je portirnica u kojoj sedi PORTIR(50 godina, u plavoj uniformu). Branko mahne rukom u prolazu i produži ka liftu. Poziva lift.




8. ENT. HODNIK FIRME – DAN
Dugačak hodnik sa mnogim vratima sa leve i desne strane. Prekoputa stepenica i lifta nalazi se recepcija. Za pultom sedi SEKRETARICA (40 godina, u otmenom kompletu). Pored lifta su dvokrilna tapacirana vrata na kojim je nalepljenim metalnim slovima napisano ¨SALA ZA SASTANKE¨ i ¨DIREKTOR¨ Na zidu iznad recepcije je natpis ¨HELL & SINKY BEOGRAD¨. Vrata lifta se otvaraju. Branko brzo izlazi i uputi Sekretarici ispitivački pogled. Sekretarica mu izrazom lica nagoveštava da je zabrljao.




9. ENT. SALA ZA SASTANKE – DAN
Prostorija sa visokim plafonom, velikih dimenzija. Skoro celu dužinu prostorije zauzima kancelarijski sto sa po sedam kožnih fotelja sa svake strane, i jednom sa čelne strane stola ispred širokog prozora kroz koji se vide naselja i znamenitosti zapadnog dela Beograda. Između čelne fotelje i stola stoji DIREKTOR (40 godina, kose zalizane unazad; u crnom poslovnom odelu, sa naočarima uokvirenim ramom visokog kvaliteta; gestikulira dok govori držeći šake stisnutim, a ruke pokreće iz lakta). Sa njegove leve strane su vrata sa dva natpisa (jedan ispod drugog): ¨Hell & Sinky Beograd¨, ¨direktor¨. Prva fotelja sa desne strane od ulaznih vrata, koja se nalaze nasuprot prozoru, prazna je. U fotelji pored nje je G-DIN ATANACKOVIĆ (70 godina, visok i mršav, sofisticiranog i ravnodušnog ispijenog lica, poslovno odeven). U ostalih dvanaest fotelja sede KOMERCIJALISTI, STATISTIČARI, PRODUCENTI (od 30 do 60 godina, svi poslovno obučeni, ispred nekih se nalaze uključeni lap-topovi u koje vlasnici povremeno zavire).

DIREKTOR(zvaničan ton, duboki glas):
Električni brijači proizvedeni u
klijentskoj kući ¨Klajton i Klajn¨!
Da ne dužimo gospodo: sponzorski ugovor
među našim klijentima je zaključen, napisan
je scenario za reklamu; sve to imamo – ali
šta još uvek nemamo?

Pauza. Ulazna vrata se otvaraju. Ulazi Branko.

BRANKO(Direktoru):
Izvinite što kasnim.

DIREKTOR(više usputno, pokazuje rukom):
Niste mnogo. Izvolite, gospodine
Nedeljkoviću.

Branko zatvara vrata i seda u slobodnu fotelju, stavlja tašnu na sto i otvara je. G-din Atanacković ga prezrivo odmerava.

DIREKTOR(isto kao na početku):
Nemamo glumca! Evo kako ga ja zamišljam:
brijač može da reklamira jedino muževan
čovek, domaćin, idol mladih. Neko ko je
oštar kao žilet, a u isto vreme mek kao
losion. Surov kao klanje, i nežan kao
srastanje. Borac, jer to je svakodnevna
borba; ali smiren, jer nam brijanje
pričinjava zadovoljstvo. Neko, čije bismo
zapovesti rado pratili, jer ceo život je
reklama. Neko ko je dostupan, jer je
snimanje zakazano za sutra. Dakle, gospodo,
ko?

Prisutni razmišljaju.

IZVESNI STATISTIČAR(40 godina, proćelav,
gojazan, alt, spoznajno):
Bata Živojinović!

Direktor bezizražajno odmahne rukom.

DIREKTOR(ne pogledavši Izvesnog
Statističara):
Malo mlađi.

IZVESNI KOMERCIJALISTA (30 godina) munjevito okreće lice Direktoru.

IZVESNI KOMERCIJALISTA(epohalno):
Lazar Ristovski!

DIREKTOR(kao ranije):
Na putu je.

Pauza.

DIREKTOR(seda u fotelju):
Niko?
(pogleda Branka, uz osmeh)
Gospodine Nedeljkoviću, možda vi imate
neki predlog, ako ste se obavestili o čemu
je reč?

Svi se, izuzev Direktora i Branka, gromoglasno SMEJU gledajući u Branka. Najglasniji je G-din Atanacković, iako je njegov smeh najmanje prostački. SMEH jenjava. Ponegde potmuli KAŠALJ.

BRANKO(zvanično):
Svakako. Da li vam je poznato ime Goran
Šaljević, koga zovu Šala?

Direktor i G-din Atanacković se začudno pogledaju.

DIREKTOR(pomalo zbunjeno):
Ne.

IZVESNI PRODUCENT (50 godina, gojazan) se okreće ka Direktoru.

IZVESNI PRODUCENT(hrapavim glasom):
Tako se zove izvesni kriminalac koji danas
izlazi iz Ce Za-a. Navodno je zapalio nekog
čoveka pre deset godina. Doslovno ga
sagoreo.

Direktor, radoznalo klima glavom.

BRANKO(nevešto se pravdajući):
Ja mislim da nam je takav čovek kao
poručen…

IZVESNI STATISTIČAR(odlučno):
Ne možemo pred klijente sa kriminalcem!

BRANKO:
Mogao bi da nam dočara to vreme…
izbrijanosti.

Direktor razmišlja za trenutak, potom brizne u neobuzdani SMEH. Svi se, izuzev Branka, SMEJU.

DIREKTOR(iskežen, ozaren):
Izbrijanosti!

Novi talas SMEHA. Direktor se uozbilji; za njim svi.

DIREKTOR(Branku):
Znaš šta? I ja to isto mislim.

Branko se skromno osmehne.

IZVESNI STATISTIČAR(buntovno):
To bi bio skandal!

DIREKTOR:
Polako, gospodo. Reći ću vam šta ja
mislim o tome. Prvo, taj čovek nema
socijalni status, ili ga ima sa izuzetno
negativnim predznakom. Prema tome, sve će
uraditi da bi se prikazao što većem broju
ljudi kao ugledni građanin. Da li su
manekeni robijaši? Da li su glumci
kriminalci? Ne možete reći da jesu…
izuzev ako imate uvid u njihove honorare.

SMEH.

DIREKTOR:
Mi njih oblikujemo tako da budu suprotnosti
takvim pojavama u društvu. Kakvi mi želimo
da budemo? Šta ćemo poželeti da uradimo dok
gledamo ljude sa reklame? Da opljačkamo
roditelje? Da obijemo trafiku? Da ubijamo
po kućama? Ne. Bićemo nasmejani. Bićemo
dobri prema drugima, blagonakloni i
skromni. Reklama oplemenjuje ljude.

G-Din Atanacković nakrivi svoju perfektno ispravljenu kičmu ka Direktoru. Pauza. Direktor nestrpljivo očekuje najavljeno
obraćanje.

G-DIN ATANACKOVIĆ (mirnim i dovoljno tihim
glasom, bezbojno i sa visine gledajući
Direktora):
Uz dužno poštovanje, ne vidim izravnu vezu
nasmejanog zlikovca sa plemenitošću koju
mi kreiramo.

Pauza. Direktor se mršti. Suzdržava se.

DIREKTOR(odgovara krajnje ljubazno):
Ako dopustite, nadovezao bih se na ono o
čemu sam upravo govorio. Da ste bili malo
strpljiviji, uvideli biste
(naglašava)
neraskidivu vezu.
(ponovo sa entuzijazmom)
Reklama, dakle, oplemenjuje ljude.
Učinićemo, shodno tome, veliko delo ako
oplemenimo onoga kome je to potrebnije nego
nama, časnim ljudima: dakle, bivšeg
robijaša. Treba li da, k tome, pomenem
koliko ćemo smanjiti rashode ako uspemo da
ubedimo gospodu iz ¨Klajton i Klajna¨ i
iz zainteresovane televizijske kuće u naše
moralno-estetske vrednosti.

Prisutni se IŠČUĐAVAJU.

IZVESNI KOMERCIJALISTA:
Vaša odluka je, dakle, čisto finansijske
prirode?

DIREKTOR(uz široki osmeh):
Apsolutno!

Prisutni ODOBRAVAJU.

IZVESNI PRODUCENT(kroz smeh):
Već smo pomislili da je to neko
filantropsko sranje!

Direktor se iskreno SMEJE. Svi se SMEJU. Direktor ustaje. Svi
ustaju. ŽAGOR. G-din Atanacković i Branko se zateknu okrenuti jedan prema drugom. G-din Atanacković odmeri Branka i uputi se ka ulaznim vratima, otvara ih i izlazi. Ostali se upućuju ka
izlazu, usput se rukujući sa Brankom, u znak čestitanja. Na kraju kolone, Direktor se rukuje sa Brankom.

Direktor(očinski, čvrsto stegnuvši
Brankovu šaku):
Danas si bio vrlo dobar. Mnogo si mi
pomogao.

BRANKO(zbrza):
Gospodine Milenkoviću, vi ste jedna od
retkih osoba koje ovde imaju njuh za dobar
posao.

Direktor(setno gledajući u pod):
Pa, prošao sam dobar dril u Francuskoj…
(prene se iz emocija, poverilački)
Mmm, slušaj: firma ¨Džem i sinovi¨ je
zatvorena od jutros. Stečaj!

Branko je iznenađen.

BRANKO:
Znači – ništa od puta?

DIREKTOR:
Ništa. Ne bih da to širimo dalje. Ti idi
kući, odmori se. Zaslužio si.

Direktor prijateljski potapše branka po ramenu i izlazi.




10. ENT. HODNIK SANDRINE ZGRADE – DAN
Branko trči uz stepenice noseći kesu. Dolazi do vrata,
vadi ključeve iz džepa, prebira po njima. Otključava bravu i ulazi.




11. ENT. SANDRINA KUHINJA – DAN
Branko se iz hodnika ušunjava u kuhinju i trpezariju. LUPKANJE(off). Pažljivo stavlja kesu na trpezarijski sto i iz nje vadi četiri limuna, tri kivija, sedam pomorandži i kutiju čaja od šipka. Uključuje ringlu na šporetu. Iz ormarića iznad šporeta uzima tanjir i džezvu. Puni džezvu vodom i stavlja je na ringlu. LUPKANJE(off). Otvara fioku i uzima nož. Seda za trpezarijski sto, ljušti i seče voće. Otpatke odlaže u poslužavnik na stolu. LUPKANJE(off). Branko sablažljivo prelazi pogledom preko plafona. VRI VODA U DŽEZVI. Branko uzima poslužavnik i prosipa otpatke u kantu za smeće. Vraća poslužavnik na sto. Uzima kesicu čaja iz kutije. Dolazi do šporeta, iz ormarića uzima šolju, u nju stavlja kesicu čaja, isključuje ringlu, sipa vodu iz džezve u šolju. Šolju donosi i stavlja na sto. Neiskorišćeno voće vraća u kesu koju uzima, zajedno sa nožem i kutijom čaja. LUPKANJE(off). Nož vraća u fioku, kutiju i kesu odlaže u ormarić. Iz fioke uzima viljušku. Vraća se do stola, tanjir sa aranžiranim voćem stavlja na poslužavnik, kao i šolju, a viljušku na tanjir. Uzima poslužavnik i tiho se uputi ka vratima levo.




12. ENT. SANDRINA SOBA - DAN
Branko ulazi, smešeći se. Zaprepasti se i poslužavnik PADNE na pod. Nasuprot vrata, u bračnom krevetu dve osobe uživaju prednosti misionarske poze. Pored kreveta je stolica preko koje je prebačena kućna haljina. Jelena (25 godina, izbrijane glave, prekrasnog ljupkog lica i gustih obrva, savršeno građena, ali niža rastom), vratima okrenuta leđima, naglo se okreće i, videvši Branka, složi izraz lica koji odaje razočaranje. Sa sebe je zbacuje Sandra(25 godina, duge crne kose, malo punija osoba dopadljivog lica), i zaprepasti se Brankovom pojavom.

SANDRA(Branku, kao da ga je zatekla u
nečem sramotnom):
Branko!




13. ENT. SANDRINA KUHINJA – DAN
Branko unatraške izlazi sa vrata levo. Podupire se rukama o trpezarijski sto, hipnotički zagledan ispred sebe. Sa vrata levo energično izlazi Sandra, sa cigaretom u ustima, vezujući učkur na kućnoj haljini. Sandra samouvereno stane ispred Branka. Branko gleda čas u Sandru, čas u susednu prostoriju, sasvim odsutan. Mehanički iz zadnjeg džepa vadi upaljač,
pripaljuje Sandri cigaretu i vraća ga na mesto. ¨Teleći¨ pogled mu se zaustavlja na Sandri. Sandra levom rukom podupire
lakat desne, u kojoj drži cigaretu.

BRANKO(kao opijen):
Sandra…

SANDRA(čedno):
Da?

BRANKO:
Je l’ ono tamo… Jelena?

Sandra pogleda u susednu prostoriju.

SANDRA(ubeđena u tačnost svog odgovora):
Jeste.

BRANKO(više bunca):
Znaš, put je otkazan…

SANDRA(dušebrižno):
Šta se dogodilo?

BRANKO:
Bankrot…
(poput iskusnog, ali rasejanog doktora):
Kako radite…
(zavrti dlanom kroz vazduh)
… ono?

Sandra trepne malo duže, ubeđena da zna odgovor i na novo
pitanje.

SANDRA:
Znaš da smo uvek za rođendane kupovale
čudne poklone jedna drugoj.

Branko smireno potvrdno klima glavom, naglo odjuri do fioke,
uzima nož i okreće se prema Sandri.

BRANKO(besno):
Sad ću da te ubijem!

SANDRA(samouvereno):
Nećeš.

Branko okreće vrh noža ka sebi.

BRANKO(histerično):
Ubiću sebe!

SANDRA(kao pre):
Nećeš.

Branko bezvoljno okrene glavu ulevo i zagleda se tupo u zamišljenu tačku za trenutak. Pogleda Sandru i potvrdno klima
glavom.

BRANKO(razumski):
U pravu si. Neću.

Baca nož u sudoperu. Kreće ka hodniku. Zaustavi se nedaleko od
Sandre.

BRANKO(Sandri, sažaljivo):
Ti si bolesna.

SANDRA(samouvereno):
Bolje mi je.

Branko pogleda Jelenu, koja leži na krevetu podlaktivši se.

BRANKO(dovikuje):
A ti – nisi čovek!

Branko odlazi u hodnik. Jelena, ¨smorena¨, zabacuje glavu
unazad. SNAŽNO ZATVARANJE VRATA (off). ¨KIPO¨ grupe ¨Azra¨.
ZATAMNJENJE




14. EXT. TAŠMAJDANSKI PARK – DAN
OTAMNJENJE. Branko sedi na klupi. Tužan pogled mu luta svuda naokolo. MLADIĆ(verno prerušen u Kvazimoda) i DEVOJKA(u kostimu bolje predodžbe Karakondžule) prolaze pored Branka, držeći se za ruke i zlobno se cerekajući. Branko je očaran. Na travi, DVA PSA mužjaka se veselo igraju. Jedan zaželi da se pari, na šta drugi otrči podvivši rep. Branko je raznežen. Ustaje sa klupe i udaljava se, rukavom brišući obraze.




15. EXT. MAKEDONSKA ULICA – DAN
Branko stoji ispred ulaza u stanbenu zgradu. Gleda u natpis
¨SVESTRANO OKO¨. Premišlja se da li da uđe. Skupi hrabrost i
ulazi u zgradu.




16. ENT. HODNIK ZGRADE U MAKEDONSKOJ ULICI – DAN
Branko se penje uz stepenište i zvoni na vrata na kojima je natpis ¨SVESTRANO OKO¨. IZUZETNO VISOKA ŽENA (40 godina, mršava, u crnoj haljini), otškrinjuje vrata. Posmatra ga sažaljivo, odrično klima glavom i nežnim pokretima dlana pokazuje mu da napusti prostor.




17. EXT. BRANKOV MOST – NOĆ
Sumrak. Branko prelazi ulicu koja sam most deli od dela na kome se nalazi autobuska stanica. POLICAJAC(50 godina, sa brkovima), koji mu se zatiče na putu, odrično gestikulira kažiprstom. Branko se okreće u punom krugu i ponovo prelazi ulicu.



18. EXT. ISPOD BRANKOVOG MOSTA – NOĆ
Branko sedi na klupi blizu reke, bezvoljno zagledan preko reke. Rekom prolazi tanker. BRODSKA SIRENA.




20. EXT. PARKING U ULICI OBILIĆEV VENAC – NOĆ
Mrkli mrak. Branko se gega do svog automobila. Vadi ključeve, otključava automobil i ulazi u njega.




21. ENT. BRANKOV AUTO – NOĆ
Branko zaustavlja auto pred naplatnom rampom. Pruža parking-karticu kroz prozor. Iznenađen, hitro okrene glavu ka prozoru.
Klima glavom potvrdno, iz sakoa vadi novčanik, prebrojava novac i pruža svežanj novčanica. Pauza. Naglo okrene glavu ka prozoru, ponovo klima potvrdno, skida ručni časovnik i pruža ga kroz prozor. Rampa se podiže. ¨KIPO¨ prestaje.
ZATAMNJENJE.




22. ENT. BRANKOV STAN – NOĆ
Mrak. Branko otključava vrata i ulazi u stan. TUP UDARAC. JAUK. Branko brzo pali svetlo i pomno osmatra stan. Orman je otvoren, stvari iz njega bačene na pod. Branko je u grču.

BRANKO(uplašeno, mušičavo promatrajući
ceo stan):
Ko je tamo!?

ŠUŠKANJE iza kauča.

DŽOLE DŽAVO(dubok, uplašen glas, romski
izgovor):
Uzmi šta hočeš i odlazi!

Branko dlanovima obuhvata lice, grčevitim prstima masira čelo.

BRANKO(mrzovoljno, za sebe):
Ne mogu da verujem.
(dovikuje neautoritativno)
Izađi; neću ti ništa!

DŽOLE DŽAVO:
Obečavaš?

BRANKO:
Obećavam.

DŽOLE DŽAVO:
Sandre ti tvoje?

BRANKO(besno):
Ma, ustaj, bre!

DŽOLE DŽAVO (romske nacionalnosti, 85 kilograma, 174 centimetara, u plavoj isflekanoj ¨adidas¨ trenerci iz osamdesetih) polako ustaje i uspravlja se kao na smotri, gledajući sa nevericom u Branka. Branko ga odmerava sažaljivo.

BRANKO(bezvoljno):
Pa zašto, bre, prijatelju?

Džole Džavo odmahne glavom.

DŽOLE DŽAVO(najprirodnije):
Pa zašto ti?

Branko se nasmeje. Pokaže Džoletu na kauč.

BRANKO(prijateljski):
Izvoli, sedi.
(osvrće se oko sebe)
Izvini za nered.

Džole Džavo seda na krevet, krišom se osmehujući.

DŽOLE DŽAVO(namigne Branku):
Nema veze. I ja sam pomalo aljkav.

Branko vrti glavom. Seda u fotelju pored kauča. Pruža Džoletu ruku.

BRANKO:
Branko, mizerni idiot. Drago mi je.

Rukuju se.

DŽOLE DŽAVO:
Džole Džavo, gospodin čovek.

BRANKO(namrgođen):
Reci mi, Đole, otkud ti poznaješ Sandru?

Džole Džavo slegne ramenima.

DŽOLE DŽAVO:
Volim da zavirim u koverat.

BRANKO:
A kao drugo, šta ja sad da radim?

DŽOLE DŽAVO:
Da me odvezeš do kuče.

Branko se namrgodi.

BRANKO(jurodivo):
Ej…
(kratko razmišlja)
Da znaš da hoću!




23. EXT. ADA HUJA – NOĆ
Brankov auto ulazi u divlje naselje koje čine od lima napravljene prizemne kuće, one zbog kojih se takve naseobine obično nazivaju ¨Karton siti¨. Putevi su zemljani, a uličnu rasvetu zamenjuju mesečina i svetlo sa Pančevačkog mosta. Brankov auto se zaustavlja ispred jedne od tih kuća. Džole Džavo izlazi iz kola sa suvozačke strane i kreće ka ulazu u kuću. Zastane. Vreti se do otvorenog prozora kola. Nagne se.

DŽOLE DŽAVO:
Slušaj, mislio sam, što ne udžeš na
piče? Keva če da spremi neko meze...
mislim, to je najmanje što mogu da učinim.

Branko je nagnut preko suvozačkog mesta.

BRANKO(spremno):
Ne, hvala.

Džole Džavo vadi nož ¨skakavac¨ iz zadnjeg džepa i aktivira ga.

DŽOLE DŽAVO(ljutito):
Izlazi iz kola!

Branko, uplašen, izlazi iz automobila. Ukočeno stoji u mestu. Džole Džavo dolazi do Branka, zagrli ga, osmehne se, vraća nož u džep, i kreće ka ulazu u kuću. ŠUŠTANJE(off). Branko pogleda levo. Sa susedne kuće, jedine dvospratnice u kraju, DEČAK(4 godine, Rom, sasvim nag) MOKRI na ulicu. Džole Džavo ljutito pogleda Dečaka.

DŽOLE DŽAVO(dečaku, strogo, na romskom):
Fadilje, ne pišaj na ulicu!

Dečak, smejuljeći se, otrči u sobu na spratu.




24. ENT. DŽOLETOVA KUĆA – NOĆ
Pored ulaznih vrata, pri vrhu zatvorenih rajberom, na založenom šporetu ¨smederevcu¨, nalazi dubok lonac. Odeću u loncu varjačom meša KEVA(60 godina, Romkinja, mala i debela; sa viklerima, u kućnoj haljini). Na drugom kraju sobe, na dvosedu izređenom pedesitih godina prošlog veka, zagnjuren u naslonjaču, spava GANE(65 godina, Rom, ispijen). KUCANJE(off). Keva zakorači, pomeri rajber, i vrati se poslu. Vrata se otvaraju. Zakoračuje Džole Džavo, za njim oprezno Branko. Džole Džavo prilazi Kevi i poljubi je u obraz.

DŽOLE DŽAVO(nestrpljivo):
Čao, kevo. Ovo je Bane.

Branko ljubazno klimne glavom. Keva se osmehne.

DŽOLE DŽAVO(Kevi, kao pre):
Šta ima za jelo?

KEVA(gledajući u Branka sa osmehom, kao da
mu priča vic):
Ganetov pohovani mozak.

Gane odsečno PUŠTA VETAR.

DŽOLE DŽAVO(razočarano):
Ma ne, mislim ozbiljo?

Keva se unese Džoletu u lice.

KEVA(viče):
Govna da iz’edeš, monstrume!

Branko prinese lice preko Brankovog ramena.

BRANKO(tiho):
Hajde da te ja častim negde.




25. ENT. UDRUŽENJE DEBELIH – NOĆ
Zagušljiva prostorija sa dvadesetak stolova. ŽAGOR. Svaki sto je prekriven mušemom različite boje. PENZIONERI (žene i muškarci stariji od 60 godina, mnogi od njih gojazni, svi su se potrudili da lepo izgledaju), od kojih neki plešu uz STAROGRADSKU MUZIKU iz muzičkog stuba pored šanka, neki sede ispijajući kratka pića i sokove; razgovaraju, igraju šah, domine; čitaju novine i komentarišu. Ulazna vrata, na kojima je natpis ¨Udruženje debelih¨, otvaraju se. Džole Džavo i Branko ulaze. Penzioneri POZDRAVLJAJU Džoleta, on im OTPOZDRAVLJA i rukuje se sa nekolicinom najbližih. ELIPSA. Džole i Branko sede za stolom u uglu. SMEJU SE. Ispred Džoleta je čašica sa ¨šljivovicom¨, a ispred Branka čaša crnog vina. DEKA(80 godina; mršav; sa brkovima) sedi sam za stolom prekoputa, na kome je šahovska tabla, i jurodivo posmatra Branka. Džole se okreće i podiže ruku, pokazujući na njihov sto. KONOBAR(40 godina, krupan), za šankom, pokazuje Džoletu rukom da je primio poruku. Džole se okreće ka Branku. Počne da se SMEJE. Branko takođe.

DŽOLE DŽAVO(kroz smeh):
Šiita!

Branko se neobuzdano SMEJE. Džole se uozbilji.

DŽOLE DŽAVO:
Znaš, neko je bio brži od mene.

BRANKO(kroz smeh):
Kako brži?

Džole se nagne preko stola.

DŽOLE DŽAVO:
Danas. Kod tebe. Sve je več bilo
ispreturano u tvom stanu.

BRANKO:
Ma ne brini. Ne ljutim se na tebe.

Branko uhvati Džoleta za potiljak.

BRANKO(ozbiljno):
Razumem te. Razumeš?

DŽOLE DŽAVO:
Ti ne razumeš. Sve je več bilo na podu.
Koverte su bile preko stvari, i tek što
sam ih pogledao, ti si se vratio, baksuze.
Inače, kako stojiš sa Sandrom?

BRANKO(zbunjeno):
Odlično. Zašto?

DŽOLE DŽAVO:
Zato što je to bila ženska.
Pobeže čim sam uš’o.

Stolu prilazi DIVNA(65 godina), i vuče Džoleta za ruku. Branko se zamisli.

DIVNA(Džoletu, radosno):
‘Ajde, Džole! Moraš!

DŽOLE DŽAVO(imitira pijanca):
Ne mogu, ovde sam sa prijateljem!

Penzioneri NEGODUJU.

DIVNA:
Ajde, bre – samo malo!

Džole pogleda Branka, slegne ramenima i ustaje. Penzioneri APLAUDIRAJU. MUZIKA utihne. Džole seda na stolicu na podijumu za igru. Svi ga pomno prate.

DŽOLE(uozbilji se; zvanično):
Idem ja Zelenim vencom, a gladan. Mirišu
čevapi, i , šta ču, svratim.
(ljubazan)
Dobar dan, gospodžo! Pošto su vam
čevapčiči?
(malo izmeni glas)
Sto dinara.
(opet kao malopre, bez afekltacije)
Au! Do vidženja.

SMEH. APLAUZ. Branko se SMEJE I APLAUDIRA. Branku prilazi Deka, i seda na Džoletovo mesto, otvarajući šahovsku kutiju. Ređa figure. Branko primeti Deku.

BRANKO(Deki):
Dobro veče!

Deka pogleda Branka kroz guste obrve.

DEKA:
Bobar si ti momak.

Deka stavlja poslednju figuru na šahovsku tablu.

DEKA:
E, sad ću da ti pokažem kako igra Fišer!

BRANKO(kroz osmeh):
Fišer?

DEKA:
Je l’ znaš ko je Boba Fišer?

BRANKO:
Znam, znam.

Deka povlači potez. Branko pogleda Džoleta koji PRIČA.

BRANKO:
A je l’ znate vi, deko, ko je ¨stend ap
komidijan¨?

DEKA(zgrožen):
Sigurno neki novi za Kosovo.
(nestrpljivo)
Igraj!

¨GRAD BEZ LJUBAVI¨ grupe ¨Azra¨. Branko povlači potez. Deka razmišlja. Džole priča praveći grimase. Penzioneri ga gledaju s pažnjom i oduševljenjem. Smeju se. Aplaudiraju. Deka matira Branka. Branko čestita Deki. Džole ponovo priča. Deka aplaudira. Branko se smeje.
ZATAMNJENJE



26. ENT. BRANKOV STAN – DAN
Branko spava. Na Brankovo naglo otvaranje očiju, ¨GRAD BEZ LJUBAVI¨ prestane. Zidni časovnik pokazuje četrnaest časova. Branko brzo ustaje iz kreveta.




27. ENT. SALA ZA SASTANKE – DAN
Branko prolazi kroz salu i ulazi na vrata levo.




28. ENT. DIREKTOROVA KANCELARIJA – DAN
Branko ulazi. Direktor i Šala (u skupocenom elegantnom odelu) sede za stolom. SMEJU SE. Direktor spazi Branka i ustaje. Branko dolazi do njega.

DIREKTOR(kroz širok osmeh):
Dobar dan, Branko.
(Šali)
Ovo je taj momak.

Branko prilazi. Rukuju se.

BRANKO:
Dobar dan, gospodine…

DIREKTOR(dopuštajući prisnost):
Žare!

BRANKO:
Žare.

Šala ustaje.

ŠALA:
Ja sam Šala;
(pokazuje na Direktora)
Žareta si već upoznao.

Direktor i Šala se SMEJU. Branko se rukuje sa Šalom.

BRANKO(sa osmehom):
Branko Nedeljković. Drago mi je.

Svi sedaju.

DIREKTOR:
Gospodin Šala je upravo završio sa
snimanjem. Došao je da se zahvali.

Šala vadi koverat iz sakoa.

ŠALA:
Ovo je pozivnica za otvaranje mog
kabarea sledeće nedelje. Bila bi mi čast
da dođeš.

Branko uzima koverat.

BRANKO(zatečen):
Znači, ipak otvarate kabare?

ŠALA:
Retko se kad šalim.

Šala i Direktor se SMEJU.

BRANKO(vrlo ljubazno):
Mogu li nešto da vam predložim?

ŠALA:
Pa, ako tvoji predlozi odgovaraju Žaretu,
odgovaraće i meni. Slušam!




29. ENT. HODNIK SANDRINE ZGRADE – DAN
Branko drži veliku kesu krcatu odevnim predmetima. Zvoni na Sandrina vrata. Sandra otvara vrata. Branko joj pruža kesu.

BRANKO(besno):
Evo, ovo si zaboravila da poneseš!

Sandra, iznenađena, uzima kesu.

BRANKO:
Nisi morala to da uradiš na taj način!
Kao… kao divlja zver!

Sandra slegne ramenima.

BRANKO(više za sebe):
Čoveče, to je bilo baš nasilnički!

SANDRA:
Izvini.




30. EXT. ADA HUJA – DAN
Brankov auto je parkiran pred Džoletovom kućom. Branko stoji pred vratima Džoletove kuće, dok DEČAK mokri sa sprata susedne kuće. Džole, u pidžami, otvara vrata.

BRANKO(pokazuje palcem na kola iza njega):
Hajde!

DŽOLE DŽAVO(brzo):
Evo, sad ču!

Džole brzo zatvara vrata. Branko ljutito pogleda Dečaka.

BRANKO(nervozno):
Je l’ prostata?

Dečak, smejuljeći se, otrči u sobu na spratu. Branko kreće ka kolima.¨RAVNO DO DNA¨ grupe ¨Azra¨.




31. ENT. BUTIK – DAN
Džole stoji pred velikim ogledalom obučen u žuto odelo. Branko stoji pored njega u mislilačkoj pozi i odmerava ga.




32. ENT. ZUBARSKA ORDINACIJA – DAN
Džole sa bolnom grimasom sedi u pacijentskoj stolici, grčevito se držeći za naslone za ruke. ZUBAR(50) primenjuje zubarsku bušilicu na Džoletovom zubu.




33. ENT. BUTIK – DAN
Džole stoji pred ogledalom u crnom odelu. PRODAVAČICA(40) gleda čas Džoleta, čas Branka. Branko odrično klima glavom. Prodavačica odlazi.




34. ENT. SALON LEPOTE – DAN
MANIKIRKA(30) sa naporom doteruje Džoletove nokte.




35. ENT. BUTIK – DAN
Džole je u belom odelu, sa belom ¨izgužvanom¨ kravatom, ispod kojih je crna rolka. Džole i Branko potvrdno klimaju glavama. Branko doziva Prodavačicu i vadi novčanik. Prodavačica prilazi.




36. ENT. PRODAVNICA OBUĆE – DAN
Džole, u novom odelu, izuva patike i, na ¨bosu nogu¨ isprobava cipele. Branko se, primetivši to, brzo izuva i pruža mu svoje čarape. Džole navlači čarape.




37. EXT. PRODAVNICA BRZE HRANE – DAN
Džole i Branko stoje za pultom i jedu pljeskavice. Iz Džoletove pljeskavice na odelo ispada kečap. Branko mu iznervirano prigovara. Džole ga umiruje. ¨RAVNO DO DNA¨ prestaje.




38. ENT. KABARE – DAN
Elegantno uređen klub nalik stranim klubovima tog tipa. Dvadestak stolova. ANA (20 godina, lepa crna devojka u dugoj crnoj svečanoj haljini, divan glas) PEVA ¨MILORD¨ Edit Pjaf, nalazeći se na sceni sa posebnim osvetljenjem. Za stolom jednog od obodnih separea sede Šala i Branko. Osim njih troje nema nikoga u klubu. Šala se sa široko razvučenim osmehom divi Ani i šalje joj poljubac. Ana namigne Šali. Branko gleda čas u Šalu čas u Anu, na silu se osmehujući, premda je napet.

ŠALA(Branku):
Vidi je: pravi anđeo!

Branko potvrdno klima glavom.

ŠALA:
Znaš, kad sam bio u tvojim godinama, voleo
sam upravo ovakve. Drugi su voleli sisate,
guzate… ali ja nisam bio kao oni.
(kratko razmišlja)
Uopšte nisam bio kao oni. Ja sam ubijao da
bih preživeo. Oni su ubijali da bi otimali.
I voleli su da karaju one glupače sa
otečenim ustima. Ja – ne!
(gleda Anu, očaran; Branku, lupkajući
kažiprstom o svoju slepoočnicu)
Mora da ima ovde!

Ana prestaje da peva. Zanosno se kreće ka zauzetom separeu. Šala ustaje. Branko za njim. Šala ljubi Aninu ruku, uz naklon.
Ana gleda čas u Šalu, čas u Branka, smešeći se.

ANA(Šali, radoznalo):
Kako je bilo?

ŠALA(kao da se podrazumeva):
Očajno, kao i uvek.

Ana navodno ljutito udari Šalu pesnicom u rame. Šala se šeretski smeje.


ŠALA(Ani):
Ovo je Bane. Moj drug.

Ana nežno pruža ruku na rukoljub, uz zavodljiv pogled. Branko joj učtivo poljubi ruku. Šala pljesne Anu po zadnjici.

ŠALA(Ani):
Hajde sad idi; radimo.

Ana se elegantno kreće ka izlazu. Šala seda. Branko seda.

ŠALA(sa osmehom):
Hajde, momčino. Iznenadi me!

Branko uz osmeh potvrdno klimne glavom. Naginje se ka sceni.

BRANKO(viče):
Napred, Džole!

Na scenu iz bekstejdža bojažljivo stupa Džole. Šala sa izrazom gađenja pogleda Branka. Džole prilazi mikrofonu. MIKROFONIJA. Džole se odmakne. Nakašljava se.

DŽOLE DŽAVO(sa nelagodom):
Ovaj, počečemo ovako: Šta kaže Musliman
kada udže u kofi šop?
(na zapadnohercegovačkom dijalektu)
Ima l’ Šiita?

Šala sa izrazom gađenja pogleda Branka. Izraz mu se postepeno menja u razvučeni osmeh. Šala se SMEJE glasno, neobuzdano i dugo.

ŠALA(Branku, ne savladavši smeh):
Dopada mi se! Baš mi se dopada!




39. ENT. HODNIK FIRME – DAN
Branko izlazi iz lifta. Sekretarica telefonira. Branko mahne sekretarici. Sekretarica poklopi mikrofon slušalice.

SEKRETARICA(tiho, sa osmehom):
Imate posetu.

Branko se začudi. Krene u dubinu hodnika.




40. ENT. BRANKOVA KANCELARIJA – DAN
Branko ulazi u kancelariju male veličine. U fotelji za radnim stolom sedi Novinarka (u mini-suknji i uskoj majici), prekrstivši i ističući svoje duge vitke noge. Branko se iznenadi. Novinarka pali cigaretu.

NOVINARKA(ljubazno, pokazuje na stolicu
sa druge strane stola):
Sedite.

Branko seda.

BRANKO(kroz osmejak):
Kako hoćete!
(okreće dlanove nagore,)
Kako mogu da vam pomognem?

Novinarka se NASMEJE.

NOVINARKA(gledajući Branka pravo u oči):
Ja sam novinar. Pišem veliki članak o
vašem prijatelju Šali. Da li mogu da vam
postavim par pitanja?

BRANKO:
Možda već znate odgovore, pošto sedite u
mojoj fotelji.

Novinarka se SMEJE.

NOVINARKA(naginjući se ka Branku):
Da li se osećate nelagodno dok
koristite socijalno ugrožene ljude za
napredovanje u karijeri?

BRANKO(odlučno):
Isto koliko i vi.

Novinarka se SMEJE.

NOVINARKA:
Vi ste još duhovitiji od vašeg prijatelja
Ciganina!

Branko ustaje u besu.

BRANKO(iznervirano, ne povisivši ton):
Marš napolje!

Novinarka ustaje, uzima damsku tašnu okačenu o fotelju i kreće ka izlazu, njišući kukove. Zaustavlja se pored Branka. Uzima karticu iz tašne i pruža Branku. Branko uzima.

NOVINARKA(uz osmeh):
Ovo je moj lični broj. Ako budeš imao nešto
da mi kažeš…
(odmeri ga uz lascivan osmeh)
… ili pokažeš, javi mi.




41. ENT. KABARE – DAN
Džole Džavo i Branko sede u separeu. Džole pomno prati Brankove reči.

DŽOLE DŽAVO(nestrpljivo):
A sise!?

BRANKO(pokazuje rukama):
Ovolike!

Džole se hvata za glavu.

DŽOLE DŽAVO:
Joooj, budalo! I ništa nisi uradio!?

Branko sleže ramenima.

BRANKO(nemoćno):
Ništa.

Džole se udara šakom po nozi.

DŽOLE DŽAVO(razočaran):
Jebala te Sandra!

BRANKO(lupivši šakom o sto):
Da znaš!

Branko se smeje, Džole je razočaran. Šala, nasmejan, dotrčava do separea.

ŠALA:
Alo, džiberi! Dođite ovamo; hoću nešto
da vam pokažem.

Džole i Branko ustaju.




42. EXT. ISPRED KABAREA – DAN
Zgrada nalik zgradi Beogradskog dramskog pozorišta. Iznad ulaza je svetleći natpis ¨Kabare Šale¨. Iz zgrade izlaze Šale, Džole i Branko. Šale ih vodi do parkinga, na kom se nalazi i Brankov ¨Pežo¨. Dolaze do crnog ¨Folksvagena 1303¨, koji se od uglačanosti presijava na suncu. Šala udari rukom po haubi kola.

ŠALA(glasno i zvanično, uz kez):
Se’amdes’ šesto godište, nikad ogreban,
dvaput budžen! Deset godina nije prešao
ni milimetar; razvija sto še’set, ne skače
ni na brazdama! Moj prvi i najbolji auto!
(Džoletu, podižući ključ visoko)
Tvoj je!

Džole i Branko se pogledaju.

DŽOLE(zapanjeno, sa nevericom):
Moj!?

Šala dolazi do Džoleta i Branka, staje između njih, i zagli ih, držeći ruku sa ključevima preko Džoletovog ramena.

ŠALA:
Da – tvoj!

Poljubi ga u obraz i spušta ključeve u Džoletovu ruku.

ŠALA(šeretski):
Mali poklon pred sutrašnju premijeru. Ko
zna, ako kabare bude uspešan, možda ti
dam i kuću!

Šala se SMEJE grohotom. Džole otrči do kola. Otvara vrata i
razgleda unutrašnjost vozila.

BRANKO(gledajući Šalu pravo u oči):
Vi ste dobar čovek.

Šala sa manjim osmehom gleda Branka. Lupne ga dva puta po
ramenu. Džole dotrčava, grabi Šalu za glavu i ljubi ga u obraz izuzetno dugim poljupcem.

ŠALA(odmiče glavu, kiselo):
Hej, hej, hej! Dobro, dobro, dobro!

Šala hvata Džoleta za obe ruke.

ŠALA(kroz osmeh):
A sad idi kući, odmori se da sutra
budeš svež i duhovit. A ne rovit.

Šala se gromoglasno SMEJE. Džole zagrli Branka, pa otrčava do kola. Ulazi u kola, sa lakoćom pali motor, ZATRUBI dvaput. Odvozi se.

ŠALA(Branku):
Dobar je on momak. Daleko će dogurati.

Okreće se i kreće ka zgradi.

ŠALA(preteći Branku prstom):
Ti sutra obavezno da dođeš! Sedećeš
pored mene.

Branko pozdravi rukom. Šala ulazi u zgradu. Branko odlazi do
svojih kola i ulazi u njih.




43. ENT. BRANKOVA KOLA – DAN
Branko pali motor. Podiže glavu i kroz šofer-šajbnu ugleda Anu koja stoji ispred kola i izazovno se osmehuje. Ana zavodljivo došeta do otvorenog prozora. Saginje se do Branka, tako da su im lica vrlo blizu.

ANA(ljupko):
Ako sam ti usput, možeš da me odbaciš do
Kuće.

BRANKO:
Gde živiš?

ANA:
Na Dedinju.

BRANKO(glavom joj pokazujući da uđe):
To mi je usput u svakom slučaju.

Ana njišući kukove polako obilazi auto i dolazi do suvozačkih vrata.

BRANKO(kao da se setio):
Da. Nemoj da žuriš.




44. EXT. IMANJE NA DEDINJU – DAN
Ogromno pošumljeno imanje oivičeno ogradom. U njegovom središtu je široka trospratna kuća oblika ćiriličnog ¨P¨. Između zidova kuće je bazen. Brankov auto širokim putem prolazi kroz otvorenu baroknu kapiju i ulazi na imanje. zaustavlja se ispred kuće.




45. EXT. BRANKOV AUTO – DAN
Branko upitno pogleda Anu koja ga posmatra.

ANA(zbunjeno):
Hoćeš da se popneš na kafu, piće?

BRANKO:
Čime ti se bave mama i tata?

ANA(sa osmehom):
Što ih ne pitaš?

BRANKO:
Žurim. Moram da pajkim.

Ana iznervirano otvara vrata i izlazi. Osvrne se.

ANA(sa nevinim osmehom):
Mrtvi su. Živim sa dedom.

Ana izlazi. Zalupi vrata.




46. ENT. BRANKOV STAN – DAN
Branko je u poluležećem položaju na krevetu. Jede sendvič i gleda TELEVIZIJU(off). Uzima daljinski upravljač sa stola i MENJA KANALE. Na ekranu je Šala, obučen poput kauboja. Stoji nasuprot jednog našeg POZNATOG GLUMCA u situaciji dvoboja. Poznati Glumac poteže pištolj, dok Šala iz futrole vadi aparat za brijanje. Šala, pogođen, pada u prašinu. Poznati glumac dolazi do njega, pokušava da uzme aparat iz Šaline zgrčene šake, ali ne uspeva. Natpis na ekranu ¨Klayton & Klein¨ , malo niže ¨uvek pri ruci¨. Branko se smeje. Mobilni telefon na stolu ZVONI. Branko isključuje televizor, spušta daljinski upravljač i sendvič na sto, i uzima telefon. Uključuje telefon i JAVLJA SE.




47. EXT. JAVNA GOVORNICA – DAN
Džole telefonira osvrćući se.

DŽOLE(prebledeo):
Da, jesam na probi; nego šta si ti juče
uradio, budalo!?
(kratka pauza)
Šta što? Mala je došla i digla frku.
Napalila je Šalu da si je napao u autu.
(kratka pauza)
Ma, znam da nisi. Nije to tvoj stil. Nego,
ne znam šta da radiš. Ovaj hoče da te
izbrija. Nemoj ovde da dolaziš, a ako si
pametan, nečeš ni tu dugo da budeš.




VRAĆANJE NA
46. ENT. BRANKOV STAN – DAN
Branko prelazi šakom preko lica.

BRANKO(nemoćno):
Jebem ti fuficu!
(staloženo)
Dobro, ti idi tamo i nemoj da razmišljaš o
ovome. Snaćiću se nekako. Ako se ne budemo
videli večeras – srećno, brate.

Branko isključuje telefon. Razmišlja. Pogleda telefon.




48. ENT. KAFIĆ – DAN
Jedan od kafića u Ulici Strahinjića Bana. ŠANKER(25 godina) spravlja nekakav koktel. MALOBROJNI GOSTI (od 25 do 40 godina, svih polova) sede u skupinama od po dvoje, ispijaju kafu iz neverovatno malih šolja, ili viski; i ogovaraju. Branko, vidno nervozan, sam sedi za jednim od malobrojnih stolova i pije crno vino. U kafić ulazi Novinarka, zabrinuto gleda po prostoriji. Spazi Branka i hitro dolazi do njega. Seda za njegov sto.

NOVINARKA(zabrinuto):
Šta se dogodilo?

BRANKO(besno):
Hoćeš vest!? Hoćeš vest? Evo ti vest:
junak tvog članka želi da me ubije.

MALOBROJNI GOSTI se uvređeno okreću i promatraju Branka.

NOVINARKA(kao da je čula notornu laž;
ali brižno):
Hajdemo odavde.

BRANKO:
Da, ali gde?

NOVINARKA(smešeći se):
Na sigurno.

Novinarka ustaje.

BRANKO(slomljeno):
Imaš cigaretu?



49. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – DAN
Prostrana dnevna soba. Skupocen kožni stilski nameštaj, između kog je takođe skupocen stakleni sto. Ispred, na malom postolju, nalazi se televizor sa velikim ravnim ekranom. Iza stilskog nameštaja se, na uzvišenju od dva stepenika, nalazi veliki spavaći krevet. Ulazna vrata se otvaraju. Ulazi Novinarka za ruku vodeći Branka. Pokazuje mu na kauč. Branko odlazi do njega i seda. Novinarka izuva cipele, obuva kućne papuče i dolazi do Branka. Seda pored njega.

NOVINARKA(sa osmehom):
Niko neće da te ubije.

Branko prođe prstima kroz kosu.

BRANKO(umorno):
Znam. Izvini. Ne znam zašto sam te uopšte
i zvao.

NOVINARKA:
Zato što ti se dopadam.

Novinarka ustaje. Otvara vrata kupatila i otvara slavinu iznad velike kade.




50. EXT. ISPRED KABAREA – DAN
Letnje veče. REPORTER (45 godina) stoji ispred televizijske kamere i ulaza u zgradu. Od ulaza u zgradu, preko stepenica, do ulice proteže se crveni tepih. SVETINA je okupljena sa obe strane crvenog tepiha odeljena malom ogradom. Na uličnom kraju
tepiha zaustavlja se crna limuzina iz koje izlazi GRADONAČELNIK BEOGRADA, oduševljeno POZDRAVLJEN od svetine. Gradonačelnik polako prolazi crvenim tepihom, otpozdravljajući građanima, i penje se uz stepenice. Reporter ga zaustavlja i postavlja mu pitanje dok ih snima kamera.

GRADONAČELNIK(roditeljski):
Ovo je veliki događaj za naš grad. Mi smo
sa velikim zadovoljstvom omogućili našem
sugrađaninu, gospodinu Goranu Šaljeviću, da
izvrši investiciju u kulturu ovog grada. I
uvek ćemo izaći u susret svim onim, rekao
bih, Beograđanima, i ne samo Beograđanima,
koji su spremni da daju svoj doprinos, na
svaki način, razvoju ovog grada. Posebno me
raduje to što je jedan od ključnih izvođača
Rom, dakle neko ko ne dolazi iz samog
centra Grada.




VRAĆANJE NA
49. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – DAN
Novinarka leži u Brankovom naručju na kauču. Ljube se dugo i nežno.




VRAĆANJE NA
50. EXT. ISPRED KABAREA – DAN
Nasmejani PREDSEDNIK REPUBLIKE se penje crvenim tepihom uz stepenice. Svetina ga ODUŠEVLJENO POZDRAVLJA i skandira njegovo cenjeno ime. Staje pred kameru.

PREDSEDNIK REPUBLIKE(staloženo):
Ovakav događaj je od
(naglašava)
istorijskog značaja
(kao pre)
ne samo za našu zemlju nego i za čitav
region. Mi svojim primerom pokazujemo
drugima da je ovako nešto moguće i u
Srbiji, čime dokazujemo i našu ozbiljnost i
rešenost čitavog naroda da krene putem
kojim su pošle gotovo sve evropske države.




51. ENT. NOVINARKINO KUPATILO – NOĆ
Novinarka leži u kadi napunjenoj vodom prekrivenom penom za kupanje. Obnaženi Branko prilazi kadi, ljubi se sa Novinarkom i polako ulazi u vodu.




52. ENT. KABARE – NOĆ
ZVANICE (beogradski džet-set) u blještavoj garderobi smeštene su za svojim stolovima. ŽAGOR. Dolazi Šala, i ide ka svom separeu. APLAUZ. Šala maše u znak zahvalnosti, zatim seda, ponovo ustaje i maše. Svetlo se gasi. Osvetljava se bina. Na binu izlazi ANA i peva ¨MONEY MAKE THE WORLD GO ROUND¨. APLAUZ. Razne javne ličnosti iz kulturnog i političkog života Beograda sa raznim ekspresijama utisaka.




VRAĆANJE NA
51. ENT. NOVINARKINO KUPATILO – NOĆ
Novinarka i Branko stoje u kadi i dugo vode ljubav pod mlazom tuša.




VRAĆANJE NA
52. ENT. KABARE – NOĆ
¨MONEY MAKE THE WORLD GO ROUND¨ prestaje. APLAUZ. VODITELJ (neko od poznatih televizijskih lica) PREDSTAVLJA Anu Mihajlović auditorijumu i NAJAVLJUJE Džoleta Džavola. Džole Džavo bojažljivo istupa na binu i seda za stolicu pred mikrofonom. Razne ekspresije utiska raznih zvanica; uglavnom negativne. Gradonačelnik je zadovoljan.

DŽOLE DŽAVO(opušten):
Dobro veče. Znate li šta kaže Musliman kada
uđe u kofi-šop?

Razne zvanice različito iščekuju odgovor.

DŽOLE DŽAVO(imitira):
Ima l’ Šiita?

Šala i Gradonačelnik se smeju.

DŽOLE DŽAVO(navodno zabrinut, tiše)
Ovo neče iči.

OPŠTI SMEH.




53. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – NOĆ
Novinarka i Branko nagi dolaze do spavaćeg kreveta. Novinarka leže na leđa, Branko se spušta na nju. Vode ljubav.




VRAĆANJE NA
52. ENT. KABARE – NOĆ
Razne zvanice se SMEJU na različite načine.

DŽOLE DŽAVO:
Šta radi Hrvat na Severininom koncertu?
(pauza)
Pleše.

SMEH.

DŽOLE DŽAVO:
A šta radi klavir u šumi?

NEKO(dobacuje):
Svira!

DŽOLE DŽAVO(odrično klima glavom):
Raste.

SMEH.




VRAĆANJE NA
53. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – NOĆ
Branko zastane. Novinarka ga začudno pogleda.




VRAĆANJE NA
52. ENT. KABARE – NOĆ
SMEH.

DŽOLE DŽAVO:
Da li neko zna šta je ¨čikago¨?
(pauza)
Pedofil vidžen očima žrtve.

SMEH.

DŽOLE DŽAVO:
A šta su ¨škare¨?
(pauza)
Makaze!

SMEH.




VRAĆANJE NA
53. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – NOĆ
Branko se premišlja.

BRANKO(neodlučno):
Je l’ imaš… nešto kao… najbolju drugaricu?

Novinarkja se SMEJE.

NOVINARKA:
Ne verujem da bi ti ona mnogo pomogla
večeras.

Novinarka ščepa Branka i ljubi ga. Novinarka PRSNE U SMEH. Branko TAKOĐE.



VRAĆANJE NA
52. ENT. KABARE – NOĆ
SALVE SMEHA.

DŽOLE DŽAVO(jedva se suzdržavajući od
smeha):
A šta radi…
(premišlja se)
Brazilac u kopačkama?

ČINOVNIK(nestrpljivo):
Igra fudbal!

Džole ustaje.

DŽOLE DŽAVO(frenetično):
Bravo!
(staloženo konstatuje)
Napokon neko bistar…

SMEH. Džole se uputi ka Činovniku(30 godina, mršav, u smokingu, sa naočarima; proćelav); prati ga osvetljenje. Džole uzima Činovnika pod ruku, podiže ga iz stolice i vodi ka bini. Činovnik je izbezumljen od sreće. NOVI TALAS SMEHA.




VRAĆANJE NA
53. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – NOĆ
Novinarka i Branko padaju sa kreveta na pod. Nastavljaju da vode ljubav.




VRAĆANJE NA
52. ENT. KABARE – NOĆ
Na bini, Činovnik sedi u stolici pored Džoletove. Drugi mikrofon je ispred njega.

DŽOLE DŽAVO(Činovniku):
Reci ovoj sirotinji kako se zoveš.

Činovnik se primiče mikrofonu. MIKROFONIJA. SMEH. Šala URLA OD SMEHA.

ČINOVNIK(iskežen od sreće):
David!
(potvrđuje glavom)
David Đorđević!

Gradonačelnik URLA OD SMEHA. Predsednik se kiselo osmehuje gledajući Gradonačelnika.

DŽOLE DŽAVO:
E, pa, Džole, pošto si ti dovoljno pametan
da sediš pored mene, imaš pravo da mi
postaviš dva pitanja.
(poverljivo)
gledaj da ne budu intimne prirode.

SMEH.

ČINOVNIK(vrlo radoznalo):
Koji je najbolji odgovor?

Džole se uozbilji.

DŽOLE DŽAVO:
To je baš intimno pitanje.

SMEH.




VRAĆANJE NA
53. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – NOĆ
Novinarka i Branko ustaju sa poda, naslanjaju se na zid i strastveno vode ljubav.




VRAĆANJE NA
52. ENT. KABARE – NOĆ
SMEH.

ČINOVNIK(gledajući Džoleta kao Boga):
Da li ste završili Akademiju?

Muk.

DŽOLE DŽAVO(krajnje ozbiljno):
Vidiš, Džole, ja sam želeo da upišem
Akademiju kad sam bio malo mladži. Pitao
sam čaleta šta misli o tome. Prvo je dugo
čutao, a onda napokon progovorio:
(imitira starački glas svog oca)
Nadži mi pametnog na fakultetu, i ja ču
da ti nadžem zdravog u domu zdravlja.

NAJGLASNIJI SMEH DO SADA. SVI USTAJU. GROMOGLASNI APLAUZ. Džole ustaje, za njim i Činovnik. Džole uzima Činovnikovu ruku i diže je u vazduh. Obojica se više puta naklanjaju publici i mašu.




VRAĆANJE NA
53. ENT. NOVINARKINA DNEVNA SOBA – NOĆ
Novinarka leži u krevetu, pokrivena čaršavom i puši cigaretu. VODA IZ VODOKOTLIĆA(OFF). Iz kupatila izlazi Branko, dok na sebi ima samo bokserice. Seda na krevet, podiže Novinarkinu ruku i ljubi je celom dužinom.

NOVINARKA(zvanično):
Čula sam se sa Šalom.

Branko podiže glavu.

NOVINARKA(teatralno):
Možeš da ideš i da čestitaš svom
tamnoputom prijatelju za veličanstveni
uspeh.
(uz lascivni osmeh)
Mada bi on trebalo da čestita tebi.

Branko golica Novinarku. Ona se GLASNO SMEJE.

BRANKO(zadovoljno):
Hajdemo zajedno!

NOVINARKA(zvanično):
Rekla sam ti da ne volim Cigane!

Branko se uozbili i besno odlazi.




54. ENT. UDRUŽENJE DEBELIH – NOĆ
Stolice su prevrnute na svim stolovima, izuzev na dva spojena, za kojim sede Džole, Šala i Ana, ispijajući pića. SMEJU SE. Konobar izlazi, dajući ključeve Džoletu. Na ulaznim vratima se sudara sa Brankom koji upravo ulazi. Konobar izađe. Džole kreće prema Branku. Ljube se tri puta i zagrle se. Ana zlobno promatra Branka.

ŠALA(ozbiljno, Ani):
Neću nikakva sranja večeras. Važi?

Ana posmatra Šalu umusivši se. Šala poljubi Anu u čelo. Stolu prilaze Džole i Branko. Šala ustaje, SMEJUĆI SE, i ljubi se tri puta sa Brankom. Sedaju. Branko ignoriše Anu. Šala kucka kašičicom o svoju čašu, uozbiljen. Ne izdržava i prsne u SMEH.

ŠALA(povrativši se):
Dobro je što smo svi tu. I nije slučajno da
smo mi sada ovde.
(setno, gledajući u Branka i Džoleta)
U životu sam činio svakakve gluposti, ali
najveću nepravdu sam učinio upravo vama.

Branko skrene pogled.

ŠALA:
Nebitno. Krug se zatvara, i drago mi je
što su pored mene žena koju volim, i dva
jedina prijatelja koja sam imao u
životu. I ni za čim ne žalim.

Džole ne razume baš najbolje, Branko umušeno potvrđuje glavom, Ana se smeši. Šala gleda sve troje, pa ispija viski iz čaše. ŠKRIPA(off). Vrata se polako otvaraju. Ulazi Direktor sa pištoljem uperenim u Šalu. Šala ga primeti. Ne reaguje. Ostali se parališu.

DIREKTOR(zlobno nestrpljiv):
Dobro veče, gospodo!

ŠALA(staloženo):
Očekivao sam te.

DIREKTOR(cinično):
Nisam želeo da ti upropastim premijeru.

ŠALA(ravnodušno):
Nisi toliko glup.
Последње учитавање од Blago Vestnik дана 29 Мај 2008, 13:41, учитано 2 пута укупно.

Blago Vestnik
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 6
Придружен: 27 Мај 2008, 23:30

Порукаод Blago Vestnik » 29 Мај 2008, 13:31

Direktor oprezno prilazi bliže.

DIREKTOR(radoznalo):
Kako si saznao?

ŠALA(kroz smeh):
Ipak si glup. Pa prezivate se isto,
je l’ tako?

Šala dovršava ispijanje pića. Naglo vadi pištolj iza leđa i uperava ga u Direktora. Direktor instinktivno OPALJUJE HITAC. Šala pada na pod, pogođen u stomak. Džole pritrčava, klekne i pridržava mu glavu. Šala se SMEJE SA NAPOROM. Direktor pritrčava i snažno ga šutne u rebra. Džole ustaje i ustukne. Šala se povija i KAŠLJE.

DIREKTOR(histerično):
Gde je! Gde!

Direktor besno udara nogom o zid.

ŠALA(ne skidajući osmeh sa lica):
Ti baš ništa ne razumeš, dripčino.
(kašlje)
Tvoj brat ga nije zasluživao, ne
zaslužujem ga ni ja, a ti isti kao nas
dvojica. Baš ne shvataš.

Direkror se povije, uzima Šalu za revere, i snažno ga povuče sebi. Lupi mu šamar.

DIREKTOR(kroz zube):
Gde!? Reci mi samo gde, pa crkni!

Šala malaksava.

ŠALA(kroz osmeh, gubeći kontrolu nad
mišićima):
Šta je, seronjo – vrag odneo šalu?
(smeje se kroz poslednje disaje; izdahne)

Direktor zarije glavu u Šaline grudi i URLA.

ANA(epohalno, Direktoru):
Kola!

Branko i Džole se iznenade. Direktor kao opijen okreće glavu Ani. Ustaje, izgubljen. Ana dotrčava u Direktorov zagrljaj.

ANA:
Pare su u Ciganinovim kolima!

Direktor se preobrazi u zlikovca sa početka scene. Poljubi Anu u čelo. Uperi pištolj u pravcu Branka i Džoleta.

DIREKTOR(kroz smeh):
Gospodo, nema razloga za nervozu. Opustite
se. Popijte piće. Ja častim.
(kroz zube)
Sedi dole!

Džole i Branko sedaju na stolice.

DIREKTOR(prijateljski):
Nema razloga da budete zbunjeni. Kao što
ste čuli, ja sam rođeni brat čoveka koga je
(besno, upirući u Šalu)
ovaj… ovaj monstrum živog zapalio da bi mu
oteo novac.
(van kontrole)
Svom bratu dugujem sve! On me je poslao na
školovanje u Francusku da me poštedi
ovakvih zlikovaca! Svaki dan; svaki božiji
dan sam razmišljao kako ću se osvetiti.
(pribere se, Branku)
Deset godina sam čekao ovo. Nije bio u
pravu. Nije trebalo odmah da te ubijem.
Ispostavilo se da si više nego koristan.
(uz osmeh)
Eto, ne možete reći da vam nisam sve
objasnio.
(podiže pištolj)
A sada, razumite me. C’est la vie.

PUCANJ. Direktor pada na pod, pogođen u glavu. Prilazi Novinarka, upirući pištolj u Anu. Ana ustukne. Stavlja Ani lisice na ruke; pretresa Direktora.

DŽOLE DŽAVO(prestravljen, šapuće Branku):
To je ona!

BRANKO(razneženo zagledan u Novinarku):
Da – ona.

DŽOLE DŽAVO:
Ona bre, što ti je preturala po stvarima
pre mene!

Branko začudno gleda Džoleta. Novinarka stavlja pištolj za pojas. Prilazi Branku.

NOVINARKA(uz osmeh):
Da. Mi i Šala smo imali dogovor, inače
nikada ne bi izašao. Znali smo da je
njegova glava ucenjena u podzemlju. On je
bio mamac. Pristao je, ali smo mislili
da je on dugovao novac Milenkoviću, a ne
obrnuto.
(pogleda Šalu)
Uvek je bio dobar igrač.

BRANKO(sluđen):
Koji ¨mi¨, šta ¨znali¨, i što si mi
trkeljisala stan?

NOVINARKA(iskreno žaleći, grli ga):
Izvini. Imali smo dojavu da Žarko
Milenković radi u konspiraciji sa nekim
iz njegove firme. Izgleda da su te
informacije bile lažne.

G-DIN ATANACKOVIĆ(off):
Ali nisu!

G-din Atancković stoji na ulazu i drži uperen pištolj. Ana se oduševi. Dotrčava do g-dina Atanackovića.

ANA(srećno):
Deko!

G-din Atanacković je zagli i poljubi u čelo.

G-DIN ATANACKOVIĆ(Novinarki):
Čestitam, inspektore. Ali bih vas ipak
ocenio devetkom.
(pokazuje joj da baci oružje)

Novinarka baca oružje. G-din Atanacković nežno gura Anu ka Novinarki. Novinarka skida lisice Ani. Ana podiže Novinarkin pištolj i dotrčava do g-dina Atanackovića.

G-DIN ATANACKOVIĆ(pokazujući na Direktora):
Hvala vam, gospođo. Učinili ste me još
bogatijim.
(pokazuje na ulazna vrata)
Hoćemo li u šetnju, gospodo? Ali oprezno;
ne bih voleo da još neko strada. Za sada.

Svi kreću ka izlazu.




55. EXT. ADA HUJA – NOĆ
Ispred Džoletove kuće je parkirana crna ¨buba¨. Pored nje stoje Ana i G-din Atanacković koji drži pištolj uperen u Novinarku, Džoleta i Branka koji stoje nasuprot njima. G-din Atanacković pruža Ani nož. Ana otvara kola i ulazi.

G-DIN ATANACKOVIĆ:
Ah, stara dobra ¨buba¨! Udobna, sigurna i
obložena kožom.

Ana izlazi dopola i maše svežnjem američkih dolara. Vraća se u kola.

G-DIN ATANACKOVIĆ:
Pa, dame i gospodo, moja unuka i ja ćemo se
sada malo provozati. Ali, pre toga.

G-din Atanacković nišani. Novinarka, Džole i Branko su uplašeni. CURAK(off). Dečak mokri na glavu g-dina Atanackovića. G-din Atanacković pogleda naviše. Branko pritrči g-dinu Atanackoviću i hvata ga za ruku. Padaju na zemlju i rvu se. Ana, uplašena, izlazi iz kola. PUCANJ(off). Ana pada na pod, pogođena u srce. G-din Atanacković ispušta puštolj, dopuzi do Ane i podupire joj glavu laktovima. Novinarka prilazi g-dinu Atanackoviću, vezuje mu ruke iza Anine glave.
Na vrata Džoletove kuće izlazi Keva u spavaćici.

KEVA(napinje se da vidi, besno):
Ko to puca, hekler mu u usta!?
Keva primećuje prizor i traumira se. Brzo se vraća u kuću, SNAŽNO ZALUPIVŠI VRATA.




56. ENT. KABARE – NOĆ
Džole sedi na stolici na sceni, držeći u krilu DEVOJČICU(6 godina).

SMEH.

DŽOLE DŽAVO(ozbiljno zainteresovan):
A kako izgleda Ciganin?

Devojčica se namršti i isturi donju usnu. SMEH. Keva se GLASNO SMEJE i udari laktom nezainteresovanog Čaleta.

DŽOLE DŽAVO:
Kakav je to Ciganin?

DEVOJČICA:
Ljut!

DŽOLE DŽAVO:
A kako izgleda tužan ciganin?

Devojčica se namršti, isturi donju usnu i povije krajeve usana na dole. SMEH. Branko i Novinarka se SMEJU, sedeći zagrljeni u
separeu.

DŽOLE DŽAVO(kao da mu nije najjasnije,
rezonuje više za sebe):
To je isti Ciganin.

SMEH. APLAUZ. Džole Džavo podiže Devojčicu na ramena i naklanja se publici. ¨DISTANT KARMA¨ ili “It aint like in the movies at all” grupe ¨Azra¨.







K R A J