Agresivnost kod dece

Detinjstvo, odrastanje, igra, razvoj...
Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Agresivnost kod dece

Порукаод Zvoncica » 25 Дец 2007, 10:35

Vreme i okolnosti u kojima živimo učinili su nasilje i agresiju sastavnim delom naših života. Bili mi toga svesni ili ne, različiti oblici agresije su postali toliko prisutni da mnoga ponašanja više ni ne tumačimo kao agresivna niti primećujemo da naša deca sve više pokazuju upravo ovakva ponašanje. Roditelji agresivna ponašanja shvataju kao problem, tek ako ona pređu ionako visoku, granicu tolerancije i postanu društveno neprihvatljiva.Takođe, vremenom su se i roditelji podelili u dve grupe: oni koji misle da je sasvim u redu, čak i poželjno što je njihovo dete tvrdoglavo, nemirno, (retko će reći za svoje dete da je agresivno), jer misle da im takve osobine mogu samo pomoći u ovakvom svetu i druga grupa roditelja koja bi želela da kod svoje dece neguje pre svega komunikaciju kao model rešavanja sukoba. Međutim, i ova druga grupa roditelja u pojedinim problemskim situacijama podrže agresiju deteta. (Na primer, ukoliko neki dečak u školi udara vaše dete, navešćete mu niz mogućih rešenja, ali ćete verovatno dodati i ovo: »prvo ćeš pokušati da mu objasniš da ti to smeta... ali ako on ne prestane, ti mu uzvrati istom merom....«) Tako smo različitim oblicima nasilja ili agresije ne smo podložni svi, već ih svi, povremeno i koristimo.

Danas razlikujemo eksplozivan i impolzivan bes
.

Eksplozivan bes pokazuju oni koji reaguju na svaku sitnicu, skloni su bučnim raspravama, nervozi, čestim scenama... Ovaj bes se ispoljava burno, kratko traje i ne ostavlja posledice.

Impolzivan bes je ređi ali se zato on dugo pamti a posledice mogu biti opasne i zastrašujuće. Njega ispoljavaju oni koji u svakodnevnom životu ostavljaju utisak veoma smirene i staložene osobe. Ipak, kada jednom »prasnu«, potpuno opravdavaju izreku: »Čuvaj se gneva strpljivog čoveka.«

Međutim, pre nego neko ponašanje svog deteta definišete kao eksplozivno, histerično, agresivno... razmislite da li je baš to u pitanju, ili možda samo još jedna faza u njegovom razvoju?

Naime, mnogi roditelji misle da kada dete sa nepunih godinu dana baca igračke svuda oko sebe i svaki put traži od njih da mu istu igračku dohvate da bi je ono ponovo bacilo... da su to prvi sigurni znaci budućeg agresivnca. Međutim, ovakva »igra« sasvim je uobičajena za ovaj uzrast. Slično je i sa nešto kasnijim uzrastom, između 2. i 3. godine kada dete polako osvaja socijalni prostor. Ono sada zna da određene reči izazivaju različite reakcije odraslih. Ono uspeva da isprovocira svoje roditelje korišćenjem tih reči (najčešće je to NEĆU i drugi izrazi odbijanja ili inaćenja, a u malo kasnijem dobu i psovke) i tako proverava granice koje su mu postavljene, šta je dozvoljeno, šta i zašto nije, šta se događa kada ono prekrši dogovor da se te reči ne koriste...Dakle, ponovo ni traga od agresije.

Ipak, već u predškolskom dobu mnoga deca prolaze kroz različite faze besa, tj. agresije. Ona se bacaju po prodavnicama ukoliko nećete da im kupite čokoladu, upadaju u histerične napada plača ili vrištanja šta god im odbijete. Naučili su i imaju u svom iskustvu da ćete vi kad-tad popustiti ukoliko ostanu uporni. Zato ovo svoje ponašanje primenjuju za sve što požele. Jasno, roditelji popuštaju jer je to mnogo lakše (na primer, dati detetu šta poželi) nego istrpeti još jednu scenu malog agresivca. Međutim, kada jednom popustite, slične napade besa možete očekivati veoma često. Oni će se ponavljati u najrazličitijim situacijama kako na javnim mestima, tako i u porodicnom okruženju. Sve dok popuštate, dete to koristi, tačnije, iskorišćava. Kao da ste mu dali zeleno svetlo da se tako ponaša i ubuduće, vaše dete je pronašlo sredstvo za dostizanje svakog svog cilja.

Kod većine dece daje rezultate jednostavno ignorisanje prilikom napada besa. Recite detetu: “Ne mogu da te slušam, smeta mi kada tako jako vičeš. Ja ću sada otići u drugu sobu i vratiti se kada se ti smiriš. Tada ćemo moći da razgovaramo i dogovorimo se oko svega.” Važno je da pri tom ostanete dosledni. Otiđite u drugu sobu, izdržite i budite sigurni da će ako ne pre, onda kada se umori od bešnjenja prestati.

Upravo zato, vikanje i batine su uglavnom kontraproduktivne metode (dete vikanje može shvatiti kao takmičenje, ko će koga više da iznervira, ko ima više živaca, ko će biti glasniji…) a batine mogu delovati u jednoj situaciji ali nisu nikakvo vaspitno sredstvo za buduće slične situacije. Naprotiv, fizičkim kažnjavanjem dodatno produbljujete nerazumevanje između vas i deteta.Ono što možete pokušati je:

· U predškolskom periodu usredsredite se na vežbanje detetove koncentracije. Zajednička igra slaganja puzzle, ili igra sa glinom, plastelinom… mogu uticati da se negativna, nagomilana energija ispolji na pravi način, a da se istovremeno vežba pažnja, razvija motorika, koordinacija pokreta…

· Timski sportovi omogućiće detetu da se fizički isprazni, ali i da vežba socijalnu komunikaciju sa vršnjacima. Ako vam to ne odgovara, pokušajte zajedničkim fizičkim aktivnostima da kanališete detetove potisnute emocije i nezadovoljstva, istovremeno jačajući vaš međusobni odnos (šetajte zajedno, vozite bicikl…) Pri tom, ne zaboravite da je daleko važnija sama fizička aktivnost nego što su važni rezultati ili takmičenje.

· Ograničite gledanje TV jer je često upravo sadržaj koji dete vidi na TV-u glavni okidač agresivnosti. Posebno su nepoželjni akcioni, horor i filmovi naučne fantastike. Na nasilne sadržaje (koji su toliko odomaćeni da ih više nismo ni svesni), deca reaguju tako što i sami postaju agresivnija, usvajaju stavove u kojima se koristi agresivnost da bi se rešio konflikt, i sve su manje osetljivi na stvarno nasilje u svom okruženju.

· Razmislite o svojim zahtevima od deteta. Posebno budite oprezni da svog sina ne opterećujete predrasudama i očekivanjima vezanim za njegov pol (ne pričajte sinu kako muškarci moraju da budu jaki, hrabri i veliki, kako dečaci ne plaču…), jer nije slučajno da su upravo dečaci skloni agresivnom ponašanju.

· Budite dobar primer. Rešavajte konflikte razgovorom i argumentima. Naravno, uvek imajte na umu da »zato što ja tako kažem« - nije argument.

· Dajte detetu male zadatke kako bi se osećcalo važnim i vama korisnim

· Nemojte od svog deteta nikada zahtevati bezuslovnu poslušnost. Osećanje da sme slobodno da izrazi svoje mišljenje i neslaganje sa vama ključno je za razvijanje pozitivne slike o sebi. Deca odrastaju i grade svoju ličnost, između ostalog, i tako što se suprotstavljaju svojim roditeljima. Sa druge strane, kada se osećaju sputanima i ne uspevaju na druge, društveno prihvatljive načine da pokažu da su različiti (na primer: pomoću odeće, žargona, načina života,) nasilnost ponekad ostaje jedina mogućnost da pokažu svoju različitost.

· Igrajte se sa detetom menjanja uloga. Na primer: »Sada ćemo malo da se igramo kupovine, ti si mama i hoćeš kući a ja sam dete i hoću da ostanem u parku, odmah, hoću sada, odmah, aaaaaaaaaaaaa« Imitirajte dete, promenite glas, uložite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obično iznervira vas, i uvek koristite stvarne situacije iz vašeg života.

· Na sličan način kao i menjanje uloga, deluju i dečja pozorišta. Kad igra neki pozitivan lik, dete može da zamišlja da je i samo pozitivno što mu pomaže da prevaziđe svoje probleme i ojača samopouzdanje. Kada sebe zamišlja kao negativca, dozvoljeno mu je ispoljavanje nasilja - i to na način koji se kod glumaca veoma poštuje. (što je uverljivije, bolje glumi)

· Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan način pokuša da vas u nešto ubedi argumentima. Takođe, kada vidite da je nervozno, da pokušava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog nečega teško….zagrlite ga.

Možda na prvi pogled deluje čudno, ali isitnito je da agresivci imaju malo samopouzdanja. Zato su za sebe ostvarili prostor gde se osećaju »glavnima« i moćnima, gde sebe doživljavaju kao pobednike. Da li im je ovo potrebno jer ih kod kuće maltretira stariji brat ili pate zbog razvoda roditelja ili su se upisali u školu koju nisu želeli... tek sopstvene probleme potiskuju nametanjem svoje volje vršnjacima.

U konkretnim situacijama: Ukoliko su druga deca agresivna prema vašem detetu : Insistirajte da svoje probleme dete rešava samo. Budite u toku, kako bi mogli da uskočite ako zatreba ali neka prvo pokuša samo. Mešajte se samo onda kada dođe do fizičkog obračunavanja.

Ukoliko je vaše dete agresivno prema drugima, najgore što možete učiniti jeste da negirate problem i verujete kako su sva deca takva. Umesto toga, uložite napor i vreme da mnogo razgovarate, uputite dete na različite načine rešavanja sukoba. Kada prepoznate ili naslutite da će se se ispoljiti detetova agresivnost, pokušajte da je predupredite, izbegnite, skrenite mu pažnju. Ne zaboravite da svojom agresivnošću dete često želi da skrene pažnju na sebe. Zato nikada nemojte odustajati, i čekati da ovo ponašanje nestane samo od sebe.

Konačno, ukoliko vaše dete stalno ulazi u različite konfliktne situacije obratite pažnju na njegove vršnjake, tj. da li njegovi drugovi iniciraju različite probleme. Naime, kada već dođe do nekog fizičkog obračunavanja često je najpogubnija “arena”, odnosno posmatrači, koji pasivno podstiču nasilje, što je vid agresije, takođe. Kada ova publika ne bi bila prisutna, sigurno je da bi mnoga deca pokušala na drugačiji način da reše svoje međusobne konflikte. Naime, veoma je važno da ne zaboravite da se deca ne rađaju kao agresivna, sebična, razmažena... Ona takva postaju. Ponekad tu agresiju pojačavaju vršnjaci a ponekad roidtelji. Zato i jeste neophodno da vaš odnos sa detetom bude zasnovan na poverenju i razumevaju, da svoje dete poznajete i imate stalan uvid u njegova interesovanja, potrebe, njegovo okruženje. Odnosno, da odrastate zajedno.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 25 Дец 2007, 10:38

Izmedu trece i pete godine dosta su uobicajeni razliciti napadi besa. Mogu biti praceni pravom histericnom vriskom, a neretko i bacanjem na pod, udaranjem rukama i nogama kao u kakvom transu o pod ili zid, ponekad cak i cupanjem kose. Bes je obicno pracen strašnom bukom, mešavinom cike, vriske i placa. Iako ovakvo ponašanje deteta roditelje cesto plaši, pokažete li jednom detetu reakciju koju ono i ocekuje za svoj nastup, smatrajte da ste mu dali zeleno svetlo da se i dalje tako ponaša. Upravo ste mu pokazali novo sredstvo za postizanje željenog cilja. Koliko god je teško, pokušajte da ostanete mirni. Sve dok je ono zdravo nemate nikakvog razloga da se obazirete na njegove napade. Naprotiv, što vise ih ignorisete, malisan ce pre odustati. Deca vrlo brzo uvide šta od njihovog ponašanja može "da prode" a šta ne. U istom uzrastu vaše dete može da postane pravi majstor u rušenju, gaženju, komadanju svojih igracaka, bacanju vaših stvari ili cepanju knjiga i odece . Ako ste mislili da je vaše andelce od rodenja bilo destruktivno sada cete uvideti da to nije bilo ništa naspram ovoga. Ne brinite! Najcešce se radi o obicnom nemirluku, a ne o lošem vaspitanju ili pritajenom nezadovoljstvu. Uostalom, da nas standard ovoliko ne sputava, bilo bi idealno da kad detetu jednom poklonimo igracku, potpuno na nju zaboravimo, odnosno da mu dozvolimo da sa njom radi šta god poželi. Pa i da je rasturi istog sekunda.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 11:11

Odlucila sam da postavim delove svog rada s Fakulteta
"Agresivnost na predskolskom uzrastu" na Tvorac. Neki delovi rada (narocito uvodni) vise pripadaju Psihologiji nego Deci,ali kako bi se sacuvala celina i da ne bih seckala rad ,pa malo stavljala ovde,malo tamo ... :wink: (nadam se da se ne ljutite :roll: )

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 11:16

SADRZAJ

I TEORIJSKI DEO


1.POJMOVNO ODREDJENJE AGRESIVNOSTI
Agresivni impuls
Agresivni motiv
Agresivno osecanje

2. POREKLO AGRESIVNOSTI
Biologisticke i instinktivisticke teorije
Bihejviorizam
Urodena i stecena agresivnost

3. PRAVCI ISPLAVANJA AGRESIVNOSTI
Autoagresivnost
Heteroagresivnost

4. FIZIOLOSKI MEHANIZMI AGRESIVNOSTI

Klinicka iskustva i istrazivanja
Genetski i eksperimentalni pristup agresiji
Uticaj polnih karakteristika na agresivno ponasanje

5. RAZVOJ AGRESIVNOSTI

Psihoanaliticka teorija
Teorija socijalnog ucenja


6. FRUSTRACIJA I AGRESIVNOST

7. UCENJE I AGRESIVNOST


II EMPIRIJSKIDEO



III SOCIJALIZACIJA
1. PROCES SOCIJALIZACUE

2. AGENSI SOCIJALIZACIJE

Porodica
Vaspitno obrazovna ustanova
Grupa vrsnjaka
Sredstva masovne komunikacije

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 11:23


1.POJMOVNO ODREDJENJE AGRESIVNOSTI
Agresivni impuls
Agresivni motiv
Agresivno osecanje


Agresivnost predstavlja vid pojacane nagonske aktivnosti neophodne da se covek odbrani od zastrasujucih situacija. Potrebna je kako da bismo se odbranili od opasnosti, tako i da bismo naucili da se sto spretnije i vestije sacuvamo u zivotu. U tom motivu ucenja agresivnost se javlja u obliku radoznalosti, odnosno teznje da se pronikne u sustinu stvari i pojava.Kao takva agresivnost je vrlo korisna i adaptivna pojava koja nam pomaze da se bolje sredimo, prilagodimo i sacuvamo u zivotu.
Pod agresivnoscu se,medutim cesto podrazumeva prekomerno ispoljavanje destruktivnog ponasanja koje nije adekvatno, prelazi meru i gubi smisao odbrane od opasnosti i najcesce je na stetu drugih. U tom smislu agresivnost jeste odlika poremecaja u komunikaciji i odnosima i dovodi do nemira i straha.Najcesce nastaje zbog straha od gubitka oslonca i sigurnosti, osujecenosti, dozivljaja gubitka, nedostatka (deprivacije).
Priroda agresivnosti dobro je skrivena u velikom broju oblika ispoljavanja;mozemo je prepoznati u fizickom ili verbalnom napadu na drugu osobu, preteranoj razdrazljivosti na najmanji podsticaj, ali se moze manifestovati i preteranom i neprimerenom ljubaznoscu.

Agresivnim ponasanjem se moze nazvati:

svaki oblik ponasanja usmeren na to da povredi ili osteti drugoga
ponasanje koje se manifestuje u napadu na druge sa namerom da se nanese steta.
ponasanje pri kome u stvarnosti nije prouzrokovana steta, ali je postojala jasna namera.


Razvojni psiholozi smatraju da pojedinacan akt agresivnog tipa ne mora uvek biti izazvan agresivnoscu, vec razlicitim motivima i funkcijama.
Na primer sukob ili cak tuca dece u igri, oko igracaka - cilj nije zelja za ostecivanjem drugog, vec pobeda ili zadovoljstvo u igri, ili pak sama igracka.
Kada govorimo o agresivnom ponasanju potrebno je razlikovati agresivnost kao nacin reagovanja (agresivni impuls) od agresivnog motiva i teznje da se agresivno postupi (agresivno osecanje).
Последње учитавање од Zvoncica дана 08 Јан 2008, 12:59, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 11:29

Agresivni impuls

- predstavlja urodenu i prirodnu reakciju na napad i ugrozavanje.
-ima funkciju odrzavanja jedinke.
-javlja se pri nemogucnosti ostvarivanja primarnih motiva, potreba i zelja.

Karakteristicnu psihicku reakciju agresivnog impulsa predstavlja emocija gneva koja pripada primarnim emocijama (dete vec u prvim mesecima na sprecavanje slobodnog kretanja prepovijanjem, reaguje agresivnim pokretima).


Agresivni motiv

-Nije prosta reakcija na sprecavanje zadovoljstva ili odbrana od napada vec podsticaj na ponasanje koje naiazi zadovoljstvo u samom agresivnom aktu.

-Tesko se razlikuje od agresivnog impulsa jer se tokom odbrane cesto javlja zadovoljstvo zbog mogucnosti uzvracanja agresivnim ponasanjem, kao i zelja i teznja da se neko povredi.


Agresivno osecanje


-Najcesce nastaje usled straha od gubitka oslonca i sigurnosti, osujecenosti, dozivljaja gubitka i nedostatka.
-Predstavlja jedan od bitnijih podsticaja agresivnih postupaka.
-Ne ispoljava se uvek otvoreno i cesto ne dolazi do agresivnih postupaka.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 11:34

2. POREKLO AGRESIVNOSTI


OSNOVNA PODELA TEORIJA 0 POREKLU AGRESIVNOSTI

1. Teorije prema kojima agresivnost proizilazi iz urodenog instinkta -
BIOLOGISTICKE I INSTINKTIVISTICKE TEORIJE

2. Teorije prema kojima je agresivnost stecena i naucena,posledica uticaja sredine -BIHEJVIORIZAM

3. Komponente agresivnog ponasanja su urodeni elementi, ali za pojavu i razvoj su odgovorni sredinski uslovi -SIKORD I BEKMEN , ERIH FROM
Последње учитавање од Zvoncica дана 08 Јан 2008, 13:01, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 11:46

BIOLOGISTICKE IINSTINKTIVISTICKE TEORIJE


Agresivnost proizilazi iz »filogenetski programiranog», urodenog instinkta koji trazi rasterecenje i povoljne okolnosti da se ispolji.
S. FROJD je obradivao agresivnost u okviru teorije o seksualnim nagonima. 192o god. izneo je teoriju o instinktu smrti (Thanatos) koji je uroden i tezi da organske materije vrati u anorgansko stanje razaranjem. Izraz Thanatosa predstavljaju rusilastvo i agresija. Agresija je potreba za autodestrukcijom, a destrukcija je sekundama pojava - odvracanje potencijala agresivnog nagona od sebe. Kada je agresivnost usmerena prema drugima, tada drugi predstavljaju zamenu za sopstveno bice.
K.LORENC se bavio istrazivanjem ponasanja zivotinja. Smatra da je agresivnost urodena energija, nagomilana u nervnim centrima. Kad kolicina energije dostigne odredeni stepen dolazi do eksplozije i bezspoljasnjih uticaja. Agresija je korisna i sluzi odrzavanju vrste. Covek trazi okolnosti koje su najpogodnije za oslobadanje agresije. Agresivno ponasanje je izrazito instinktivna socijalna aktivnost (napad na jedinku druge vrste zbog drugih potreba ili ciljeva npr. hrane); dok napad na jedinku iste vrste predstavlja akciju u kojoj je napad cilj za sebe - agresivnost radi agresivnosti.
H.HARTMAN I A.FROJD su 1949 god. stvorili hidraulicki model o poreklu agresivnosti. Akumulisanje agresije se odvija po principu vode u bazenu koja mora da se izlije. Agresivna energija se konstantno stvara u organizmu. Ako se ne isprazni socijalno prihvatljivom akcijom, ili ne neutralise - rusilacke i destruktivne snage se manifestuju u napadu na druge. Nezadovoljeni nagon nagomilava tenziju koja se oslobadja,pa se u agresivnom aktu nalazi zadovoljstvo.


BIHEJVORIZAM I «ENVIROMENTALISTI»

♦ Odbacuju ideju da agresivnost proizilazi iz unutrasnjih,
instinktivnih struktura bez spoljasnjih podsticaja.
• Smatraju da je bioloski covek dobar, a drustvo je « krivo» sto se
on ponasa agresivno «zle teznje zbog losih uzora. «
- Agresivnost je objasnjena kao rezultat uslovljavanja.
- Ponasanje koje je nagradivano i potkrepljivano ce se ucvrstiti.
- Agresivno dete koje dobija ono sta zeli nastavice sa takvom vrstom ponasanja dokle god mu to obezbeduje dobar polozaj.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 12:05


URODJENA I STECENA AGRESIVNOST


SIKORD I BEKMEN
♦ Primitivni oblici besa povezani sa agresijom na predskolskom uzrastu mogu biti nenauceni, ali su namerni agresivni akti socijalizovane osobe nauceni.

E.FROM
♦ Slaze se sa autorima (Bertalanfi) koji smatraju da je prisustvo agresivnih i destruktivnih tendencija u ljudskoj psihi nesumnjivo, ali da su ih znacajnije preoblikovale ostale karakteristike specificno ljudske prirode, vise nego kod drugih zivih bica.

Izvrsio je podelu ljudske agresivnosti na osnovu toga da li je agresivno ponasanje usmereno na odbranu od opasnosti ili na to da se nanese steta drugome na: benignu i malignu agresiju.

BENIGNA AGRESIJA je u osnovi odbrambena reakcija-impuls za napad, formiran filogenetski tokom razvoja ljudske vrste sa osnovnom funkcijom zastite ugrozenih zivotnih interesa jedinke (zivot,hrana,boraviste). Samoodbrana koja je u osnovi benigne agresije je agresija samo po destruktivnim posledicama, a ne i po nameri. Prisutna je i kod zivotinja i kod ljudi. Kod ljudi jace i ucestalije zbog zivotnih uslova. Osim razlike u snazi, razlika u ispoljavanju je sto covek ima siri repertoar vitalnih interesa, od zivotinje pa moze usled lose procene da dozivi ugrozavanje interesa i da reaguje agresijom bezrazlozno.

Pseudoagresivnost je podoblik benigne agresije sa agresivnim delima koje izazivaju stetu bez namere onoga ko je cini. Najcesce je mozemo zapaziti kod nehoticnih povreda u igri dece.

Samopotvrdujuca agresija Je oblik benigne agresije koji se najcesce ispoljava kao borbenost u mnogim profesijama (sportskim nadmetanjima i si.) Predstavlja kombinaciju upornosti, odlucnosti, energicnosti i akcione spremnosti. Cilj je konstruktivan (pobeda ili uspeh), bez namere da se protivnik povredi, pa ovaj oblik ne spada u oblike agresivnosti u uzem smislu, osim nekih borilackih vestina sa neposrednim kontaktom i pravilima koja dozvoljavaju povredu protivnika.

Defanzivna agresija je oblik benigne svojstven ljudima kada su im povredeni vitalni interesi. Ima funkciju bioloske adaptacije i sluzi zivotu.
From smatra da nije moguce izmeniti biolosku osnovu ovog oblika agresije,vec ga samo ograniceno kontrolisati i modifikovati. Moze se bitno smanjiti samo kada budu stvoreni zivotni uslovi u kojima se pojedinci i drustvene grupe nece ugrozavati medusobno, kada uz materijalno blagostanje bude postojao i citav slstem drustvenih odnosa sa ucescem i odgovornoscu svakog pojedinca u obavljanju drustvenih poslova. Ovakav model drustva From je opisao u svom delu "Zdravo drustvo".


MALIGNA AGRESIJA
je specificno ljudski oblik agresivnosti koji ne potice iz zivotinjskog instinkta. Vazan je deo mentalnog funkcionisanja coveka, mada ne sluzi fizioloskom opstanku vec je cilj uzivanje u okrutnosti i razaranju. Nije urodeni, ali ni nauceni oblik ponasanja. Nije svuda isto izrazena, kod nekih pojedinaca i kultura vise a kod drugih zanemarljivo Hi manje. Predstavlja ljudski potencijal koji oblikuje neka tipicno ljudska situacija. Potrebno je istraziti uticaj specificnih stanja ljudske egzistencije na kvalitet i intenzitet covekove strasti za ubijanjem i mucenjem.

Spontani obik ispoljavanja Je provala destruktivnih pobuda koje su uspavane, ali ne i potisnute. Aktiviraju ih vanredne okolnosti, a agresivnost se nije javila bez razloga vec su spoljasnji uticaji postali primarniji od unutrasnjih.

Destruktivnost usled prisustva destruktivnih crta u karakteru oslikava se u tome da spoljasnje okolnosti ne deluju destruktivno bez sadejstva sa odredenim karakteristikama ljudi. Te karakteristike bez spoljasnjih okolnosti nemaju energetski potencijal da pokrenu odgovarajuce ponasanje. Ljudske karakteristike nisu isto sto i destruktivni karakter, ali su sa njim usko povezane jer je destruktivni karakter stalni, tekuci izvor energije.

Osvetnicka destruktivnost je oblik spontane destruktivnosti. Predstavlja spontanu reakciju na intenzivnu, nepravednu patnju osobe ili clanova grupe sa kojima se osoba identifikuje. Za razliku od normalne defanzivna agresija nije odbrana od agresije jer se javlja tek nakon ucinjene stete. Moze biti veoma jaka i u veoma okrutnim oblicima.

Ekstaticna agresivnost je oblik destrukcije u stanju religijskog transa. Ogleda se u nanosenju teskih povreda sebi ili drugima, najcesce u nekim religijskim ritualima.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 13:13

3. PRAVCI ISPLAVANJA AGRESIVNOSTI
Autoagresivnost
Heteroagresivnost


AUTOAGRESIVNOST

♦ Predstavlja prvi oblik ispoljavanja agresivnosti, usmeren je ka sopstvenom telu i javlja se kod svakog deteta (grize se, bocka, cupa, lupa glavom i drugim delovima tela o cvrstu podlogu).
♦ U prvoj godini zivota autoagresivnost predstavlja refleksni odgovor na drazi - nacin rasterecenja od napetosti i strepnje, stvaranje telesne I psiholoske sheme, orjentacija na sopstvenom telu, prilagodavanje okolini).
♦ Autoagresivne i autoeroticne radnje predstavljaju izvor prvih culnih iskustava.
♦ Osim sto se oslobada napetosti samopovredivanjem, zadajuci sebi bol dete uci da odmerava kolicine bola koje imaju zastitno dejstvo.
♦ Ukljucujuci bol i opasnost kao obrasce svog ponasanja dete pocinje da in trazi i ispituje kroz pokret i cula, u interakciji s okolinom (najcesce majkom). Majka ima zastitnu ulogu - stiti od opasnosti, ublazava i sprecava bol (ljubi bolno mesto), kao i snagu rasterecenja i postizanja zadovoljenja deteta. Bol se aktivno ukljucuje u odnos majke i deteta. Povecan bol uzrokuje cesce prisustvo majke, pa dete otkriva sekundarnu dobit bola -upravljanje okolinom. Tako autoagresivnost prestaje da bude samo oblik fizickog rasterecenja i dobija svojstva drustvenog ponasanja.
♦ Prva samopovredivanja ne predstavljaju izraz sukoba i obavljaju se bez fantazama; dok se kasnije koriste u resavanju sukoba s okolinom.
Oko cetvrte godine autoagresivnost je obrnuto reciprocna u odnosu na povecavanje heteroagresivnosti.
♦ Ukoliko se autoagresivne radnje dugo zadrze, oznacavaju fiksiranje razvoja u odredenoj fazi. Uz zastoj u afektivnom sazrevanju mogu biti vidljive i nedovoljna svesnost o sebi, lose opazanje drazi, poremecaji telesne sheme, mazohisticke teznje.

HETEROAGRESIVNOST

♦ Visi i organizovaniji oblik rasterecenja agresivne energije
♦ Agresija je usmerena ka drugima i dokazuje pomeranje razvoja od sebe ka drugima, kao i napredovanje objektnih odnosa
♦ Moze biti usmerena kako na zive, tako i na nezive objekte pljuvanjem, udaranjem, kidanjem ...
♦ Afektivna preznjenja su snazna, nabijena, zgusnuta, sirova.
♦ Jedini put rasterecenja je preko fizickih radnji i fizioloskih kanala. Heteroagresivna ponasanja (napadi besa, mrznje, ljutnje praceni pokretima delova ili celog tela) mogu imati svojstva automatizma i prisilnosti.
♦ Impulsivni napad se javlja po tipu dubljeg nazadovanja, zbkano, naglo, eksplozivno, kao odgovor kratkog spoja.
♦ Agresija moze biti usmerena prema spoljnim objektima, ali i neprihvacena sto dovodi do potiskivanja i vracanja u sebe.

H.VALON (1973) smatra da se neprijateljstvo razvija u dva pravca:
1. CENTRIPETALNI PRAVAC - preovladuje strepnja, manje zastrasujuca za okolinu
2. PROJEKTIVNI PRAVAC - visi, podrustvljeni oblik agresivnosti koji vrsi odredeni zastrasujuci uticaj na okolinu

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 13:23

4. FIZIOLOSKI MEHANIZMI AGRESIVNOSTI
Klinicka iskustva i istrazivanja
Genetski i eksperimentalni pristup agresiji
Uticaj polnih karakteristika na agresivno ponasanje



FIZIOLOSKI MEHANIZMI AGRESIVNOSTI

A.STOR (1989) - kod coveka, kao i kod zivotinja postoji fizioloski mehanizam cije drazenje dovodi do raznih fizioloskih promena, priprema za borbu, subjektivnog osecanja ljutnje i dr. Ovaj mehanizam, kao i sve druge emocionalne reakcije se lako stavlja u pokret, nepromenljiv je i instinktivan.
Organizam poseduje neuroloski koordinisan fizicko hemijskl sistem koji se aktivira pretnjom, frustracijom, pa i namerom za destruktivno ponasanje bez trenutnih spoljasnjih uticaja. Ovaj fizioloski mehanizam kod coveka jos nije dovoljno razjasnjen. Kod zivotinja, u bazi mozga postoji ograniceni region-hipotalamus, iz koga impulsi dovode do fizioloskih promena tipicnih za stanje besa. Funkcija hipotalamusa je koordinacija emocionalnih reakcija, ukljucujuci i emociju besa.
Nadrazivanjem nekih delova mozga izazivaju se nastupi besa kod zivotinja i biohemijskim i hormonskim preinacavanjima moze se uticati na telesne sklopove i izazivati agresivno ponasanje.
Analiza ovog fizioloskog mehanizma je pokazala da agresivna reakcija nije refleksna radnja koja se gasi po prestanku neposredne opasnosti, vec lanac slozenih fizioloskih promena koji po aktiviranju traje toliko da odrii telo u borbi, ili nekoj napornoj aktivnosti. Veoma se lako aktivira i tesko zaustavlja, zbog cega se agresija teze suzbija. Fizioloski i neuriloski sklop su urodeni, automatski i lako se pokrecu, mada nisu stalno aktivni. Kod nekih ljudi se vrlo retko aktiviraju.


KLINICKA ISKUSTVA I ISTRAZIVANJA


Javljanje agresivnog akta je praceno tenzijom, a kada se ispolji agresivnl akt tenzija opada. Bol, strah i bes dovode do slicnih telesnih promena kod vecine ljudi:
• Ubrzan puls
• Povisen krvni pritisak
• Povisena kolicina glukoze u krvi
• Pojacana cirkulacija
• Smanjena culna osetljivost
• Nedostatak bola cak i kod tezih telesnih povreda


GENETSKI I EKSPERIMENTALNI PRISTUP AGRESIJI

KURT- BRAUN (1962) - delikventno ponasanje je cesto kod muskaraca sa hromozomskim anomalijama, odnosno kariotipom XYY (jedan Y hromozom vise, 47 umesto 46 hromozoma). Ove osobe pokazuju sklonost ka agresivnom ponasanju vrlo rano za razliku od ostalih delinkvenata. Kod njih je predispozicija ka agresivnom ponasanju genetska, dok je kod drugih delinkvenata objasnjena teorijom socijalnog ucenja. To su bezizrazajne osobe, neperspektivne, sa povrsnim emocijama. Ima ih u svim drustvenim slojevima i obicno odudaraju od svog okruzenja od samog detinjstva. Formiraju psihopatsku licnost sa neformalnim i asocijalnim ponasanjem.

UTICAJ POLNIH KARAKTERISTIKA NA AGRESIVNO
PONASANJA

Znacajne razlike u agresivnom ponasanju se javljaju vec na ranom uzrastu (oko druge ili tree godine) kada se primecuje da su decaci agresivniji verbalno I fizicki od devojeica (RUTER 1977). Ova razlika se zadrzava tokom citavog zivota u raznim kulturama i dovodi se u vezu sa polnim hormonima. Prema pojedinacnim izvestajima, devojeice majki cija je hormonska ravnoteza izmenjena u korist muskih u toku trudnoce (usled hormonalnog lecenja oboljenja endokrinog sistema i si.) ispoljavale su nivo agresivnosti karakteristican za decake istog uzrasta. Postoje razlike u ponasanju izmedu decaka i devojeica, kao sto su plasljivost i teznja ka nezavisnosti kod devojeica, sklonost ka fizickom povredivanju kod decaka i dr. Ovi karakteristicni oblici ponasanja su genetskog ili hormonalnog porekla, ali ih drustvrni i kulturni cinioci mogu ublaziti ili pojacati.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 13:38

5.RAZVOJ AGRESIVNOSTI


PSIHOANALITICKA TEORIJA

Agresija se, kao i libido, u razlicitim fazama razlicito oslobada-kroz pojedine organe i delove organizma. Sa razvojem i uspostavljanjem psihickih sklopova, agresija poprima naprednije oblike, a u stanju nazadovanja se vraca na prethodnu fazu razvoja.
Razvoj agresivnosti se moze pratiti kroz faze zivota deteta:
1. ORALNA FAZA; u kojoj se agresivna energija prazni kroz usta (gutanjem, prozdiranjem, grizenjem i ujedanjem, ispustanjem pljuvacke i na visem stupnju govorom)
2. ANALNA FAZA; agresija se ispoljava prljanjem i defekacijom, povecanim interesovanjem za sopstveni cmar i izmet; kroz tvrdoglavost i samovolju, zlobu, zlostavljanje i maltretiranje
3. FALUSNA FAZA; dolazi sa uznapredovalim psihickim razvojem pa se agresija ispoljava vise kroz asocijalna ponasanja i oseoanja, a manje telesno i neposredno (osecanje mrznje, zlobe, ljubomore, zavisti, neprijateljstva) sto kasnije dete cesce ispoljava kroz svakodnevne aktivnosti (igra, sport, rad)
Svi ovi oblici ispoljavanja ostaju u coveku do kraja zivota i stalno se zamenjuju naprednijim oblicima. Glavni nosilac agresivne energije sve vise postaje misicna masa.
Razvoj agresivnosti zavistan je i od spoljnih okolnosti i stavova okoline.

♦ Prva godina zivota - agresija se pojacava na osujecenja hranjenja (bioloskih potreba): nedostatak mleka, neprimerena bradavica majke, nemarnost hranjenja, itd.
♦ Druga godina zivota - agresija se pojacava prilikom organizovanja mokrenja i sticanja higijenskin navika
♦ Izmedu druge i trece godine zivota - javlja se agresivnost zbog drustvenih teskoca i neslaganja sa drugovima. Postepeno se javlja ljutnja zbog osujecenja planova, interesa i zadovoljenja sopstvenih zelja i potreba.
Последње учитавање од Zvoncica дана 08 Јан 2008, 13:46, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 13:41

TEORIJA SOCIJALNOG UCENJA

Razvija tezu da se agresivnost uci u procesu socijalizacije. Glavni principi socijalnog ucenja su: instrumentalno uslovljavanje, socijalno modelovanje, utlcaj medija.
Pojedinci biraju delovanje I ponasanje koje ih dovodi do zeljenog cilja. Naprimer dete na svaki nacin zeli da dode do igracke koja je u posedu drugog deteta. Ukoliko ne moze da je dobije na drugi nacin postupice agresivno - igracku ce mu oduzeti na silu. Ako takav, agresivan nacin dovede do uspeha dete ce sledeci put postupiti vec oprobanom metodom; razvice se refleks agresivnog zadovoljenja njegovih zelja.
Tokom razvoja dete nauci da upravlja svojom agresijom i ona sve vise postaje podrustvljena, odnosno dete vrlo rano ukljucuje agresivnost u obrasce svog ponasanja prema okolini, i dobija priliku da iskusi znacenje takvog ponasanja. Ljutnja , bes i neprijateljstvo imaju odreden uticaj na roditelje i okolinu i menjaju obrasce njihovog ponasanja prema detetu.
Svako drustvo postavlja pravila o tome koja vrsta agresivnosti je prihvatljiva (prosocijalna), a koja nije prihvatljiva (asocijalna).

♦ Prosocijalna agresivnost je ona koju koristimo na socijalno prihvatljiv nacin u svrhe uskladene sa moralnim standardima drustva .

♦ Asocijalna ili sankcionisana agresivnost ukljucuje agresivna ponasanja koja socijalne norme ne dozvoljavaju.

Kljuc za razumevanje razlika medu navedenim oblicima je poznavanje socijalnih normi koje se relevantne za ponasanje pojedinca. Cinioci socijalnih normi su: socijalna pripadnost, pol, referentne grupe ... Ucenje normi predstavlja komplikovan proces jer su mnoge od njih implicitne.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 13:45

6. FRUSTRACIJA I AGRESIVNOST


Frustracija je unutrasnje stanje u organizmu, koje se odnosi na osujecenje i sprecavanje licnosti da postigne cilj. U bliskoj je vezi sa postojecim motivima. Cesto se javlja kada osoba prvo sazna za postojanje mogucnosti da nesto ucini, a zatim uvidi objektivne okolnosti i nedostatke u okolini koji je ometaju u izvrsenju namere.
Osujecenje motiva uzrokuje javljanje tenzije. Stepen tenzije zavisi od jacine postojecih motiva, i snage i duzine delovanja prepreke. Sto je frustracija dugotrajnija i motiv snazniji veca je tenzija.

Tolerancija na frustraciju je prag maksimalnog nivoa tenzije kojoj licnost moze da prilagodi svoje ponasanje, bez poremecaja ponasanja. Predstavlja promenljiv kvantitet i zavisi od licnosti i situacije. Kada nivo tenzije dostigne ili prevazide prag tolerancije javljaju se agresija, bekstvo i dezorganizacija. Agresija se javlja usled sprecavanja zadovoljenja motiva, zelja i potreba usled frustracije i akumulise se ponavljanjem frustracije. Ukoliko su izvori nejasni i nedostupni, te ne postoji logican objekt koji je napao, agresija se siri na objekte koji nemaju veze sa frustracijom. Generalizacija je veca ukoliko je frustracija intenzivnija.

Teorija trazenja zrtve
(Miler I Dolard) - Covek usmerava agresivnost na najpristupacnije ciljeve, prema kojima moze slobodno i bez straha da je ispolji. Pritom ti ciljevi ne pruzaju nikakav stvaran osnov za agresiju (slabiji u drustvu, manjinske grupe...)
U vrticu dete iskazuje agresivnost prema povucenijoj deci, deci druge nacionalnosti ili boje koze, a ne prema izvoru frustracije.
Raznim istrazivanjima 1941 god. (Barker, Dembo, Levin) je ustanovljeno da deca reaguju agresivno kada su im uskracene zelje, kao i na predmet svojih zelja. Deca kojoj su uskracivane igracke nakon odredenog vremenskog perioda su iste kidala i lomila, za razliku od dece kojoj su igracke bile dostupne.
Uzroci frustracije mogu biti i izolacija, prestrogi roditelji, odbacivanje deteta od strane roditelja i drugova i si.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 08 Јан 2008, 13:55

7.UCENJE I AGRESIVNOST


Preovladuju shvatanja da je za ispoljavanje agresivnosti veoma vazna uloga ucenja uz prihvatanje naslednih osnova. Cak i frustraciona teorija (narocito uz Berkovicovu dopunu) pretpostavlja i urodene elemente i istice vaznost ucenja za agresivno ponasanje.
From takode navodi i naslede i ucenje kao izvore agresivnosti, ali odvaja benignu agresiju - kao urodenu, odbrambenu, bioloski korisnu od maligne agresije - stecena, naucena, destruktivna, specificno ljudska karakteristika.
Ucenje po modelu je osnovni, a po nekim autorima i jedini izvor agresivnog ponasanja. Naglasavaju ga bihejvioristi, a posebno A.Bandura. neki ogledi sa zivotinjama su pokazali da se zivotinje mogu nauciti da ne reaguju u situacijama u kojima su ranije ispoljavale agresivnost, kao i da u normalnim okolnostima reaguju agresivno (npr. trening pasa cuvara).
Znacaj ucenja za sticanje agresivnog ponasanja potvrduju i antropoloski podaci o razlikama u ponasanju razlicitih kultumih grupa na istu frustraciju.
Mnoga istrazivanja, kako terenska-neeksperimentalna, tako i eksperimentalna potvrduju zavisnost agresivnog ponasanja od nacina vaspitavanja i postupaka roditelja prema deci. U porodicama gde ima suvise zabrana i kaznjavanja, narocito fizickog, agresivnost se javlja kao cesci oblik ponasanja nego u porodicama gde je razvijena tolerancija, razumevanje i postovanje prema deci. Deca vaspitavana da ogranicavaju manifestovanje agresivnog impulsa manje su agresivna od dece kod koje se agresivni postupci ohrabruju i nagraduju.
A.Frojd 1949 god. je opisala identifikaciju sa agresorom. Da bi se zastitilo od osobe koje se plasi i izbeglo strah od agresije dete se poistovecuje i ponasa na isti nacin (tuce lutke, slabije drugove i rado ucestvuje u igrama u kojima kaznjava). Dosledno poistovecivanje s losim likovima roditelja i drugih osoba asocijalnog ponasanja ima znacajnu ulogu u javljanju nedrustvenog poanasanja dece.
Ukoliko se agresivni oblici usvoje usled potkrepljivanja i poruka koje roditelji nesvesno upucuju detetu, nedrustveno ponasanje postaje jedini moguci nacin postojanja i dolazi do najveceg stepena javljanja agresivnog ponasanja. Najubedljiviji dokazi o znacaju ucenja za javljanje agresivnog ponasanja su ogledi Bandure i saradnika o efektima imitacije.
Prilikom opazanja odraslih koji agresivno postupaju deca pamte posledice takvog ponasanja. U slucaju kada primete pozitivne posledice agresivnog ponasanja takav model postaje pozeljan i prihvacen .
Bandura je sa saradnicima izveo vise eksperimenata da bi potvrdio ovo misljenje. U jednom eksperimentu deci je pokazan odrasli kako ulazi u sobu sa igrackama i udara gumenu lutku klovna, gazi je i vice na nju. Deca u kontrolnoj grupi videla su odraslog koji se ponasao miroljubivo.
U drugoj fazi modeli su nagradivani za svoje ponasanje. Nakon druge faze deca su se pocela igrati sa igrackama. Pokazalo se da su oponasala onu osobu koju su videla prvu nagradenu za svoje postupke. Isti rezultat je dobijan nezavisno od toga da li su deca zaista videla osobu koja ulazi u sobu sa igrackama, ili su sve to gledala na video snimku.
Braun i Eliot (1965 god.) ispitivali su uticaj nagradivanja neagresivnog ponasanja dece na predskolskom uzrastu. Pokazalo se da su vaspitaci svojim postupcima znatno umanjili agresivnost grupe dece koja je prethodno bila jako agresivna.
Primena kaznjavanja agresivnog ponasanja deluje suprotno. Strogo kaznjavanje decu cini jos agresivnijom. Odrasli svojim surovim ponasanjem postaju model s kojim je mnogo bezazlenije poistovetiti se.
Opservacionim ucenjem (posmatranjem) dolazi do prihvatanja novih, nepoznatih oblika ispoljavanja, do obnavljanja napustenih obrazaca ponasanja, kao i do usvajanja i primenjivanja razlicitih oblika agresivnog ponasanja u situacijama u koji ma agresivno ponasanje ranije nije postojalo.
Intenzitet i frekvencija agresivnog impulsa zavise od licnog iskustva i socijalnog ucenja. Kao sto je ucenjem moguce podsticati agresivno ponasanje u situacijama u kojima ono nije postojalo, socijalizacijom je moguce inhibirati agresivne impulse. Razvoj agresivnosti u mnogome zavisi i od kulturnih modela. Naprimer, od decaka se u vecini kultura ocekuje da budu agresivniji od devojcica. Decaci usvajaju agresivno ponasanje preko kulturnih izvora muskog ponasanja u igri, a kasnije ih prenose u ostale aspekte zivota.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable