Лектира за основну и средњу школу

Detinjstvo, odrastanje, igra, razvoj...
Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Лектира за основну и средњу школу

Порукаод Viktorija Vi » 14 Феб 2019, 18:01

Обраћају ми се понекад пријатељи и питају шта да препоруче својој деци за читање.
Кажу: деци није занимљиво оно што је прописано програмом.
Ако мене питате, треба прочитати то што је за сваки разред одређено, а ако дете заволи неки одређени жанр, оно ће само наћи слободно време у ком ће читати то што је издвојило.
Не бих журила са епском фантастиком и делима о Х. Потеру (иако јесте чињеница да су данашња деца мање маштовита од претходних генерација), и пре бих им препоручила бајке, басне и народне приче.

Волела бих да неки од вас, који имају у кући основце - заљубљенике у књигу (мада је тога све мање) да поделе са нама своја искуства.

Дакле, моју препоруку чине сва дела која смо и ми читали кад смо ишли у школу, а томе се може додати још много тога што је настало након тога.

У сваком случају, незаобилазни би били: Мали принц, Хајдуци, Ћопићеви романи, Десанкино стваралаштво, Плави чуперак, Драган Лукић, Змајева поезија, дивни Душко Радовић, Мошо Одаловић, Градимир Стојковић са својим Хајдуком у Београду (и све после тога), романи Уроша Петровића, Бела грива, Бели очњак, Дечаци Павлове улице, Хајди...

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Лектира за основну и средњу школу

Порукаод Viktorija Vi » 14 Феб 2019, 18:08

Hrvatska izbacila iz lektire i "Ježevu kućicu" i "Malog princa"

Odluka o promeni lektire neprijatno je iznenadila brojne hrvatske književnike, koji upozoravju da u taj proces odlučivanja Ministarstva znanosti i obrazovanja nisu bili uključeni najbolji stručnjaci za književnost za decu i mlade.

"Mali princ" i "Ježeva kućica" Branka Ćopića takođe su među brojim književnim delima koja su izbečana iz osnovnoškolske lektire u Hrvatskoj. Burne reakcije javnosti se ne stišavaju, pa se oglasila i resorna ministarka.

Odluka o promeni lektire neprijatno je iznenadila brojne hrvatske književnike, koji upozoravju da u taj proces odlučivanja Ministarstva znanosti i obrazovanja nisu bili uključeni najbolji stručnjaci za književnost za decu i mlade, piše Index.hr.

Resorna ministarka Blaženka Divjak objavila je tim povodom status na Fejsbuku, koji prenosimo u celosti.

"Nakon jučerašnjeg dana jasno je da postoje snažne kontraverze u struci, ali i javnosti po pitanju lektire. I ja sam kao ministarka shvatila jasnu poruku i uvažiću kritike. Zamolila sam kolege da hitno sastave anketni upitnik za sve profesore Hrvatskog jezika u osnovnim i srednjim školama i upravo će oni svojim odgovorima kreirati preporučeni popis savremenih lektirnih dela. To možda i nije uobičajena metoda, ali mislim da ovako snažne kontraverze, oko kojih očito nema suglasnosti unutar struke, mogu rešiti samo ljudi iz učionica koji svaki dan provode s učenicima i koji najbolje mogu autonomno proceniti kojim lektirnim delima će najbolje ostvariti ishode učenja koji su predviđeni kurikulumom Hrvatskog jezika. Zaključno, najvažnije je da ovim pristupom promoviramo i podržavamo autonomiju i stručnost učitelja", poručila je Divjak.

Prošle sedmice u Hrvatskoj je stigao novi popis lektire koji je izazvao nove kontraverze. Prema odluci Ministarstva znanosti i obrazovanja, nijedan savremeni hrvatski i strani književnik nije završio na popisu obavezne lektire, nego samo takozvani klasici.

Među brojnim naslovima izbačenih sa popisa obavezne lektire nalaze se "Mali princ", "Ježeva kućica", "Dnevnik Anne Frank", "Srebrne svirale", "Smogovci", "Grga Čvarak", "Alisa u Zemlji čuda", "Breza", "Poštarska bajka", "Petar Pan", "Pinokio", "Pipi Duga Čarapa", "Strah u Ulici lipa", "Junaci Pavlove ulice", "Hajdi" i brojni drugi.

Hrvatski književnici se pitaju kako će se razvijati ljubav prema čitanju ako su deci obavezni samo klasici čije su teme od njih udaljene stotinama godina, dok se one, koje bi trebalo da su bliže i zanimljivije, izbegavaju i kao preporuka.

Извор: https://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/hrvatska-izbacile-iz-lektire-i-jezevu-kucicu-i-malog-princa/?fbclid=IwAR31VSwoszS-rYCMf33NYrm3MB3EIRv39sExOPZKcWeX-fPSa7OWXSHuq9w


А ево још једног гласа разума: https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/branko-copic-boja-sljeza/?fbclid=IwAR24xjrktQPloe7Th43cDUMeupqVG23uMqJKC3V5UEP9JIc1e6JdB88HIeg

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Лектира за основну и средњу школу

Порукаод Viktorija Vi » 15 Феб 2019, 14:26

Госпођа је мало тога конкретног рекла, али боље ишта него ништа:

https://www.youtube.com/watch?v=e0mVN1Wt_es&fbclid=IwAR1jkwHeIq14hg6aREwNYH714CFUth1WNrRCMzTS98esqxXY2wP_kD74NiU

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Лектира за основну и средњу школу

Порукаод Viktorija Vi » 17 Феб 2019, 21:35

Због лектире наставници се боре с Гуглом

Некад се знало: узоран ђак на зимски распуст није одлазио без макар три књиге које планира да прочита, а обавезан родитељски поклон Титовим пионирима на летњем одмору био је комплет чувене „Нолитове” лектире. Све се променило. Родитељи са којима смо ових дана разговарали и не знају да ли њихова деца читају лектиру. Кажу да налазе препричане сажетке књижевних дела на „Гуглу”, или „цимају” одликаше да им опишу главне ликове. Старији школарци умеју да прогунђају како им је задата литература досадна, док на интернету имају све сажето, од Молијеровог „Тврдице” до култног Михаиловићевог романа „Кад су цветале тикве” и Сремчеве „Зоне Замфирове”.

Запањујуће је видети да им светска мрежа нуди чак и препричану Киплингову „Књигу о џунгли” и „Златокосу” браће Грим, иако та дела напамет зна готово сваки трогодишњак. Да ли је проблем у списку обавезних наслова, који просветне власти последњих година мењају и покушавају да прилагоде ђацима убацивањем у лектиру, на пример, дела Толкинове трилогије „Господари прстенова”, или у начину живота данашњих школараца и како му се прилагодити, питали смо просветне раднике.

Наставник је кључни фактор без којег нема учења, сматра Марина Панић, наставница српског језика у краљевачкој Гимназији, и додаје да су она и колеге ти који мотивишу ђаке за читање и рад. Она нема никакав приговор на актуелност садашње гимназијске лектире, већ само на обим обавезних дела.

– Предузимамо све што можемо и чега се сетимо, али криза читања је обухватила друштво, не само ђаке. Треба их мотивисати пре свега употребом информационих технологија, приближити им дело, убедити их да су садржаји лектире свевременски, а не везани за прошлост. Да књижевност пише о нама, сада, да једино уз њу могу бити интелектуалци – истиче Панићева.

Како би привукла пажњу ђака, Данијела Јелић, наставница српског у једној београдској средњој стручној школи, „Нечисту крв” и „Вечитог младожењу” повезује са данашњим временом и кроз паралеле покушава да истакне мушко-женске односе, неостварену љубав, економско и морално пропадање књижевних ликова, јер су, каже, те теме данашњим тинејџерима интересантне.

– Веома је тешко, моји ђаци баш мало читају. Једва и приповетку из читанке, коју често и немају. Радим у стручној школи, нашим ученицима пажња кратко траје, концентрација је слаба, да ни филм не могу да одгледају, а камоли да прочитају роман. Онда их на часу поделим по улогама па заједно читамо, део им препричам, део анализирамо. Уводим мултимедијални приступ књижевности, ако постоји екранизација дела које обрађујемо. Програм је исувише стар, треба га мењати, прилагодити новим генерацијама, а нечитање постаје глобални проблем – истиче Јелићева и додаје да је, од нечитања „Кир Јање”, увек боље саветовати ђаку да га погледа у престоничком Народном позоришту.

Зоран Јовановић, који је 18 година библиотекар у ОШ „Душко Радовић”, наглашава да основци данас приметно мање читају него када је он стигао у ову новобеоградску школу. Јовановић нема никакву замерку на избор лектире за осмолетку и начин на који се она обрађује.

– Мој став је веома конзервативан и сматрам да је план обраде лектире одличан, али да су родитељи криви што деца не читају лектиру, као ни додатна књижевна дела која им непрестано нудим. Долазе ми маме, тате, баке и деке и враћају књиге које дам основцима, уз оправдање да они то никако не могу да стигну да читају од превише обавеза. Данашња деца или буље у телевизијске и телефонске екране, или су, што их највише одвлачи од књижевности, преоптерећена разним спортовима, часовима цртања, језика и додатним приватним ангажовањима наставника математике и физике. Мислим да родитељи претерују са тим ваншколским активностима, науштрб књижевних дела – истиче библиотекар Јовановић, који сваке године организује школску изложбу посвећену неком домаћем писцу и на тај начин покушава да га приближи ђацима.

Министарству просвете замера што на недавно ажурираном сајту нема списак обавезне лектире. Наглашава да родитељи и јавност у Хрватској, на пример, много више прате и реагују на промене у школској лектири него код нас.

Хрватску јавност управо је ових дана усталасала одлука просветних власти да са списка препоручене лектире избаце „Дневник Ане Франк”, сведочење о страхотама Холокауста. Књига је повучена у поприличној тајности, али је ту чињеницу на видело у ауторском тексту изнео књижевник Миљенко Јерговић, што је тек онда покренуло лавину коментара у Хрватској. Ово књижевно сведочење јеврејске девојчице у Србији се деценијама уназад анализира у седмом разреду осмолетке, кроз одломак у читанци.

Пажњу медија код нас је, међутим, привукао прошлогодишњи предлог албанске националне мањине у Србији да на југу земље биографија Хилари Клинтон уђе у обавезну лектиру за први разред гимназија у којима се настава одржава на албанском језику. Успротивили су се представници Националног просветног савета (НПС) и министар просвете Младен Шарчевић. Министар је за „Политику” љутито изјавио да ни НПС, ни он нипошто неће дозволити „да се у овдашњим гимназијама учи о некоме из породице која је наложила бомбардовање Србије”. Додао је да би било логично да се усвоји предлог НПС-а да се биографија Клинтонове замени делом Бранислава Нушића, али је остало отворено да албанска мањина може да изабере и неког трећег.

Драгана Јокић - Стаменковић

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/422918/Zbog-lektire-nastavnici-se-bore-s-Guglom