Kineske poslovice

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Kineske poslovice

Порукаод Mustra » 08 Сеп 2011, 13:58

Aktivnost
*Pas na lancu laje na svoje buve, pas koji lovi ne oseća ih.
*Najbolja akcija koja se može preduzeti jeste ne preduzimati ništa. (Čuang Ce)
Altruizam
*Onome koji ne misli samo na sebe otkrivaju se svi oblici stvari: u svom kretanju on je kao voda, u svom mirovanju on je kao ogledalo ili kao odjek. (Lijen Ce)
Ambicija
*Možete ubiti generala jednoj vojsci ali ne možete ubiti ambiciju u običnom životu. (Konfučije)
Antiteza
*Ko poznaje druge, bistar je.
Ko poznaje sebe, mudar je.
Ko pobedi druge, silovit je.
Ko pobedi sebe, snažan je.
Ko povredi sebe, moćan je.
Ko dovoljan je samom sebi, bogat je.
Ko sačuva položaj, trpeljiv je.
Ko ne izgubi svest u smrti, i dalje živi. (Lao Ce)
Apsolutna istina
*Apsolutna istina je neuništiva. Pošto je neuništiva, ona je večna. Budući večna, ona postoji sama sa sobom. Budući da postoji sama sa sobom, ona je beskrajna. Budući beskrajna ona je prostrana i duboka. Budući prostrana i duboka ona je transcedentalna i inteligentna. Zato što je prostrana i duboka, ona sadrži celokupno stanje. Zato što je beskrajna i večna, ona ostvaruje ili usavršava celokupno postojanje. Po prostranstvu i dubini, ona je kao Zemlja. Po transcedentalnoj, ona je kao Nebo. Beskrajna i večna ona je sam Beskraj.
Apsolutno istinsko ja
*Samo oni koji su apsolutno istinski ja, mogu na svetu ostvariti svoju sopstvenu prirodu; samo oni koji ostvare svoju sopstvenu prirodu, mogu ostvariti prirodu drugih; samo oni koji ostvare prirodu drugih, mogu ostvariti prirodu stvari; oni koji ostvare prirodu stvari, vredni su da pomažu Majku Prirodu u rašćenju i održavanju života; a oni koji su dostojni da pomažu Majku Prirodu u rašćenju i održavanju života ravni su Nebu i Zemlji.
Bitka
*U muzičkoj lestvici postoji samo pet tonova, ali njihove varijacije su toliko brojne da ih je nemoguće sve čuti. Postoji samo pet osnovnih boja, ali njihove kombinacije su toliko brojne da ih je nemoguće sve videti. Postoji samo pet osnovnih ukusa, ali njihovih varijacija ima toliko puno da ih je nemoguće sve registrovati. U bici postoje samo dve vrste juriša, neortodoksni iznenadni napad i ortodoksni otvoreni napad, ali varijacija neortodoksnog i ortodoksnog ima bezbroj. Neortodoksno i ortodoksno su uzajamno uslovljeni, kao krug bez početka i kraja – ko bi ih mogao iscrpeti. (Sun Cu)
*Čak i smrt svetine koja ubija za žaljenje i suze, a pobeda nakon bitke, vesela je koliko i pogrebna svečanost.
Blago
*Tri blaga uvek čuvam uvek dobro zabravljena: prvo je milosrđe; drugo – umerenost, a treće rešenost da se nikada ne nazovem gospodarom sveta.
Blud
*Požuda je izvor najvećeg jada: požudni prijatelj, naš je potajni neprijatelj.
Bog
*Postoji biće bez koga ne bi bilo ni neba ni zemlje. Biće to spokojno, bestelesno, svojstva njegova zovu se ljubav, razum; ali samo biće nema imena. To biće je veoma udaljeno i veoma blisko.
*Razum koji može da se shvati nije večni razum, biće koje može da se imenuje nije najviše biće. (Lao Ce)
Bogatstvo
*Bogatstva krase kuće, a vrline ljude.
*Da je moguće obogatiti se bez sramoćenja, pa makar se uvrstio u konjušare što vitlaju bičem, uradio bih to prvi. Ali kako to nije slučaj, slediću put koji mi je za srce prirastao.
Bol
*Hteti izbeći neizbežno, znači povećati svoj bol. (Čuang Ce)
Bolest
*Noć bolesnika duga je kao planinska staza.
*Čim upoznamo bolest već smo blizu ozdravljenja.
*Čoveka raspoložena i dobre volje bolesti izbegavaju. (Lao Ce)
Brbljivost
*Kakva korist od nekog ako je pričalica? Što više pričaš da bi se odbranio, svet te više mrzi. (Konfučije)
Budala
*Pametan čovek nauči deset stvari, a veruje da zna jednu, a budala nauči jednu stvar, a veruje da ih zna deset.
Budizam
*Za izučavanje budizma treba se uzdržavati od zadovoljstva i treba proći kroz osamnaest stupnjeva zemaljskog zatvora. Moliti se uopšte nije lako, istrošio sam hiljade prostirki za meditaciju. (Li Ju)
Budućnost
*Svi su cvetovi budućnosti u semenu sadašnjosti
Ceremonija (Obred)
*Šta treba prvo posmatrati tokom obrednih ceremonija? Baš to pitanje! Tokom čitave ceremonije više vredi dostojanstvenost od sjaja. Tokom ceremonije žalosti više vredi iskrenost bola od pravila pristojnosti. (Konfučije)
Cilj
*Ljudi uvek sve pokvare na samom pragu cilja. Da ne promašiš cilj u trenutku kada si mu blizu, budi oprezan na kraju, kao i na početku.
*Lovci na jelene ne troše svoje strele na zečeve
*Ono što je teško ostvariti zahteva, mesec, kadkad i godine. Ono što je nemoguće, zahteva samo malo više. (Lao Ce)
Čekanje
*Onome ko zna čekati, vreme otvara vrata
Čitanje
*Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh, a razmišljanje bez čitanja čini čoveka neuravno teženim. (Konfučije)
Čovek
*Jak vetar ne duva čitavog jutra. Niti iznenadna kiša pada čitavog dana. Nebesa i zemlja ne mogu učiniti da stvari zauvek traju. Kako bi to, onda mogao čovek.
*Kad vidiš dobrog čoveka, pokušaj da nadmašiš njegov primer, kad vidiš nekog rđavog čoveka, ispitaj da i ti nemaš iste gršeka. (Konfučije)
*Čovek koji ne razmišlja i ne planira unapred naići će na nevolju odmah ispred svojih vrata (Konfučije)
*Hoćeš upoznati čoveka, pogledaj njegova dela.
*Ako je priroda snažnija od obrazovanja, čovek ostaje priprost. Ako je obrazovanje snažnije od prirode, čovek postaje dobar činovnik. Ako između prirode i obrazovanja postoji ravnoteža, pojavljuje se mudrac. (Konfučije)
* Plemenit je čovek miran i velikodušan. Prostak je uvek uzbuđen. (Konfučije)
*Samo istinski čovek zna kako se vole ljudi i kako se mrze ljudi. (Konfučije)
*Sa čovekom koji kaže sebi: Šta da radim? – sa takvim čovekom ja ne znam šta da radim. (Konfučije)
*Nije mi žao što me ne poznaju ljudi ali žalim što ja ne poznajem njih. (Konfučije)
*Oni koji su rođeni mudri, najviše su vrste ljudi; oni koji postaju mudri učenjem, dolaze za njima; oni koji sporo uče, a uz to se i ne trude, najgora su vrsta ljudi. (Konfučije)
*Čovek je slobodan onoliko koliko je mudar, a podložan je sudbini toliko koliko je veliko njegovo neznanje. (Lao Ce)
*Svi ljudi ne mogu biti značajni i bogati ali svi mogu bibi dobri i pametni. (Konfučije)
*Čovek koji je napravi grešku i ne ispravi je, pravi drugu grešku. (Konfučije)
*Čovek koji voli istinu ili učenost bolji je od čoveka koji je poznaje a čovek koji u njoj nalazi sreću, bolji je od čoveka koji je voli. (Konfučije)
*Čovek koji ima lepu dušu imaće uvek i nešto lepo da kaže, ali čovek koji nešto lepo kaže ne mora nužno da ima i lepu dušu. Videćemo da istinski pravi čovek uvek ima i hrabrosti, ali isto tako ćemo videti da hrabar čovek nema uvek istinskog čoveštva. (Konfučije)
*Savršen čovek koristi svoj um kao ogledalo. Ono ne dokučuje ništa; ono ne odbija ništa. Ono prima ali ne zadržava. (Čuang Ce)
Čovekoljublje
*Čovekoljublje se sastoji iz ljubavi prema drugima. Čovek koji zaista voli druge je čovek kadar da obavlja svoje dužnosti u društvu. (Konfučije)
*Čini drugima ono što sebi želiš. Ne čini drugima što sebi ne želiš
Čovek i politika
*Razlog zašto viši čovek pokušava da uđe u politiku jeste što smatra da je ispravno, čak i ako je potpuno svestan da njegovo načelo ne može prevladati.
Čoveštvo
*Poniznost je bliska moralnoj disciplini, jednostavnost karaktera je bliska istinskom čoveštvu, a odanost je bliska iskrenosti srca. Ako čovek pažljivo neguje te osobine u svom ponašanju (postupcima), možda će malo i grešiti, ali neće biti daleko od istinskog čoveštva. jer uz poniznost i skrušenost, čovek retko pravi greške; uglavnom se može najčešće osloniti na čoveka iskrena srca, akad poseduje jednostavnost karaktera, obično je plemenit. Retko ćete pogrešiti ako polazite od te tri osobine. (Konfučije)
Ćutanje
*Najbolja upotreba reči je potpuno ćutanje. (Čuang Ce)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Сеп 2011, 13:59

Dijalog
*Više vredi razgovor od jedne večeri nego deset godina učenja. (Li Ju)
*Ukoliko se ti i ja sporimo i ti mene nagovoriš, a ja ne uspem da ti pariram, da li to znači da si u pravu? da li to znači da sam ja pogrešio? Ukoliko te ja nadgovorim, a ti ne uspeš da mi pariraš da li to znači da sam ja u pravu. Da li to znači da si ti pogrešio? da li je onda, od nas dvojice, jedan u pravu, a drugi nije? Ili smo (možda) i ti i ja u pravu, ili i ti i ja grešimo? To mi ne možemo znati. Da pozovemo nekog trežeg da presudi. I koga bi uopšte mogli da zamolimo da dođe da proceni šta je ispravno, a šta nije? Ukoliko pozovemo nekog ko se slaže sa tobom, pošto je tvoj istomišljenik, kako može on nepristasno da sudi? Ako zamolimo nekog ko isto misli kao ja, onda je on moj istomišljenik, pa kako može nepristasno da sudi? Ukoliko pozovemo nekoga ko se ne slaže ni sa mnom ni sa tobom, zar neko ko je tako (nezainteresovan) različit može u našem sporu da sudi. A ukoliko pozovemo nekoga ko se slaže sa mnom i sa tobom, kako on kao naš istomišljenik, može da sudi (nepristrasno)? Tako (izlazi) da ni ti, ni ja, niti bilo ko drugi može suditi ko je u pravu a ko ne. Koga još da čekamo da to razreši? (Čuang Ce)
Darežljivost
*Jedno jedino “evo ti” vrei više nego deset “neka ti nebo pomogne”.
*Što više daješ tim više imaš. (Lao Ce)
Deca
*Ako voliš svoje dete ne štedi šibu, ako ga mrziš mazi ga.
Dobrota
*Biti dobra znači biti slobodan dušom. Ljudi koji se stalno tuže na nekoga, koji se neprestano boje nečega i odaju se strastima, ne mogu da budu slobodni dušom, taj gleda, a ne vidi, sluša a ne čuje, jede, a ne oseća nikakav ukus. (Konfučije)
*Najviša dobrota je vodi nalik, pomaže svemu i tiho teče mestima pezrenim od ljudi, ali baš takva, bliska je prirodi Puta. (Lao Ce)
*Jedno jedino dobro delo poništava hiljade zlodela.
*Vrata iza kojih je skriveno dobro teško je otvoriti, a vrata iza kojih je skriveno zlo teško je zatvoriti.
*Tri godine čini dobra dela i retko ko će znati, jednom učini loše i znaće celo podneblje.
*Dobroga čoveka ljudi varaju, dobroga konja ljudi jašu.
*Nema čoveka koji ne bi hteo dobro, kao što nema vode koja ne bi tekla nizbrdo. (Meng Ce)
* S onim ko je dobar, ja sam dobar; sa onim ko nije dobar, ja sam ipak dobar. (Lao Ce)
Dogmatizam
*Kravlja balega korisnija je od svih dogmi, od nje se barem može načiniti gnojivo za useve. (Mao Ce Tung)
Dokaz
*Za glupana nema valjanih dokaza.
Dom
*Jedva se udaljiš od vrata i već nije tako lepo kao kod kuće. Bolje i koliba od slame u kojoj se smeju, nego palata od mermera u kojoj plaču
Dostojanstvo
*Plemenit čovek je dostojanstven, ali nije gord; prostak je gord ali nije dostojanstven. (Konfučije)
Država
*Država koja je sakupila svu svoju snagu u jednu pesnicu, moćna je. Država (čiji vladar) voli (prazne) reči, biće rasparčana. (Šan Jan)
Dug
*I rođena braća ne zaboravljaju dugove.
*Stisni zube ali dug ne uzimaj.
Duša
*Kad je svet počeo da postoji, razum mu je postao mati. Onaj ko zna da je osnova života duh – zna da je izvan svake opasnosti. Kad bude stisnuo usne i zatvorio vrata osećanja na kraju života, neće osetiti nikakva nespokojstva. (Lao Ce)
*Održavaj sa pažnjom i izdržaćeš, zanemari i izgubićeš. Pojavljuje se i iščezava s vremena na vreme, ne znamo u kom pravcu. (Konfučije)
Dužnost
*Ispred svega treba postaviti dužnost, a drugi red plod koji se njome postiže. (Konfučije)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Сеп 2011, 13:59

Džentlmen
*Običan čovek često, dopadne nevolje zbog svoje ljubavi prema vodi (bukvalno udavi se u njoj); džentlmen često dopadne nevolje zbog toga što voli da priča; a veliki čovek često doapdne nevolje zbog toga što voli narod. Svi oni upadnu u ono čemu se približe ili šta im postane blisko. Voda izgleda tako bliska ljudima, ali često ih podavi zato što se njoj naizgled lako možemo približiti, a ipak je opasna kad joj priđemo sasvim blizu. Pričanje lako uvali čoveka u nevolju jer kad govoriš, upotrebljavaš mnogo reči i lako ti izlaze iz usta, ali ih teško možeš vratiti. Ljudi često uvale čoveka u nevolju zato što su niski i nisu otvoreni; možeš ih poštovati, ali ih ne moraš vređati ili povrediti. Zato džentlmen mora biti veoma obazriv.
*Džentlmen okrivljuje sebe, dok običan čovek okrivljuje druge. (Konfučije)
Erotika
*Ljubavne slike su kao ukusno meso koje obavija maslinu, izaziva želju samo da bi smo je probali i osetili pravi ukus. (Li Ju)
*”Kakva šteta! Planinski vršak koji meri tek kvadratni pedalj, izvor je vekovni ogromnog nadahnuća i jada”.
Filozofija
*Sa praktičnog stanovišta, filozofija je beskorisna, ali nam može pružiti jedno stanovište koje je vrlo korisno, a to je “Korisnost beskorisnog”. (Čuang Ce)
Geneza
*Dok je čovek mlad ne pokazuje nikakvo poštovanje prema starijima, kada odraste nema ništa vredno da pokaže ljudima, kao starac je uvek tu da nam zagorčava život. (Konfučije)
Glad
*Ljudi gladuju, jer oni nadređeni isuviše jedu i poresko žito ubiraju više nego što imaju prava.
Eto, zato su ljudi gladni.
Gospodar
*Budi gospodar nad sobom malo ćeš počiniti grešaka. (Konfučije)
Govor
*Dobar govornik nalik je umetniku koji obrađuje žad ne povlačeći nijedan suvišan potez.
*Više vredi onaj koji ume slušati nego onaj koji ume govoriti.
*Oni koji lepo govore ne govore uvek i najbolje.
*Ako jedna reč ne pogodi u cilj hiljadu reči gubi smisao.
Greška
*Zalutati i pogrešiti, a ne promeniti pravac znači konačno pogrešiti.
*Ko ima htrabrosti da ispravi svoje greške dugo ih ne ponavlja.
*Mane su za svakoga karakteristične; posmatraj njegove mane i saznaćeš kakav je čovek. (Konfučije)
Gubitak
Kada naiđeš na čoveka s kojim vredi govoriti i s kojim ne govoriš izgubio si ga. Kada naiđeš na čoveka s kojim ne vredi govoriti i s njim govoriš, izgubio si reč. Mudrac ne gubi ni čoveka ni reči. (Konfučije)
Haos
*Haos je iskon svih stvari i prapočetka. (Fej Ku)
Hijerarhija
*Ako vas neka osobina vaših pretpostavljenih vređa, ne ponašajte se tako prema svojim potčinjenima.
Ako vam se ne dopada neka osobina vaših potčinjenih, nemojte je ispoljiti prema onima koji su iznad vas.
Ako vam nešto smeta kod čoveka koji je iza vas, ne gurajte onog ispred sebe.
Hrabrost
*Junak je često spreman izgubiti svoj život, ali nije nikada spreman izgubiti svoju ljubavnicu, kao ni svog konja.
*Neko može da pobedi hiljade ratnika na bojnom polju, ali taj se ne može meriti sa pobednikom, koji je pobedio samog sebe. (Konfučije)
*Najbolji stratezi su inpulsivni. Najbolji pobednici nisu svadljivi.
*Ludo hrabar gine, manje hrabar živi. Od ovo dvoje jedno koristi, drugo šteti.
*Ko zna zašto nebo nekom nije naklonjeno? I mudracu je teško rasvetliti ovo. (Lao Ce)
Hvalisavost
*Ko ne zna hvaliti ne zna veštinu uspijanja.
*Čovek koji se hvali bez ikakvog stida, uveriće se da je veoma teško živeti prema svojoj hvalisavosti. (Konfučije)
Imena
*Imena su sačinjena da bi označavala datosti, s jedne strane, da obelodane razlike između viših i nižih (u društvu), a s druge, za razaznavanje sličnosti i razlika. (Han Fej Cu)
Istina
*Najmanje želimo doznati one istine, koje bi nam donele najviše koristi.
*Poznato je da istina donosi neprilike, ali ja je se ne mogu odreći. (Kin Jan)
*Ljudi mogu veličati istinu, istina ne može veličati ljude. (Konfučije)
*Ne čini istina čoveka velikim, nego obratno čovek čini istinu velikom. (Konfučije)
*Jedna od glavnih dužnosti čovekovih je da razgori svojom snagom u sebi ono blistavo načelo razuma koje dobijamo od boga.
*Kada je ptica na izdisaju njen krik je potresan, kada je čovek na izdisaju njegova reč je istinita. (Zeng, Konfučijev učenik)
Istorija
*Kao što se u ogledalu nečiji lik može pokazati, tako se iz protekle istorije sadašnjosti može upoznati.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Сеп 2011, 14:00

Jezik
*Brži je jedan jezik nego dve noge.
Kajanje
*Kajanje je proleće vrline.
Karakter
*Lakše je premestiti reku nego promeniti joj ćud.
*Posmatrajući greške nekog čoveka, saznajmo karakter toga čoveka. (Konfučije)
*Ljudi koji žive rasipno lako mogu postati snobovi i uobraženi, a ljudi koji žive jednostavno lako mogu postati vulgarni. Više volim vulgarne ljude od snobova.
Kazna
*Ko se boji kazne ne postaje tako lako zao.
Kleveta
*Klevetnici su poput psića koji laju za petama.
*Ko želi klevetniku zatvoriti usta ne sme mu se osvećivati.
Knjiga (čitanje)
*Nedočitana knjiga je što i neokončan put.
*Knjige govore duhu, prijatelji srcu, nebo duši a sve ostalo ušima.
Tri dana nemoj čitati knjiga i tvoje će reči izgubiti lepotu.
*Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh, a razmišljanje bez čitanja stvara čoveka neuravnoteženim. (Konfučije)
*Knjige su složene od reči. Reči vrede samo po mislima. Misli imaju svoje poreklo, koje se ne može izraziti samim rečima. Prema tome razgovori što ih ljudi stavljaju u knjige i što ih oni smatraju dragocenim zapravo su bez vrednosti. (Čuang Ce)
Komandovanje
*Komandovanje je stvar inteligencije, poštenja, humanosti, hrabrosti i strogosti. (Sun Cu)
*Kada biste brojnom vojskom komandovali koga biste izabrali za pomoćnika? Čoveka spremnog da se suoči sa tigrom golih ruku i da reku pređe plivajući. Vratolomnika koji ne žaleći umire ne bih ni po koju cenu želeo za pratioca. Treba mi neko ko prilazi problemima oprezno i više voli da uspe umešnošću nego smelošću. (Konfučije)
Korisnost beskorisnog
*Sveti hrast koji je godinama opstajao pošteđen sekire, pošto je njegovo drvo bilo neupotrebljivo obrati se u snu nekom čoveku: “Dugo vremena učio sam da budem beskoristan. Bilo je nekoliko prilika u kojima sam skoro uništen, ali sam sad uspeo da budem beskoristan, što mi je os najveće koristi. da sam koristan kako sam mogao postati ovako gorostasan? Svet poznaje samo korisnost korisnog, ali ne poznaje korisnost beskorisnog. Biti beskoristan jeste način da se sačuva život. Čovek vešt u očuvanju života ne sme da čini mnogo zla, ali ni mnogo dobra. Mora živeti na sredokraći između dobra i zla.
Korist i šteta
*Kad čovek odseče prst da bi sačuvao ruku, to znači odabrati veću korist, a mamnju štetu. Izabrati manju štetu ne znači izabrati štetu, već izabrati korist… Ako naišavši na razbojnika, čovek izgubi prst da bi spasao život, to je korist. Susret sa razbojnikom je šteta. Izbor veće koristi nije stvar koja se čini pod prinudom. Izbor manje štete je stvar koja se čini pod prinudom. Prvi znači odabiranje između onog što još nije zadobijeno. Drugi znači odbacivanje onog čime je čovek već opterećen. Tako pravilo za sve ljudske delatnosti: “Među koristima odaberi najveću; među štetama, odaberi najmanju”. (Mo Ce)
Korupcija
*Tražiti napredovanje ne davši poklone pretpostavljenima isto je što i staviti mačku kao mamac za miševe. (Šan Jan)
*Ako pošaljemo mnogo poklona, moći ćemo da sanjamo o visokim službenim položajima. (Šan Jan)
*Ako se u drvetu razmnožilo mnogo crva, drvo će istruliti; ako je u zidu naprslina, zid će se srušiti.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Сеп 2011, 14:01

Kosmos
*Kosmos je moja duša, moja duša je kosmos. jedan mudrac je rođen daleko na istoku njegova duša treba da je jedinstvena mojoj. Jedan mudrac je rođen daleko na zapadu njegova duša tako isto treba da je identična mojoj. (Lu Siang Čan)
*Mudar čovek gleda na prostranstvo i ne smatra malo tako malim ni veliko tako velikim, jer on zna da dimenzije nemaju granice. (Lao Ce)
Kraj
*Kada mu se po nekim znacima učinilo da mu se približava kraj Konfučije je rekao: “Vidim da nebo hoće da oduzme moju misiju od mene”. Zatim, “Ovo je kraj svega”, i uzdahnuvši setno dodao, “Nema nikog na svetu ko me razume”. A kad je Cekung upitao “Zašto kažeš da nema nikog ko te razume?” Konfučije je rekao: “Ne okrivljujem Nebo, niti okrivljujem ljude (čovečanstvo). Jedino što sam svim silama želeo da steknem bilo je znanje, i težio sam višem idealu. Možda me samo Nebo razume”.
Kritika
*Cekung je voleo da kritikuje ljude, a Konfučije mu je rekao: “Ah, Ce ti si zaista pametan, zar ne? Ja nemam vremena za takve stvari”.
Krivica
*Ako znamo da smo učinili zlo, a odbijemo da to priznamo, krivi smo dvostruko.
Kultura
*Kad stupim u neku zemlju, mogu lako prepoznati kakva vrsta kulture u njoj vlada. Ako je narod plemenit, ljubazan i prostosrdačan, to pokazuje da se neguje pesništvo. Ako je narod širokrogrud i poznaje prošlost, to pokazuje da se izučava istorija. Ako su ljudi mirni i misaoni i imaju oštru moć zapažanja, to pokazuje da se tu izučava filozofija promena (Knjiga promena). Ako su ljudi krotki, puni poštovanja i odmereni u svojim navikama, to pokazuje da se tu izučava LI (princip društvene urednosti). Ako ljudi neguju svoj govor, spremno nalaze izraze i analogije, to pokazuje da se tu izučava proza, ili Proleće i jesen. Opasnost od učenja pesništva sastoji se u tome što ljudi ostaju neznalice, ili prostosrdačni. Opasnost od učenja istorije sastoji se u tome što se ljudi ispune netačnim legendama i pričama događaja. Opasnost od učenja muzike je u tome što ljudi postaju rasipni. Opasnost od učenja filozofije je u tome što ljudi postanu jednostrani. Opasnost od učenja LIja je u tome što rituali postanu suviše složeni. A opasnost od učenja Proleća i jeseni je u tome što ljudi mogu steći osećanje da preovladava moralni haos. Kada je čovek ljubazan, plemenit i prostosrdačan, a pritom nije neznalica, možemo biti potpuno sigurni da je duboko ušao u proučavanje poezije. Kada je čovek širokogrud, poznaje prošlost, a nije ispunjen netačnim legendama i pričama događaja, možemo biti sigurni da je zašao duboko u izučavanje muzike. Ako je čovek miran i misaon i poseduje oštru moć zapažanja, a pri tom nije sitničav, možemo biti sigurni da je ušao duboko u izučavanje filozofije. Kada je čovek krotak, učtiv i odmeren u svojim ličnim navikama, a pri tome se ne drži složenih vidova ophođenja, onda možemo biti sigurni da je duboko zašao u izučavanje LIja. A kada se čovek služi odnegovanim jezikom spretno nalazeći izraze i analogije, a nije pod pritiskom slike preovlađujućeg moralnog haosa, možemo biti sigurni da je duboko zašao u izučavanje Proleća i jeseni.
*Ono što je bogom dano nazivamo ljudskom prirodom. Ispunjavanje zakona naše, ljudske, prirode je ono što nazivamo moralnim zakonom. Negovanje moralnog zakona je ono što nazivamo kulturom. (Konfučije)
Laž
*Nema većeg lažljivca od onog koji govori o sebi
Слика

ayan143
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 17 Апр 2015, 06:32

Порукаод ayan143 » 17 Апр 2015, 07:01

Apsolutna istina je neuništiva. Pošto je neuništiva, ona je večna. Budući večna, ona postoji sama sa sobom. Budući da postoji sama sa sobom, ona je beskrajna. Budući beskrajna ona je prostrana i duboka. Budući prostrana i duboka ona je transcedentalna i inteligentna. Zato što je prostrana i duboka, ona sadrži celokupno stanje. Zato što je beskrajna i večna, ona ostvaruje ili usavršava celokupno postojanje. Po prostranstvu i dubini, ona je kao Zemlja. Po transcedentalnoj, ona je kao Nebo. Beskrajna i večna ona je sam Beskraj.

ivanaoxy
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 18 Окт 2015, 21:14
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод ivanaoxy » 18 Окт 2015, 21:18

ayan143 пише:Apsolutna istina je neuništiva. Pošto je neuništiva, ona je večna. Budući večna, ona postoji sama sa sobom. Budući da postoji sama sa sobom, ona je beskrajna. Budući beskrajna ona je prostrana i duboka. Budući prostrana i duboka ona je transcedentalna i inteligentna. Zato što je prostrana i duboka, ona sadrži celokupno stanje. Zato što je beskrajna i večna, ona ostvaruje ili usavršava celokupno postojanje. Po prostranstvu i dubini, ona je kao Zemlja. Po transcedentalnoj, ona je kao Nebo. Beskrajna i večna ona je sam Beskraj.


Lepo rečeno!