Dobričin prsten

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Dobričin prsten

Порукаод vuk » 28 Дец 2006, 22:58

Слика

Bora Todorović - Tražim svoju oazu

NA pitanje kako bi, jednom rečju ili rečenicom, opisao svoj glumački put, smeje se: “Sve je ispalo maltene slučajno! Svi naši životi, opredelenja, vokacije, diktiraju okolnosti, skoro da su presudne, konkretno, u mom poslu - sreća, vrednoća, specifična vrsta pameti. Podrazumeva se, razumljivo, talenat... ”
Tako je, “slučajno”, ispalo i da ovogodišnji, 22. nosilac Dobričinog prstena, Bora Todorović, ostvari karijeru u kojoj, kako je neko primetio, skoro da ima više nagrada nego uloga. A da, istovremeno, podeli sudbinu glumaca koji su velika imena stekli u Ateljeu 212, iako nikada nisu igrali, recimo, Šekspira! “Ne žalim što nisam igrao klasiku. A ipak, malo mi fali... Čehov, Skandinavci... Mislim da bih bio dobar u tome. Mada, igrati klasiku i ovo što ja igram, isto je.

PRIJATELJSTVA

* U jednom trenutku, pre skoro dve decenije, kao da Vam je bilo dosta pozorišta. Otišli ste u slobodnjake, ubrzo i iz zemlje. Pamtimo Vas i kao pobornika očuvanja Jugoslavije... Kad danas vidite da stvari ne idu putem za koje ste se borili, šta osećate?
- Ne znam kako to da definišem, ali, znam da sam se malo više povukao u sebe. Pokušavam da nađem neku svoju oazu. Moj izbor je da ne pristajem na polovičnost, ni u poslu ni u životu i ne vidim da mi se to svetilo.
* Kako Vam sada izgleda naše pozorište, da li je sposobno da se suočava sa onim što smo prošli i u čemu živimo?
- Ne vidim da je to neko srećno suočavanje, kao rezultat volje. Mahom je spontano i pojedinačno, ali da je organizovano - ne! Pozorište, međutim, ima svoju eksteritorijalnost i sve više se udaljava od društveno-političkog života, okreće se sebi i sferi kojoj pripada, samoj umetnosti. Ne bi trebalo da, u nekim vremenima, bude neutralno. Ali, ovde, da bi uopšte egzistiralo, nema mnogo izbora. Ne može pozorište da menja društveno uređenje, samo može ljudima da pruži olakšanje. To je već duhovni pojam. E, toga ima u našem pozorištu.
* Nedavno, na proslavi 50 godina Ateljea 212, niste se odvajali od Relje Bašića.
- Relja i ja smo bili i ostali i kućni prijatelji. I sve ovo što se desilo, nije poremetilo moje odnose sa prijateljima iz bivše zemlje. Nije mi trebalo truda da to učinim, takva je moja priroda. Politika je bila do blata prljava, ali, čoveka koji ima integritet, nije uspela da pomeri iz ravnoteže. Ostao sam blizak sa svima. Sa Reljom Bašićem, Perom Kvrgićem, Vanjom Drahom - mojom generacijom, redovno sam održavao vezu, posećivali smo se i posećujemo se.
* Dovoljno dugo ste živeli van zemlje, u Pragu... Šta ste, sa distance, uočili, kad ste se vratili?
- Veći provincijalizam nego što je bio u onoj, našoj zemlji. Ali, nimalo veći nego u ostalim zemljama u kojima sam bio. Ipak, tamo su podele rešene na mnogo civilizovaniji način. Česi i Slovaci su, na primer, popili šampanjac i rastali se. Doduše, oni nisu imali ni konfesionalnu ni nacionalnu raznolikost zbog koje je kod nas sve krenulo tim užasnim putem... Ja sam se prevario, mislio sam da će se, pošto su intelektualci krivi za mnogo toga što se dešavalo, duhovne veze, jednom prekinute, vrlo teško obnoviti. Demantujem se - prvo je tu počelo otvaranje.

POZORIŠTE

* KAKO vidite sebe kao pozorišnog glumca?
- Uvek sam imao sklonost za karakterizaciju likova - valjda je to posledica od detinjstva pa nadalje, živeo sam u sredinama gde je mentalitet uvek bio prisutan, bogat i živopisan, tako da su mi poznate sve te okolnosti. Nisam imao problema ni sa rediteljima, manje-više sam radio po svome. Nisam dozvoljavao da me reditelji mnogo uče: dosta znam, dugo sam u poslu i talentovan sam.
* Koje svoje uloge volite?
- Nisam ja mnogo razmišljao o tome. Na filmu veoma volim “Maratonce”, gde sam igrao Đenku, pa Ahmeda u “Domu za vešanje” - iz miljea koji je potpuno različit. Ta uloga mi je posebno draga i po rezultatu i uživao sam igrajući je... pa, “Balkan ekspres”...
* Usudili ste se da, posle Bate Stojkovića, igrate Luku Labana u “Profesionalcu”, doduše, na filmu. Da li Vas je opterećivalo to “nasleđe”?
- Baš sam srećan što sam je odigrao. Da je Bata živ i da se to desilo, mislim da bi mu se dopalo. Nijednog trenutka nisam bio opterećen njegovim ostvarenjem. Nisam slušao nikog sa strane - pokušavali su da mi nešto iz najbolje volje sugerišu, imali su verovatno u svesti predrasudu koja se zove Bata Stojković, ali, meni Bata nije pao na pamet. Imao sam svoju viziju i izgurao sam to. Dobio sam Gran pri u Montekarlu - impozantan žiri, u kojem je bila i Virna Lizi.
* Dvaput ste radili sa Duškom Kovačevićem piscem i rediteljem. Kakva je bila ta saradnja?
- Ima poverenje u mene i apsolutno mi se ne meša. Tako je bilo i kad mi je dao da igram u “Profesionalcu”, na filmu i u predstavi “Lari Tomson - tragedija jedne mladosti”. Apsolutno, jednu jedinu primedbu nije dao, niti mi se mešao, ama promilom jednim! Ali, ja sam sam proveravao - bili smo otprilike na polovini posla sa “Larijem” i odemo na Duškovo književno veče u Zrenjanin. Govorilo se i o novoj drami koja treba da bude izvedena, a, pošto sam znao napamet monologe i pošto sam poznati štreber, ja sam njima to demonstrirao. I video sam da mi se sve ono što dajem, vraća, smeju se, reaguju. Naravno, kad su već počele generalne probe, dolazili su ljudi, gledali, smejali se. Znao sam da je to - to.

SRĐAN I MIRA
Kako su Vaša sestra, Mira Stupica, koja već ima Prsten i sin Srđan, glumac, reagovali?
- Ja Prsten stvarno nisam očekivao, pošto me dugo nema u pozorištu, malo igram. Bio sam zadovoljan, dobio sam “Pavla Vuisića” za životno delo za film. Ali, čini mi se da se nikada nisam više radovao u životu, nego sada. Jer, ipak je to kruna. A Mira je srećna bila. Kaže da je išla po kući i da je plakala. A Srđan je izvan toga, potpuno. Pita me: “I, šta sad, ćale?” On je drukčiji. Koliko fizički liči na mene, toliko skoro da smo antipodi. Ja sam u njegovim godinama bio i ekstrovertiran i voleo sam slavu, pompu. Njega to ne zanima.

POJAVA Luke Labana u “Profesionalcu”, kad se predstavlja mladom piscu, svom “slučaju”, počinje pitanjem: “Ti ne znaš ko sam ja?” Da li je Vas neki “profesionalac” nekad to pitao?
- Baš juče, bio sam u mom kafiću i on dolazi, traži mi autogram. I ja, hajde, da mu dam, pitam: “Šta si po profesiji, kaže: “Vaš kolega, policajac... ” Ne znam kako, ali, naslutio sam, zato sam ga i pitao za zanimanje.

- REDITELJ je, posebno na filmu, više autor nego u pozorištu. On potpisuje film i taj potpis ima mnogo veću težinu. U pozorištu, glumac je slobodniji. Snimajući film, od kadra do kadra, glumac gubi svest o celini, koja je u našem poslu veoma važna. Reditelj vodi o tome računa, ali i glumac mora da vodi računa, da da sebi reljef, da zna gde će da govori obično, a gde da “zaglumi”.

Večernje novosti
Последње учитавање од vuk дана 31 Дец 2006, 10:22, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 31 Дец 2006, 10:21

DOBITNICI NAGRADE SDUS-a
DOBRIČIN PRSTEN.
(glumačka nagrada za životno delo)


Dobitnici od 1980 -1992. godine:
1980. Ljuba Tadić
1981. Mira Stupica
1982. Mija Aleksić
1983. Zoran Radmilović
1984. Nevenka Urbanova
(počinje bijenalno dodeljivanje Nagrade)
1986. Rahela Ferari
1988. Branko Pleša
1990. Danilo Stojković
1992. Marija Crnobori
Do 1992. godine Nagrada je dodeljivana u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije.

Od 1994. godine Savez dramskih umetnika Srbije samostalno dodeljuje Dobričin prsten i to svake godine:

1994. MATA MILOŠEVIĆ
1995. LJILJANA KRSTIĆ
1996. PETAR KRALJ
1997. OLIVERA MARKOVIĆ
1998. RADE MARKOVIĆ
1999. STEVAN ŠALAJIĆ
2000. MIRA BANJAC
2001. VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ
2002. STEVO ŽIGON
2003. MIHAILO JANKETIĆ
2004. PETAR BANIĆEVIĆ
2005. SVETLANA BOJKOVIĆ
2006. BORIVOJE BORA TODOROVIĆ

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 15 Нов 2007, 09:07

"Prsten" Kseniji

14. novembar 2007

Jednoglasnom odlukom žirija Saveza dramskih umetnika Srbije, nagrada za životno delo "Dobričin prsten" pripala je Kseniji Jovanović - kao dvadeset trećem laureatu ovog našeg najvišeg priznanja.
Bogatu pozorišnu karijeru Ksenija Jovanović počela je u Beogradskom dramskom (1951-1961), potom u Jugoslovenskom dramskom, igrala je i u Teatru poezije, ali je najznačajnije glumačke godine provela na sceni Narodnog pozorišta, u kojem je i danas gledamo u nekoliko markantnih uloga - predstavama "Hasanaginica", "Gospođa ministarka", "Sudija" i "Opasne veze".
O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri: predsednik Vladimir Andrić, članovi Mihailo Vukobratović, Zoran T. Jovanović, Milan V. Puzić, Branislav Stojaković, Bora Todorović i Ivana Simeonović-Ćelić.
Svečanost uručenja zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića biće u decembru ove godine, a dobitniku pripada i monografija u izdanju SDUS-a.

Слика
Последње учитавање од vuk дана 22 Нов 2008, 21:15, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 22 Нов 2008, 21:13

Nagrada za životno delo dramskih umetnika „DOBRIČIN PRSTEN” PREDRAGU EJDUSU

Слика

Dramski umetnik Predrag Ejdus ovogodišnji je dobitnik najvišeg domaćeg glumačkog priznanja „Dobričin prsten”, koje Savez dramskih umetnika dodeljuje za životno delo.

Žiri, koji je radio u sastavu: Ksenija Jovanović (predsednik), Boris Isaković, Raško V. Jovanović, Biljana Maksić, Jug Radivojević, Svetozar Rapajić, Feđa Stojanović, Ivana Simeonović Ćelić i Madlena Cepter (počasni član), odluku je doneo jednoglasno. Zlatna kopija prstena glumca Dobrice Milutinovića, koju izrađuje Zlatara Majdanpek, Ejdusu će biti uručena tokom decembra, saopšteno je iz Saveza dramskih umetnika Srbije.

Predrag Ejdus je 24. laureat nagrade Dobričin prsten, a prošlogodišnji dobitnik tog priznanja je glumac Bora Todorović. Generalni pokrovitelj nagrade Dobričin prsten već devet godina je Fond Filip i Madlena Cepter, a priznanje se dodeljuje i uz podršku Ministarstva kulture Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 13 Дец 2009, 22:19

Voji Brajoviću "Dobričin prsten"

Dramski umetnik Vojislav Voja Brajović ovogodišnji je dobitnik visokog glumačkog priznanja za životno delo "Dobričin prsten", saopštio je Savez dramskih umetnika Srbije.
Žiri je doneo odluku većinom glasova, a radio je u sastavu: prof. Vladimir Stamenković (predsednik), prof. Predrag Bajčetić, Mira Banjac, Predrag Ejdus, Dušan Kovačević, prof. dr Ljiljana Mrkić-Popović, mr Ksenija Šukuljević-Marković i kao počasni član dr Ivana Simeonović-Ćelić, u svojstvu predstavnika Fonda "Filip i Madlena Cepter" - generalnog sponzora.
Svečano uručenje nagrade održaće se 26. decembra, u 12 sati na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Brajoviću, koji je 25. laureat ovog priznanja, biće tom prilikom uručena zlatna kopija prstena Dobrice Milutinovića, koju tradicionalno izrađuje Zlatara Majdanpek, i unikatna diploma na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića.
Sastavni deo nagrade je i izdavanje monografije o dobitniku, koja će biti promovisana krajem sledeće godine.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 04 Феб 2012, 16:22

"Dobričin prsten" uručen Ružici Sokić

BEOGRAD - Nagrada za životno delo "Dobričin prsten" za 2011. godinu, koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije, uručena je sinoć Ružici Sokić na svečanosti u njenom matičnom pozorištu Ateljeu 212.

Najviše glumačko priznanje predala joj je prošlogodišnja dobitnica Jelisaveta Seka Sablić, u sali prepunoj kolega, prijatelja i poštovalaca, među kojima je bio i ministar kulture Srbije Predrag Marković.

Prethodno je predsednica Udruženja Ljiljana Đurić podsetila na istorijat nagrade koja nosi ime po bardu srpskog glumišta Dobrici Milutinoviću, a upravnik Ateljea Kokan Mladenović istakao je da je od 27 dosadašnjih dobitnika čak 25 igralo u tom pozorištu.

On je i izveo na scenu, kako je rekao, "večitu princezu" Ružicu Sokić, koja je sedeći u crvenoj fotelji, pored stočića sa cvećem, slušala prijatelje, dok su se u pozadini smenjivali fotosi i inserti iz njenih mnogobrojnih predstava.

Na lepe i zanimljive trenutke jedne duge i bogate karijere podsetili su njeni partneri iz zlatnog doba Ateljea, slavni glumci Mira Banjac i Bora Todorović.

O njenom raskošnom talentu i specifičnom glumačkom stilu koji se temelji na humanosti i emociji kojima oživljava scenske likove govorili su akademik Ljubomir Simović, teatrolog Jovan Ćirilov, dramski pisac Nebojša Romčević.

Ljubav i zahvalnost izrazile su joj mlađe koleginice Jelena Jovičić, Vesna Stanković i Milica Milša, dok je Žarko Jokanović istakao njene divne ljudske osobine.

Predsednica žirija Gorica Popović pročitala je obrazloženje u kome se ističe umetnički značaj koji je izgradila Sokićeva tokom poluvekovne karijere "glumice za sve medije i sve žanrove", kroz likove Mileve, Rozike, Zorke, Žute, Juliške, Gospave i Leposave - "anonimne žene sazdane od lokalnog, perifernog, našeg materijala", ali i kroz likove iz svetske dramske literature, ukupno više od 80 uloga.

Ružica Sokić je na svako izlaganje imala spontani komentar, pa je svečani program, koji je režirao Jug Radivojević, protekao u srdačnoj, povremeno i dirljivoj, atmosferi.

"Hvala svima, nisam znala da me toliko volite. Ovo je tako srećan dan da nisam ni sanjala da ću ga doživeti", rekla je na kraju vidno uzbuđena glumica.

Dodelu nagrade pomogli su Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda, a priključilo se, kao i svake godine, pozorište "Dobrica Milutinović" iz Sremske Mitrovice.