POTREBAN TEKST HITNOOOO !!

Уредници: koen, vuk

chevu
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 25 Феб 2011, 19:33

POTREBAN TEKST HITNOOOO !!

Порукаод chevu » 25 Феб 2011, 19:35

Muski razgovori - Dusko Radovic, monolog "Trazi mi da prevarim novu zenu sa starom" !!
PLZ, JAKO MI JE HITNOOOO !! :wink:

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 26 Феб 2011, 09:01

Ovo je jedino što sam našao.
Pošto kažeš da ti je hitno, iskopiraću ovde.
Nadam se da će ti biti od pomoći.

Muški razgovori


ЗАШТО САМ СЕ ОЖЕНИО?

Можда овде није место... не знам... али ја вас молим, другови, ако можете, или ви или неко други, да ми макар неко одговори на једино питање мог живота: Зашто сам се ја оженио? Ето, ја бих само то хтео да знам. Томе не могу да се начудим, и зато питам вас - Зашто сам се ја оженио!? То ме питање из дана у дан све више тишти, а не бих хтео да се разводим док не чујем неко меродавно мишљење! Можда неко и зна. Ја не знам! Мислио сам о томе, али одговора не налазим. И све што више мислим, све ми је мање јасно. Оженио сам се, то знам, али зашто - то изгледа никад нећу сазнати! Жена ми је добра, није лоша, и ја се не жалим на њу. Ја се само питам, и питам, и не знам да ли ћу икад добити одговор: Зашто сам се ја оженио? Други сигурно знају зашто су се оженили. Не бих могао веровати да то нико не зна. Да баш нико не зна зашто се оженио... Ал' ето баш ја, баш је са мном испало тако да ја не знам. То је чудо једно! Човек за много мање ствари зна да одговори - зашто је урадио и зашто није урадио... А, ето, ја не знам тако важну ствар: не знам - зашто сам се оженио? Убијте ме, али не знам! И то ме једе, и то ми не да мира, и ја другом збогтога не дам мира. И тако... Ја краја томе не видим! Питао сам моју мајку, она не зна. Добро. Питао сам жену, она каже: то би ти сам морао знати, зашто си се оженио. Само ти и нико други! Знам да бих ја морао знати, ал' шта вреди кад не знам? И зато, молим вас, другови, ако неко случајно зна, да ми каже. Волео бих да то сазнам, па да се смирим, јер ја немам неке друге примедбе и питања. Ништа ми друго не морате објашњавати. Само ми објасните, ако можете - зашто сам се ја оженио? Ето, само толико, ако би то било могуће... Ја најлепше молим, да ми се само то објасни: „ЗАШТО САМ СЕ ЈА ОЖЕНИО?" и ништа више.

СКОРО ЈЕ ИМАЛА ЈЕДАН КИКС

Видите... Моја жена имала је свог дечка, пре него што се удала за мене. Тако, једног доста финог младог студента. Ми смо се узели, али су наше обавезе према том младићу остале... Ми га нисмо могли тек тако оставити на улици. Он је чак, у прво време, и становао са нама, док се поново није некако снашао. Е, видите, ја мислим да је то у реду. Да је то фер однос! И моје жене према бившем дечку, па и мене, према обавезама своје жене. Ја тако гледам на те ствари. И мислим да је то предуслов за једну трајнију везу. Моја жена сад има поверења у мене, а то је најважније. Видите, она је ту скоро имала један кикс... Поверовала је једном човеку више него што је смела... је л' те... и то јој се осветило. Добила је шамар од њега. Ја сам, разуме се, одмах интервенисао. Недопустиво је да се мушкарац тако понаша према једној жени. Према мојој поготову. Ја то никоме нећу дозволити! Видите, ја сам се од своје жене наслушао таквих прича о мушкарцима... невероватно! Да ми она то није причала, ја не бих поверовао. Ту скоро повезао је један пролазник колима. Не далеко, до Космаја. И држао је цео дан у шуми, само са неким сендвичима... Било му је тешко или много да је негде поведе на ручак. Жена се вратила огорчена! Јер то није човек за кога би се могло рећи да нема пара или домаћег васпитања. Рекао сам жени да га се убудуће клони. Просто, да себе поново не увлачи у сличне неприлике. Мора мало мислити о здрављу и свом достојанству. Чудни су мушкарци, заиста. Видите, она је два пуна месеца неговала једног мог друга... Нешто са њим није било у реду, не знам прецизно шта. Тек, она је одлазила рано ујутро, а враћала се увече. Могу да вам кажем да је за та два месеца ослабила више од три килограма. За сву ту њену бригу и негу он јој је поклонио своју фогографију. Заиста, цинично?

ЗАТЕКАО САМ НЕКОГ ЛОПОВА И БАРАБУ У МОМ КРЕВЕТУ

Видите ову белегу овде? Она има своју причу... њу сам зарадио поштено и за њу не правим питање. Затекао ме муж са његовом женом и, шта ће, морао је... Распали ме кваком! Откине здраву кваку и оплете ме поштено. А ја, к'о сваки лопов, кроз прозор, па магла! После се ја оженим са том истом женом. Муж је остави а ја се оженим. Вратим се у ту исту кућу, ал' сад и ја поштено, к'о сваки муж... Поправим ону кваку, метнем моје име и презиме на врата... к'о човек. И почнем да живим људски. Да једем када 'оћу и шта 'оћу... Да гледам телевизију... Све нормално... И богами, живео сам тако... ухватим, једно пола године; Обучем се. наједем се, све онако како припада. И по пропису! И, тако, кажем, све би лепо једно шест месеци... А онда се све окрену наглавачке! Вратим се ја, једне ноћи, изненада изатекнем туђег мужа у мојој кући са мојом женом. Седе њих двоје и вечерају. И мени се нешто смрче, па и ја кренем да одвалим ону кваку, ал' не могу! Ознојене ми руке па неће! И док се ја тако рвем са том кваком, онај потегне кашику за супу... и мене - овде! Посред главе! Не могу сад да вам показујем, али лепо се види белега. Нека бараба! Зна да је лопов, и зна да то није поштено, и уместо да заглави кроз прозор, он мене, рођеног и законског мужа, кашиком!? Ја се ту стровалим у несвестицу... и освестим се тако у амбуланти. Превију ме, пусте ме, и ја где ћу него у своју кућу. Ал' оћеш! Кад дођем пред врата а оно - друго име, други кључ! Значи други, односно трећи човек! И ја ту извисим, онолико! И зашто вам ја сад то причам? Не знам ни сам... Од оне кашике остале ми последице. Мало, мало, па се изгубим. А, ово сам хтео да вам кажем... Слушајте... Женско је женско... То је питомо чељаде... Оно може и хоће да живи са сваким... Ето, и та јадна жена. Имала је првог мужа..; и све у реду... ал' тад се ја појавио! Добро, она пристане... могу и ја да јој будем муж. И таман пристане на мене, окачи се онај трећи... То је већ много и излишно... ал', ето, жена је, не прави питање, хоће да живи и са тим трећим. Хоће, али ми већ једном треба да се запитамо, какав ће утисак она да стекне о мушкарцима? То је то?

ЗАКАЧИ СЕ ЗА МЕНЕ НЕКА ТЕТКА ИЗ ЖЕТЕПЕ-а

Молим вас... обратите пажњу! Ово први пут износим... 1964. године, августа, мене Социјално пошаље у Врњце... Да се мало одморим и да се лечим... Једва сам дошао на ред. И добро... Покупим се ја и одем. Немам појма, не знам шта ме тамо чека. Првог дана - ништа, другог дана - ништа, ал' трећег дана, само да вам причам... Трећег дана закачи се за мене нека тетка... Тако, мојих година, само крупна, јака, јача од мене, из ЖЕТЕПЕ-а Београд. Као, и она болесна... али онако... прилично једра и веселе нарави. Ја је избегавам, није ми ни до чега, дошао сам да се лечим, ал' видим она инсистира. Да јој правим друштво, да ручамо заједно, да идемо на извор... Ја се извлачим, колико могу... ал' како ћеш? Мала је бања: мало, мало, па или ја натрапам на њу или она на мене. Не вреди! И добро, мислим се ја, нема везе. Важно је да редовно пијем воду и да се излечим, ако могу. То ми је најважније. Кад, једног дана, ево ње код мене у собу... Шта ће бити? Упао јој трун у око, па ако имам чисту марамицу да јој помогнем. Ја се ту мало тргнем, ал' још сам наиван... Ништа не претпостављам. Имао сам чисту марамицу, извадим јој трун... и мислим то је све. Још увек ништа не слутим. Ал' 'оћеш! Она ме гледа оним влажним очима и само трепће... И таман ја да устанем и да вратим марамицу у кофер, кад ме она ухвати за руку: „Кажи, срећо, како да ти се одужим!" Ау! Тек ту ја схватим колико је сати! Покушам да извучем руку, ал' она не пушта! Готово! Госпођо, завапим ја, могу да вам покажем дијагнозу... болестан сам... немојте, молим вас, није ми ни до чега... немојте да грешите душу... ја вам нисам дао никаквог повода... мене је овде послало Социјално... Ал' не вреди! Она се све више примиче, голица ме, нагиње се на мене да ме пољуби. Ја трзам руку, трзам, ал' не могу да се ишчупам. И опет почнем да је преклињем. Госпођо, ја то не желим, ја то не желим. Мени је лекар забранио за извесно време... док пијем воду. Ал' не вреди! Она не слуша шта ја говорим, него се онако велика и јака баци на мене, поклопи ме... ја почех да се копрцам као корњача испод оног њеног оклопа... Борио сам се колико сам могао и док сам могао... и на крају попустим, предам се, шта ћу? И тако сам ја, може се рећи - силован, у својој 42. години... Борио сам се, на сваки начин, да не преварим своју жену, али, видите и сами, нисам могао... Да ли то, у извесним случајевима, може да се одобри или не - то ви одлучите!

ПРОВЕО САМ НОЋ У ШИФОЊЕРУ

Погледајте ме добро! Ја сам целу једну ноћ провео у шифоњеру! Јесте! Од десет увече до седам изјутра! Девет сати на ногама, потпуно го, у оном мраку у нафталину! Да сам само једном кинуо - данас више не бих био међу живима! Но, ипак, све се срећно завршило... Изашао сам жив из шифоњера. Наравно, са једним драгоценим искуством и много неких и веома значајних мисли. У овој лудој глави... Видите, кад данас о томе размишљам, проветрен од нафталина и ослобођен страха... како да вам кажем... све се указује у једном новом светлу. Погледајте... Било нас је троје. Она, њен муж и ја у шифоњеру. Коме је било најтеже? Мужу? Не, он ништа није знао! Мени? Не, ни мени... Слушајте, па ја сам ипак побегао... ја сам се сакрио! ОНА, она је поднела све страхоте те дуге, дуге ноћи! Молим вас, покушајте да замислите ту стравичну ситуацију: муж се, после дугог путовања, изненада вратио кући, жељан нежности... А она, која треба и мора да му пружи ту нежност, она зна да сам ја ту, у шифоњеру, да слушам и чујем сваку реч и сваки шум! Она је, дакле, ту језиву ноћ морала провести са два мушкарца... трудећи се да ниједног не увреди, да буде подједнако нежна и пажљива и према једном и према другом!? То је био подвиг и она га је успешно извела! Са вештином, достојном сваког дивљења! Она је мужу поклонила... оно што је морала, док је мени посветила све своје мисли и сав текст! Једино што је мени, у тој ситуацији, могла да пружи... Све што је говорила мужу - говорила је гласно, викала је - да ја у шифоњеру чујем. Она је говорила мени, ја то добро знам, схватио сам - а њен муж је одговарао уместо мене. Будијак! Издржи још мало! Издржи! Чујеш ли ме, ја сам твоја! Чујем! Муж је одговарао гласно, а ја сам шапутао у шифоњеру: „Јак сам... Издржаћу... Чујем те, ти си моја!" О, како сам је разумео и волео... Како сам био пун поштовања и дивљења према таквој њеној жртви!... И данас, сада, ово износим искључиво као свој мали прилог, свој комплимент овој жени и жени уопште... Хвала вам!

ФЛЕКА ОД ЖЕНСКИХ СУЗА

Намерно сам дошао у овом сакоу. Кажем „намерно" јер бих желео нешто да докажем... А овај сако ће ми послужити као доказ. То је флека мало необична, не мало, него прилично необична... Била је, најпре, мала, једва видљива, а затим је расла, ширила се и тренутно има овај обим. Плашим се да ће кроз месец, или два, бити знатно пространија. Вас сигурно занима о чему се ради? Слажем се... то и јесте изузетно занимљиво, зато ме слушајте пажљиво: Ово је флека од женских суза! Да, од оних крупних и горких суза, које су те јадне и несрећне жене пролиле на мом рамену! Оне већ месецима, могу слободно рећи и годинама, јецају и плачу... тражећи и не налазећи утехе. О чему се заправо ради? Видите, ја нисам ожењен... Ето, просто, нисам се женио. Вероватно из страха од те велике одговорности. Мислећи најлепше о браку, ја се баш зато нисам усудио у њега ући. То није никаква срећа! Напротив! Али, мислим да је баш поштено! Јер, погледајмо даље... вратимо се поново на флеку! Знате ли чијих је суза највише, да тако кажем, у овом језеру туге и бола? Удатих жена! Да, да, добро сте чули - удатих жена! Оне су најчешће долазиле на ово раме, на овај зид плача... ту су, немоћне и слабе, грцале и гушиле се у сузама! А зашто? Запитајмо се, најзад, зашто? Ех, другови, другови! Уместо што је ја носим на рамену, ви бисте ову флеку морали носити на својој савести! Да! Ова флека је тешка оптужба против мужева! Ваше жене су незадовољне и несрећне, другови! И уместо да се смеју и мазе на вашем рамену, оне долазе да плачу на мом! Молим вас? Погледајте! Ако ја лажем, не лаже флека!