O drami Dženerikanci Dragan Tomić kaže...

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
Castrum
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 41
Придружен: 12 Јун 2009, 13:16
Место: Zadnja rupa na kraju ničega
Контакт:

O drami Dženerikanci Dragan Tomić kaže...

Порукаод Castrum » 14 Дец 2010, 01:06

Награђена драма Жељка Карана Џенериканци има квалитет драмског текста који се са успехом може поставити и одиграти на свакој позоришној сцени у Србији. Јунаци драме: ЂОЛЕ - СТЕФАГОРА, несвршени студент машинства али популарни наставник математике ученицима свих узраста, човек са “шифром”, АНИЦА, Ђолетова дементна мајка која деценијама чека мужа да се врати из рудника, МИМИ, несвршени студент сликарства, избеглица са Косова, БОЈАНА - БО, Мимијева девојка, таксискиња, избеглица из Сарајева, МАЈА, ученица и БОЛЕ, ученик и репер живе у руинираном и затвореном рудничком насељу у којем млади умиру од рака. Како то Каран каже, живе у задњој рупи на крају ничега. Помисао на крај света асоцира на нешто непознато, предалеко, недостижно. Нажалост, у Србији је довољно да се са магистрале скрене неколико километара па да се стигне на крај света, као рецимо до Сењских рудника који се налазе неколико километара у брду иза блиставо уређеног манастира Раваница. Место у којем живе “Џенериканци” је некад блистало и својим богатством привлачило раднике и стручњаке из целе бивше Југославије попут Бора и Мајданпека, да би још тада у њега био допремљен канцерогени отров у бурадима који се деценијама сагорева и трује људе.
Јунаци драме који су рођени у том месту и они који су као избеглице из Босне и са Косова у њему нашли уточиште, сви они би да се домогну магистрале и побегну некуд далеко од сиромаштва, загађености и болештина. У главном су ведрог духа и уверени да ће им то поћи за руком. Говоре модерним жаргоном, узајамно се уважавају и помажу, све у циљу да се радом и личним уздизањем препоруче богатијој и здравијој средини. Већини то полази за руком, а неко извршава самоубиство савладан раком. Тај (избеглица са косова) својој драгој Бо (избеглица из Сарајева) на папирнатој кеси оставља последњу поруку: “Збогом и не мисли на мене. Сети ме се понекад. Живи и буди срећна”.
Она ће заиста бити срећна, јер затрудни са Ђолетом пошто није могла са несрећним Мимијем. Надолазећи нови живот је изнад сваке беде и загађености.

У Београду, 25.11. 2010. године.
Драган Томић
In principio erat verbum.
http://www.drama.org.rs