Radomir Putnik o drami G l i b

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
Castrum
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 41
Придружен: 12 Јун 2009, 13:16
Место: Zadnja rupa na kraju ničega
Контакт:

Radomir Putnik o drami G l i b

Порукаод Castrum » 14 Дец 2010, 00:51

О драми Жељка Карана Глиб жири вели: “Награђена драма Глиб дело је прецизне, чврсто изграђене драмске структуре и пластичних, уверљиво психолошки профилисаних карактера. Она прати урушавање и затирање две суседна породична домаћинства у поморавском селу у времену непосредно после Другог светског рата и комунистичке револуције, када у вртлогу постреволуционарних обрачуна и одмазда нестаје велики број виђених Срба, како грађана, тако и сељака-домаћина, у вртлогу у којем је, бар на први поглед, тешко било одвојити лажно од истинитог, субјективно од принципијелног, општи интерес од личног. И попут античких трагичних узора, тако и овде деловање припадника претходне генерације судбински одређује и условљава неминовну пропаст потомака у
задатом историјском тренутку.
Иако прецизним рукописом реконструише епоху, аутор не исписује ни фељтон, ни пуки документ, ни архивско сведочанство минулог времена – већ уобличава аутентичну драмску причу која не препричава историју, нити, пак прелази ону опасну границу што би дело осенчила експлицитним идеолошким бојама.
Пластичности ликова доприноси и пажљиво бирани и прецизно употребљени језик моравско-стишког краја. Но, ликови, околности њихових сукоба и трагични исход њихових судбина увелико превазилазе локалне оквире, досежући ниво
универзалног значења. Појединачно и опште, локално и универзално, неосетно се прожимају, чинећи од дела Глиб слојевиту и заокружену, складну целину.”

Жири је, како се види, истакао врлине драмског штива Жељка Карана, посебно истичући чињеницу да овај писац уобличава драмску причу без икакве идеолошке пристрасности, односно не желећи да збивање оцењује са позиције накнадне памети. Каран ваљано следи велики узор – Софоклову Антигону – али треба рећи да његов драмски текст није отисак хеленске трагедије, нити да је механички преузео одређену матрицу; Каран је открио митску ситуацију Антигоне у поморавском селу, будући да се модели понашања – или
проблема – у историји понављају. Код Карана је аутентичност понашања драмских јунака несумњива а мотивација проистиче из њихових карактера, тако да је у потпуности остварена могућност конституисања трагичке ситуације.

Радомир Путник
In principio erat verbum.
http://www.drama.org.rs