Dramatizacija proznih dela

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Dramatizacija proznih dela

Порукаод Čičikov » 09 Јул 2009, 19:38

Siguran sam da medju ljubiteljima pozorisne umetnosti ima onih koji su ako ne vise puta, ono bar jednom imali priliku da pogledaju pozorisnu predstavu za koju je kao dramski predlozak, po kojoj je predstava uradjena, posluzilo neko prozno delo predhodno adaptirano, dramatizovano. S obzirom da smo ako ne sva, ono bar vecinu proznih dela koja su bila predmet interesovanja dramatruga procitali, u nama su se hteli mi to ili ne proznati javljala razlicita osecanja prilikom usporedbe onoga sto smo videli gledajuci predstavu uradjenu po nekom proznom delu i onoga sto smo doziveli citajuci to prozno delo. Ta osecanja su se kretala od razocarenja do odusevljanja. Upravo taj veliki raspon, od potvrde do opovrgavanja navodi nas na jedno razmisljanje a to je, koliko zapravo jedno prozno delo moze biti predmet dramatizacije? Od cega to zavisi? Koliko dramaturg mora duboko proniknuti u duh piscevog dela, koliko ga zapravo mora dobro, na pravi nacin razumeti? Koliko se reditelj i dramaturg moraju dobro razumeti? Nije bio redak slucaj da su neka ista prozna dela bila predmet interesovanja razlicitih dramaturga. Navescu samo jedan, a ima ih naravno jos, primer za to a to je roman "Dervis i smrt" Mese Selimovica gde imamo dve dramatizacije Mihizovu i Bradicevu. Mala digresija, svojevremeno sam imao priliku da pogledam predstavu "Dervis i smrt" koja je uradjena i po jednoj i po drugoj dramatizaciji i verujte utisak je potpuno drugaciji iako se radi o istom proznom delu. Ovde ne govorim o reziji predstava koje sam gledao vec o dramskom tekstu koji je sluzio kao osnova za predstavu. S druge strane postavlja se pitanje, s obzirom na veliku ponudu dramskih tekstova, sta je motiv da se jedan dramaturg lati jedanog takvog posla sa neizvesnim krajem. Kad ovo kazem mislim konkretno na samu inscenaciju dela koje je dramatizovano, jer se radi o proznom delu koje smo mi vec procitali i stvorili u svojoj glavi, citajuci to delo, sliku, formirali osecanja, zauzeli stav. Logika nalaze da dramatizacija sama za sebe nije cilj. Postoje dramatizacije koje nisu zazivele u onom obimu kao sto se u prvi mah mislilo da ce biti, ali isto tako postoje dramatizacije koje nikada nisu ugledale svetlost pozorisnih reflektora. Sigurno je da ima i onog zanatskog lukavstva kod dramaturga kad obradjuju neko prozno delo, ali je isto tako sigurno da nekada i to lukavstvo ne moze da pomogne. Mnoga prozna dela su se kroz pero dramaturga pretocila u dramski tekst. Navescu samo neka: Seobe, Koreni, Zlatno runo, Cincari ili Korespodencija, Ocevi i oci, Malajsko ludilo, Mrtve duse, Ana Karenjina, Zlocin i kazna, Dervis i smrt, Prokleta avlija, Braca Karamazov, Idiot, Ruzenje naroda idt, itd. Mnoga pitanja se, i to s punim pravom, mogu postaviti kada govorimo o dramatizaciji proznih dela. Na neka od njih kao da nema odgovora. Iz tog razloga smatram interesantnim a u isto vreme i korisnim cuti vase misljenje o tome, bez pretendecioznosti ali sa dozom ozbiljnosti.
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
toki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 518
Придружен: 18 Дец 2008, 17:56
Место: Onomad

Порукаод toki » 24 Јул 2009, 09:00

Zaista ozbiljna tema i kompleksno pitanje.Volim pogledati predstavu,film,ili tv dramu po nekom poznatom delu,ali imam problem,da ako slucajno prvo pogledam film,ne mogu da procitam to delo.Primer:Mnogo volim da citam Dragoslava Mihajlovica,ali nikad nisam procitao "Petrijin venac",jer sam prvo video film,a onda sam imamo otpor da citam.
Kad se neko prihvati dramatizacije,odmah se postavlja pitanje:sta se dobija,a sta gubi?Neke od naslova koje Cicikov navodi,dramatizovali su sami autori romana(npr. Selenic),koji su imali dug scenski zivot i odanu publiku.Pa,setimo se Korespodencije,koja se igrala godinama...
Mozda je lakse roman pretociti u film,koji daje vise tehnickih,prostornih,ambijentalnih mogucnosti.
Licno,samo dva puta sam se bavio dramatizovanjem,za sopstvene potrebe."Malog princa" sam,iako je roman,sam po sebi,pun dijaloga i "nacrtanih"situacija,dramatizovao celo leto!"Garavi sokak"i duze...Tezak,mnogo tezak je taj posao...Zar nije lepse sesti u hladovinu i ponovo citati Andrica,Mesu,Pekica...Ali,svejedno,uzivao sam i gledajuci neke inscenacije(kazem samo neke)inscenacije i ekranizacije.
Dosta napisah,a malo kazah,bojim se...

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 18 Окт 2009, 12:41

Samo hrabro napred. Slažem se da je tema kompleksna ali i u is6to vreme interesantna. Čekam rekacije i razmiščkanja. :D
"Artem non odit nisi ignarus."