SAPDV

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

SAPDV

Порукаод koen » 20 Мај 2008, 19:48

Evo i predstava koje učestvuju na Susretima amaterskih pozorišnih društava Vojvodine koji je u toku u Staroj Pazovi, a po odabiru selektora Bogdana Ruškuca:


SUSRETI AMATERSKIH POZORIŠNIH DRUŠTAVA VOJVODINE
(Stara Pazova, 16-24.maja 2008.)

1. DRAMSKI STUDIO KULTURNOG CENTRA, APATIN
RADOSLAV PAVELKIĆ: ARENA MARS
REDITELJ: DUŠAN GLADIĆ

2. KULTURNI CENTAR, KULA
DA JE VIŠNJA TREŠNJA
SCENARIO I REŽIJA: DRAGAN OSTOJIĆ

3. DRAMSKA SEKCIJA KUD-a «ZVOLEN», KULPIN
VINKO MERENDORFER: I SEKIRA ĆE BITI POTREBNA
REDITELJ: JAN HALUPKA

4. KUD «ZMAJ», IRIG
NIKOLAJ KOLJADA: KOKOŠKA
REDITELJ: ZORAN GRUJIĆ

5. AMATERSKO POZORIŠTE KUD-a «BRILE», BEOČIN
DUŠAN KOVAČEVIĆ: URNEBESNA TRAGEDIJA
REDITELJ: JULIJAN URSULESKU

6. DOM KULTURE «MIHAL BABINKA», PADINA
BRANISLAV NUŠIĆ: SVETSKI RAT
REDITELJ: FEDOR POPOV

7. AMATERSKO POZORIŠTE, KOVIN
VILJEM ŠEKSPIR: ZABUNE
REDITELJ: JOVAN GRUJIĆ

8. POZORIŠTE «VLADIMIR HURBAN VLADIMIROV», BAČKI PETROVAC
DOĐAVOLA!
SCENARIO I REŽIJA: PETER SERGE BUTKO
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 20 Мај 2008, 21:31

Može se reći, sasvim nova pozorišta u Staroj Pazovi i stara lica što se tiče Saveza. :wink:

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 20 Мај 2008, 23:18

Ne vidim predstavu domaćina... O čemu se radi?

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 20 Мај 2008, 23:42

lj_950 пише:Ne vidim predstavu domaćina... O čemu se radi?


To treba pitati velikog selektora Ruškuca. :wink:
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
wanderer
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 91
Придружен: 08 Авг 2007, 12:02

Порукаод wanderer » 26 Мај 2008, 07:56

Domaćini nisu bili u konkurenciji sa novom predstavom - još je u fazi pripremanja, a prošlogodišnja koja je trebala zatvarati smotru nije igrana zbog opravdanog odsustva pojedinih glumaca.
Umesto toga smotru je zatvorila - pa recimo takođe domaća predstava Miroslava Benke "Oslikano injem".
Nažalost, nemam bilten sa poslednje večeri, ali ću se potruditi da ga što skorije dobijem i postujem rezultate.
:mah

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 26 Мај 2008, 13:07

Ono što sam uspeo da saznam je da su tri prvoplasirane predstave, koje će igrati na Republičkom festivalu u Kuli, po odluci žirija u sastavu Milan Belegišanin, reditelj, predsednik žirija, Sonja Josić-Stipić, glumica SNP i Aleksandar Bako, gliumac i reditelj iz Stare Pazove sledeće:

1. AMATERSKO POZORIŠTE KOVIN
VILJEM ŠEKSPIR: ZABUNE
REDITELJ: JOVAN GRUJIĆ

2. POZORIŠTE «VLADIMIR HURBAN VLADIMIROV» BAČKI PETROVAC
DOĐAVOLA!
SCENARIO I REŽIJA: PETER SERGE BUTKO

3. KUD «ZMAJ», IRIG
NIKOLAJ KOLJADA: KOKOŠKA
REDITELJ: ZORAN GRUJIĆ

Čestitam pobednicima.
Ako neko zna i ostale nagrade, molim ga da ih objavi.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 26 Мај 2008, 15:25

Честитке Грујићима, (ансамбл из Петровца, не знам, али не сумњам да су заслужили пласман у Кулу)!

Чуо сам све најбоље о ковинској представи, али ипак мислим да ће ансамбли из Београда и уже Србије имати добре шансе у Кули. :mah

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 07 Мај 2009, 12:23

Prošla je godina dana, evo opet Festivala amaterskih pozorišnih društava Vojvodine.
U konkurenciji za najbolju vojvođansku amatersku pozorišnu predstavu su:


47. SUSRETI AMATERSKIH POZORIŠNIH DRUŠTAVA VOJVODINE
15 - 23. MAJ 2009. GODINE, STARA PAZOVA


Petak, 15. maj 2009. godine
KUD „Kruščić“ Dramski studio „Luča“, Kruščić
Stevan Koprivica:
„DUGO PUTOVANJE U JEVROPU“
Režija: Fedor Popov


Subota, 16. maj 2009. godine
Pozorište „VHV“ scena
Doma kulture „3.oktobar“, Kovačica
Nikolaj Vasiljevič Gogolj:
„ŽENIDBA“
Reditelj: Jan Čanji


Nedelja, 17. maj 2009. godine
Kamerna scena „Miroslav Antić“, Senta
Borislav Pekić:
„Cincari ili Korešpodencija“
Reditelj: Dragan Ostojić

Dom kulture Crvenka
Pozorište „Stevan Sremac“ Crvenka
Dubravka Ugrešić:
„Štefica Cvek u raljama života“
Reditelj: Milan Belegišanin


Utorak, 19. maj 2009. godine
Amatersko pozorište „Janko Čeman“, Pivnica
Ljuboslav Majera po motivima S.T.Vansovej:
„Proba savesti“
Reditelj: Ljuboslav Majera


Sreda, 20. maj 2009. godine
Amatersko pozorište KUD-a „Brile“, Beočin
Klod Manjije:
„Oskar“
Reditelj: Julijan Ursulesku


Četvrtak, 21. maj 2009. godine
Amatersko pozorište Kovin
Žan Poklen Molijer
„Žorž Danden“
Reditelj: Jovan Grujić


Petak, 22. maj 2009. godine
Kulturni centar Kula
„Cirk-uz-anti“
Autorski projekat Dragana Ostojića


Žiri festivala :

1. LUKA HAJDUKOVIĆ, teatrolog iz N.Sada
2. ANDREA JANKOVIĆ, glumica iz N.Sada
3. TIBOR VAJDA, reditelj iz N.Sada
Последње учитавање од koen дана 08 Мај 2009, 10:49, учитано 1 пут укупно.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 07 Мај 2009, 12:43

Ponovo su Miša Belegišanin i Ljuba Majera među amaterima. Svaka čast sredinama koje su ih angažovale! :ok

Корисников грб
wanderer
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 91
Придружен: 08 Авг 2007, 12:02

Порукаод wanderer » 18 Мај 2009, 11:45

Od četiri odigrane predstave uspela sam pogledati samo Kovačičku Ženidbu, i moram priznati da sam od Čanjija više očekivala.

Pomalo sporo i monotono, na momente i neuigrano, ispod nivoa na koji je pazovačka publika navikla kad su u pitanju banatske predstave - Kovačica, Padina...
Predstava je bila na slovačkom, ali su i Slovaci komentarisali da je prilično jak naglasak, slaba artikulacija...
Dobar izbor muzike, ali ne baš najpreciznije uklopljene u celu priču /na momente sam se pitala da li je režiser zamislio da se glumac nadvikuje sa muzičkom pozadinom, ili je tehničar zadremao.../

Po meni najsvetlija tačka predstave bio je standardno odličan Pavel Kožik u ulozi Anučkina.

Žao mi je što nisam uspela juče pogledati Sentu i Crvenku, ali obzirom da se sve predstave snimaju i emituju na lokalnoj televiziji nadam se da cu ih bar tako moći pogledati.... nije isto , ali ....

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 07 Мај 2010, 11:27

Iz izveštaja naknadnog selektora Bogdana Ruškuca.


САПДВ ( Стара Пазова, 21-29. маја 2010.)

После двогодишњих покушаја да селектор за старопазовачке Сусрете, ради што ширег увида и што уједначенијег критеријума, прегледа све представе које су одабрали општински селектори, ове године смо се вратили претходној пракси накнадне селекције на преглед представа које су препоручили зонски селектори. С обзиром да ми је претходне две, као и ове године поверавана дужност тог, последњег селектора, могу да оценим да је повратак на ранији поступак - оправдан: укупна попустљивост општинских селектора (две до три представе по зони) била је бројнија и очигледнија од евентуалне попустљивости зонских селектора која је, ипак, ограничена само на евентуално једну, ону "плус" представу, по зони у накнадној селекцији. То завршну селекцију временски скраћује и финансијски појевтињује, чини је изводљивијом и примеренијом времену и приликама.
Збирни утисци са овогодишње накнадне селекције су следећи: заступљеност домаћих и страних аутора готово је подједнака, с тим да је, кад је реч о знаним и незнаним странцима, изразита предност на страни класика, а кад су у питању домаћи писци, онда та предност припада савременицима; с ретким изузецима сцене су, углавном, празне, а костим, зачудо, бива шивен, па и, за аматерске прилике, богат; редитељи-аматери у огромној већини у односу на професионалце и, такође, већином, савременог редитељског рукописа; квалитет представа средње уједначен уз ретка, позитивна и негативна, одступања.
Узимајући у обзир последњи од наведених збирних утисака, следи закључак да избор за овогодишње, 48. Сусрете аматерских позоришних друштава Војводине није био тежак: добре представе биће му окосница, оне боље од њих биће му перјаница, а оних мање успелих било је таман толико,да се са две претходно поменуте целине, обухвати дозвољена квота од осам представа. По редоследу гледања - следећих:

1. Аматерско позориште Културног центра, Кула
Душан Ковачевић: ЗВЕЗДАНА ПРАШИНА
Адаптација и режија: Драган Остојић

2. Словачко позориште ВХВ и Културни центар, Стара Пазова
Владимир Х. Владимиров: КАД ЗАВИТЛАЈУ ПРОЛЕЧНИ ВЕТРОВИ
Укупни дизајн и режија: Мирослав Бенка

3. Позориште "Стаеван Сремац" Дома културе, Црвенка
Александра Унтервегер: ЛУДАЦИ / ИГРАНКА БЕЗ ПРЕСТАНКА
Адаптација и режија: Милан Белегишанин

4. Аматерско позориште "Ђорђе Дамјавов Ђекша", Јаша Томић
Славомир Мрожек. НА ПУЧИНИ
Редитељ: Дарко Граховац

5. Аматерско позориште "Бранислав Нушић" и
Културмо-образовни центар, Шид
Цветин Аничић: ЈЕЛЕНА ТРОЈАНСКА
Редитељ. Цветин Аничић

6. Камерна сцена "Мирослав Антић", Сента
Марио Варгас Љоса: ЛЕПЕ ОЧИ, РУЖНЕ СЛИКЕ
Редитељ: Бранко Вучетић

7. Драмски студио "Луча" КУД-а "Крушчић", Крушчић
Слободан Петковић: КОЧИЈЕ ЉУБАВИ
Редитељ: Федор Попов

8. Аматерско Позориште и Центар за културу, Ковин
Карло Голдони: МИРАНДОЛИНА
Редитељ: Јован Грујић

Са препорукама зонских селектора да се неке од представа, предложених у накнадну селекцију за Стару Пазову, упуте и на остале позоришне фестивале аматера (Апатин, Крушчић, Јаша Томић), а после прегледа, желео бих, иако то није моја обавеза, да,уз једну ограду, подржим све њихове препоруке и да им, са своје стране, придодам још неке:

+ за ФЕСТИВАЛ НЕКОНВЕНЦИОНАЛНИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА ВОЈВОДИНЕ, у Апатину, предлажем и представе - ЗВЕЗДАНА ПРАШИНА Душана Ковачевића, у адаптацији и режији Драгана Остојића и ЈЕЛЕНА ТРОЈАНСКА, аутора и редитеља Цветина Аничића;

+ за ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА И МОНОДРАМА, у Крушчићу, предлажем и представе - КОЧИЈЕ ЛУБАВИ Слободана Петковића, у режији Федора Попова и У ПЛАМЕНУ СТРАСТИ Ивана М. Лалића, у режији Милана Ковачевића;

+ за ФЕСТИВАЛ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ПОЗОРИШНИХ ФОРМИ ВОЈВОДИНЕ, у Јаши Томићу, предлажем и представе - КОЧИЈЕ ЉУБАВИ Слободана Петковића и ЖЕНИДБА Николаја Гогоља, обе у режији Федора Попова и МИРАНДОЛИНА Карла Голдонија, у Режији Јована Грујића.
И, на крају, једна занимљивост!

Једини који ове године није искористио право на ону "плус" представу био је селектор за јужни Банат. Ништа необично, могуће, предвиђено правилником.
Међутим, док траје накнадна селекција, завршава се регионална Смотра словачких аматерских позоришта у Бачком Петровцу и за најбољу се поглашава ковачичка представа ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ Биљане Србљановић, а у режији Данке Хријешикове. Што да не, и то је могуће!

Представу нисам видео, а и да јесам не бих оспоравао суд и право Александру Волићу да је не препоручи, као трећу, у накнадну селекцију. Ипак, треба имати у виду да су ковачичке ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ проглашене за најбољу представу у надметању с Бенкином КАД ЗАВИТЛАЈУ ПРОЛЕЋНИ ВЕТРОВИ и ЖЕНИДБОМ Федора Попова, а, није неважно поменути због озбиљности конкуренције, и још једном представом коју је, у Пивницама, режирао Љубослав Мајера!
За овај очигледан нонсенс постоје, очигледно, два могућа објашњења:
превид је начинио или селектор Александар Волић или оцењивачки жири словачке Смотре. Прва могућност могла би више да нас се тиче, јер је Волић био наш селектор. Али и Словаци су наши, а они, опет, имају своје, "словачко" објашњење ове појаве: кад се на брвну нађу Мајера и Бенка, онда победи - Хријешикова! Утолико треба да нас се и друга могућност тиче!

У Новом Саду,
4. 5. 2010. године
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 07 Мај 2010, 11:45

Da, zaboravih da napišem ko čini ovogodišnji žiri na SAPDV.

1. Luka Hajduković, teatrolog
2. Sonja Josić Stipić, glumica
3. Gvozden Đurić, reditelj
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 25 Мај 2010, 21:37

Slovačko pozorište VHV i Kulturni centar, Stara Pazova
Vladimir H. Vladimirov: „KAD VIJU PROLEĆNI VIHORI“
Režija: Miroslav Benka


Prvi utisak koji stknete kad odgledate predstavu „Kad viju prolećni vihori“ jeste likovnost. Miroslav Benka je u ovoj predstavi taj pozorišni elemenat doveo skoro do savršenstva. Kad se otvori zavesa i upale svetla na pozornici ostajete zatečeni lepotom viđenog. Kostim i muzika upotpunjuju priču o skoro savršenoj likovnosti ove predstave. Atmosfera prava čeholjevska. Prvi akordi koji otvaraju predstavu su pravi. Međutim, kad priča počne da se razvija onda se otvaraju neka pitanja pred kojima ne možete ostati ravnodušni. Prvo pitanje je kvalitet teksta koji je služio kao predložak za predstavu a drugo sam način glume koji glumci na sceni interpretirali. Kad je u pitanju tekst onda se može sasvim slobodno reći, ne plašeći se da ćete se ogrešiti, da se radi o tekstu koji ima dosta nedostataka od kojih svakako treba istaći krajeve scena. Najbolji su tekstovi oni koji nemaju kraj, kod kojih umesto tačke stoje tri tačke. Ovaj tekst iza svake scene ima tačku i to veliku. S druge strane dramski sukobi u tekstu su izvedeni na površinu bez dublje emotivne razrade pa se stekao utisak o dramskoj plitkoći teksta. Perifernost delovanja je izbila u prvi plan. Sam finiš je ostao u seni melodramske patetike, što se definitivno može pripisati slabom mestu samog teksta. Ono što je tokom cele predstave prosto izlazilo na površinu jeste nedostatak sukoba kako među protagonostima tako i unutar njih samih. Što se tiče glumačke igre ona je nekako bila bledunjava, rekao bih čak i neubedljiva. Imao sam utisak kao da su glumci bili indisponirani za igru. Da li je to samo bio akutni problem te večeri ili je on hronaičan ne znam. Dešavalo se da su neki glumci svoj dijalog vodili sa publikom a ne sa partnerom iako je tekst nalagao odnos „face to face“. Za izricanje konačnog stava o tome potrebno je, ipak, još jednom pogledati predstavu. Evidentna je bila želja reditelja da se glumačka igra razvija i da ide ka onoj čehovljevskoj dilemi koja se odvija unutar čoveka ali za tako nešto nije bilo dovoljne snage u glumcima. Istini za volju treba reći da je glumica koja je tumačila lik Manje u toj rediteljskoj zamisli najdalje otišla što je svakako za pohvalu. Ostali glumci su dosta daleko bili od tog zahteva. Jedan elemenat, rediteljski ostaje da se spomene i to u pozirivnom smsilu a to je sposobnost Miroslava Benke da svojim rediteljskim postupkom ume da tužne slike razbije i učini ih prijemčivijim oku i uhu gledaoca. Ali isto tako ostaje zapitanost, koja pada na dušu reditelju predstave oko nekih scenskih rešenja koja su u najblažu ruku sumnjivo rešena kao što je ljubavna scena na tavanu, naprimer. Na kraju Miroslav Benka je umeo da napravi mnogo bolje predstave od ove koju sam imao prilike da vidim. Ostaje žal za onim što sam očekivao da ću da vidim u odnosu na ono šta sam video.
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 27 Мај 2010, 09:19

Dramski studio “Luča“, KUD „Kruščić“ – Kruščić
Slobodan Petković: „KOČIJE LJUBAVI“
Režija: Fedor Popov


Moram iskreno priznati da sam se sa ovim tekstom prvi put sreo upravo na premijeri ove predstave koja je, marta meseca ove godine odigrana u Kruščiću. Pojma nisam imao o čemu se radi. Kad sam predstavu odgledao bilo mi je sasvim jasno kakav je ovo tekst. Radi se o tekstu koji traži lucidnu glumačku igru i slobodu scenskog pokreta. Znači potpuno opušteno i bez ikakvih pretenzija da se ovim tekstom nešto ozbiljnije kaže. Mada ruku na srce ljubav nikada nije bila neozbiljna tema i neozbiljna inspiracija piscima U ovom tekstu pisac kao da je hteo da spoji dve stvari i to ljubav i pozorište. Kad kažem ljubav mislim na muško – ženski odnos. Pozorište, kako se u njemu kroz epohe taj odnos prikazivao. U ovom tekstu ljubavne kočije su metaforički putovale od Goldonija preko Šekspira do Fejdoa. Što se tiče rediteljske ruke ona kod ovakvog teksta treba da bude prisutna taman toliko koliko da glumcima osmisli ambijent u kojem će se oni igrati i da ih usmeri u kom pravcu igra da krene. Da to što oni rade ima pozorišnog uporišta. Fedor Popov bi, kada o tome govorima, činimise uspeo da nije onoga što će slediti na kraju ovog osvrta...Celu priču reditelj je prvobitno lepo upakovao. Doseldno i tačno. Kočija ljubavi je putovala kroz vreme upravo onako kako to ima smisla. Poetski dosta čisto i prilagođeno uslovima. Međutim, ono što je predstavu opteretilo jeste nedostatak glumačke igre. Bolje rečeno stekao se utisak da je glumce bilo sramota da igraju igru koja im je poverena. Ovo se pogotovu osetilo u sceni „uterivanje đavola“. Ljubavne scene i prostačko ponašanje u ljubavnom zanosu su bili i preteški i previše liberalni za glumce. Ali isto tako treba reći da je scena „gnev Lorda Džefrija“ bila neuporedivo bolje glumački odrađena. Ovu sliku je karakterisala sigurnija i slobodnija igra glumaca. Sigurno da je razlog ovakve igre treba tražiti u smirenijem rediteljskom zhtevu koji je pred glumce postavljen. Međutim, treća scena „orman za dame“ je opet izbacila na površinu sputanost glumaca. Vodviljska igra koja se nametala kao model u ovoj sceni je i ovoga puta bila, kao i prvoj sceni, preteška za glumce. Sve bi ovo bila manje grešno da jedan drugi problem nije tokom cele predstave hronično obitavao na sceni a to je scenski govor i dikcija. Oni su bili, zašto to ne reći, ispod svakog očekivanja. Preko toga se nije smelo tek tako preći. Na tome se moralo mnogo više raditi jer su to tehničke stvari koje svaki glumac mora da savlada ako hoće da se bavi glumom. Džaba igra ako se ne razume šta glumac na sceni izgovori. Isto tako karakteri likova koje su glumci na sceni tumačili su se na momente potpuno gubili a onda volšebno pojavljivali. I tako u krug...Međutim, tokom daljih izvođenja ove predstave desilo se nešto što svakako dodatno komplikuje celu priču oko nje. Umesto da porade sa glumcima, jer sve ono što je rečeno o glumačkoj igri da se ispraviti radom i igranjem, ljudi koji su ovu predstavu realizovali, ne znam da li je reditelj konsultovan, vrše nepotreban salto mortale pa menjaju redosed scena u predstavi pa sada tako kočija ljubavi u ovoj predstavi putuje tamo – amo bez ikakvog smisla i razumevanja. Očigledno da su se rukovodili logikom sve što je smešno ostaviti za kraj da bude kao jedna vrsta „humorističkog krešenda“. Da li se time remeti priča i poruka koju ovaj tekst u sebi nosi a to je, kako se ljubav kroz epohe shvatala i kako su se ljudi različitog vaspitanja i iz različitih društvenih miljea odnosili spram nje to nije bilo bitno. Umesto takvog nepotrebnog zahvata trebalo je samo da glumci na sceni igraju i da uživaju. Imali su sve predispozicije za tako nešto. Imali.
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 28 Мај 2010, 10:53

Kamerna scena „Miroslav Antić“ Senta
Mario Vargas Ljosa: „LEPE OČI, RUŽNE SLIKE“
Režija: Branko Vučetić


Ako me pamćenje dobro služi prvi put sam se sa tekstom „Lepe oči, ružne slike“ upoznam negde krajem 2004. ili početkom 2005. godine. Tada mi je Branko Vučetić tekst dostavio da ga pročitam, imao je ideju da tu predstavu već tada realizuje. Ono što me je na prvi pogled, već u startu zaintigiralo jeste igra prideva u naslovu teksta. Lepo – ružno. Originalno i intrigantno. Nakon čitanja teksta bio sam prijatno iznenađen saznanjem da se radi o veoma dobrom tekstu. To je urbana drama iz intelektualnih krugova. To je priča koja govori o ljudskim sudinama u kojima su svi akteri gubitnici. To je priča koja vas tera na razmišljanje. Sva tri lika koja se u ovoj drami pojavljuju izgubili su u životu ono do čega im je najviše stalo. Taj gubitak koji junaci ove priče doživljavaju pisac propušta kroz prizmu umetnosti aludirajući na to da i „hrana za dušu“ kada se ispreplete sa životom može biti pogubna po čoveka. U razgovoru sa Vučetićem, koji je veoma brzo usledio saznao sam da on u svojoj glavi ima već kompletnu rediteljsku priču. Od tada pa do realizacije ovog pozorišnog projekta prošlo je četiri godine. Sve ono što je u tom našem prvom razgovoru Vučetić izneo kao njegovu vizuru kako će predstavu raditi obistinilo se kada ju je i uradio. Predstava „Lepe oči, ružne slike“ u režiji Branka Vučetića je svedena predstava koja vas vodi u onaj intimni deo ljudskih osećanja i postupaka. Doseldno držeći se teksta do samog kraja izuzev samog kraja, reditelj ove predstave aktere cele priče svodi na jedan mali prostor koji teskobu pojedinca još više čini težom. U tom lutanju za izgubljenom srećom junaci priče posežu za osvetom i to onom surovom, prema sebi ali i prema drugom. Reditelj predstave je to osetio pa je celu priču dodatno uvio u oblandu jedne vrste mini krimi priče. Sinhorna scena koju je reditelj koristio pokazala se kao dobro rešenje u inscenaciji teksta „Lepe oči, ružne slike“. Zapažanje da su neke scene ostale nedovoljno jasne može se pripisati s jedne strane problemu koji proizilazi iz samog teksta i njegovoj na momente nedovoljnoj sceničnosti i s druge strane na evidentnoj želji reditelja da se što više originalnog teksta nađe u predstave bez obzira koliko taj tekst nešto novo, nešto što već nismo imali prilike da vidimo i čujemo saopštava. Od viška glava ne mora da boli...Ali iznad svega ovo je glumačka predstava. Glumci koji su tumačili junake ove Ljosine drame delovali su na sceni ubedljivo i životno. Realistična gluma lišena bilo kakvog glumačkog egzibicionizma. Sukobi između junaka su bili više nego jasni. Bili su precizni i dosledni. Međutim, ostalo je pitanje da li je sukob unutar pojedinca mogao biti dublje razrađen? Svaki junak imao je svoju životnu priču koja je nedvosmisleno pokazala da svako od njih u sebi nosi pitanja i na njih traži odgovore: Šta sam? Šta sam hteo da budem? Šta sam mislio da sam. Upravo u tom trianglu u kojem se čovek kreće motivišu pojedinca na postupke kako u odnosu spram sebe, tako i odnosu prema drugima. Pitanje konačne spoznaje je uvek bolno i traumatično. Pojedinac od te spoznaje beži traži odstupnicu. Ali kada bude sateran u ćošak i kada više nema kud onda je taj čin strašan, poražavajući. Ceo svet se ruši. Iluzija života se poput razbijenog ogledala pretvara u hiljadu malih ogledalaca, slike više nema. Nema slike, nema ni života. Ali ostaje želja za životom. Upravo na toj relaciji, kada čovek dođe do spoznaje, hoću da živim ali koji je smisao daljeg života leže, činimise, unutrašnji valeri koji su mogli biti izraženiji. Pojedinac sam odlučuje šta će sa svojim životom. Upravo tako se predstava i završava. Reditelj je na samom kraju predstave ostavio slobodu gledaocu, to je svakako kvalitativni iskorak reditelja u odnosu na tekst, da savko od nas odgovori na ponuđeni kraj onako kako to želi, oseća.. Na kraju mogu slobodno reći da je predstava „Lepe oči, ružne slike“ u izvođenju Kamerne scene „Miroslav Antić“ dobra predstava vredna pažnje.
"Artem non odit nisi ignarus."