Rediteljska eksplikacija

Уредници: koen, vuk

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 26 Јун 2009, 10:06

Eksplikacija drame : TALENTI I OBOŽAVAOCI

O piscu:

Aleksandar Nikolajevič Ostrovski 1823-1886
Smatra se najznačajnijim predstavnikom realizma ruske drame 19 veka. Svojim obimnim stvaralaštvom, u kojem se nalazi oko 50 drama, Ostrovski je obuhvatio sve društvene redove i njihove nezdrave međuljudske odnose, a poseban akcenat u nekim delima stavljao se na glumce. Mnoge svoje misli i uverenja o ljudskom pravu, slobodi ličnosti, ropskom dvoličnom moralu i mračnom despotizmu, Ostrovski je izrazio upravo kroz likove iz umetničkog, pozorišnog sveta, koji su ne samo slikovito izražavali krizu umetnosti, a naročito pozorišta, nego su svojim delovanjem otkrivali i nosili njegovu oštru kritiku prema ruskom društvu.
Ono što Ostrovski nudi našem vremenu i prostoru na prepoznavanje je surova priča o dilemi umetnika. On priča o jednoj aktuelnoj temi, ali ne konceptualistički direktno, a reč je o tome da li umetnici moraju da se prostituišu da bi opstali, ostali, dobili šansu, da bi napredovali...Pozorištu je posveti čak četiri svoje drame : “Šuma”, “Talenti i obožavaoci”, “Devojke bez miraza”, “Bez krivice krivi”.
Radi se o piscu koji kroz ljude i njihove sudbine, zaplet i priču dotiče uvek jednu izuzetno negativnu društvenu pojavu. Komadi Ostrovskog strahovito aktuelno progovore baš o društvenim manama.
Ostrovski je bio na jakom udaru cenzure. Bilo mu je zabranjeno 16 komada, čak i njegov prevod “Ukroćene goropadi”.
Uprkos stalnim zabranama bio je jedan od najizvođenijih pisaca svog vremena a doživeo je i najviša društvena priznanja od imperatora Aleksandra I, Aleksandra II i Nikolaja I .
Pred kraj života poveren mu je posao pravljenja repertoara moskovskih pozorišta što je praktično bilo jednako umetničkom rukovođenju svim pozorištima u gradu.





1.

Tema:
U drami "Talenti i obožavaoci” Ostrovski na prefinjen način priča o korupciji u svetu pozorišta i dilemi da li čovek zaista mora da proda dušu da bi mogao da opstane.Tako mlada, talentovana glumica mora da bira između iskrene ljubavi i umetničke karijere, morala i novca.

Siže:
Komad "Talenti i obožavaoci” prati priču o lepoj,talentovanoj glumici i njenim obožavaocima. Njen verenik nije iz sveta pozorišta i on je podučava, i podržava u moralnim vrednostima. Mlada glumica ulazi u svet pozorišta u kom pokušavaju da je zavedu, progone,ucenjuju, dobija razne ponude. Nalazi se na životnoj prekretnici i treba da izabere da li da se odrekne profesije ili iskrene ljubavi. Na sve načine pokušava da ostane čista, poštena, i da radi samo ono što voli. Unutrašnji lomovi i borba mlade Njegine ostavljaju snažan utisak. Na kraju dolazi do preokreta; ona bira profesiju i lagodan život odričući se svojih principa i sopstvenih ideala.

Fabula:
Mlada , talentovana glumica Njegina živi sa svojom majkom udovicom u vlažnom, iznajmljenom stanu i nema da kupi haljinu… Dok mašta o lepoj, novoj, haljini, kakvu ima njena drugarica, takođe glumica, Smeljska, njen verenik je podučava o moralu i priželjkuje porodičan, pošten život.Njegina priprema predstavu od koje sav prihod ide njoj. Prvi put do sukoba dolazi kad Knez Dulebov pokušava da zavede Njeginu, a ona ga drsko, bezobrazno, direktno, s gađenjem i beskompromisno odbije.On joj obećava da će joj to zapamtiti. Odlazi kod vlasnika pozorišta i na fin, kulturan,ali i direktivan način mu jasno stavlja na znanje, podmićujući ga da Njegina više neće biti prvakinja tog pozorišta i da neće s njom obnoviti ugovor koji joj upravo ističe.
Njena drugarica Smeljska ima sve ono na čemu bi joj, na prvi pogled Njegina mogla zavideti: lepu haljinu, vozi se u kočijama,mladog bogatog udvarača.Njegina se lomi između sopstvenih principa, moralnosti, ljubavi prema siromašnom, ali iskrenom intelektualcu i potrebe za lepim i lagodnim životom o kom fantazije potpiruje njena napaćena i umorna majka kojoj je pre svega cilj da lepo i bogato uda svoju ćerku.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 26 Јун 2009, 10:09

Mlada glumica Njegina opterećena silnim udvaračima (Knez Dulebov, Bakin, Meluzov, Narokov, Velikatov) pokušava da ostane čista i opstane u provincijskom svetu pozorišta.
Sve ima svoju cenu, pa se u tu cenu uklopila, doduše, posle mnogo borbe sa samom sobom, i mlada provincijska glumica Njegina. Ostrovski na životan i tačan način predstavlja profil javnog mnjenja malog ruskog gradića.
Mlada i lepa Njegina bori se svim silama protiv malograđanskih ala (Knez Dulebov) da sačuva nivo profesije i čistotu prave ljubavi prema studentu Meluzovu . Bori se i protiv dobrih namera sopstvene majke da je dobro uda, jer se od pozorišta živi teško i sirotinjski. Kada dobije otkaz a velikoposednik Velikatov otkupi celu njenu predstavu korisnicu i pride ponudi svoj imetak i srce uz njega, glumica, ipak, odluči da je pozorište na prvom mestu, a za to je neophodan stabilan izvor prihoda.
Njegina se preko noći odriče svih svojih principa i ideala odlazeći sa Velikatovim i svojom majkom na njegovo imanje.
Sukob pojačavaju likovi Narokova i tragičara Erasta Gromilova koji su zarad sopstvenih etičkih, ljudskih, umetničkih ideala utopistički, mireći se sa svetom punim malverzacija i nepravdi odbili da se prodaju zarad ličnog interesa ostajući nemi svedoci sopstvene propasti.


Žanr :
Iako je pisac naznačio da su “Talenti i obožavaoci” po žanru komedija, ja bih se, da režiram ovo delo, ipak, opredelila za melodramu. Preciznije “Talenti i obožavaoci “ je klasični komad ruske literature, melodrama o ljubavi i umetnosti.






3.

Likovi:

1. Aleksandra Nikolajevna Njegina
Glavna junakinja, protagonist predstave.
Mlada,lepa, zgodna, talentovana,glumica, romantična, drska, naivna, povodljiva, plahovita,inteligentna, obrazovana.

2. Domna Pantelejevna
Njeginina mama, srednjih godina, udovica, prosta, koristoljubiva, proračunata, nesrećna, želi dobro da uda svoju kćer, malograđanka, požrtvovana majka.

3. Martin Prokofijevič Narokov
Bivši upravnik pozorišta, pomoćnik reditelja, idealista, samac, elokventan, lepih manira, nesrećan, nostalgičan, siromašan, romantičan, poeta, pažljiv

4. Knez Iraklije Stratonovič Dulebov
Sve samo ne dostojanstven,bogat, neobrazovan, osvetoljubiv, proračunat, nemoralan, drzak, zaljubljen, uticajan, pohotan, oženjen.

5. Petar Jegorovič Meluzov
Obrazovan, pedagog, moralan, dobar, naivan, siromašan, iskren, idealista, romantičan, gubitnik, zaljubljen, melanholik, utopista.


4.

6. Nina Vasiljevna Smeljska
Glumica,mlada, koristoljubiva, praktična, naivna, proračunata, materijalista, dobrodušna.

7. Ivan Semjonovič Velikatov
Bogat, naočit, bivši oficir, lepih manira, materijalista, zgodan, praktičan, oportunista, neposredan, prirodno inteligentan, nema veze s umetnošću.

8. Erast Gromilov
Tragičar, čovek u godinama, alkoholičar, utopista, intelektualac, boem,umetnik, pedagog.

9. Grigorije Antonovič Bakin
Predstavnik lokalnog plemstva, prema glumcima nema nikakvo poštovanje, jer oni služe isključivo za zabavu, snishodljiv,vrlo direktan, bezobrazan, otvoren,provokativan, uporan, tvrdoglav

10. Gavrilo Petrovič Migajev
Povodljiv, koristoljubiv, slabić, proračunat

11. Vasa
Mladi trgovac lepih manira

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 26 Јун 2009, 10:11

Oko čega su glavni likovi u sukobu

Predmet sukoba u drami “Talenti i obožavaoci” je novac.
To je drama o umetnicima i njihovoj dilemi da li mogu da ostanu svoji i da se ne prodaju da bi stvarali. Hipotetički: da mlada Njegina nije bila siromašna, da nije živela sama s majkom, da je njen verenik bio imućan, Knez Dulebov ne bi imao osnova da joj ponudi “pomoć” oko iznajmljivanja manje vlažnog stana. Iz toga proizlazi da Njegina ne bi morala da ga odbija, a on ne bi izvojevao njen otkaz. Do sukoba ne bi došlo i to ne bi bila ta drama.
Da Narokov nije ostao bez novca ne bi izgubio pozorište.
Da je Meluzov imućan, Velikatov ne bi imao mogućnost da otkupi celu predstavu korisnicu i na kraju da Njegina, zbog nedostatka novca nije morala da čezne za svim onim materijalnim vrednostima ne bi ni otišla sa Velikatovim već bi ostala u svom malom, provincijskom gradiću, živela porodičnim životom i bavila se umetnošću.
Ovde se postavlja pitanje koliko je svet umetnosti čvrsto povezan i uslovljen materijalnim svetom, korupcijom i ucenama.
Osnovni problem mlade,talentovane glumice Njegine je što je lošeg socijalnog i ekonomskog staleža. Otud je ona u sukobu, pre svega sama sa sobom a onda i sa plejadom muškaraca oko nje.
Glavni likovi u sukobu su mlada glumica Aleksandra Nikolaevna Njegina kojoj je potreban novac da bi vratila dugove, kupila haljine, obezbedila majku, iznajmila stan i bavila se svojom umetničkom karijerom i Knez Dulebov koji pokušava da je zavede, ucenjuje je , ostavlja bez posla…






6.

.Šta se događa u predstavi:
I čin
Domna Pantelejevna krpi haljinu i glasno razmišlja. Prekida je kucanje, ustaje, otvara vrata. Ulazi Narokov, bivši direktor pozorišta, noseći u ruci tekst uvijen u svilu. Pantelejevna seda ne ponudivši mu stolicu. Podsmeva mu se, omalovažava ga. On ostavlja tekst za Njeginu, objašnjava kako je propao, priseća se lepih uspomena. Ona mu onda ponudi da sedne, razgovaraju o Njeginoj, svetu pozorišta i talentima. Ona ga ubeđuje da je pozorište za propalice i beskućnike, on se zgražava. Pantelejevna nagoveštava kako se knez Dulebov udvara njnoj ćerci. Nailazi knez i Narokov odlazi.
Pantelejevna objašnjava kako Njegina nije kod kuće, knez seda bez namere da ode. Čeka. Razgovaraju o siromaštvu, novcu i stanovima. Knez ističe da je vrlo bitno imati bogate poznanike.
Nailazi Njegina, Dulebov stavlja Pantelejevnoj do znanja da ih ne uznemirava. Ulazi Njegina, skida ogrtač, stresa sa sebe kapi kiše. Pantelejevna uzima stvari od nje i odlazi.
Knez prilazi, ljubi joj ruku. Ona ga izbegava. On joj se nabacuje, miriše je, obigrava oko nje. Ona ga odbija. On je uhvati za ruku, ona je izvuče. Knez je uporan I istrajan, ona postaje drska. On joj izjavljuje ljubav, ona ga vređja. On je ucenjuje, preti joj, ona ustaje, viče na njega, izbacuje ga napolje.Majka se vraća, raspituje se, njih dve se raspravljaju. Njegina uzima ulogu, gleda je. Majka prigovara ali je Njegina ne sluša. Majka joj zamera što gubi vreme sa instruktorom,goljom. Njegina ostavlja tekst, ljuti se, svađa se zahuktava kada se čuju kočije. Nailaze Velikatov i Smeljska. Njegina gleda kroz prozor diveći se konjima. Namešta haljinu. Domna Pantelejevna brzo sređuje po kući, sklanja haljinu koju je krpila. Ulaze Smeljska I Velikatov. Pantelejevna ih ljubazno nudi da sednu, folira se, ulaguje. Smeljska se šepuri, Njegina se divi. Pantelejevna se ulaguje Velikatovu. Njegina ga poziva da sedne, odlazi u stranu sa Smeljskom, Pantelejevna pokazuje Velikatovu haljinu koju je krpila svojoj ćerci jer nema para da kupi novu za predstavu. Ulazi Meluzov, Njeginin verenik. Smeljska ga upoznaje sa Velikatovim, Pantelejevna frkće. Meluzov pokušava da se kulturno pozdravi sa Pantelejevnom ali ona demonstrativno izlazi napolje. Njegina odlazi sa Smeljskom u sobu da pokušaju da naprave nešto od haljine. Velikatov i Meluzov ostaju sami, razgovaraju o podučavanju i praktičnim materijalnim poslovima. Meluzov pokazuje izvesnu količinu netrpeljivosti a Velikatov je nadmen, ljubazan i neposredan. Smeljska i Njegina se vraćaju iz sobe. Njegina oplakuje svoju žalosnu sudbinu jer nema haljinu, nema para i nema u čemu da igra predstavu korisnicu. Smeljska ravnodušno sleže ramenima, okreće se Velikatovu, on ustaje, Negina otvara vrata, žalosno pruža ruku Velikatovu, pogleda ga i značajno konstatuje kako bi volela da se provoza njegovim konjima. Velikatov joj, skrivajući oduševljanje ljubi ruku, pozdravlja se sa Meluzovim, ulaguje se Pantelejevnoj, Smeljska ga požuruje i njih dvoje odlaze. Njegina i Meluzov odlaze da uče. Njegina ne može da se skoncentriše, pričaju o knezu i njegovoj ponudi,
7.


Negina priznaje da zavidi Smeljskoj. Poziva ga da ostane na ručku. Taman je Meluzov nežno uhvati za ruku kad se na vratima pojavi Smeljska sa dva paketa u rukama. Ona je vesela, bučna, vadi haljine, Meluzov se zgražava, Smeljska mu odbrusi, Njegina se divi haljinama. Smeljska je poziva da se provozaju a zatim na ručak. Meluzov se buni, podseća je da treba zajedno da ručaju, ona ga otkači i ode.
II čin
Tragičar sedi za stolom. Iz pozorišta nailazi Narokov. Tragičar mu traži novac ali Narokov nema da mu da. Narokov mu objašnjava da se kuje zavera protiv Njegine. Nailazi Njegina, plače, Narokov je teši, Tragičar pokušava da bude duhovit da bi je oraspoložio. Njegina šalje Narokova do blagajne da vidi da li neko kupuje karte za njenu predstavu. Tragičar odlazi tražeći Vasu, teatralno se gegajući. Na sceni se pojavljuju knez Dulebov I Migajev, upravnok pozorišta. Knez ga ubeđuje, objašnjava mu, nagovara gad a da Njegini otkaz, obećava mu novu, lepu, pravu glumicu. Migajev traži da podele troškove, knez pristaje, objašnjava mu da je Njegina izgubila publiku, da neće biti prihoda. Knez ga nudi cigarom, Migajev pomirljivo uzima, nailazi Tragičar. Knez se pozdravlja I odlazi. Migajev nudi Tragičaru cigaru koju je dobio od kneza koju Tragičar sa gađenjem odbija. Prigovara mu kako ima cigare a nema pare, vređa ga I gleda s gađenjem. Bakin objašnjava Vasi šta se dogodilo između kneza I Njegine. Nailazi knez, Bakin mu se ulaguje, poziva ga na večeru. Ostaju Tragičar I Vasa, piju. Nailaze Smeljska I Njegina. Smeljska se poverava Njegini kako joj se udvaraju I knez I Velikatov, kako je neodlučna, plaši se da će dobiti neprijatelja ako odbije kneza. Nailazi Meluzov noseći ogrtač. Njegina se priprema za razgovor sa direktorom pozorišta. Tragučar I Meluzov razgovaraju o moralu, korupciji, pedagogiji. Nailazi Migajev koji pokušava da izbegne Njeginu. Ona se ispreči ispred njega tražeći objašnjenje za njegovo ponašanje. Poziva se na njegova obećanja, prigovara mu da joj je pomerio predstavu, nailazi knez, značajno ćuteći I posmatrajući. Migajev se osilio, odbija da razgovara sa Meluzovim, drsko, bezobrazno I nadobudno se obraća Njeginoj, daje joj otkaz. Njegina pokušava da ga urazumi. On ostaje dosledan, ona počinje da plače, on se okrene I ode. Dolazi Velikatov, pruža Njegini podršku, nudi joj dobru cenu, ona odbija poklon, on poveća cenu. Velikatov prodaje karte, traži pristanak da otkupi celu predstavu. Okupljaju se ljui iz pozorište. Hvata ih euforija, vraća se knez koji I sam kupuje jednu kartu. Njegina zbunjena, euforična I oduševljena zahvaljuje, verenik joj pridržava kaput I kreću. Velikatov ih zadržava, insistira na tome na ih odveze do kuće I oni na kraju pristaju. Smeljska, isprovocirana predhodnim događajima, nabacuje se knezu ljubeći ga, pokušava da Njeginu napravi ljubomornom.


8.

III Čin
Domna Pantelejevna I Velikatov ispred kuće razgovaraju o prednostima imućnog života. On joj poklanja maramu, ona se oduševljava, prihvata poklon, pozdravljaju se I on odlazi. Dolazi narokov noseći cveće, ceduljice, poklone, novac. Oduševljen je. Pantelejevna mu se podsmeva, ruga mu se, ismeva njegova osećanja. On odlazi. Njegina se vraća kući, majka joj daje novac, pokazuje šal, divi se njegovom načinu života, hvali ga. Negina primećuje ukrašeni papir koji je doneo Narokov, čita pesmu, majka je ometa, skreće joj pažmnju na novac, dugove. Nailazi Bakin koji navalentno pokušava da se nametne. Njegina ga odbija, on se uporno nabacuje. Njegina odlazi ali se ubrzo vraća sa Vasom I Tragičarem koji dolaze da joj čestitaju. Tragičar I Vasa su pijani I posle nekog vremena odlaze. Njegina se oduševljava buketom koji je doneo Velikatov, čita cedulje, jednu od verenika, drugu od Velikatova. Ponovo se pojavljuje Bakin I opet se nabacuje Njeginoj. Neprijatan je. Ona ga odbija, I odlazi sa Meluzovim.
IV Čin
Tragičar sedi u čekaonici železničke stanice I pije. Narokov I Meluzov uzalud traže Njeginu koje nema ceo dan. Meluzov je zbunjen, traži je iz sale u salu. Ulaze Njegina I Pantelejevna sa putnim torbama. Smeljska pokušava da sazna šta see događa. Pojavljuje se I knez Dulebov koji se raspituje da li Velikatov putuje sa njima ali ne dobija odgovor. Okupljaju se, pojavljuje se I Velikatov koji tvrdi da je došao da isprati Njeginu I njenu majki. Domna Pantelejevna jedva čeka da odu. Sedaju za sto, nazdravljju njeginoj, pozdravljaju se. Pantelejevna pokušava što pre da ode, nervozna je. Nailazi Meluzov. Njegina šapuće unezvereno. Hvata je panika. Narokov drži govor. Nazdravljaju. Narokov recituje, počinje da plače, Njeginu hvata panika, želi da ode. Odlaze u voz.

Kako bi izgledala vaša predstava
Predstava “Talenti i obožavaoci” bi po žanru bila melodrama o ljubavi i umetnosti .
Odigravala bi se u tri prostora: Njeginina iznajmljena kuća, prostor ispred pozorišta i železnička stanica sa bifeom.
Predstava počinje u kasnu jesen, a završava se početkom zime iste godine, nekoliko dana kasnije.
Radnja se događa u provincijskom gradu u Rusiji, sredinom 19 veka.
Muzika i zvuci predstave: Originalna ruska muzika, zvuk kiše, topot konja, balalajke, lokomotiva,.
9.

Razlog za predstavu
Drama “Talenti i obožavaoci” se bavi večito aktuelnom temom, tj. negativnom karakteristikom savremene civilizacije da umetnik mora da pristaje na kompromise da bi se ostvario.
Kako pre 150 godina, tako i danas aktuelna je tema korupcije, ucena, podvođenja i uslovljavanja mladih kreativnih ljudi od strane moćnika koji daju sebi za pravo da stave veto na nečiji razvoj.
Baveći se komadima Ostrovskog dolazite do neizbežnog zaključka da je jedino tehnologija ta koja se promenila za, npr. 150 godina a da su ljudi ostali sa svim onim karakteristikama, manama, sujetama i bolesnim ambicijama.



Do detalja opisana poslednja scena
Železnička stanica, dva minuta pred polazak voza. Čuje se poslednji signal. Njegina žuri. Meluzov pokušava da dobije neko objašnjenje. Njegina mu objašnjava kako nije njegova, da je tako moralo biti, pravda se, objašnjava kako ne može da se odrekne sopstvemnog talenta zbog porodičnog života. Meluzov pita da li su talenat I razvrat nerazdvojni. Ona mu objašnjava da ne može da živi bez pozorišta. On je zbunjen, ne razume, neće da joj poveruje, objašnjava joj kako je pošten život lep. Ona mu govori da ga nikada neće zaboraviti. On se ljuti, razočaran je. Ona mu objašnjava kako su dani sa njim bili najlepši dani u njnom životu. Velikatov otvara vrata, Njegina moli Meluzova da mu oprosti. On joj želi da bude srećna. Ona se pozdravlja, traži da joj piše, plače, baca mu se oko vrata, Velikatov je odvaja, uvodi u voz I voz kreće. Velikatov stoji pored nje u vozu značajno prebacivši ruku preko njenog ramena. Dok voz odlazi Bakin objašnjava kako ih je Velikatov sve prevario I odveo Njeginu na svoje imanje I pita se zašto je lagao da ih prati. Knez sa divljenjem I razočarenjem konstatuje kako je Velikatov pametan čovek, poziva ljude da sednu. Naručuju šampanjac i rugaju se Meluzovu u pokušaju da prikriju svoju razočaranost. Podsmevaju se njegovim idealima a zapravo su i sami suočeni sa svojom tužnom i neizbežnom sudbinom.
Naručuju šampanjac mireći se sa neminovnošću.


10.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Zvoncica » 26 Јун 2009, 10:17

Mala dopuna:

Velikatov je, nekako, savršen... bilo bi lepo naći mu neku manu... npr. da je čovek u godinama, neoženjen, bogat čovek srednjih godina.

Nazive poglavlja nisam ja određivala , zato su tako defektni :wink:
Ovo je bila zadata eksplikacija... malo je rigidna za moj ukus, ali je zadovoljena forma.
Naravno, tu se ne može sve predvideti, ali je od koristi.
I ono što je meni bitno , a verujem i mnogim stvaraocima, je šta će s likovima biti nakon nekoliko godina - po završetku predstave... kao i šta je bilo pre.
E, to neću da vam kažem - za sada.

I ono .... poruka reditelja - smislite svoju.

Mirne duše vam dajem ovaj tekst na korišćenje jer može da vam posluži a mene NIKAKO ne može da ugrozi .

Prijatno :mah


p.s Imam sjajne i kreativne skice, ali to vam već ne dam :an:

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 07 Јул 2009, 21:21

"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
kralj ibi
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 5
Придружен: 13 Апр 2008, 21:30
Место: na slepom koloseku
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод kralj ibi » 30 Авг 2009, 19:57

nista nije tako kako izgleda, sve je mnogo gore

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 19 Феб 2010, 11:59

"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 22 Јун 2010, 15:29

Možda ovo što je Nikita Milivojević rekao ne spada u klasićnu rediteljsku eksplikaciju, ali svakako spada u onaj neizbežno važan osvrt u kojem reditelji govore zašto rade nekog pisca i njegove tekstove. Sigurno da jednan ovakav osvrt predstavlja neku vrstu uvoda u rediteljsku eksplikaciju. Iz tog razloga mi se učinio kao interesantan za postavljanje.

NIKITA MILIVOJEVIĆ

KO ĆE DA VRATI SMISAO REČIMA

Ponovo, posle dužeg vremena, vraćam se Jonesku. U njemu izgleda neprestano tražim nove odgovore na stara pitanja. U stvari, kad bolje razmislim, imam utisak da je u Jonesku talog mnogih mojih predstava. Verovatno je to zbog konstantnog osećaja apsurdnosti sveta... A to je, opet, pretpostavljam, zbog osećaja da u vlastitoj stvarnosti postoji čitava dimenzija života koja je nadrealna, baš kao u komadima Joneska, i koja podrazumeva neverovatne kontraste. U svakom slučaju, čini se da uvek kada nemam rešenje, rešenje je Jonesko!
Zašto ponovo Jonesko? Obično želim da režiram Joneska u trenucima kad sam više nego obično zapanjen nestalnošću stvari. Takve su, recimo, bile devedesete u Srbiji. Radio sam Žaka..., zatim Ćelavu pevačicu... a spremao, predlagao: Neplaćeni ubica, Nosorog, Makbet... (Žak ili pokornost bila je prva profesionalna režija u Beogradu. Pisac u čijem pozorištu je „sve dozvoljeno”, činio mi se idealnim izborom za početak vlastite pozorišne „pobune”.)
Razlog da se vratim Jonesku sigurno je i snažan osećaj odsustva smisla, kako u svakodnevnom životu tako i šire. Kao da je nedostatak smisla postao sveopšti problem, ne samo našeg društva već čitave planete. A kada smisao nestane, ostaje prazan prostor koji ispunjavaju besmislene pojave, reči, ljudi, besmislene ideje.
Kod nas se, nažalost, decenijama unazad mnogo lagalo, haluciniralo, ksenofobiralo, poigravalo idejama, ljudima, idealima... jednom reči – smislom, tako da je teško nasleđe na kraju rezultiralo potpunim gubitkom smisla! Realnost je u međuvremenu postala naša najveća fikcija. Realizam apsurda! Jonesko – domaći pisac.
U Ćelavoj pevačici, na početku predstave, sećam se, sto za kojim sede G-din i G-đa Smith po sredini je podeljen glavnom portalnom zavesom, koja ih na taj način razdvaja. Ispred zavese, za svojim delom stola, sedi G-din Smith i čita novine, a kada se zavesa podigne vidimo da i G-đa Smith sedi s druge strane stola, odnosno zavese. Sat zatim počinje da otkucava... i otkucava više od pedeset puta! Kukavica uporno izlazi iz sata (G-din Smith sve vreme mirno čita novine, G-đa Smith štrika, publika se već uveliko smeje)... A kada je umorna kukavica odustala, G-din Smith kaže: „Gle, devet časova!” Nenormalno je postalo normalno. Ćelava pevačica je bila predstava upravo o tome: kako je nenormalno postalo normalno. Nažalost, i dalje imam sličan utisak: da je nenormalno – normalno, nemoguće – moguće, ono što je nedokazivo dokazuje se!? Da je održivo ono što nije neodrživo, glupost se prikazuje kao lucidnost: „razum je ludilo jačeg”. Jednostavno rečeno: život je u međuvremenu postao još apsurdniji, i ti apsurdi sve više obezvređuju život. I dalje se troši neverovatno puno reči koje ništa ne znače. Sveopšta potrošnja reči koje ni na šta ne obavezuju. Poplava besmislenih reči, na ulici, u medijima, prodavnicama, restoranima, knjižarama, u svakodnevnom životu... Na sve strane brbljivost bez suštine. Postali smo brbljiva civilizacija u kojoj se svakim danom uveravate da je ovakav svet napravljen sve manje za ljude, i da je, shodno tome, u njemu sve manje normalnih ljudi. Gde su nestali ozbiljni ljudi, pouzdani i lucidni argumenti? Otkud to da, simpatični, do juče pametni ljudi, odjednom izvaljuju takve gluposti!? Kao da je zavladala neka epidemija gluposti... Ko će da vrati smisao rečima? Mnogo je pitanja. Šta da radi čovek sa svojim pitanjima – da ponovo režira Joneska! A među svim pitanjima uvek je jedno isto: kako se boriti protiv haosa, protiv ljudske gluposti, zla? Smeh je izgleda ponekad jedino pravo rešenje. „Mudrost humornog!” Za Joneska humor je – sloboda, za mene je, čini se, Jonesko – sloboda! U toj pozorišnoj slobodi postoji nešto što je za reditelja pravi izazov mašti: Jonesko veruje u intuitivno, ne veruje rečima! Reči stvaraju zbrku, one nisu govor. Reči su ubile slike, ili su ih zaklonile! Ispod prividnog reda vlada uvek – haos! A u tom „antiteatarskom haosu” bez tradicionalnih šema, zapleta, razložnih dijaloga, bez granica između realnog i fantastičnog, komičnog, tragičnog, grotesknog, krije se poziv kakav retko koji pisac dobacuje reditelju: „U pozorištu se može na sve usuditi, a to je mesto gde se najmanje usuđuje!?”
Dva pisca kojima se najčešće vraćam, i koje sam najviše radio, jesu Jonesko i Čehov. Otkrio sam nešto gotovo neverovatno (i, naravno, „apsurdno”): režirajući jednog koristio sam iskustva drugog! Godinama se moja omiljena pozorišna formula nalazila u rečenicama Joneska: „NIŠTA NIJE UŽASNO, SVE JE UŽASNO. NIŠTA NIJE KOMIČNO, SVE JE TRAGIČNO. NIŠTA NIJE TRAGIČNO, SVE JE KOMIČNO, SVE JE STVARNO NESTAVARNO, NEMOGUĆE, POJMLJIVO, NEPOJMLJIVO. SVE JE TEŠKO,SVE JE LAKO”... Zar ne bi Čehov mogao to isto da kaže? Spoj komičnog i tragičnog prepoznajem kao zajedničku osobinu. U stvari, uvek kad razmišljam o Jonesku-Čehovu, učini mi se da mnogo toga što se dešava u njihovim komadima, dešava se u mom susedstvu. Jednostavno, znam sve te ljude, viđam ih, slušam šta govore... A sve češće kao da čujem i buku nosoroga koji juri i preti da sve poruši, porazbija.
Vraćati se uvek, iznova, Jonesku, nešto je kao vlastito „isprekidano traganje”
"Artem non odit nisi ignarus."


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable