POETSKI KALODONT!!!

[_mostic_]

Ćorak opalio mačor na svadbi
sa cicom mačkom stupa u brak.
Stari svat mačak kuburu zgrabi,
da najavi kraj slavlja opali ćorak.

Mladenci pravo u spavaće odaje,
mačor stari u kuburu barut nabija.
Ali barut vlažan, varnicu ne daje,
opali ćorak, pobježe mu najmilija.

[Viktorija Vi]

(С) Мачком се игра наивни миш.
Она га гледа, лукава, нежно.
И док ти трепнеш па не видиш -
деси се оно - цап!- неизбежно.

Природа сваком је понешто дала
и свако треба, у складу с тим,
да чува себе од стотину зала
и, кад се игра, да пази с ким,

јер миш и мачка, птица и црв,
лија и пиле, јагње и вук -
уместо приче са срећним крајем,
оставе само сузу и - мук.

В. М.
13. 2. 2019.

[_mostic_]

Priroda se budi proljeće stiže,
iz šumarka prve visibabe zvone.
Jaglac se ruga, kraj puta se niže,
vinogradi pupe, hvala Sv. Trifune!

[Viktorija Vi]

Трифуне, светитељу, весеља заштитниче,
лозу нам чувај и грожђа дај!
Нек после бербе вино се точи
и свет се претвори у сањани рај!

У вину истина, у срцу чежња,
у сну - тек срећа, у оку сјај -
то нек се памти! Све друго пусти,
небитно биће кад дође крај!

[_mostic_]

Loza je moja neđe kraj Morače,
đe junaci s orlovima zbore.
Zato zapamti dragi rođače,
ne odvajamo se od kubure!
Ako me pitaš odakle sam, zna se,
eh, daleko, đe kubrom lampe gase.

[Viktorija Vi]

Мислио си на кубуру?

[Viktorija Vi]

Кубуром су се окончавали преки погледи,
преоштре речи, издаја рода
у нека времена давна и славна,
препуна потреса и непогода.

Образ и част су свакоме били на првом месту -
све што се чинило - за душу би,
да преци славни се не постиде
нити потомци предака тих.

Увек се, уместо образа црна, бирала смрт -
јуначка, страшна, по мери песме.
Све би се друго заборавити
могло, али то никако не сме:

за род, за Бога и отаџбину, за вечну љубав -
животе нису жалили преци.
И оставише аманет свима:
да свак то прича и својој деци.

В. М.
15. 2. 2019.
На Сретење

[_mostic_]

Junačka pesma od Antića:
"Poznajem jednog kapetana,
brada mu duga"do dugmića
psst, zatvor godinu dana.
A na pomen čičine brade,
Goli otok, pa šta ti Bog dade.
Au, da se "ćopavi pomene,
doživotna kazna ne gine...

[Viktorija Vi]

Помене те неко, успут,
и тако дрхтај крене.
Потом се затегне струна
што срце за ребра држи,
и буде одједном пуна
душа ми, и све до сржи
прожме ме осећај знани,
оживе успомене.

И не знам где да се денем,
ни где да себе нађем.
Свуд око мене - празнина
животом што неки је зову.
И нема те песме ни вина
да душу разгали ову
дубоко у себе кад зађем.

Јер радост сад је тек сен
негдање љубави наше
и траје само трен
у ком се сећање заче.
После тог сав њен сјај,
ко сјај сломљене чаше,
стане у једну реч: крај,
и само се плаче, плаче.

В. М.
16. 2. 2019.

[_mostic_]

Osećaj da je proljeće na pragu,
kao prebijen, umoran i lijen.
K'o kad cigo ćera staru ragu,
cigančica viri zdrava k'o dren...

[faraon]

...cera mjesec oblake
po navici
a kad ga
vedro n e b o srete
pogubi se i stane
kao u sred igre
uplaseno dijete...

[Viktorija Vi]

Небо далеко, ал` земља ту је,
стрпљиво чека сваког човека,
тешком да руком га помилује
кад дође до краја животног века.

А када склопи уморне очи,
тама ће на трен да га свлада,
док мисли да л` ће надгробној плочи
и драге усне прићи некада

и да л` ће пољуб дати бар тада,
пољуб што даје се на опроштају -
да онај што несрећан сав живот беше
осети срећу барем на крају.

В. М.
16. 2. 2019.

[faraon]

...nesrecan po pravilu,
uvijek je onaj
sto ga prava sreca
kiti
a sto profane radosti zivota
ne poznaje
u njihovoj
biti
...ne tuguj,
rek'o je Branko
svojoj Strazi
otisao s Mosta
da ne gleda svijet
prevare i l a z i ...

[Viktorija Vi]

Лажи су освета несрећних људи,
оних што не спознаше у овом свету
смисао и сврху људског живота.
А душа људска увек жуди
у радост да претвори бол и сету,
јер свет може спасти само лепота.

Зато је истина оружје врлих,
који на варке пристали не би
јер су им савест и душа чисти,
јер они живе од неумрлих
снова и истина што их у себи
једном открише, и осташе исти.

Упркос свему што им се збило,
упркос неправди која их слама,
они у светлост гледају само.
Одувек тако је на свету било -
место да лаж је на стубу срама -
истина често ставља се тамо.

Но чак ни тад, о чак ни тад
заточник истине поражен није.
Он је победник, јер његов је пад
доказ да само чемер и јад
остају ономе у ком је зло
све што је људско убило.

В. М.
17. 2. 2019.

[faraon]

...lepota i otrov
uvijek skupa
kad srce nju osjeti
jednim cudnim taktom
zapocne da lupa
tijelom kad prodre
i divljati pocne
to je kao
aprilsko cvjetanje
svako razumsko prestane
kretanje
a dusi pometu se tokovi
jer to je ljubav
i krenu se zivota
najljepsi s k o k o v i ..