Nastavi priču

Duhovno nadigravanje.

Уредник: Moderatori

Корисников грб
mirjana007
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2567
Придружен: 17 Мај 2008, 18:04
Место: kladovo

Порукаод mirjana007 » 22 Феб 2009, 18:10

I dok su, još svi tako stajali, zapanjeni, nepomični, ona polako priđe, mladiću, i šapnu "trči!" On Ztrese glavom : "Šta..." "Ma kreni, trči" On krenu lagano, pa sve brže i brže da trči, iona potrča za njim, koliko su je noge nosile
Još nisam susreo čovjeka od kojega se ne bi moglo nešto naučiti
( Alfred de Vigny)
http://xtratvision.forumxpress.net/forum.htm

Корисников грб
Atahualpa
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 476
Придружен: 19 Феб 2009, 08:02
Место: kojekude

Порукаод Atahualpa » 23 Феб 2009, 15:59

Shvativsi da se nesto neobicno dogadja, on se okrenu i lagano uspori korak... I ona zastade, ne shvatajuci sta nije u redu sa slikom koju su videli. Pa, da! Nije bilo nikog iza njih. Niko ih nije jurio, niko nije urlao raspomamljeno. Suma u koju su ulazili bila je potpuno tiha. Neobicno tiha, i neobicno pusta...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1544
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 25 Феб 2009, 14:23

Noc je vec rasprostrla zvezde koje su treperile gledajuci ih odozgo. Bejase hladno, mracno i pretece usled senki koje su se preklapale i izduzivale kroz gustis iznad njihovih glava. Iscrpljeni i gladni, svalise se na zemlju. On izvadi onaj komad hleba koji je u zurbi strpao u dzep. Zedj nisu imali cime da ugase jer vino bese prosuto u trenutku zbrke i bezanja...

Корисников грб
Atahualpa
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 476
Придружен: 19 Феб 2009, 08:02
Место: kojekude

Порукаод Atahualpa » 25 Феб 2009, 20:24

Stizao ih je umor, a suma je u tom trenutku licila na dobar zaklon. Noc je uvila njeno nago telo, pa je mogao da sabere misli. Izvadi kosulju zadenutu za pojas i baci je ka njoj.

-Evo, obuci ovo.

Nazirao je kroz mrak kako se izvija da navuce kosulju preko glave, kako vadi pramenove kose zarobljene tkaninom, i podvija stopala pod sebe da ih ugreje. Osvrnuo se oko sebe, trazeci ...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1544
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 26 Феб 2009, 13:29

...neko zgodno mesto da se nasloni i opusti, prikupi snagu snom. Oseti strashnu drhtavicu koja ga proze usled hladnoce koja se sve sigurnije zavlacila u tamu i oko njih. Ona scucurena uz stablo, rukama obavijase sopstvena ramena pokusavajuci da se zgreje i nadje neki polozaj koji bi umanjio svu tegobnost situacije. Vec cvokocuci zubima on joj pridje...

Корисников грб
Atahualpa
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 476
Придружен: 19 Феб 2009, 08:02
Место: kojekude

Порукаод Atahualpa » 27 Феб 2009, 00:04

"Ne mozemo ovde ostati. Isuvise je hladno, opasno, nepoznato. Noc se ne ceka tako. Moramo da hodamo da bismo se ugrejali... " govorio je, a da ni sam u to nije verovao. Najradije bi se spustio pored nje i zaspao. Od umora. Od nemira. Od straha.
"Ti ne verujes da sam ja kci Tvorca grada?", upita ga mirno.
"Ne znam sta da verujem", odgovorio je pomirljivo. "Otkud ti tako daleko od ocevog doma? Otkud sama na onako opasnom mestu? I onaj covek koji te je..."
"Taj covek", prekide ga, "taj covek je moj..."
Noli turbare circulos meos!

Корисников грб
Goga
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 937
Придружен: 27 Сеп 2004, 22:52
Место: u sumi obrasloj secanjima

Порукаод Goga » 06 Мар 2009, 10:05

zavladala je tisina... Neka teska i nepremostiva tisina koja se sve vise sirila i besorekorno nadvladavala svaki pokusaj neizgovorene reci da krene svojim tokom. Mora postojati izlaz iz ove tisine...



izvinjavam se ja onako usput :mah
...ja znam ko je mene ubio...

Корисников грб
Atahualpa
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 476
Придружен: 19 Феб 2009, 08:02
Место: kojekude

Порукаод Atahualpa » 06 Мар 2009, 20:47

:mah , Gogo :P


"Ne moras mi odgovoriti", prekide tisinu."Ako si kci Tvorca grada, a verovacu ti da jesi, moramo se izvuci iz ove sume i krenuti ka gradu. Jesmo iscrpljeni, ali ce nam ova noc biti saveznik. Da li mozes da hodas?"
"Da", tiho je odgovorila, shvatajuci da svoj zivot polaze u ruke ovom strancu, kome ni ime ne zna. Izbora je bilo, kao i uvek, ali je resila da u ovom trenutku njegova ponudjena pomoc bude njen izbor. Grad je bio u opasnosti, njen otac je bio u opasnosti, i ovo je bio trenutak u kome je vredelo sve staviti na kocku.
"Hajdemo", rece odlucnim glasom, neobicno odlucnim za krhku devojku obavijenu grubom kosuljom, ali potpuno primerenim njenom poreklu.

Ustadose i krenuse...
Noli turbare circulos meos!

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1544
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 24 Апр 2009, 19:33

Posrtala je i uzdisala, ulagala poslednje atome snage kako bi nadoknadila sopstvenu nespretnost i kratkocu pruzenog koraka. Na njegovom cvrstom i odlucnom hodu nisu se mogli nazreti nikakvi tragovi umora premda su na nogama bili vec satima. Kao da je dobro poznavao sve staze i puteljke mracne sume iako je tama bila gusta poput testa. U jednom trenutku ona nepaznjom iskrivi nogu, zanese se i pade uz jauk...

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 25 Феб 2010, 07:42

prvo što je njen pogled obuhvatio beše jedan mrav koji nosaše teret ... povijaše se idući svojoj braći mravićima...eto, pomisli, simbol,..a zatim ču dah svog pratioca... okrenuvši se ugleda...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1544
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 27 Феб 2010, 14:29

...njegovo lice koje prijanja uz koren njene razbarusene kose. Ne oseca njegovu cekinjastu bradu koja pocinje da joj golica vrh jagodice na licu niti teret ogrubelog dlana koji se zaustavlja na njenom potiljku. U tmini samo primecuje drhtaj adamove jabucice i pogled kojim joj toplota nadire u udove. Ona je samo...

Корисников грб
čincija
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2192
Придружен: 21 Јун 2009, 16:52

Порукаод čincija » 02 Мар 2010, 09:45

...zaklopila svoje velike plave neobične oči. Njegov dah je bio tik uz njene nabrekle punačke usne, vrtoglavica je uskovitlano zujala po razbarušenoj glavi i nekako baš u tom momentu, začu se lomljava grana, nešto je išlo ka njima... veliko, nevidljivo, strašno. Oboje pogledaše u još neprikazanu pojavu. Sada već mogu da osjete da prema njima koračaju dvije noge, gnječenje opalog lišća, po reklo bi se, tvrdim oporim cipelama. Ne imadoše vremena da se sakriju pod prvo drvo ili...bilo bilo gdje , jer nevidljiva pojava upravo je zakoračila u vidno polje privremenog gnijezda...

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 04 Феб 2011, 23:49

....gde nisu više bili na sigurnom. Njene plave oči odjednom su postale tamne, kao ponori koji će se otvoriti. Nemirno je ustuknula čuvši lomljavu u blizini njihovog gnezda. Zateturala se od straha ugledavši ogromnu šapu kako se kroz vazduh vrtoglavo spušta na njenog dragog. Samrtni vrisak prolomi gustu šumu i okolinu. Oči se sklopiše u strahu. Molitva na drhtavim usnama odzvanjala je tupo kroz...
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 14 Апр 2011, 23:10

Kroz noć se uskovitlaše sva osećanja , budna je sanjala dan kada će se vrarti svojoj kući. Život joj se srušio . Ostalo je beznađe kojem nema kraja. Krenula je polako po pomoć. Ostavila je dragog onako unakaženog jer nije bila spremna za njegovu smrt. Zora se promaljala kroz granje, nemo je posmatrala buđenje u nedođiji. Pitala se :Šta sada? Molitva je gasila žeđ sa usana. Sama...
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 20 Сеп 2011, 14:28

Sama se probijala kroz gustiš. Teško je bilo pronaći put. Zora je stizala lenjo i krikom gavrana parala kraj. Još jednom se okrenula da zapamti mesto gde je ostavila svog usnulog druga. Suze pokuljaše i zamagliše putanju,tešku i turobnu, začinjenu odlaskom najmilijeg. Iz nekog grma iskoči plašljivi zec. Potrčala je posrćući ne bi li imala bar malo društva u ovoj nedođiji. Planina je drhtala od jutarnjih glasova. Ptice su srećno pozdravljale Sunce na istoku. Okliznula se i skotrljala do nizine, ugruvana otvorila je oči. Gde li sad i kako ustati?Ćutala je osluškujući…Bol je dolazio iz srca , a i kolena. Oko nje, bilo je blatnjavo i klizavo. Nije mogla da ustane….. zbunjivalo je, blizu se čuo neki šum... Shvatila je da to reka tiho romori. 20.09.11.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA