Nastavi priču

Duhovno nadigravanje.

Уредник: Moderatori

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 28 Окт 2008, 19:51

Na dnu supljine napipa meku tkaninu koja je u sebi krila vinovnika mnogih zasluzenih i nenamernih smrti. Izvuce pazljivo noz, uspravi ga prema suncu upijajuci odsjaj ostrice, a onda obliza jezikom njegovu hladnu povrsinu kao da zeli da okusi krv nevidljivih zrtava. Oseti strahovito lupanje srca...znao je...njegova misija pocinje!

Корисников грб
Gauss
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 48
Придружен: 16 Окт 2008, 11:22

Порукаод Gauss » 03 Нов 2008, 14:47

Brada mu je dosezala do petog rebra, a noge se lelujale na jesenjem povetarcu. Mogle su samo da nose cupavu glavu i noz.
Nijedan cvrkut nije ranio smiraj dana. Za njim je goreo horizont i uska staza sto vodi do reke. Nije znao da je brada tako teska i da se sve toliko plasi noza...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 03 Нов 2008, 17:31

Pomisli na trenutak da je mozda najbolje za pocetak olaksati sebi taj teret brade koji mu se nikada takvim nije cinio...bez mnogo premisljanja uze secivo te grubom sakom zgrabi pramenje dugacke dlake i s grimasom bola na licu odsece ih, te baci pred svoje noge. Obrazi i brada su mu brideli ali nije mario...adrenalin je jurio venama...

Корисников грб
Gauss
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 48
Придружен: 16 Окт 2008, 11:22

Порукаод Gauss » 05 Нов 2008, 18:26

Ranjena zver s bodezom u ustima prkosila je matici reke. Grabio je vazduh, gutao vodu, proklinjao Tvorca...Pod nogama oseti cvsto tlo...Na drugoj je strani, s one strane je reke, s ove strane zivota...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 06 Нов 2008, 12:15

...ugleda nesto sto mu presece dah. Presamicena od bola izazvanim nemilosrdnom igrom pesnica nekog divljaka koji ju je besomucno udarao gde god je stigao, plakala je...skoro cvilela...tuzno i neutesno. Umazana blatom, sa zmijolikom, dugackom, crnom kosom koja je zaklanjala bledo i okrvavljeno lice, vukla se po zemlji, bacajuci preklinjuce poglede ka krvniku iznad sebe...

Корисников грб
Gauss
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 48
Придружен: 16 Окт 2008, 11:22

Порукаод Gauss » 10 Нов 2008, 00:11

Sivilo se pretvori u mrak, mrak u njemu, mrak pred njim...Glib ga je vukao nazad, zedj za krvlju ga je gurala napred. Krik se prolomi nad rekom. I bol i bes se pomesase sa mirisom reke. Nesto je hitalo prema nestvarnom prizoru muskarca i zene. Ni zver, ni covek...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 10 Нов 2008, 13:56

Pomahnitao, lud od besa pred prizorom kraha slabijeg i divljastva silnijeg, u par koraka se nadje iza njegovih ledja te mu obuhvati jednom rukom vrat a drugom udari svom snagom u slabine od cega se ovaj presamiti i pade u blato. Ona uplasena, iznenadjena pojavom treceg, zakloni rukama svoje lice kao da ocekuje novi nalet udaraca...

Корисников грб
Gauss
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 48
Придружен: 16 Окт 2008, 11:22

Порукаод Gauss » 10 Нов 2008, 21:23

A bodez? Svetlucao je u pesku i cekao da oseti slast tople ljudske krvi...Zver je igrala igru besnila i neslucenom silinom, sto je dosla niodkuda, udarala po vreci od krvi i kostiju. Krvnik se pretoci u bezlicnu masu nemoci i jada...A bodez je mamio i prizivao gospodara...

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 885
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 10 Нов 2008, 22:22

hehehehehehee...jao Gaus...cuo se uplasen deciji glas u podrumu Tvorca grada ...zavladala je mukla tisina i na jednom pojavi se ta bradata spodoba... :D :D
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 10 Нов 2008, 23:08

Saze se i uze svoj noz pa ga zadenu o pojas. Umoran i vec splasnuo od zestine kratkotrajne borbe osvrnu se nazad. Ona je sedela zgrcena i razrogacenih ociju, uzasnuta od prizora. Pridje joj polako, saze se i pruzi dlan ka njenom od blata umrljanom licu zeleci da joj sa njega skloni pramenje vlazne kose. Uzdrhtala kao srna, ona se povuce unazad pokusavajuci da napipa rukama komad drveta ili bilo sta sto bi moglo da posluzi za odbranu...

Корисников грб
Gauss
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 48
Придружен: 16 Окт 2008, 11:22

Порукаод Gauss » 12 Нов 2008, 16:51

Grubo je odgurnu i na trenutak se odsutno zagleda u nju... Morao je dalje. Ni sam nije znao gde, ali morao je napred...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 13 Нов 2008, 19:49

Bacivsi bezizrazajan pogled na nju a onda i na njega koji je kao zivotinja krkljao porazen i skoro nepomican, bez glasa se okrenu i kaljavom stazom krenu ka sumi i necemu sto ga je dozivalo. Ona se uspravi, osvrnu na svog mucitelja a onda i na neznanca koji ju je spasio...

Корисников грб
Gauss
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 48
Придружен: 16 Окт 2008, 11:22

Порукаод Gauss » 17 Нов 2008, 11:42

Ja cu ti oprostiti ali Tvorac nece, suvo procedi skidajuci pogled sa krvinka sto lezase u lokvi krvi...Odlucila je - njegov put je sada i njen put, bice njegova senka, njegovo ozeblo sunce i rumena mesecina... Dve su prozirne senke koracale uskom sumskom stazom, ni ljudse ni zverinje, otsutne i neme...

Корисников грб
milei
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1543
Придружен: 19 Сеп 2008, 23:03
Место: U carstvu oblaka

Порукаод milei » 17 Нов 2008, 16:21

Posrtala je pokusavajuci da uhvati njegov korak koji je nesmanjenom zestinom gazio napred. Nije joj bilo vazno kuda ide...znala je da je odluka ispravna a njegov put njen izlaz. Umor je polako savladavao njene udove a razlika medju njima se neznatno uvecavala...
-Heeej... stani....ne mogu vise...

Vilenjak
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 29
Придружен: 19 Нов 2008, 11:32

Порукаод Vilenjak » 19 Нов 2008, 12:01

Zastade...Prostreli je pogledom i procedi: Zver kolje sama... Progutaj bes, zaboravi sram, odrekni se prkosa pa klekni pred svojim covekom, jer tamo pripadas. Ja sam studen sto se zavlaci pod gunj, ja sam vetar svecu gasi, ja sam nesreca sto dolazi sama . Idi zeno... idi dok ima nade, idi dok ti srce jeza ne zarobi, idi dok ti vetar ne ugasi vatru...ja cu doci sam kad me ne pozelis.