Mačke

Koliko ih volimo i koliko nam znače...

Уредник: Moderatori

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Mačke

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:02

MAČKE

Ako imate mačku verovatno već znate da ona poseduje neke neverovatne osobine. Čak i ukoliko mačku nikada niste imali pročitajte ove zanimljive detalje vezane za najpopularnije kućne ljubimce na svetu.

Fiziologija i ponašanje

Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice.

Слика
šta mislite da li mu se svidelo buđenje?

Slušni "aparat" mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta 0.5m na udaljenosti od čak 20 metara! Uho mačke sastoji se od čak 30 mišića [ljudi imaju 6] koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uha i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave.

Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima.

Brkovi mačkama služe najpre kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih [od lobanje] pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo.

Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela [u poređenju sa npr. psima]. Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature.

Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla [u odnosu na čoveka] kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava `upijenu količinu svetlosti. Odbljesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne.

Osim u nosu, mačka poseduje još jedno čulo mirisa u vidu Jakobsonovog organa. Radi se o hemijski osetljivim nervnim završecima koji se nalaze u gornjem delu usne duplje. Najrazvijeniji Jakobsonov organ nalazi se kod zmija koje izbacujući i uvlačeći vlažan jezik prenose i molekule mirisa do osetljivih nervnih završetaka.

Kada pije tečnost mačji jezik je u usnu šuljinu unosi sa svoje donje strane, za razliku od recimo psećeg jezika.

Kao i ljudi, sve mačke se dele na levake i dešnjake.

Od svih životinja na Planeti samo žirafe, kamile i mačke hodaju istovremeno levim pa desnim nogama.

Mačka vrlo retko mjauče u komunikaciji sa drugom mačkom. Ovaj način oglašavanja mačke koriste samo sa ljudima.

Doskorašnje verovanje da mačke nisu u stanju da razlikuju boje je opovrgnuto u najnovijim istraživanjima. Mačke mogu razlikovati plavu, zelenu i crvenu boju.

Mužjak domaće mačke postaje polno zreo između 7. i 10. meseca dok ženka može ostati u drugom stanju već između 5. i 9. meseca starosti. Bez kontrole ženka može u kontinuitetu imati mladunce svakih 4 meseca pa je veoma važna kontrola parenja ili sterilizacija/kastracija.

Proporcionalno veličini svoje glave i tela, mačke imaju najveće oči od svih sisara.

Mačke moraju kroz ishranu da unose masti pošto njihov organizam nije u stanju da ih proizvodi. Nemojte hraniti svoju mačku [industrijskom] suvom hranom za pse pošto je mačkama u procentima potrebno 5 puta više proteina nego psima.

Mačke imaju bolje kratkotrajno pamćenje nego psi. Najnoviji eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu u državi Mičigen utvrdili su da kratkotrajno pamćenje kod pasa ne prelazi 5 minuta dok kod mačaka može trajati i do 16 sati što prevazilazi i rezultate izmerene kod majmuna i orangutana.

Jedina vrsta domaće mačke koja voli vodu i kojoj je to sastavni deo karaktera rase je Turska Van mačka. U regiji iz koje potiče ova rasa znaju je i pod imenom "mačka koja pliva".

`Predenje` je sastavni deo komunikacije kod mačaka. Sam zvuk nastaje od kretanja vazduha kroz sužene kanale u plućima koje svojim pomeranjem pravi dijafragma. Neobično je što se nekada predenje čuje i kod mačaka koje su jako bolesne ili povređene. Ipak, predenje pre svega označava dobro raspoloženje i prvi put se čuje kod mačića dok sisaju mleko.

Istorijske zanimljivosti

Ailurofobija je strah od mačaka. Od ovog psihičkog poremećaja patili su Julije Cezar, Henri Drugi, Čarls IX kao i Napoleon Bonaparta.

Pre 4 hiljade godina, u starom Egiptu, mačka je smatrana svetom životinjom. Smrtna kazna je sledila svakome ko bi ubio mačku. Članovi porodice u kojoj bi mačka uginula sekli bi svoje obrve kao znak žalosti.

Neverovatna činjenica je da je 1888. godine u gradu Beni Hasanu pronađeno 300 hiljada mumificiranih mačaka. Njihovi ostaci su bili prodati za 18.43 dolara po toni i brodom preneseni u Englesku gde su korišćeni kao đubrivo.

Manje je poznato da je Isak Njutn pored svog životnog dela [Zakon gravitacije] izumeo i pokretna vratanca za mačke kako bi olakšao život svojim brojnim mačkama.

Pisac Ernest Hemingvej je izvesno vreme imao čak 30 mačaka u svojoj kući u Havani.

Vinston Čerčil je važio za velikog ljubitelja mačaka. Njegov mačak Džok koga je vlasnik zvao svojim ličnim pomoćnikom bio je pored Vinstona i na njegovoj samrtnoj postelji.

Jedan od najstarijih zakona o zaštiti mačaka doneo je saksonski kralj Henri I. On je odredio da svako ko ubije mačku mora platiti kaznu u iznosu od 60 korpi kukuruza.

Слика

Kada je mače još sasvim malo nikako ga nemoj te podizati za kožu na vratu. Samo majka mačka može to raditi a da ne povredi mače.

Supstance iz kore pomorandže i limuna smetaju mački što možete iskoristiti kao efikasan način da svog ljubimca odučite od grebanja određenog komada nameštaja ili obuće.

Naučno je dokazano da milovanje mačke može sniziti povišeni krvni pritisak.
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:10

Prva izložba rasnih mačaka u Evropi

Prve Felinološke izložbe organizovane su tek u 19. veku, mada postoje zapisi da je prva izložba održana još davne 1598 godine na jednom sajmu u Engleskoj. Zvanićno, prva izložba mačaka održana je 1871. godine u Kristalnoj dvorani u Londonu. Na njoj su bile izložene britanske kratkodlake i persijske mačke. Pobednik je bio plavi persijski mačak vlasništvo gospodina Harisona Vajra. Iste godine održana je u Engleskoj izložba mačaka američkog uzgoja. Obe ove izložbe održane u otvorenom prostoru u areni.

Слика

Mačke su vođene na povocu a njihovi vlasnici su bili svečano obučeni. Žene su nosile duge haljine i ukrašene šešire, a muškarci frakove i cilindre. Izložbe su bile dosta rizične jer je dolazilo do " bliskih susreta" između mužjaka koji su se završavali i povredama.

Kasnije su mačke izlagane takođe u velikim dvoranama ali su bile smeštene u kavezima, koji u početku nisu bili dekorisani. Sudije su pri ocenjivanju obilazile mačke u areni i kavezima. Kasnije, razvojem Felinologije i uključivanjem sve većeg broja zemalja sveta u FIF-e, Međunarodnu Felinološku Federaciju (Federation International Feline) donesena su i prva izložbena pravila, koja se usavršavaju do danas.

U današnje vreme mace se izlažu u kavezima koji po standardima FIFe imaju dimanzije 50x50x50cm.

Kavezi se raspoređuju u prostoru u kojem se održava izložba na različite načine, a dekorisani su lepim zavesicama, prostirkama i medaljama koje je maca osvojila na prethodnim izlažbama.

Слика

Važno je da u kavezima ne bude suvišnih stvari, tj. ništa osim posude za hranu i vodu i higijenske potrebe kako bi maca imala dovoljno prostora za odmor.

Sve to imajući u vidu da izložbe traju i po 12 sati. U kavezu može biti izloženo najviše 2-3 odrasle mačke ili jedno leglo.

Pošto je izlaganje mačaka vezano s materijalnim izdacima vlasnici se najteže odlučuju za prvu izložbu.

Iz tog razloga je preporučljivo da se mace prvo izlažu u zemlji ili u gradu najbližem mestu stanovanja vlasnika. Kad se oseti prvo zadovoljstvo zbog dobrog plasmana mace, dobijenog sertifikata ili pobede u BIS-u, probijena je barijera za sve sledeće izložbe.

Onaj ko jednom ode na izložbu i bude zadovoljan ocenom svoje mace, organizacijom izložbe, upoznavanjem sa drugim vlasnicima, druženjem i razmenom iskustava sa vrsnim odgajivačima, raspitivaće se i pre nego što se izložba završi kada će biti sledeća.

Na izložbama mogu da se izlažu: Rasne mačke sa pedigreom i bez pedigrea, tzv Novicije, mačići stariji od tri meseca, kastrati i DOMAĆE MACE. Stoga ne čudi što se na svim izložbama pa i na svetskim izlažu i domaće mace, jer i one imaju tretman kao i rasne. Takmiče se u BIS-u* i dobijaju nagrade. Svaka izložba završava se takmičarskim delom Best in show BIS* i Best of Best BOB u kome se takmiče najbolje ocenjene mace po mišljenju sudija.

Слика

Metodom eliminacije se dolazi do ukupnih pobednika izložbe ali o tome u nekom narednom tekstu.

To je najlepši, a za neke i najtužniji deo izložbe jer se za pobednika proglašavaju mačke koje su najbolje po mišljenju sudija. Za sve ostale najlepša je njihova maca bez obzira na sve konkurente. Uzajamnu ljubav vlasnika i njegove mace ne mogu da umanje nikakve ocene i titule. I dobro je što je tako jer je ta ljubav nemerljiva. O svakoj toj vezi mogla bi da se ispriča priča i svaka bi na svoj način bila prelepa.
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:15

Kurilian Bobtail – Kurilska mačka bez repa

Слика

Poreklo

Kao sto je poznato Kurilska ostrva, po kojima je mačka dobila ime, se prostiru od južnog vrha Kamčatke do severnog vrha japanskog severnog ostrva Hokaido. Pretpostavlja se da je mutacija nastala veoma davno dok je još postojala kopnena veza uzmeđu današnjih ostrva i da su se po prekidu te veze paralelno razvijale dve srodne populacije. Svaka se prilagođavala klimatskim uslovima habitata. Tako je na hladnom severu Kurilskih ostrva mačka počela da razvija dužu dlaku kao i robusniju telesnu konstituciju.
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:20

Evropska kratkodlaka mačka

Слика

Poreklo

Evropska kratkodlaka mačka predstavlja ustvari najčistiji oblik naše domaće mačke, onakav kakav se razvijao stotinama godina na području Evrope, ne mešajući se sa drugim rasama. Podložan samo tokovima evolucije, bez ikakvog uticaja čoveka, tip se održao najbolje na severoistoku Evrope. Danas srećemo najviše odgajivača Evropske kratkodlake upravo u skandinavskim zemljama.

Kod FIFe je 1982. godine ustanovljen standard (opis rase) Evropske kratkodlake koja je time bila priznata kao rasa i doživela preporod.

Do 1982. god. na području srednje i severne Evrope, naročito u Engleskoj, Evropska kratkodlaka mačka je bila podložena ukrštanjima sa Persijskom mačkom upravo u ciju promene fenotipa i sa današnjim izgledom mačke je imala vrlo malo sličnosti. Takva ukrštanja su bila poslednja faza u formiranju tipa Britanske kratkodlake mačke.

Slični odgajivački ciljevi doveli su i do rase American Short Hair, naravno na području severne Amerike.
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:26

Egipatska mau mačka

Слика

Poreklo

Prva predanja o domestifikaciji mačke, odnosno o njenom zajedničkom životu sa čovekom stara su između 4000 i 5000 godina.

Egipatska Mau [Egyptian Mau] vodi direktno poreklo od afričke divlje mačke Felis Lybica Ocreata , poznate pod imenom Falb mačka, koja je bila prva pripitomljena. Ovu tvrdnju dokazao je T.C.S Morrison-Scott poređenjem genetskih informacija dobro očuvanih mumija mačaka nađenih u egipatskim grobnicama iz doba 600 – 200 godina p.n.e. i današnje Mau mačke.

Sam izgled današnje Mau potvrđuje njeno poreklo.


Слика
Felis libyca

Слика
Egyptian Mau

Novija istorija rase Egyptian Mau , odnosno kako je jedna prirodna rasa došla do statusa rasne mačke, vezana je uvek za neku anegdotu ili kratku priču, tako i Egyptian Mau. Beloruska princeza Natalija Troubetzkoy je za vreme drugog svetskog rata, zahvaljujući dobrom poznanstvu sa članovima rimskog diplomatskog kora, uspela da u Italiju donese nekoliko primeraka Egyptian Mau.

Dotična princeza je ubrzo napravila deteljan odgajivački program za svoje srebrne ženke Baba i Lizz kao i za mužjaka Jo-Jo bronzane boje, koje je donela iz Egipta. Godine 1956. princeza se preselila u Ameriku gde su rođeni i prvi potomci, registrovano ime odgajivačnice "Fatima". 1968. godine je iz iste odgajivačnice jedna Mau pod imenom "Fatima Baba" dobila dozvolu za nastup u šampionatu. Sa mačkama Toby i Tashi, koje je iz Delhija uvezla biolog i genetičar Jean Mill, Mau je dobila “osveženje krvne linije” , namera je uistinu bila kreacija nove rase pod imenom Bengal, ali je ukrštanje sa Egyptian Mau donelo neke prednosti, naime nove boje.
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:30

Kartuzijska mačka ili Chartreux cat

Слика

Poreklo

Pretpostavlja se da Kartuzijanka vodi poreklo iz brdovitih predela Sirije odakle je u 13. veku mogla biti donesena, te je prvobitno bila poznata kao Sirijska mačka. Pod istim imenom se pominje i u italijanskim dokumentima u kojima postoji opis i crtež. Kad se crtez i opis Sirijske mačke uporedi sa današnjim standardom rase, ne postoje skoro nikakve razlike. Mačka je bila takodje poznata pod imenom Malteska, a i Kiparska mačka.

Ime Chartreux, Kartuzijska mačka, pojavljuje se u francuskim dokumentima kasnog srednjeg veka ["Dictionaire universel de Commerce", 1723].

Samo ime Chartreux nema nikakve veze sa Kartuzijskim kaluđerskim redom, kao što se može pretpostaviti. Kartuzijski red je i zvanično potvrdio da se kaluđeri nikad nisu bavili uzgojem mačaka.

Kako je onda rasa došla do imena Chartreux? Pošto se ne zna tačno, pretpostavlja se da je rasa dobila ime Chartreux zbog sličnosti svoje dlake sa vunom iz Španije koja se upotrebljavala za tkanje tih tipično sivo-plavih odora Kartuzijskih kaluđera.
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:39

Mačka Burmila

Слика

Poreklo

Burmilla je, kao što već iz samog naziva može da se pretpostavi, nastala ukrštanjem rase Burma i Chinchilla. Do ukrštanja nije došlo sa namerom, ali se neočekivano atraktivan rezultat nije prepustio slučaju. Malo opširnije, dogodilo se sledeće u Britaniji 1981. godine: jedan Chinchilla mačak silver shaded živeo je u istom domu sa Burma mačkom boje lilac. Dok su spomenute mačke bile male nije bilo problema, ali kad je Burma mačka odrasla i dobila teranje, morali su je odvojiti od Chinchilla mačora i odlučeno je da se za nju nađe odgovarajući mužjak. Sudbina je htela nešto drugo, tako se desilo da je "nespretna" kućna pomocnica ostavila otvorena vrata i par se našao zajedno bez nadzora.

Sa sigurnošću se može pretpostaviti šta se dogodilo :wink: . Rezultat je bio veoma atraktivan. Mačići ovog neočekivanog parenja ostali su u rukama odgajivačice Miranda-e von Kirchberg koja je inače bila uspešni odgajivač rase Ruske Plave mačke. Dok su mačici rasli Miranda je došla na ideju da radi na osnivanju nove rase. Usledile su intenzivne diskusije sa stručnjacima genetike i sledećih godina radila ja na "projektu" kratkodlake silver shaded mačke tipa Burmanke, kao prvom stepenu kreiranja rase.

Drugi odgajivači radili su po istom principu, sa drugim linijama koje nisu bile u srodstvu sa početnim parom, tako da bi se omogućio outcross.

Krajem osamdesetih godina u Dansku su iz Britanije uvezene prve Burmilla mačke koje su bile prikazane na izlozbama. Osim toga u Danskoj su više odgajivača sparivali Burma i Chinchilla mačke, tako je već postojao dovoljno veliki pool, odnosno broj mačaka da bi se dobilo priznanje. Konačno 1995. godine rasa je bila priznata.

Karakter

Burmilla je nasledila osobine obe rase ali u ublaženoj meri. Ona je temperamentna, umiljata i društvena, ali ne insistira na onome što hoće toliko kako to ume Burmanka. Znatno je aktivnija nego Chinchilla. Za ljude koji vole Burmanku ali ne mogu da zadovolje njene intenzivne potrebe, Burmilla je prava mačka.

Izgled

Burmilla spada u grupu kratkodlakih rasnih mačaka. Ona je srednje veličine, mišićava i u stvari je znatno snažnija i teža nego što izgleda. Oblik tela je nasledila od Burmanke, a dlaka je meka i svilena kao kod Chinchilla mačke. Divne oči tirkizne boje nasledila je od Chinchille.

Tiffanie

Слика

Tiffanie je zapravo dugodlaka Burma odnosno Burmilla. Priznata je kao rasa i spada u grupu semilonghair tj. mačaka poluduge dlake. Nastala je takoreći kao sporedni proizvod na putu ka čistokrvnoj Burmilla mački, jer kao što je već spomenuto, ukrštanjem kratkodlake i dugodlake rase dobijamo u prvoj generaciji kratkodlako potomstvo koje nosi recesivni gen za dugu dlaku. Tako se već kod F3 generacije može pojaviti dugodlako potomstvo ali pod uslovom da F2 generacija nosi gen dugodlakosti. Možda vam se objašnjenja čine komplikovana, ali to su zakoni genetike koje jedan odgajivač mora da poznaje pre nego što se da na kreiranje nove rase.
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
rouzvel
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 935
Придружен: 01 Феб 2005, 14:41
Место: Beograd

Порукаод rouzvel » 26 Окт 2006, 12:48

Bengalska mačka

Слика

Poreklo

Bengal Cat, u prevodu Bengalska mačka, relativno je nova hibridna rasa koja je ljubiteljima mačaka postala poznata pod prvobitnim nazivom Leopardette.

Šta su hibridi?
Vrsta važi kao vrsta ako je u prirodi u stanju da se razmnožava a da pritom sa drugim vrstama ne osniva mešovite populacije. Tokom evolucije, vrste su se međusobno izolovale i toliko biološki udaljile jedna od druge, da različito genetsko nasleđe ne dozvoljava njihovo mešanje .

Čovek to očigledno nije voljan da prihvati pa stalno pokušava, kako u svetu flore tako i u svetu faune, da mimoiđe prirodno postavljene zakone i principe. Šezdesetih godina je u Americi vršeno eksperimentalno ukrštanje divlje bengalske mačke, poznate pod imenom ALC - Asian Leopard Cat, [felis bengalensis] i domaće mačke.

Karakter
Bengal mačka očarava svojom prisnošću, znatiželjom i razigranošću. Obožava da se igra sa vodom, da se penje i da skače. Zbog njenog prirodnog nagona da je stalno u pokretu, ne treba je držati u malom stanu ili je ostavljati samu. Potrebno joj je društvo, najbolje mačje. Dobro se slaže sa drugim mačkama i rasama ako nisu agresivne.


Izgled

Izgled Bengalske mačke se ipak udaljio od izgleda ALC. Na nju podseća, što je i bio cilj, još samo flekasto krzno Bengal mačke. Građom tela se izrazito približila domaćoj mački.
Prema TICA i FIFe standardu Bengal mačka treba da izgleda “divlje”, ali da nema karakter svojih predaka. Treba da ima temperament domaće mačke. Srednje je veličine, misićava. Prednje noge nešto malo kraće nego zadnje, šape velike i okrugle. Rep dugačak i čvrst, prema kraju tanji, vrh zaobljen i crn. Dlaka kratka do srednje dugačka, puna i meka. Glava je trouglastog oblika zaobljenih kontura, u odnosu na telo relativo mala. Uši male do srednje veličine, dosta razdvojene i zaobljene na vrhu. Nos veliki i širok, lako konkavan. Njuška izrazito široka, oči velike i okrugle, boje braon, zelene ili boje ćilibara, u skladu sa bojom dlake. Point boje su sa plavim očima. Odgajivači su se potrudili da paleta boja bude što veća. Boje se dele u dve grupe: brown i snow.

Слика
Istraživač paranormalnih pojava kod muškog roda!

Корисников грб
Beby
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 171
Придружен: 07 Мар 2007, 09:50
Место: NS
Контакт:

Порукаод Beby » 07 Мар 2007, 13:00

Svim ovim lepim macama dodala bi svoga zvrka ,najdivnije stvorenje koje imam kraj sebe:)


Слика
Слика

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 15 Дец 2007, 01:31

Zdravstveni problemi mačaka: dijareja i povraćanje

Mačke važe za prilično snalažljve i otporne životinje pa se samim tim i njihovom zdravlju prilazi sa više ležernosti nego što bi trebalo. One zaista jesu nešto "lukavije" i "žilavije" od pasa ali devet života zaista nemaju. Kao što sam već napisao u prethodnom tekstu o mačkama, nemojte se držati bilo kakvih stereotipa o ovoj vrsti životinja. Njihovi organizmi su veoma osetljivi i iako Vi to možda nećete odmah primetiti, nepravilna ishrana ili neodgovarajuće lečenje će im znatno skratiti životni vek.

Dijareja

Dijareja nastaje kada u gastrointestinalnom traktu postoji višak tečnosti. Umesto da debelo crevo apsorbuje tečnost iz stolice [kao u normalnim uslovima], stolica kroz debelo crevo prolazi prebrzo tako da nema vremena za apsorpciju. Na taj način dolazi do neprirodnog razvodnjavanja izmeta koje može biti nezgodno iz više razloga...
Sama po sebi dijareja nije oboljenje već simptom nekog drugog oboljenja. Uzroci koji mogu izazvati dijereju su: pokvarena hrana, trovanje, infektivno oboljenje, nemogućnost varenja određenih vrsta hrane, prisustvo parazita u telu, neželjeno dejstvo lekova, prisustvo toksina u telu [npr. nehotice uneto sredstvo za pranje], veliko uzbuđenje, nagle promene u načinu ishrane, teške bolesti unutrašnjih organa, rak, itd.
Ukoliko Vaša mačka boravi napolju pa Vi zbog toga nemate predstavu o tome kako izgleda njena stolica i pritom sumnjate da nešto nije u redu, ono što bi moglo potvrditi da je reč o dijareji je opšta nezainteresovanost i "uspavanost" mačke koja potiče od dehidracije ili nedostatka elektrolita. Ako dijareja ili neuobičajeno ponašanje Vaše mačke potraju duže od jedan dan neophodno je posetiti veterinara, a nije loše odmah poneti i uzorak stolice.
Posebno obratite pažnju na činjenicu da mačići i mršavije jedinke znatno brže dehidriraju. U takvim situacijama veterinar će intervenisati intravenskom ili potkožnom infuzijom. U najboljem slučaju tj. ako mačka na pregledu ne pokazuje simptome nijedne bolesti, veterinar će Vam najverovatnije preporučiti da mački jedan ceo dan uskratite hranu [ne i vodu!] i da joj tek posle te pauze date mali, nešto suvlji obrok. Ako je dijareja prestala, verovatno je i uzrok bio bezopasan...

NIKADA nemojte lečiti kućnog ljubimca na svoju ruku! Medikamenti, pogotovo oni pravljeni za humanu upotrebu mogu naneti štetu zdravlju životinje i zato ih treba davati isključivo uz savet veterinara.

Povraćanje

Po definiciji, povraćanje je nevoljno i silovito izbacivanje jednog dela ili celog sadržaja želuca tako što dolazi do obrnutih kontrakcija [peristalzija], inače normalnih mišićnih pokreta želuca.

Mačke mogu povraćati iz više razloga. Nekada će povraćanje biti samo izbacivanje nečega što stomaku nije prijalo, međutim ponekad može biti i simptom nekog većeg problema. Ako se povraćanje dogodi jednom nemate nikakvog razloga za brigu. Želudac je osetljiv organ i nije neobično da bude iritiran. Ukoliko mačka povraća često i/ili još ima i neke druge simtome [nezainteresovanost, dijareja, odbijanje hrane] onda je to verovatno znak bolesti. Ne čekajte dugo pre nego što konsultujete veterinara. Odugovlačenje u slučaju teže bolesti ostaviće trajne posledice na zdravlje mačke. Verovatno dosađujem svojim paralelama sa ljudima ali većina onih koje sami smatramo "tunjavim" ili su poznati po tome da su "bolešljivi" najčešće nisu takvi rođeni. Takvima su ih napravili neadekvatna ishrana, uslovi života ili lečenje.
Kada mačka ne unosi dovoljno hrane ili ne stigne da svari dovoljno hrane koliko joj je potrebno za sve životne funkcije, telo počinje da troši sopstvenu masnoću kako bi pravilo energiju. Tela mačaka nisu efikasna u prerađivanju masnoće u energiju pa se u takvim situacijama masnoća gomila u jetri. Ovo može izazvati hepatičku lipidozu. Dovoljno je da znate da ova bolest znatno smanjuje funkcionisanje jetre. Povraćanje u periodu dužem od dva dana zahteva hitni veterinarski pregled.

Povraćanje mogu izazvati:
- preterana količina unete hrane, trovanje hranom, unošenje bakterioločki neispravne hrane, prisustvo parazita u crevima, progutane dlake, čir, rak, dijabetes, virusna oboljenja, infektivne bolesti, poremećaji u radu jetre i bubrega ili stres.
Ako mačka neprekidno povraća odmah je odvedite kod veterinara. Kao i kod dijareje, ukoliko se na pregledu ne pronađe očigledan uzrok povraćanja, verovatno ćete morati mački da uskratite hranu dan-dva kako bi videli šta će se dogoditi kada joj posle te pauze date hranu.
Generalno izbegavajte da mačku "čašćavate" između njenih obroka kako bi izbegli poremećaje u varenju. Nije loše da, ukoliko živite u stanu, zasadite u nekoj većoj saksiji "mačju travu". Tako će mačka moći da održava svoj sistem za varenje na prirodan način, koristeći hranu bogatu celulozom i drugim nesvarljivim supstancama koje stimulišu pokrete mišića u organima za varenje.

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 16 Дец 2007, 00:19

Predrasude: mačke i mleko

Vaša mačka verovatno voli mleko. Pitanje je međutim, da li je ono stvarno toliko dobro za nju? Iako preovlađuje mišljenje da ta dva pojma prirodno idu jedan sa drugim, nepobitno je utvrđeno da je većina mačaka nesposobna da pravilno svari šećere kojih ima u mleku. To što u reklamama na TV-u i u filmovima i dalje viđate mačke kako piju mleko samo govori o inerciji po kojoj ljudi postupaju. Osim toga samo mleko ima izuzetno malu hranljivu vrednost za organizam mačke pa će tako npr. mačka koju hranite samo mlekom uginuti od loše ishrane. Uprkos svemu mačke i dalje vole ukus mleka i ne obaziru se na naučna istraživanja...
Ako se pitate kako da utvrdite da li Vaša mačka može da uspešno svari mleko pratite njeno ponašanje i stolicu posle davanja mleka sledećih nekoliko dana. Najčešće se događa da maćka posle mleka ima dijareju ili da jede travu što uglavnom znači da je muči stomak.

Dosta lakše se vari jogurt pa možete probati sa ovom zamenom kako bi mačka i dalje pila belu tečnost koja liči na mleko. Takođe mački možete davati vodu u koju ste sipali malo mleka onoliko koliko je dovoljno da pobeli i da dobije blagi miris mleka...
Na tržištu se mogu naći i neke industrijski pakovane zamene za mleko koje su pravljene specijalno za mačke mada realno nije potrebno da dajete novac na ovakve proizvode, umesto toga isti taj novac radije potrošite na kvalitetno parče mesa koje će mački mnogo više koristiti.

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 16 Дец 2007, 00:36

Zdravlje mačke: šta je normalno?

Kao vlasnik mačke kao kućnog ljubimca, neophodno je znati nekoliko osnovnih podataka o normalnom stanju organizma, da bi lakše mogli uočiti bolesno stanje Vašeg ljubimca.

Telesna temperatura mačke se meri rektalno, kao i bebama. Normalna telesna temperatura mačke je u rasponu 38-39.2 °C. Normalne promene telesne temperature od 0.2-0.5°C može prouzrokovati promena ambijentalne temperature, povećana aktivnost, uzbuđenje, hrana, promena doba dana. Hipotermija je izraz koja označava sniženu telesnu temperaturu ispod normale, dok je hipertermija izraz koji se koristi prilikom povišene temperature. Ako je telesna temperatura niža ili viša od normalne, kontaktirajte svog veterinara radi konsultacije za pregled.

Boja vidljivih sluzokoža je normalno svetlo roze boje. Pod vidljivim sluzokožama se podrazumevaju sluzokoža kapaka [ konjuktiva ], sluzokoža usne duplje [ desni, unutrašnja strana usana ], sluzokoža nosa, sluzokoža vagine. Najpristupačnije su za rutinski pregled desni. Boja desni je dobar indikator stanja cirkulacije i oksigenizacije tkiva. Ako su desni pigmentirane za ovaj pregled treba koristiti konjuktive. Bleda, bela, plavičasta ili žuta boja sluzokože je znak da morate zakazati hitan pregled vaše mačke kod veterinara.

Vreme punjenja kapilara isto se proverava na desnima. Radi se pritiskom prsta na jedan deo desni i meri se vreme dok pritisnuto mesto povrati svoju normalnu boju. Normalno vreme punjenosti kapilara je između 1-2 sekunde. Ova metoda se koristi radi procene stanja cirkulacije

Srčani rad možete osetiti na levoj strani grudnog koša gde lakat dodiruje grudni koš. Vaša mačka za ovaj test bi trebala biti mirna. Stavite ruku na ovu regiju i osetićete otkucaje srca. Možete koristiti i stetoskop, ako ga imate, mada ga nije obavezno kupiti. Brojite srčane otkucaje u toku jednog minuta [ 60 s ], mada je ovo ponekad teško izvodljivo da mačka bude totalno mirna jedan minut, zato koristite skraćenu verziju: brojite srčane otkucaje u toku od 15 sekundi i pomnožite dobijeni broj sa 4.

Ako ne možete naći srčane otkucaje, probajte izmeriti puls. Puls se njlakše oseti na tzv. femoralnoj arteriji. Ona se nalazi na unutrašnjoj strani zadnje noge u predelu prepona. Postavite kažiprst i srednji prst što više sa unutrašnje strane butine, polako i nežno pritisnite izabrano područje i osetićete puls. Ova metoda zahteva malo prakse, zato ne očajavajte ako ne uspete iz prvog puta. Kad budete jednom bili kod veterinara zamolite ga da Vam pokaže mesto gde se "traži" puls.

Broj otkucaja srca kod mačaka je između 160-220 otkucaja u minuti. Ako je broj otkucaja van ove granice, potražite veterinara odmah.

Disanje je vrlo bitno radi održavanja života zbog unosa kiseonika. Najbolje vreme za posmatranje disanja je prilikom mirovanja ili spavanja životinje. Normalan broj disanja je 20-30 kod jedne mačke.

Pored broja disanja bitan je i način disanja. Mačke ne dahću. Ako Vaša mačka dahće a nema razloga za strah ili stres, kontaktirajte odmah veterinara. Prilikom normalnog udisaja širi se grudni koš, a pri izdisaju grudni koš se skuplja. Ako primetite da pri disanju mačka koristi stomačne mišiće u većini, ili dahće, čuju se strani zvuci, ili je udisaj ili izdisaj otežan, konsultujte svog veterinara odmah.


Ako niste sigurni da li Vaša životinja diše, stavite ispred nosa lopticu vate i posmatrajte pomeranje vlakana, ili na isto mesto postavite ogledalo i tražite zamagljenost ogledala.

Proveru ovih fizioloških radnji trebalo bi raditi ponekad, makar jednom mesečno. Naravno, ne treba preterivati i nemojte maltretirati mačku svakodnevno, jer će joj dosaditi da bude mirna svakog dana za Vaš pregled.

Čim naiđete na nešto što je van granica normalnih vrednosti, kontaktirajte veterinara, jer je najlakše i najbezbolnije otkloniti abnormalnost u njenom začetku.

Klara Ćurčin, dr vet. med.

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 27 Дец 2007, 23:58

Kokcidioza je infekcija jedinke sa jednoćelijskim organizmom. Svrstana je u grupu protozooa. Ona jeste parazit ali nije glista, kako mi popularno zovemo crevne parazite. Kokcidija je parazit mikroskopske veličine, i živi u ćelijama sluzokože creva [slika dole]. Pošto živi u crevnom traktu životinje, ponekad je uzrok prolivu, ali najčešće je uzrok kombinovan: gliste i kokcidije zajedno.

Oocista, jedan od razvojnih oblika kokcidije sa stolicom izlazi napolje u spoljnu sredinu iz životinje. Ostaje u spoljnoj sredini, sa mogućnošćo da sporulira, tj. produži sebi vreme infektivnosti. Mačka unosi u sebe ovaj razvojni oblik jedući inficiranu hranu ( npr. lovinu kao što je miš ili slično ) ili ližući se ako se kontaminirala dlaka sa zaraženim materijalom. Infekcija sa kokcidijom je česta pojava u velikim grupama životinja ( npr. uzgajivačnica, veliko leglo ) i kod mladih jedinki. Proces od infekcije do simptoma može biti kratak čak i nekoliko sati, ali najčešće je potrebno 7-10 dana do pojave simptoma. Kada mačka unese u sebe oocistu, razvoj parazita se završava u domaćinu ( u ovom slučaju u mački ).
Većina inficiranih mačaka sa kokcidijom nema proliv ili neke druge kliničke simptome. Kada jaja ( oociste ) se nađu u stolici prilikom koprološkog pregleda, a životinja nema proliv, njihov nalaz je nebitan jer su prolaznog karaktera. Ali kod jedinki koji imaju izražene simptome ( česti vodeni prolivi sa bolovima u stomaku, povraćanjem i dehidracijom ) nalaz kokcidija je itekako važan.

Dijagnoza se postavlja koprološkim pregledom iz uzorka stolice. Oociste su manje veličine od jaja raznih crevnih parazita, zato pregled mora biti izrazito pažljiv. Neke kokcidijalne infekcije mogu se dokazati i analizom krvi.

Tretman infekcije sa kokcidijama traje 10-14 dana sa antibioticima. Najčešće se koristi antibiotik tipa sulfapreparata. Tretman neće svaku jedinku da izleči, ali će proliv prestati, šta je najbitnije u održavanju životno bitnih funkcija. Ako sulfapreparati ne daju efekat, na raspolaganju su i lekovi drugog tipa. Kod bolesnih jedinki potporna terapija u vidu rehidracije i vitaminizacije je neophodno, čak ponekad i dijetirana ishrana.

Reinfekcija mačaka je česta, posebno ako je moguć kontakt sa inficiranom materijom ( npr. ako mačka izlazi napolje ). U toku tretmana obavezno uradite dezinfekciju mačjeg toaleta.

Većina kokcidija koja se nađu kod mačaka nema efekta na ljude. Ali neke vrste kokcidija mogu biti potencijalno infektivni i za ljude. Kriptosporum kao jedna vrsta kokcidija nađena kod pasa i mačaka, može biti preneta naljude.

Ovaj parazit može biti i u vodi za piće, posebno u većim gradovima. Druga vrsta kokcidija, više poznata među nama je toksoplazma. Ponekad mogu i mačke biti prenosioci ove protozooe, ali češće se nalazi na neopranom povrću i u nekim vrstama mesa.

Ove dve vrste protozoa zdravstveni rizik su za ljude koji imaju problem sa imunitetom ( oboleli od AIDS-a, korisnici imunosupresivnih lekova, pacijenti sa tumorom, stariji pacijenti). Adekvatno održavanje higijene smanjuje rizik od infekcije.

Praznite redovno mačji toalet, ponekad uradite dezinfekciju istog, menjajte redovno posip, perite ruke redovno.

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 04 Јан 2008, 01:12

MAČJA ZARAZNA BOLEST PARVOVIRUSOM

Panleukopenija ili zarazni enteritis mačaka (Feline Panleukopenia - FP)


1. ČLANAK O PANLEUKOPENIJI

Panleukopenija mačaka je vrlo ozbiljna, akutna bolest. Glavne značajke bolesti su visoka tjelesna temperatura, povraćanje, krvavi proljev, dehidracija te vrlo visoka smrtnost. Bolest uzrokuje virus koji je srodan parvovirusu u pasa.

Bolest se prvenstveno širi među necijepljenim macama, a prenosi se sa mace na macu direktnim kontaktom kao i kontaktom sa virusom koji je prisutan u zaraženoj okolini. Velike količine virusa bolesna maca izlučuje svojim ekskretima, a virus može ostati infektivan u okolici nekoliko godina - veoma je otporan. Virus naseljava stanice koje se brzo dijele i to prije svega epitalne stanice probavnog trakta te bijela krvna zrnca.

Tok bolesti ovisi o tome koliki broj stanica biva uništen virusom. U perakutnom obliku ne stignu se razviti nikakvi simptomi osim niske tjelesne temperature i nagle smrti unutar 24 sata. Akutni oblik je najčešći. Prvo dolazi do podizanja tjelesne temperature do 41oC, depresije, oboljela maca prestaje jesti. Nakon 24 sata počinje povraćanje, a mace povraćaju unatoč tome što ne jedu i ne piju. Nakon toga slijedi profuzni vodeni proljev koji postaje krvav. Bez intervencije u ovoj fazi bolesti smrt je neizbježna, jer se proljevom i povraćanjem gube velike količine tekućine pa dolazi do dehidracije i posljedičnog hipovolemičkog šoka. Temperatura sada postaje niska, a smrtnost iznosi od 25 do 90% oboljelih mačaka. Ukoliko bolest potraje 5 dana, a da maca ne ugine, obično uslijedi brz oporavak.

Bolest dijagnosticiramo na temelju kliničke slike te krvne slike - naime tipičan nalaz kod ove viroze jest jako nizak broj leukocita koji su također napadnuti i razoreni virusom.

Liječenje panleukopenije mora biti vrlo intenzivno kako bi bilo uspješno. Neophodna je aplikacija intravenozne infuzije kako bi se maci nadoknadila izgubljena tekućina i elektroliti. Uz to dajemo antibiotike kako bi spriječili pojavu sekundarne infekcije bakterijama. Protiv virusa nema lijeka, dakle na tok bolesti zapravo nemamo utjecaja - terapija je simptomatska. Nerijetko se dešava da se maci pogorša stanje nakon što je terapija već započeta, što izazove nepovjerenje vlasnika no treba imati na umu da na tok virusnih bolesti lijekovi nemaju utjecaja, no bez spomenute simptomatske terapije maca nema nikakve šanse.

Jedina prevencija ove bolesti jest pravovremena vakcinacija mačaka. Preporučuje se da se mace cijepe prvi puta u dobi od 10 tjedana, te se revakciniraju u dobi od 12 do 14 tjedana. Važno je da su mace prethodno očišćenje od glista i od buha. Odrasle mace cijepimo jednom godišnje.

2. ČLANAK O PANLEUKOPENIJI

Virusna zarazna bolest domaće mačke, ali i zvijeri iz porodice mačaka, poznata od davnina i opisivana od raznih autora pod najrazličitijim imenima. Danas se ustalio naziv Zarazni enteritis mačaka ili Panleukopenija mačaka (Panleucopenia felis), a mnogi bolest nazivaju i mačjom kugom. Ova je zaraza raširena po cijelom svijetu, a najviše u Sjevernoj Americi. Nemali značaj ima i u Europi, pa tako i u nas. Uzročnik pripada skupini parvovirusa, tj. istoj skupini kojoj pripada i uzročnik parvoviroze pasa. Najčešće obole mlade životinje u dobi od nekoliko mjeseci, ali ponekad od ove bolesti obole i starije kućne mačke. Često su izvor infekcije veća uzgajališta mačaka.

Za širenje ove zaraze najveći značaj imaju životinje koje boluju od blagog ili klinički neprimjetnog oblika ove bolesti i koje virus izlučuju u svoju okolinu putem svih izlučevina (slina, feces, mokraća, iscjedak iz nosa i očiju, a moguće je da bolest šire buhe i ostali člankonošci koji sišu krv). Klinički znaci variraju s obzirom na to da bolest može nastupiti naglo i ubrzo smrtno završiti, a isto tako čest je i veoma blagi tijek. Najznačajniji simptom je povraćanje sluzave žućkaste tekućine pa životinja brzo dehidrira. Zbog boli u trbuhu životinja ima zgrbljen stav, žedna je, ali zbog slabosti nije u stanju piti, bolno mijauče, naročito na dodir u području želuca i zavlači se na skrovita mjesta. Proljev se javlja vrlo rijetko. Temperatura tijela je u početku bolesti vrlo visoka (40-41C), da bi kasnije pala ispod normale. Ponekad bolest prati i upala sluznice usta.

Mačka obično ugine za nekoliko dana, a one koje bolest prebole dugo se oporavljaju. Česte su komplikacije u smislu pobačaja, upale pluća i ostalih dijelova dišnog sustava ili poremećaja u rastu i razvoju životinje. Kad preboli ovu bolest životinja stječe doživotnu otpornost prema ovoj bolesti. Liječenje oboljele životinje zahtijeva puno strpljivosti i upornosti, kako veterinara, tako i vlasnika životinje, a uglavnom se svodi na suzbijanje simptoma i sekundarnih bakterijskih infekcija. Bolest se može spriječiti pravovremenim cijepljenjem životinje. Najbolje je mače cijepiti prvi put u dobi od 8 tjedana, revakcinirati u 12. tjednu, a kasnije je dovoljno mačku cijepiti jedanput godišnje.

3. ČLANAK O PANLEUKOPENIJI

Panleukopenija ili zarazni entritis mačaka (ZEM) je akutna virusna bolest domaće mačke i zvjeradi iz porodice mačaka (Felidi). Za virus su još prirodno zanimljivi Mustelidi, Procyonidi i Viveridi. Bolest se očituje povraćanjem i panleukopenijom. Uzročnik pripada parvovirusima.

Istorija

Bolest je poznata od davnine, a opisivana je pod različitim imenima. Virusnu etiologiju dokazali su VERGE i CHRISTOFORONI još 1928. god. Oni su bolest prenijeli filtratom zaraznog materijala na bolesne mačke. LAWRENCE i SYVERTON prvi dokazuju 1938. godine u mačaka s proljevom vrlo jaku leukopeniju (350 leukocita u mm3) . Na osnovi nalaza u krvi HAMON i ENDERS 1939. godine predlažu da se bolest nazove infekciozna panleukopenija (maligna panleukopenija). Bilo je prijedloga da je se nazove infekciozna agranulocitoza, infekciozna aleukocitoza, tifus mačaka i dr.
JOHANSON je 1964. godine izolirao virus na kulturi stanica mačjeg bubrega. Ishodni materijal bila je slezena leoparda, koji je uginuo od bolesti što se očitovala znakovima panleukopenije.

Geografska proširenost

Sigurnih podataka o proširenosti i učestalosti ZEM u svijetu nema. Budući da je bolest u isto vrijeme dokazana u različitim dijelovima svijeta i u više primljivih životinjskih vrsta, s pravom se može smatrati da je to svjetska zaraza. Poznato je da u Sjevernoj Americi ima enzootski karakter.

Etiologija

Virus sadržava DNK i pripada parvovirusima. Velik je 35 nm.
Virus se umnaža u kulturi bubrežnih stanica mačke. CPE se očituje stvaranjem intranuklearnih uklopina u jednom dijelu stanica. Čini se da broj stanica s uklopinama ovisi o visini titra virusa. Afinitet za bojenje tih uklopina je osebujan i različit je u različitim stadijima infekcije stanica. Takva zbivanja u stanici nisu poznata za ostale citopatogene viruse izolirane iz mačke.
Unakrsnom protekcijom in vivo i unakrsnom neutralizacijom in vitro s raznim izolatima je dokazano da postoji samo jedan antigeni tip virusa. Virus panleukopenije mačaka i virus enteritisa kanadske kune zlatice su ako ne identični a ono antigeno vrlo srodni. Rezistentan je na kloroform, eter, pH između 3 do 9, grijanje na 50°C, tripsin i fenol. U 0,2%-tnom formalinu izgubi infektivnost nakon 24 sata. U osušenoj sredini vrlo je postojan, gnjiljenje izdrži 6 dana. Izvan organizma na sobnoj temperaturi brzo propada. Glicerin i niske temperature ga konzerviraju i do 2 mjeseca.

Epizootiologija

Iako mnogi podaci još nedostaju, može se ipak na osnovi terenskih zapažanja i laboratorijskih dokaza reći da je panleukopenija mačaka vrlo raširena i jako kontagiozna zarazna bolest. Supklinička ili inaparentne infekcije su nesumnjivo uobičajene, a činjenica da se manifestna infekcija u iste životinje rijetko javlja dva puta govori o trajnoj ili doživotnoj imnunosti. Infekcije u mačića vrlo su rijetke, što je vjerojatno posljedica kolostralne imunosti. Bolest je najčešća u mačaka 3-4 mjeseca ili u starijih kućnih životinja. Odrasle "ulične" mačke gotovo redovito su rezistentne.
Trgovine životinjama ili slične ustanove čest su izvor infekcije, a u mnogih urbanim sredinama nisu rijetke epizootije ZEM. Zbog relativno velike rezistencije virusa na fizikalne i kemijske agense transmisija indirektnim kontaktom gotovo redovno ima ulogu u širenju bolesti. Direktna infekcija može uslijediti oralno. Prirodna ulazna vrata virusa mogu biti i nosni prohodi.
Pokusno je uspjelo mačke inficirati i/nazalno, i/oralno, s/c, i/dermalno, i/p i i/v. Virus je izoliran iz fecesa, crijevne sluznice, nosnih prohoda, pluća i slezene, jetre i redovito iz urina. Budući da je uspjela i/dermalana infekcija, moguće je da bolest šire buhe i ostali artropodi.
Za virus ZEM su prirodno primljivi Felidi - leopard, ris, tigar, ozelot, lav, gepard, serval, pantera, a i Mustelidi (kunoliki), Procyonidi i Viveridi.

Patogeneza

Virus primarno inficira endotelne i epitelne stanice i koncentrira se u jetri, slezeni, mezenterijalnim limfnim čvorovima i koštanoj srži. Leukopoetski sustav biva naglo oštećen, što uzrokuje leukopeniju. Ako ne dođe do uginuća, brzo se razmnože mikroorganizmi koji čine normalnu crijevnu floru mačke. To još više pogoršava stanje izazvano virusom.

Klinička slika

Inkubacija traje 4-10 dana. Klinički zankovi jako su različiti, od perakutnih do blagih. U perakutnom obliku životinja ugine, pa izgleda kao da je otrovana. Akutnu infekciju slijedi brzi tok bolesti, mačka je često dovedena na pregled in extremis i ugiba u roku od 24 sata. Obično je povraćanje tekućine ili sluzi obojene žučju najznačajniji simptom. Povraćanje se može javiti samo 2-3 puta, ali može se i ponavljati u različitim intervalima tijekom ranog stadija bolesti. To dovodi do prljanja usana i brade, a dah često ima fetilni zadah.
Životinja je jako snuždena i brzo se razvije dehidracija, uz upale oči i tup pogled oboljele životinje. Mačka zauzima pri tomu veoma često tiptičan izguren položaj (leđa kao u šarana), pokazuje da je žedna, ali nije kadra piti, pa česo sjedi ili leži klonula kraj posude za vodu. Pri palpaciji, osobito u području tankog crijeva i želuca, životinja pokazuje izrazitu bolnost. Pa i spontano oboljele mačke bolno mijauču i zavlače se u skrivene kutove, često na haldnom mjestu (npr. kupaonica). Apetit se već od početka bolesti gubi. Proljev se u pravilu kod te bolesti ne javlja.
Temperatura se kreće oko 40-41°C, rjeđe 41,5°C. Temperaturni skok ubrzo prlazi u kolaps, subnormalnu temperaturu i uginuće, već za 24-4 sati bolesti. Uporedo s dizanjem temperature naglo pada broj leukocita. Od normalno 12-15 tisuća leukocita taj broj ubrzo padne na 1000-2000 pa i manje u jednom mm3. Što je lukopenija izrazitija, to je prognoza nepovoljnija.
Urin je oskudan, intenzivne boje i veoma prodorna zadaha. Pokatkad opažamo i stomatitis, isto tako i erozije epitela na vršku jezika, što već ukazuje na pojavu sekundarne infekcije. Superponirane sekundarne virusne ili bakterijske komplikacije mogu rezultirati pneumonijom ili ostalim respiratornim simptomima.
U subakutnim slučajevima smrt nastupa oko 5. dana bolesti, dok životinje koje prežive 9-10 dana bolesti mogu preboljeti. Rekonvalescencija je dosta duga. Mortalitet u pojedinih epizootija iznosi i do 100%.
Infekcija fetusa preko placente može uzrokovati letalnaili semiletalna (preko 50%) oštećenja stanica, pa dolazi do pobačaja ili zastoja i poremetnji u razvoju. Može npr. doći do atrofije maloga mozga, a kao posljedica razvije se sindrom ataksije.

Patološke promene

U perakutnom slučaju često je postmortalni nalaz negativan. Najčešće se nađu hiperemična područja u pojedinim dijelovima tankih crijeva, obično jejunuma ili ileuma. Punokrvnost varira od blagih prožimanja u čitavom segmentu crijeva do lokaliziranih i izoliranih područja obojenih tamnocrveno. Čitavo tanko crijevo može transvezalno kontrahirano (poput crijeva za polijevanje).
U subakutnim slučajevima nađu se hemoragije i erozije po sluznici crijeva. Mezenterijalni limfni čvorovi obično su zadebljali i edematozni. Mogu se naći također promjene nastale uslijed sekundarne infekcije. Tekuća ili polutekuća konzistencija koštane srži vrlo je signifikantna, a često se smatra i patognomoničnim nalazom. Promjene se pronalaze i na jetri, slezeni i bubrezima.
Dokaz eozinofilnih intranuklearnih uklopina u epitelnim stanicama crijeva obično se smatra potvrdom panleukopenije. Općenito su te uklopine daleko najbrojnije u stanicama Lieberkühnovih žljezda. Mogu se naći i u germinalnom sloju limfnih čvorova i u stanicama koštane srži.
Histološki je koštana srž aplastična. Promjene u krvi, a pogotovo u broju cirkulirajućih leukocita, nisu konstantne. Općenito se smatra da je dijagnostički signifikantno nađe li se 4000 ili još manje leukocita u jednom mm3. U pojedinim slučajevima broj leukocita naglo padne nakon 6-8 dana, dok je u drugim slučajevima pad postepen, s najnižom vrijednosti oko 6-8. dana bolesti. Većina mačaka na dna smrti ima od 2000 do 200 leukocita u jednom mm3. Mačke koje prebole imaju nekoliko dana neutropeniju. Javlja se i prilična anemija zbog pomanjkanja eritropoeze.

Dijagnostika

Klinički nalaz gastrointestinalnih simptoma, tipični nalaz u krvi (prije svega leukopenija), dokaz uklopina i činjenica da obolijevaju mlade ili nevakcinirane životinje temeljni su podaci za postavljanje dijagnoze. Bolest se javlja tokom cijele godine, neznatno je učestalija potkraj zime i početkom proljeća.
Tok bolesti je perakutan, akutan rjeđe kroničan. Za dijagnozu najteži su slučajevi koji letalno zavše nakon nekoliko sati ili u toku jednoga dana. U takvih slučajeva u pravilu se još ne pojavi proljev. Često se u takvim slučajevima pomišlja na otrovanje. Klinički se bolest prepozna po iznenadnoj jakoj depresiji, povraćanju, bolnosti kod palpacije trbuha, visokoj vrućini i naglom padu broja leukocita. Groznica i leukopenija omogućuju da se isključe trovanja. Akutni tok u načelu traje do 7 dana. Bolesna životinja stoji u položaju koji opterećuje trbušne organe ili se ispruži i legne na hladnome mjestu.
Patognomonično značenje ima leukopenija. Pad leukocita počinje već u stadiju inkubacije i može dostići do 500 ili čak i manje leukocita u 1 mm3. Prognostički je povoljan porast leukocita uz istovremeno povišenje temperature, dok su pad broja leukocita i temperature prognostički nepovoljni.

Diferencijalna dijagnostika

Od ZEM treba razlučiti gastroenteritise druge etiologije. Za to su potrebne parazitološke i bakteriološke pretrage u fecesu kao i kretanje temperature, osobito prijelaz hipertermije u hipotermiju.
Kokcidioza, koja nije baš rijetka u mladih mačaka, može izazvati vrlo sličnu kliničku sliku. No početak bolesti nije tako nenadan, već životinja tijekom nekoliko dana pokazuje apatiju i inapetenciju.
Verminoze, a prije svega askaridoza, mogu uzrokovati sličnu kliničku sliku. Proljev je manje profuzan i slabije zaudara, trbušna stijenka nije napeta nego atonična. Parazitološki nalaz odlučujući je za dijagnozu, ali u pozitivnom slučaju ne možemo isključiti panleukopeniju nego moramo uzeti u obzir cjelokupnu kliničku sliku i hematološki nalaz.
Enterotoksemije praćene teškom depresijom, profuznim proljevom i naglom eksikozom uzrokuju salmonele, E. coli i Clostridium welchii. Povoljan učinak kloramfenikola omogućuje diferenciranje tih infekcija od panleukopenije.
U obzir dolaze i strana tijela u crijevima. Peroralnom pretragom i palpacijom abdomena moguće je razlučiti panleukopeniju od ovoga stanja.
Za akutnu toksoplazmozu govori povećana jetra, velika količina urobilinogena i žuči u mokraći te ponekad i žutica.
Akutno trovanje talijem očituje se hemoragijama i anemijom već u početku bolesti. Dodajmo tome promjene na koži i na dlaci u kasnijoj fazi bolesti, a pogotovo dokaz talija u urinu, tada diferenciranje postaje lako mogućim.
U obzir dolazi i maligni limfom. Početak stvaranja limfoma je podmukao, a rijetko se očituje težim probavnim smetnjama i naglim uginućem. Ponekad je diferencijacija moguća tek kirurški ili laboratorijskim metodama.

Lečenje

Ukoliko liječenje započne u samome početku bolesti, tj. u toku početnog porasta temperature, tada se može dati specifičan homologni serum. Terapija je većinom usmjerena na uklanjanje težih simptoma i na sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija.
Dehidraciju suzbijamo 5%-tnom glukozom u fiziološkoj otopini, 10-30 ml/kg tjelesne težine s/c i to 2x dnevno. Resorpciju tekućine iz potkoćja ubrzat ćemo ako dodamo ferment hijaluronidazu. Takve hipodermoklizme dajemo nekoliko dana, sve dok se ne izgube simptomi dehidracije. Dobro je dati i transfuziju 10-30 ml pune krvi i/v.
Antibiotike treba davati od samoga početka, i to antibiotike širokog spektra. Može se dati i depo-penicilin 600.000 do1,200.000 i.j. ili kombinacija penicilina i streptomicina (najviše 0,25-0,5 g dnevno po životinji, jer je streptomicin toksičan za mačke). Antibiotike treba davati s/c. U težim slučajevima dobro je dati uz antibiotike i kortizonske preparate, npr. Deltacortyl sol. 1-3 ml. Doza se može ponoviti istoga ili sljedećeg dana. Terapiju možemo nastaviti peroralnim davanjem kortikosteroida. Umjesto antibiotika mogu se davati sulfonamidi, a može ih se i kombinirati s antibioticima.
Protiv povraćanja dajemo antimetika (movibon=kombinacija antihistaminika prolongiranog djelovanja i vitamina B6). Cirkulaciju treba podržavati kofeinom, a od opće antiinfekcijske terapije dajemo vitamine kompleksa B i C.

Profilaksa

Dobri rezultati postižu se formaliniziranom vakcinom, koja se priprema od tkiva inficiranih mačaka. Vakcinirati se mogu životinje starije od 5 tjedana. Vakcina se daje s/c,i to dvokratno, s razmakom 10-14 dana. Potpuna zaštita postigne se tek oko 7. dana nakon druge vakcinacije, pa do toga vremena treba mačiće čuvati od infekcije. Revakcinaciju valja provoditi jednom godišnje. Trajanje imunosti nakon prve vakcinacije nije još posve određeno.

Na primarnoj kulturi majčinih bubrežnih stanica proizvedena je inaktivirana vakcina dobrih imunogenih svojstava. Simultanom imunizacijom homolognim serumom ili rekonvalescentnom krvlju i vakcinom panleukopenije postiže se promptna zaštita mačaka u zaraženoj sredini.

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 05 Јан 2008, 00:07

Higijena

Mačke su poznate po svojoj čistoći. Mačke se čiste tako što ližu svoje krzno. Njihova pljuvačka je moćno sredstvo za čišćenje, ali kod ljudi može izazvati alergiju. Ljudi alergični na mačke, koji pate od polenske kojavice ili astme, uglavnom se brzo priviknu na mačku sa kojom žive, dok na ostale i dalje ostaju alergični. Mnoge od mačaka uživaju da čiste ljude ili druge mačke. Neke od mačaka povremeno iskašljavaju lopte od krzna koje se nagomilalo u njihovim stomacima kao posledica svakodnevnog čišćenja. Dugodlake mačke su sklonije ovome od kratkodlakih. Ovo se može sprečiti posebnom mačjom hranom i lekovima koje olakšavaju izbacivanje krzna, kao i redovnim češljanjem pomoću četke sa čvrstom dlakom. Mačke na čišćenje troše gotovo istu količinu tečnosti kao i na uriniranje.
Kućne mačke bi trebalo da imaju kartonsku kutiju sa peskom ili nekim sličnim rastresitim materijalom. Ona treba da služi istoj svrsi kao i toalet za ljude. Svakodnevno bi trebalo da se čisti i često zamenjuje novom (u zavisnosti od broja mačaka koje je koriste, kao i od materijala koji se u njoj nalazi - piljevina duže ostaje čista, ali kod nekih mačaka može izazvati zdravstvene probleme). Kartonska kutija je preporučljiva i za mačke koje povremeno izlaze napolje. Ona međutim može predstavljati rizik od zaraze toksoplasmozom, naročito za trudnice i ljude sa oslabljenim imunitetom. Opasnost od zaraze može biti umanjena svakodnevnim čišćenjem kutije. Neke mačke mogu se naučiti i korišćenju toaleta.
Dobro je da kućna mačka ima drvo za oštrenje kandži, kako ne bi uništavale nameštaj, ali ga neke mačke ne prihvataju. Zato nekim mačkama moraju da se skraćuju kandže, ali se pri tom mora paziti na vene koje se nalaze u blizini.