psi i mi

Koliko ih volimo i koliko nam znače...

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 13 Феб 2008, 16:24

Skoro da ne pričam o njoj.Naiđe tuga svaki dan što više nije sa nama,kao sad,suze same potekoše.Vezanost za kućnog ljubimca mogu samo da razumeju ljudi koji žive pored istog ili jako vole životinje.Često se desi da legnem i čujem kako grebe na moja vrata.Skočim i uzalud...nje više nema.Posle satima nema sna,samo suze i bol.Kada se smirim,vratim sva sećanja i nekako usne razvučem u osmeh,jer je imala fenomenalan život.Sad mi treba više nego ikad da je pored mene.Sve tuge i sreće joj ispričam,a ona samo krivi glavicu i podiže uši.Od kada nje nema ne znam šta znači dobra šetnja. :cry:
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 26 Феб 2008, 18:50

Devedeset kilograma težak engleski mastif Lerc u cetvrtak ce dobiti nagradu "Ljubimcev najbolji prijatelj".Lercov vlasnik Džoni Melvin kazao je da dvogodišnji mastif daje krv drugim psima jednom mesecno.Njegova krv pomogla je desetinama pasa,a njome je spašen život i jednom ljubimcu koji je pojeo otrov za pacove."Ne znamo kojim psima Lerc pomaže,ali se njegova slika nalazi na svakoj kesi krvi,pa oni koji je dobiju to znaju".Lerc odlicno saraduje sa sestrama koje mu uzimaju krv.
:dada :dada :dada
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 02 Мар 2008, 12:45

Pre par dana je pronađen jedan pas posle šest meseci zahvaljujući čipu!
:dada :dada :dada
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30915
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Мај 2008, 20:29

"Što više poznajem ljude sve više volim životinje"

Covek nema većeg prijatelja od psa. Pas je odaniji čoveku, nego čovek čoveku. Ljubav psa je nesebična. Za svoju ljubav i odanost pas nikada ne tražI ništa više do da bude pomilovan po glavi i da čuje umilnu reč, koju uvek prepoznaje.
Pas neće ni pod kojim okolnostima izdati čoveka. Oprostiće mu čak i kada se ovaj ogreši o njega. Kada ko udari na gospodara, suprostaviće se čak i jačem neprijatelju, bez razmišljanja da i on može postati žrtva nasilnika. Niko na tako autentičan način ne ume da se obraduje svome gospodaru. Da podeli sa njim radost.
Pas na specifičan način emituje pozitivnu energiju. Kada mu je gospodar ne raspoložen ili bolestan, postaje tužan, jer saoseća sa njim. Svojim urođenim optimizmom deluje lekovito i smirujuće na okolinu. Voli decu, voli da učestvuje u njihovoj igri kao i da bude njihov zaštitnik. Svoga gospodara prati kroz ceo život, bukvalno do poslednjeg časa. Mnogi psi su umrli odbijajući hranu, nakon smrti svoga gospodara, jer je izgubio svoga zaštitnika. Ljubav između čoveka i psa je obostrana. Zbog svega ovoga, pas je za najveći broj ljudi najomiljenija životinja i prijatelj. Kada su, jednom prilikom neki ljudi upitali Bizmarka, dok je miliovao svog psa: "Čime vas je zadužio ovaj pas?", on je, ne dižućI glavu, kratko odgovorio: "Ljubavlju!" Dodali bismo: samo loši ljudi ne vole pse. Treba li, još nešto, reći o psu?
U mitovima pas se često pojavljuje kao čuvar međa ovog i onog sveta, i među koje se ne mogu i ne smeju olako prelaziti bez kontrole, s jedne strane na drugu, bez velikih opasnosti i rizika. Pas je čuvar prolaza i čuvar donjeg sveta mrtvih, žrtvujući se umrlima da bi im pokazivao put i na onome svetu, kako ne bi zalutali, kao što im je bio verni pratilac i vodič za vreme života. Psi označavaju i "one koji vide duhove" i na taj način blagovremeno upozoravaju čoveka na opasnosti koje on nije u stanju da vidi ili ih predoseti.
Poznato je iz svakodnevnog života da psi mogu u pravom trenutku da predosete mnoge i različite opasnosti i da ih saopšte čoveku, gde naglo zavijanje može da bude signal nadolazeće opasnosti. Ukoliko se, recimo, desilo neko zlo u kući, a gospodar je udaljen od svoga doma, pas koji je osetio opasnost može da zubima hvata svoga gospodara za rukave ili nogavice i da ga vuče u pravcu njegove kuće, snažno zavijajući. Iznenadno zavijanje dotle mirnog psa treba uvek shvatiti kao signal opasnosti.
Pas je u većini slučajeva oličenje pozitivnih svojstava, koja posebno usmerava prema čoveku. Čovek nema većeg i iskrenijeg prijatelja od njega, jer je pas jedino živo biće koje svoje prijateljstvo i odanost ne prodaje, već poklanja i ne traži ništa zauzvrat, izuzev malo ljubavi. Pas zauzima posebno mesto među "čistim životinjama", zbog čega se u zoroastrizmu smatra velikim grehom ubisto psa. Na kineskom dvoru ubistvo psa rase pekinezer, koji je u to vreme smatran za "malog lava" i dvorskog psa, kažnjavano je smrtnom kaznom.
I sam pas poseduje isceliteljska svojsva. Postoje zapisi da ližućI inficiranu ranu nanesenu u boju, štiti od zaraze i ubrzava njeno isceljivanje. Pljuvačka psa sadržI neku supstancu sa antibakterijskim svojstvima a i sam jezik psa, koji je rapav, fizički čisti ranu od zagnojenih ili izumrlih tkiva, čime podstiče njeno brzo zarastanje.
Prema motivima starih naroda, pas je pratilac svih boginja lova i boginja majki, koje često u mitologiji nazivaju "kučkama". U hrišćanskoj tradiciji predsavlja simbol vernosti, bdenja i supružanske vernosti. Kao čuvar stada je dobar pastir. Zapravo, najveći je pomoćnik pravih pastira da čuvaju stado u celini i da nalaze izgubljenu stoku, koju kasnije vraćaju u stado.
Kod slovenskih naroda pas se naročito visoko ceni. Zbog svoje hrabrosti, odanosti svome gospodaru i nepodmitljivosti. Pas oseća bolest i smrt koja preti. I uza sve to, ne samo što voli svoga gospodara, on i duboko saoseća sa njim i njegovim bolovima. Kada gospodar pati, bolestan je ili depresivan, pas gubi svoju uobičajenu veselost i poslovično dobro raspoloženje. Obično se sklupča kraj nogu gospodara i gleda ga tužnim pogledom, kakav imaju samo psi.
Veliki je broj zapisa, sećanja ljudi i raznih očevidaca, zatim, članova porodice umrle osobe, koji, nakon smrti nekoga od svojih bližnjih, pričaju da se pas umrlog tokom sahrane pridružuje svome gospodaru na grobu, bdi danima kraj groba, bez obzira na vreme, ništa ne jede i na kraju ugine od žalosti.
U nekim kulturama, zbog svoje mudrosti i sposobnosti brzog učenja, neki narodi veruju da je pas uveo mnoge umetničke veštine i tekovine civilizacije u svakodnevni život. Pas je stalni gost cirkusa gde izvodi neverovatne figure. Odigrao je i veliku ulogu u medicini. Na psu je veliki ruski fiziolog i psiholog Ivan Petrović Pavlov, posredni osnivač bihejviorizma, na terenu više nervne delatnosti, izveo epohalni eksperiment, kojim je otkrio uslovni refleks i inaugurisao teoriju učenja putem uslovljavanja. Kasnije su Pavlov i njegovi sledbenici pokazali da je mogućnost uslovljavanja praktično bezgranična. Mogu se uslovljavati gotovo sva živa bića, počevši od ameba do čoveka.
Slavni ruski krotitelj životinja Durov je na bazi Pavlovljevih rezultata teorije učenja razvio teoriju treninga životinja raznim veštinama, koje se mogu koristiti kako u cirkusu tako i u svakodnevnom životu.
Luj Paster je zahvaljujući psima uspeo da otkrije vakcinu protiv besnila da lokalizuje mesto na mozgu gde se odigrava smrtonosni proces bolesti, koja je dobila ime besnilo. I tu se ne završava rad fiziologa i medicine na psima.
Pas je pored mačke najpopularnija životinja, kako među decom tako i među odraslima. S obzirom na svoje karakterne osobine ima nešto više ljubitelja od mačaka. Pas je društvenija životinja od mačke. Tako, na primer, dok se mačka vezuje više za prostor i kuću dotle se pas isključivo vezuje za čoveka. U narodu postoji verovanje, koje kaže: "ako želiš da se odlučiš za mesto u kućI, biraj mesto koje odabere pas, a izbegavaj ono koje izabere mačka. Ova istina iako je iskustveno dokazana, nije do danas sasvim objašnjena.
Pas, iako može pod određenim okolnostima prema nepoznatim osobama biti opasan i nasilan, u suštini je dobroćudna, vesela i druželjubiva životinja, koja uza sve to nije zlopamtilo, kao što je to mačka, na primer. Mačka je samosvojna životinja, koja se ne ponaša kako drugi hoće već kako ona želi, za razliku od psa koji je mnogo prilagodljiviji i u svakom trenutku spreman da prihvati igru.
Pas je životinja koja voli decu i može da igra veliku ulogu u njihovom vaspitavanju, jer je i sam po svojoj prirodi infantilan. Pa čak i u lečenju nekih dečijih bolesti i poremećaja može biti koristan. Naročito kada su deca utučena zbog neke bolesti, pas im može podićI i vitalni tonus. Tako, psi uče decu socijabilnosti, praštanju, ljubavi i razvijanju pozitivnih emocija, igri i nadmetanju. Zato ih deca mnogo vole, jer se ne osećaju ugroženim od njih ni na koji način. Kako dete postaje starije, tako pas postaje sve manje tolerantan. Jedna od najočiglednijih emocija koju ispoljavaju psi je ljubomora, iz straha od odbacivanja. Kada se rodi novo dete u porodici, treba biti oprezan.
Kućni ljubimci mogu igrati značajnu ulogu i u životima odraslh osoba, naročito starijih i usamljenih praveći im drušvo i zabavljajući ih. Psi razbijaju osećanje samoće i odbačenosti. A da i ne govorimo o različitim tipovima pasa, sa posebnim osobinama, kao što su lovački psi,psi čuvarkuće, policijski psi, vojni psi, psi za spasvanje, pastirski psi, psi vodiči slepih, psi za vuču… Dakle, za svaku vrstu lova ili posebni zadatak, drugi pas.
Od svih pripitomljenih životinja pas se sa najmanje nedostataka prilagodio životu sa čovekom. Ova uzajamna ljubav se stvorila zato što se za pripitomljavanje pasa retko koriste metode prinude i nanošenje bola, već sporazumni rad i zajedničko korišćenje hrane i zajedničke kuće. Pas je tokom vekova stekao tako prisne veze sa čovekom da se ne može zamisliti njegov život bez ljudi. Ali istina je da bi i čovekov život bez psa postao siromašniji.
Posmatrano sa psihološkog aspekta, razumljiva je činjenica da je u psa sposobnost da se seća prošlih događaja kratkog veka, tek nekoliko časova. Novija istraživanja pokazuju da životinje pružaju mnogo više nego što je eksplicitna psihološka pomoć. Eksperti Bruklinskog kolexa za nauke o zdravlju i ljudskoj ishrani poručuju da prisustvo životinja direktno utiče i na fiziologiju organizma. "Srčani rad se usporava kod ljudi koji spokojno sede u prisustvu svojih kućnih ljubimaca", tvrde oni. "Kod srčanih bolesnika koji imaju kućne ljubimce, procenat preživljavanja je veći nego kod onih koji ih nemaju..."
Šta se, zapravo, dešava između čoveka i životinje teško je reći. D. Radivojević iz Zavoda za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Beogradu (koji je uvek pokazivao pozitivan stav prema uključivanju životinja u psihoterapijski rad sa decom) smatra da je komunikacija nezavisna od reči, koja je prisutna i ključna u odnosu čoveka i životinje, ono što se oslanja na ona naša iskustva i sadržaj iz nivoa van, ispod i mimo ili iznad verbalnog.
U jednom od stručnih izveštaja Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, SAD, navodi se da ljudi koji žive sami a imaju pored sebe neku od životinja sa kojom su uspostavili tu vrstu kontakta, ređe odlaze lekaru nego oni koji nemaju nikakvu životinju pored sebe. "Možda", zaključuje profesorka Xudis Sigl sa ovog univerziteta, "posedovanje kućnih ljubimaca može da donese novi jevtiniji vid zdravstvenih intervencija."
Međutim, fascinantna je njegova sposobnost asocijacija. Pas sigurno nikada neće postaviti pitanje gde mu se nalazi gospodar, ali će biti dovoljan zvuk njegovog automobila, pa da se u psećem mozgu javi sećanje na gospodara. Pas koji izgubi gospodara i kuću, potpuno gubi ravnotežu i počinje da se ponaša konfuzno. Poznat je primer jednog vučjaka, koga je gospodar zaboravio na nekom od moskovskih aerodroma i odleteo avionom marke "iljušin". Pas je ostao tužan i izgubljen. Preživljavao je samo zahvaljujućI aerodromskom osoblju, koje ga je hranilo, ali se ni sa kim nije posebno zbližio. Avioni su neprekidno poleteli i sleteli, ali je pas ostajao miran i ozbiljan. Međutim, kada god bi poleteo ili sletao avion marke "iljušin" on bi živnuo i trčao ka avionu. On je zapamtio zvuk motora aviona kojim je njegov gospodar odleteo i ostavio ga prepuštenim samom sebi.
Kuća sa poznatim licima je njegova teritorija. Pas se više od svih životinja igra i kao odrastao i kao štene. Psa treba odgojiti u skladu sa našim afinitetima, ali ne uzurpirati nikada njegov psećI identitet. Pas rado sluša. Ako u početku bude prisiljen da sluša, kasnije će to voljno činiti i radosno će izvršavati naređenja gospodara.
Zanimljivo je napomenuti da se psi, po pravilu bolje slažu sa ljudima nego sa predstavnicima svoje rase. Od svih čula kod psa je najbolje razvijen njuh. A zatim sluh. Zahvaljujući ovim čulima, može da se orjentiše u prostoru i da nađe svoju kuću i posle više godina, nakon što ga je gospodar dao nekoj drugoj osobi, u nekom drugom prostoru ili mestu boravka.
Posebno mesto zauzimaju psi lutalice. Oni su i pored svoje ničim oštećene ljubavi prema ljudima najtužnija stvorenja na svetu. Spremni su da svakoj dobronamernoj osobi prijateljski priđu veselo mašući repom ili se izvaliti na leđa kao znak svoje dobrote i bliskosti sa čovekom. Ako ih pozovete, rado će se odazvati i krenuti za vama. Nažalost, oni su upravo najveće žrtve loših ljudi i nekultivisane agresivne gradske dece, koja ih truju raznim otrovima, tuku motkama i gvozdenim štanglama im lome kičme. Ili vezuju konzerve za repove ili im mažu uši smolom koju zatim pale. Pri tom ne shvataju da su i psi živa bića a po količini svoje ljubavi i odanosti najbližim ljudima. A od davnina je poznato da ko ne voli životinje taj ne voli ljude.
Ovde sasvim pristoji rečenica nekog nepoznatog ljubimca životinja, koji je ko zna kada rekao: od kako upoznajem ljude, sve više volim životinje. Ova misao je bezbroj puta potvrđena u životu i tu ništa nije sporno.
Pas nije samo čovekov prijatelj, to je srce koje nikada ne izdaje! NJegove oči govore o čistoti i istinitosti njegove ljubavi. To mogu da kažem, ovo ponavljam već dugo jer poznajem svog prijatelja Vorta erdel terijera koji je, pored unuke Jovane moja velika ljubav. On ne zna da omane. Stalno je pored mene, svake večeri do kasnih sati, posebno poslednjih nedelja jer privodim kraju rukopis za novu knjigu. Leži na malom tepihu sa ukoso položenom glavom naslonjenom na šapu i povremeno me pogleda, šalje poruku, iznedri svoju lepotu iskrenosti koje zrače njegove ostarele oči i potvrdi da život, ipak, nije tako crn. Zapravo, šta on zana u toploj sobi, kakve se sve drame, nasreće, nepogode dešavaju na ovoj uznemirenoj planeti.
Erdeli znaju da uzvrate ljubav, a zauzvrat dobijaju prijatelja - čoveka. On je dobio novog prijatelja, četvorogodišnju Jovanu, kojoj uzvraća ljubav podvlačeći joj glavu ispod njenih mišica i rukica, uzimajući iz njih nežno perecu kao nagradu.
To malo biće, znaće da će mu pas u budućnosti biti iskren i veran prijatelj, veoma hrabar saputnik, odan pratilac. Za moju Jovanu je danas Vort, sutra će već biti neki drugi pas koji će ne samo nju već i njene vršnjake oplemeniti da u ovim ružnim vremenima dobiju pored ljubavi roditelja i toplinu, razumevanje i vernost jedne životinje.
A ovaj verni jedanaestogodišnjak, iskreni moj saborac, doživljava starost koja je ista za sve. Zato ne mogu a da ne navedem nekoliko predivnih misli o mom kućnom ljubimcu koji je zašao u godine, a koje će prihvatiti svi oni koji imaju svog psa:
"Brini se o meni i kad ostarim, ogluvim, oslepim i ostanem bez zuba, budem nepokretan.
I o tebi će se neko brinuti. Starost je ista za sve.
Isprati me na mom poslednjem putu. Nemoj reći: "Ne mogu to da podnesem". ili: "Neka se to dogodi u mom odsustvu". Sa tobom je sve mnogo lakše. To ti je dug za vernost, za našu lepu mladost…"
Psi za razliku od čoveka, nisu zaraženi mržnjom.
Uveren sam da je literatura zabeležila niz dirljivih istina o psu koji bi rado poklonio svoje srce nekom ljudskom biću, i učinio mu ga bogatijim za jednu vernost i jednu nesvakidašnju ljubav.
Dragutin P. Gregorić
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30915
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Мај 2008, 22:13

Kupite psa - produžite život

je zaključak studije izvedene na “Canine Behaviour Centre” Kraljevskog univerziteta u Belfastu, Severna Irska, koju je vodila doktorka Dr Deborah Wells. Ovaj članak je doktorka Well objavila u “British Journal of Health Psychology“. Studija koju je ona vodila, je analiza istraživačkog materijala, koji je istraživao vezu između čuvanja pasa i zdravlja kod ljudi.

Ova studija pokazuje, da je na osnovu istraživačkih nalaza sprovedenih dugi niz godina u Severnoj Irskoj, dokazano da čuvanje psa pomaže ljudima u prevencijama bolesti, bržem oporavku i u pojedinim slučajevima psi mogu da ukažu na rane znake raka i povećanja šećera u krvi. Doktorka Wells je takođe proučavala uticaj pasa na mentalno zdravlje ljudi, uključujući terapeutsku ulogu koju imaju u pomoći ljudima sa telesnim i fizičkim nedostacima, bolesnicima u bolniciama, zatvorenicima u zatvorima.
Jedno Izraelsko istraživanje tvrdi da društvo psa pomaže ljudima obolelim od šizofrenije da postanu motivisaniji i staloženiji. Još jedna Engleska studija tvrdi da društvo psa pomaže deci koja imaju hronične bolesti da brže ozdrave i smanjuju tegobe bolesti.
Takođe je doktorka Wells, našla studije koje pokazuju da postoji povezanost o uticaju psa na smanjenje krvnog pritiska, manji holesterol i mogućnost oboljevanja od minornih ali i velikih bolest.
U jednoj studiji napravljenoj 1985-e godine, dr Wells je pronašla podatak da vlasnici pasa imaju 8.6 puta veću šansu preživljavanja prilikom srčanog udara, od bolesnika koji nisu imali psa.
Doktorka Wells naglašava, da posedovanje psa, pored veće fizičke aktivnosti koju to nameće vlasnicima pasa, poseduje i dodatne pozitivne efekte kao što su poboljšani socijalni kontakt i oslobađanje od napetosti i stresa, koji su najveći uzroci smrtonosnih bolesti u 21-om veku.
Слика

Корисников грб
Delija
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 10
Придружен: 25 Дец 2008, 17:51
Место: Zemun

Порукаод Delija » 25 Дец 2008, 22:22

Šta da vam kažem a što Vi, ljubitelji životinja vec ne znate? Pokušacu da vam prenesem neka osećanja iz lične pozicije. Nadam se da se necete naci u istim ali...
Da li je životinja, recimo pas lekovito sredstvo (biće) za čoveka? Ne mogu tvrditi ali moj slucaj je veoma recit. Ona, što je kratka i teška...kod mene je postala dugotrajna. Nije mi lako, organizam posustaje ali još uvek nedam se. Relativno sam mlad, za neke stvari baš premlad ali kako nema leka apoteka, ne pitam se. Samo opušteno i guram, polako!
Pre dve godine, igrom slucaja, dobio sam psa mešanca Staforda (majke) i Boksera. Retko lep pas, kažu i oni koji ne mile baš životinje. Prava, pravcata dobrica.
Iskrena, briga o njemu skrenula mi je negativnu energiju u stranu. Ne mislim više toliko o sebi koliko o njemu. Oboje smo bespomocni ali za sebe sam licno kriv a on nikome. Verujte, tolika je promena na meni da sam siguran da i drugi vide tu auru. Prosto zracim kada je zadovoljan.
Posladnji lab. rezultati su veoma dobri. Svestan sam da je to privremeno jer je boljka teška ali siguran sam da je tome doprinela ta iskrena ljubav i briga za drugog. Bukvalno mi produžava život.

Корисников грб
Delija
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 10
Придружен: 25 Дец 2008, 17:51
Место: Zemun

Порукаод Delija » 26 Дец 2008, 14:36

Слика
Слика

Корисников грб
Delija
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 10
Придружен: 25 Дец 2008, 17:51
Место: Zemun

Порукаод Delija » 26 Дец 2008, 15:10

Zaboravio sam da napišem ime mog spasitelja. Raša, skraćeno od Radovana III!
Svako, ko ima ženku terijera (u teranju) a radi zdravlja želi da je pari sa, izrazito lepim i lepom građom, psom, Raša stoji (sa obe četiri) na raspolaganju.
Znam, o ukusu se ne raspravljan Nudim vam par njegovih fotki, pa proСлика
sudite sami. Dogovor preko PMa ili foruma!Слика
Слика
Слика
:psssss

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8546
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 26 Апр 2009, 11:06

Toliko volim zivotinje da i ljude koji njih vole i razumeju,takodje volim vishe od ostalih.
Secam se ....
Jedan moj prijatelj i ja smo sedeli i pili kafu u jednoj bashti...
Pas je naleteo i spletom okolnosti zavukao se pod sto.On je refleksno iz nehata ili iz netrpeljivosti shutnuo psa iz sve snage.
Nisam komentarisala nishta:(Pas je otishao,ja ustala i dok smo se rastajali...znala sam da tog coveka nikada necu vishe voleti na isti nacin.