psi i mi

Koliko ih volimo i koliko nam znače...

Уредник: Moderatori

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

psi i mi

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:10

KAKO IZABRATI SVOG PSA?

Uzimanje psa nije neki beznačajan čin, on vas obavezuje da tokom deset do dvadeset godina preuzmete ulogu drugih roditelja mlade životinje čiji razvoj treba da usmeravate. Pre no što donesete konačnu odluku i potpišete kupoprodajni ugovor, četiri tačke zaslužuju vašu pažnju.

Šta očekujete od svog šteneta?
Ovo pitanje može izgledati neumesno; ipak, ako ga sebi ne postavite, možete doživeti da se vaš san o usvajanju šteneta pretvori u razočaranje ili čak košmar. Zapravo, vi ste stvorili odredjenu sliku o svom psu i, kad se ova pokaže suviše različitom u odnosu na stvarnost, izbijaju sukobi. Morate pre svega znati da pas može da živi samo unutar grupe: on ima potrebu da vidi, dodiruje svoje drugove, Ijude ili pse, ne zadovoljava se samoćom, pa makar se nalazio i u parku veličine jednog hektara. Ako ćete dakle zbog svog rasporeda vremena morati stalno da ostavljate psa samog, možda je bolje da odustanete. Isto tako, ako tražite samostalnog druga sa kojim ćete moći da održavate veze oslobodjene svake prisile ili svakog odnosa sila, izaberite radije mačku. Ovo pitanje treba da vas navede da pronadjete pouzdane informacije kako biste potvrdili svoju odluku. Možete uvek zatražiti savet od nekog veterinara.

Gde kupiti štene?
Obratite se odgajivaču ili eventualno nekom znalcu, samo su oni u stanju da vam ukažu na uravnoteženo štene, budući da je živelo sa majkom u normalnim uslovima.
Štene treba da bude u redovnom kontaktu sa Ijudskim bićima, da živi u prostoru bogatom predmetima, raznovrsnim zvucima (podnošljivog zvučnog nivoa).

Koliko treba da bude staro?
Ako nemate mnogo vremena, uzmite štene staro 3 do 4 meseca, koje je majka već obučila. Ako ste slobodniji, uzmite mladje štene kako bi vas poistovetilo sa roditeljem.

Kako se štene ponaša?
Ne postoji nijedan pouzdan test, ali možete proveriti ovih nekoliko jednostavnih elemenata.Štene treba brzo da odgovori na poziv na igru .U tom cilju, čučnite malo nagnuvši se napred i potapšite svoja kolena smešeći se; istaknite svoje zadovoljstvo nekim zvukom ili rečima izgovorenim sa oduševljenjem. Štene treba da vam pridje mašući repom i može vam odgovoriti položajem koji predstavlja poziv na igru, ležeći na tlu prednjim delom tela i mašući podignutim repom.
On prihvata da ga podignete uvis ne pokušavajući da vas ugrize i bez panike.
Ne trza se na najmanji šum i održava kontakt pogledom.

Koju ćete rasu izabrati?
Nasuprot onome što tvrde neke brošure, ponašanje vašeg psa malo zavisi od rase kojoj pripada. Ipak, pojedine rase su krhkije na emocionalnom planu i sklonije da razviju neka patološka ponašanja. Veterinar vam može dati ta obaveštenja kako bi vam pomogao da dobro izaberete.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:12

KAKO PRIMITI ŠTENE U PORODICU

Dobar prijem je najbolja preventiva za poremećaje ponašanja.

Obroci:

Počnite da uspostavljate hijerarhiju kad je reč o hrani. Ma koliko dražesno bilo vaše štene,morate mu nametnuti da sačeka kraj vašeg obroka da bi i ono moglo da pristupi jelu. Ne dajte mu da jede za vreme vašeg obroka; ne zaboravite da objasnite deci zašto zabranjujete postupak koji izgleda tako logičan. Reći ne ujedima! Naučite štene da kontroliše svoje čeljusti: kada vas gricka, zgrabite ga za kožu vrata lagano ga dižući i energično govoreći "ne", zatim ga spustite i prekinite igru. Stene će veoma brzo naučiti da vas ne ujeda.

Otići i vratiti se

Da biste obučili svog psa da podnese periode samoće, uobičajite da ga potpuno zapostavite tokom 20 do 30 minuta koji prethode vašem odlasku. Tada krenite sasvim prirodno, ne sakrivajući se, a prilikom povratka takodje ga ne primećujte sve dok se ono uznemireno kreće, galami i želi vam dobrodošlicu.Pomilujte ga kad se najzad smiri. Ako je napravio neke štete u vasem odsustvu, nemojte ga grditi, to ničemu ne služi, ali izbegnite da to čistite u njegovom prisustvu. Zapravo, videvši vas kako čučite kraj onoga što je napravio, on će vaše ponašanje protumačiti kao nekakvo istraživanje ili kopanje i nastojaće da ponovo stvori takvu situaciju.

Kutak samo za njega

Dodelite mu jedan kutak za spavanje i odmor. To mesto treba da bude pokriveno, jer pas traži nešto štopodseća na jamu. Kad je štene u svom ćošku, ostavite ga na miru.izričito je zabranjeno da se ono odatle izvlači radi kažnjavanja ili maženja; u stvari, kad se pas tamo povuče pošto je napravio grešku, on ispoljava potčinjavanje i ne može dakle da podnese da povrh svega dobije i batine.

Higijena

Naučite ga da bude čisto. To vaspitavanje je često velika briga za vlasnike. Pre 4. meseca štene ne može biti savršeno čisto, dakle, imajte strpljenja! Kao kod deteta, ispravno obučavanje kontrole sfinktera može se ostvariti samo pozitivnim nastojanjima. Morate, dakle, sve zasnovati na isticanju dobrog ponašanja, a ne na kažnjavanju zbog grešaka. Stene ima potrebu da urinira ili vrši veliku nuždu nekoliko minuta nakon obroka ili budjenia. Otuda čim; štene završi svoj obrok izvedite ga napolje na mesto ede želite da ono obavi svoje potrebe. Ukoliko još nije vakcinisano, odaberite nikakvog izmeta, da bi se izbegla infekcija. Vratićete se tek pošto stene obavi svoje potrebe. Čim to učini, vi ga ' srdačno pohvalite, Kada uhvatite štene kako vrši nuždu u kući, uzmite ga za kožu vrata govoreći "ne", što će ga najčešće prekinuti u tome. Odmah ga izvedite i, ako u tom trenutku dovrši nuždu, pohvalite ga kao što je to prethodno aznačeno. U protivnom, ako izmet pronadjete naknadno u jednoj ili drugo prostoriji kuće, ništa ne govorite i počistite dok je šrene u Nekoj drugo prostoriji.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:17

PERIOD SOCIJALIZACIJE
To je najuzbudljiviji period razvoja šteneta. Tokom te duge faze svog postojanja, ono će steći sva ponašanja nephodna za život u čoporu - bilo da je reč o hijerarhijskim pravilima ili o sistemima za komunikaciju - ali i otkriti sastavne elemente sredine u kojoj živi. Jedna od bitnih stvari koje će štene naučiti jeste prepoznavanje sopstvene vrste. Kao svi toplokrvni kičmenjaci (ptice i sisari), štene dolazi na svet ne znajući kojoj vrsti pripada. Tek će posebno obučavanje, skoro nepovratno, omogućiti štenetu da stekne ovu informaciju : prožimanje. Da bi se to moglo ostvariti, potrebno je izatkati afektivne veze (privrženost) sa osobom koja neguje i štiti štene (majka u normalnim uslovima) i da čulni organi funkcionišu. Prožimanje se kod šteneta obično odvija od 3. sedmice do 3.meseca. S druge strane, u tom periodu štene će sebi sačiniti pravu banku podataka koja će mu služiti da utvrdi prag stimulacije (auditivne, vizuelne, taktilne) na osnovu kojeg treba reagovati, ali i da prepoznaje predmete ili bića (opasna, jestiva, prijatelje). Što mu sredina u kojoj živi bude više omogućavala da se suoči sa različitim podsticajima, to će štene više biti sposobno da se potom prilagodi različitim sredinama. Ne možemo dovoljno istaći koliko je važno da prvi kontakti sa štenetom budu veoma prijatni kako bi zatim informacije koje životinja pamti pospešile odnos poverenja. Socijalizacija je takođe period obučavanja u pogledu hijerarhije. Štene će morati da nauči da savladjuje svoje želje u skladu sa pravilima koja važe unutar čopora.
Prva situacija u kojoj on uči da tako postupa jeste obrok. Do starosti od dva meseca, kad bi ga mučila glad, štene je imalo samo da se obrati majci da bi od nje dobilo mleko - bilo je tada dovoljno da se prvo domogne dojke. Prilikom pristupanja trpezi odraslih, štene će naučiti da valja sačekati da najpre nadredjeni jedu da bi se zatim i ono moglo približiti. Sticanje takve vrste kontrole (ili društvena inhibicija) neophodao je da bi budući pas bio savršeno uravnotežen. Na isti način, štene će naučiti da se služi svojim sasvim novim zubima.

To se ostvaruje uz igru, oko 5. sedmice. Kad jedno štene nešto grublje zgrabi drugo, ovo cvili i leže na ledja. Štene napadač onda uči da kontroliše pritisak čeljusti i da prestane sa napadom (ovde tobožnjim) kad njegov protivnik legne na ledja (položaj potčinjavanja). Majka učestvuje u obučavanju sprečavajući suviše snažno grickanje: ona zgrabi štene za kožu na vratu i ponovo ga spušta na tlo pošto ga protrese, a ostavlja ga tek kada ono zauzme položaj potčinjavanja. Igra je uvek povlašćeni okvir za savladjivanje pravila života u grupi i rituala za komunikaciju. Negde kad napune 4 do 5 meseci, sudbina mužjaka i ženki postaje različita. Zapaža se da majka sve manje podnosi kontakte sa svojim sinovima (manje ih liže, redje ih drži izmedju svojih šapa), kraće se igra s njima i češće im preti. Muška štenad bliži se adolescenciji i ponašanje majke označava početak poslednje faze njihove socijalizacije.

Čim njihovi genitalni organi počnu da funkcionišu, mladi mužjaci ispuštaju seksualne feromone.Verovatno će percipiranje tih feromona izazvati kod majke kidanje afektivnih veza koje su ostvarene oko 3. sedmice: to je odvajanje. Kuja postaje vrlo razdražljiva čim se njeni sinovi nadju oko nje. U nekom trenutku, kad je napetost posebno snažna, dominantni mužjak (ne neophodno otac štenadi, nego mužjak s kojim majka održava bliske odnose) pridružuje se kuji da bi odagnao mlade mužjake koji ubuduće neće biti tolerisani u zoni gde im živi majka: to je marginalizacija mladih mužjaka. Što se tiče ženki, one duže ostaju sa majkom, često do svog drugog parenja. Njihovo prvo parenje biće obično diskretno zbog delovanja feromona njihove majke . Odvajanje će se, prema tome, vršiti sporije i biće dovršeno tek pri narednom parenju. To zadržavanje u krilu majke možda je od uticaja pri učenju materinskog ponašanja.

PAS I COVEK
Može se govoriti o vrlo staroj Ijubavnoj priči između psa i čoveka. Verovatno su se u saradnji između ta dva lovca postepeno stvarale veze i moguće je da je tip društvene organizacije čopora olakšavao sjedinjavanje koje se malo-pomalo ostvarivalo. Život psa u čoporu danas je sasvim marginalan i većina pasa živi sa čovekom, najčešće u prisnoj porodičnoj atmosferi. A nas će upravo zanimati promene u ponašanju izazvane tom situacijom.

PORODICA-ČOPOR
I čovek i pas su društvene životinje i njihova zajednica podrazumeva stvaranje hijerarhijskog sistema koji uključuje što manje situacija za koje ne postoji ritual za utvrdjivanje zahtevanog ponašanja. Čovek je sklon da istražuje oblike sve suptilnijih veza izmedju jedinki.Otuda odnose u radu, u porodici, ne diktiraju više odnosi silom nametnute dominacije jednog od protagonista; bilo bi čak neuputno u društvenom pogledu da onaj koji "legalno" dominira to odveć jasno stavlja do znanja (tada bi se moglo govonti o zloupotrebi autoriteta). U tom slučaju, kada postoji interakcija izmedju dve jedinke, upravo će suptilnost jezika i intonacija kodirati informacije koje se tiču hijerarhijskog položaja svakog od njih. Kod psa, takva organizacija osudjena je na propast, zato što nema značajne razlike izmedju načina na koji on analizira društvene informacije u čoporu ili u Ijudskoj porodici. Životinja uočava dominaciju ponašanja koja odgovaraju jasnim situacijama i za njega značajnim, kao što su jelo, korišćenje prostora, mogućnost privlačenja pažnje jedinki ženskog pola kuja ili žena. Mogu se opisati dva tipa organizacije čovek pas. S jedne strane, grupe nazvane "hedonističkim" (hedonizam, sisitem zasnovan na zadovoljstvu), zato što se agresivnost tu nikada neposredno ne ispoljava, već samo u vidu rituala pretnje, s druge strane, "agonističke" grupe (od reči agonista, "kojl uzrokuje pokret") u kojima se agresivnost izražava u vidu fizičkih napada. Kod prvih, vlasnik potvrdjuje svoju dominaciju vizuelnom i auditivnom igrom kanala za komunikaciju, dok kod drugih, fizičko suprotstavljanje, sa svom riskantnošću koju može imati po životinju, predstavlja jedino sredstvo za očuvanje položaja vodje. U stvari, agonističke grupe nisu tako brojne, s obzirom da većina vlasnika s odbojnošću gleda na primenu sile.

KOMUNIKACIJA IZMEDJU ČOVEKA I PSA

Popularno rečeno, pas je životinja kojoj nedostaje samo govor. Ta razumna konstatacija je zanimljiva:izvesno, u komunikaciji ne može da se koristi jezik, pošto reči nemaju nikakvog smisla za psa; zauzvrat, iako pas nema sposobinost govora, on poseduje skoro sve ostalo. I upravo će se na tom "ostalom" graditi komunikacija. Kad govorimo, mi ne upotrebljavamo samo reči, sadržaj našeg govora uveliko je uslovljen elementima koji nisu verbalne prirode. Ton, mimika lica, prečnik zenica, kretnje tela (položaji i ritmika njihovih povezivanja), odeća i pomoćni pribor, igraju bar podjednako važnu ulogu kao i reči. Tako je i sa psom, sem što će njegov govor biti u potpunosti sastavljen od gestova, intonacija. Izgovorene reči biće zvučni signali koje će pas spajati sa odredjenom situacijom, sa ponašanjem koje treba usvojiti. Tako na primer, kad pas sedne na zahtev vlasnika, on ne izvršava naredjenje zato što mu je rečeno "sedi", već stoga što je vlasnik tom zvuku pripojio pokrete što navodi na pokret koji treba izvršiti, i zato što je nagradio psa kad je ovaj odgovorio na željeni način.Čin udružen sa rečju može odgovarati situaciji koja za psa ima neko hijerarhijsko značenje i podrazumeva njegovo potčinjavanje. Otuda upravo oni signali vlasnika koji nisu verbalne prirode pojačavaju poruku, ili je poništavaju. Zamislimo, tako, da se pas mužjak popeo na fotelju koju njegov gazda obično čuva za sebe. Pas je prepoznao to sedište kao važno kontrolno mesto da bi se sačuvao dominantni hijerarhijski položaj. Kada vlasnik naredi psu da sidje, on od njega zahteva da mu prepusti bitnu zonu u porodičnoj hijerarhiji. Ako on to učini ne pitajući se da li će pas poslušati, intonacija njegovog glasa, njegov pogled, položaj njegovog tela (lako nagnuto napred) pokazuju psu da se čovek zaista oseća dominantnim. U protivnom, ako on ishod sučeljavanja smatra neizvesnim, intonacija njegovog glasa, njegovo lice i telo otkrivaju njegovu dilemu. To psa navodi da pokuša da pripreti svom gazdi kako bi zauzeo viši hijerarhijski položaj. Takva situacija brzo se može pretvoriti u dramu ukoliko nedostatak ubedljivosti kod čoveka ustupi mesto strahu od režanja psa i ovaj počne da se smatra dominantnim.Ovde se vidi koliko bitnu ulogu igra komunikacija u uspostavljanju hijerarhije unutar porodice-čopora. Uskladjenost dveju poruka (verbalne i one koja to nije) obezbedjuje efikasnost prenošenja informacije. Cesto, nedovoljno poznavanje smisla ove ili one reakcije psa navodi vlasnika da prenese nepovezane informacije. Takav je slučaj sa čovekom koji gubi dah pozivajući psa, a ovaj nastavlja da se udaljava. Za vlasnika je prirodno da se pas vrati kada ga pozove. Medjutim, ovo je pogrešno, jer pas se "ne odaziva na svoje ime", on se ne poistovećuje sa tim zvukom koji je za njega samo znak kontakta sa gazdom. Da bi pozvao svog psa koji se slobodno kreće, čovek treba da bude veoma privlačan, u svakom slučaju privlačniji od drugih pasa ili igračaka kojima je pas do tada bio obuzet.
Na žalost, ukoliko se pas nerado vraća, vlasnik počinje da se nervira, postaje veoma nestrpljiv, njegovo lice već podseća na kaznu koju će pas dobiti pri povratku, što životinju nagoni da ostane tamo gde je, ili čak da se udalji. Taj primer, kao i toliki drugi, ilustruje složenost artikulacije informacija koje se kreću od čoveka ka psu preko vizuelnog i auditivnog kanala. Jedan dodatni fenomen obogatiće te različite signale: sklonost ka asimilaciji. Društveni sisari imaju zajedničke položaje i mimiku, ali njihov smisao i njihova funkcija se ponekad razilaze. Ista je stvar sa čovekom i psom, što će i jednog i drugog navesti da izmene organizaciju svojih različitih položaja kako bi po obliku i funkciji bili sličniji položajima one druge vrste. Tako zapažamo držanje psa koje je veoma blisko čovekovom; to je slučaj sa držanjem prilikom poziva na igru koje se ogleda u tome da se prednji deo tela podigne prema nosu sagovonika i praviti se da ga dodirujemo. Kod pasa koji žive u tesnoj zajednici sa čovekom, utvrdjuje se da, malo-pomalo, pas počinje da pokazuje jastučiće na šapama da bi dobio neki predmet ili hranu. Smatra se da, kod čoveka, ispružiti ruku sa dlanom nagore predstavlja pokret traženja. Zahvaljujući čovekovom odgovoru kada je pas prvi put izveo taj pokret, pas je izmenio ritual svoje vrste da bi bolje komunicirao sa čovekom. Isto tako, vlasnici brzo nauče da spuste svoj gornji deo tela i da se tapšu po listovima da bi svog psa pozvali na igru. Ti fenomeni komunikacije postoje i na nivou njuha. Mi ih još ne poznajemo naročito dobro, ali znamo da čovek ispušta feromone koji su hemijski bliski onima kod psa i ovaj bi ih mogao prepoznati.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:19

OSTATI GAZDA U SVOJOJ KUĆI

Obezbeđivanje vašeg dominantnog položaja u odnosu na svog psa nipošto ne iziskuje da mu se suprotstavite u dvoboju. Dovoljno je da poštujete sledeće savete.

OBROCI
Pas jede posle svojih gospodara i obavezno nista ne dobija od njih za vreme njihovog obroka.

TERITORIJA
Spava na mestu koje ste mu odredili. To nije ni prolazno mesto (hodnik, odmorište na stepeništu), niti soba. Kad počini grešku, vi ga tamo šaljete bez agresivnosti, ali ne dopuštajući odbijanje.

MILOVANJE
Kad je reč o mužjaku, njegova gospodarica mora prestati da ga mazi počev od faze adolescencije i odgurnuće ga u slucaju da bude suviše nasrtljiv. Kad je u pitanju ženka, gospodar valja da pazi da ne odgovara suviše na njene pokušaje da mu se približi u periodu parenja, pa čak i da je otera u njen ćošak.

KOMUNIKACIJA
Komunicirajte pokazujući da ste dominantni. Znajte, što više pitanja budete sebi postavljali o tome kako će pas reagovari na vaše naredbe, to ćete više podrivati svoj autoritet. Da bi pas osetio da ste dominantni, morate usvojiti ton glasa koji odaje čvrstinu, koristiti kratke reči (što više budete govorili, što više razmišljate, to ćete i sebi postajati sve manje ubedljivi). Telo treba da vam bude nagnuto napred, u pravcu psa, zabačenih ramena i isturenih grudi. U psa treba gledati tako što ćete oči upravljati na njegova ledja, a ne u oči, sto bi odgovaralo izazovu na dvoboj.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:23

POREMEĆAJI U PONAŠANJU

Interesantno je definisati poremećaje u ponašanju psa kao i sva ostala ponašanja koja dovode u pitanje ravnotežu porodice-čopora. Ta definicija ima prednost što je vrlo široka i što tako pruža mogućnost obuhvatanja i normaInih ponašanja, ali neželjenih, a i čisto patoloških ponašanja. Šta je patološko ponašanje? Kad životinja usvoji ovakvo ili onakvo ponašanje, ona nastoji da izmeni situaciju u svoiu korist. U tom smislu, može se reći da je ponašanje o kome je reč prilagodivo. Sve dok nešto ne poremeti njegovu sposobnost da obradi informacije prikupljene u svojoj sredini, pas je u stanju da pronadje prilagodive odgovore.Sve dok neko ponašanje izgleda kao prilagodivo, čak i ako je neprijatno, ubrajaće se u normalna. Uzmimo jedan primer: pas živi više godina u istoj porodici koja mu je uvek pružala povlastice koje pripadaju dominantnoj jedinki. Jednog lepog dana, njegove gazde, s obzirom da imaju zvanice, odluče da spreče psa da prigrabi kanabe u salonu. Daju mu komandu da sa njega sidje, podižu glas, dižu ruku što je znak pretnje. Pas reži, a gazda, kome je stalo da održi imidž muževnosti i hrabrosti, zgrabi psa koji ga na kraju ujede.Vlasnik uzmiče, prestaje da preti. To ponašanje je neprijatno, može čak izazvati ozbiljne povrede, ali je normalno, jer predstavlja prilagodjeni odgovor psa na dovodjenje u pitanje njegovog hijerarhijskog položaja, čak i ako čovek nije umeo da se ponaša kao dominantan pre toga, a i u trenucima posle sukobljavanja. Uprotivnom, posmatrano ponašanje ne može ili više ne može imati vrednost priilagodivog ponašanja, budući da ne menja situaciju koja ga je uzrokovala u pozitivnom smislu.Možemo navesti još jedan klasičan primer. U situacijama hijerarhijskog sukoba, jedan od mogućih odgovora u ponašanju jeste hijerarhijska agresivnost koja, kaskadom sve izraženijih pretnji koje se završavaju ujedom, a potom smirenjem, dopušta psu da promeni intenzitet svog odgovora u zavisnosti od reakcija protivnika. Kad pas u više navrata ujede svog gospodara i tako uspe da ga potčini, on saznaje da upravo ujed omogućava sredjivanje situacije; postepeno, faze zastrašivanja i smirivanja iščezavaju i pas počnje sistematski da ujeda. To novo ponašanje nije prilagodivo, ono više ne dopušta očuvanje kohezije grupe, te je reč o patološkom ponašanju.

NEPRIJATNA PONAŠANJA
Lista nepoželjnih ponašanja kod psa varira zavisno od kulture i navika vlasnika. Medjutim, izvestan broj problema redovno je prisutan u njihovim žalbama...

SKLONOST DA LOVI DOMAĆE ŽIVOTINJE
Pas je gonič sposoban da nasrće na veoma različite vrste plena, od miša do papkara srednje veličine, čak i većih ako je čopor dovoljno brojan. Agresivnost koja se ispoljava pri hvatanju plena najčešće izazivaju tri vrste domaćih životinja: mačka, živina i ovce. Mačka je potencijalni plen koji razdražuje skoro sve pse, bez obzira da li žive sa mačkom ili ne. Taj plen, koji iskrsava na teritoriji porodice-čopora i eventualno postaje predmet pretnji vlasnika psa, visoko je stimultivan. Obično se sve svodi na gonjenje, pošto mačke uspevaju da izbegnu progon pasa; ali postoje psi koji imaju izrazitu sklonost ka hvatanju plena i koji ubijaju više mačaka u toku sedmice.Ponovljeni uspesi, ohrabrenje koje mnogi vlasnici pružaju svojom blagonaklonom popustjivošću, navode psa da neprestano traga za mačkama u svom okruženju. Lov na živinu ili ovce bez svake sumnje je jedna od najneugodnijih šteta koje psi mogu da naprave. Stado ovaca, kao i živina, predstavljaju potencijalni plen u jednom zatvorenom prostoru ograničenih dimenzija. Bez obzira na vrstu i tip plena, svi grabljivci ispoljavaju ponašanje dezorganizovanog lova čim se nadju u ogradjenom prostoru prezasićenom plenom. Oni onda hvataju sve što im je na domaku, ubijaju, ali ne da bi plen zaista pojeli i zaustavljaju se tek pošto većina životinja bude poklana. Štaviše, plen koji trči i uznemireno se kreće ispuštajući krike posebno je stimulativan. Otuda se bolje shvataju uočene štete i sklonost pasa-ubica kokoški ili ovaca da ponove svoje podvige.
Korišćene su mnoge metode da se izadje na kraj s takvim ponašanjima, ali je malo njih zbilja delotvorno i upotrebljivo. Tradicionalne metode koje se sastoje u tome da se za ogrlicu psa prikači mrtva živina i koja tu ostaje sve vreme truljenja potpuno su beskorisne, sem toga što su i odvratne. Isto tako, pokušaj stavljanja psa u vreću u koju se stavlja i petao... lako je reč o savršeno normalnom ponašanju, koje čini sastavni deo dubokih reakcija pseće vrste, neuspesi u prevaspitavanju su česti. Ljudi više vole da izbegnu kontakt izmedju psa i živine ili ovaca.

BEKSTVO
Sam pojam bekstva je neodgovarajući i označava infaridlizaciju psa od strane gospodara. Da bi se dobro shvatiii razlozi tih bežanja, kraćih ili dužih, treba se vratiti na razvoj ponašanja šteneta. Za vreme adolescencije, štene često biva odgurnuto od svoje majke koju u tome podržava dominantni mužjak, najčešće njegov otac. To navodi mladoga psa da živi na najzabačenijem delu teritonje čopora i da okuša svoju sreću u drugim grupama gde bi mogao da dospe u povoljniji hijerarhijski položaj.
I doista, kad se analizira situacija sa psima zvanim begunci u njihovoj prvobitnoj porodici, konstatuje se da su u pitanju ili psi koje njihovi vlasnici nisu integrisali u porodični život (psi namenjeni čuvanju vrta i koji preko dana ostaju u svojoj kućici), ili psi vrlo dobro integrisani koje je dolazak deteta (ili bilo koja druga promena u porodičnoj grupi) potisnula u niži rang. Pas tada teži da napusti porodični posed, najpre na kraći period, a kasnije na sve duže vreme. Ako sretne druge pse ili Ijude koji ga dobro prihvataju i nude mu na taj način povoljniji hijerarhijski status, pas se konačno više neće vratiti. Seksualnost može da odigra odlučujuću ulogu uzrokujući bekstvo subjekata čiji hijerarhijski položaj, neodredjen u porodici iz koje potiču, nije uspevao da inhibira periodična seksualna ponašanja. Sem toga, sredina van poseda porodice-čopora često obiluje stimulansima veoma privlačnim za begunca, što još više pojačava želju za bežanjem... Kako postupiti?
Za početak, stavljanje ograde može biti od velike koristi. Potom, psu se ponovo može dati važnije mesto u porodičnom životu, ali oprezno, jer ne bi valjalo da on, postane dominantan. Može se posebno nastojati da se s njim ostvari stvama komunikacija, kako bi obredi koji predstavljaju vezu izmedju članova iste socijalne grupe, dovoljno vezali životinju. Drugo rešenje ogleda se u tome da se uzme još jedan pas da bi se stvorila koherentnija grupa. Dovodjenje novog psa treba sprovesti uz pomoć veterinara specijalizovanog za probleme ponašanja, da se u porodici ne pojave dva begunca. Uprkos svemu, kad pas počne da se tokom svojnh bekstava integriše u neku drugu porodicu, izuzetno je teško vratiti ga konačno kući; ako se nova porodica složi da usvoji psa, bolje je ne uzimati je natrag radi dobrobiti živodnje. I u ovom slučaju bolje je delovati preventivno. Uspostaviti sa psom što ranije, na početku perioda adolescencije, skup odnosa u toku zajedničkih aktivnosti, najbolji je način da se izbegnu bekstva. Ako se u porodičnom životu dogodi da se pas mora ostaviti po strani za izvesno vreme, posavetujte se sa veterinarom i tako podesite situaciju da pas ne bi stekao utisak da je zanemaren.

KOPROFAGIJA
Ovim termiriom označava se konzumiranje izmeta, ponašanje koje vlasnici vrlo teško podnose. Konzumiranje izmeta biljojeda (konjska i govedja balega) normalno je kod psa, te je koprofagija svakodnevna pojava kod šteneta mladjeg od 6 meseci (potom ima tendenciju da nestane). U ta dva slučaja, može se uvek pokušati sa sankcionisanjem takvog ponašanja, ali ti vaspitni poduhvati uglavnom ne uspevaju: pas i dalje pada u iskušenje da konzumira izmet. Zauzvrat, kada odrastao pas konzumira sopstveni izmet, neophodno je odmah konsultovari veterinara zato što je obično reč o simptomu patologije organskog porekla (hronični pankreatitis, egzokrina insuficijencija pankreasa), ili je posledica ponašanja (sindrom lišavanja, depresija usled odvajanja).

RITUAL RADOSNOG DOČEKIVANJA

Ritual predstavlja elementarno ponašanje (jesti, piti) koje postepeno dobija funkciju komunikacije. Zapravo, bilo koje elementarno ponašanje može se pretvoriti u obred ukoliko su promene ponašanja u okruženju psa dovoljno povoljne.
Premda je kod većine pasa ritual radosnog dočekivanja dovoljno umeren da nikome ne bi smetao, on ponekad dobija takve dimenzije (veliki psi) da gubi svoje obeležje simpatičnosti i pretvara se u pravu agresivnost kako za neposrednu okolinu, tako i za posetioce kojima se retko dopadaju takvi burni izlivi prijateljstva.
Medjutim, treba shvatiti kako stvari fimkcionišu, da bi se bolje prihvatile mere koje valja preduzeti. Doista, najčešća reakcija vlasnika koji pokušavaju da sačuvaju svoju odeću, jeste pretiti psu glasom, kako bi pas prestao da skače, ili ga eventualno udarati. Postignuti efekat razlikuje se od očekivanog, pošto pas udvostručuje snagu... Podsetimo da je reč o ritualu, dakle o sistemu komunikacije koji nije verbalan i čija efikasnost prvenstveno zavisi od ritma i tipičnog intenziteta (način da se istaknu. značajni elementi rituala). Pas koji radosno dočekuje svog gospodara verovatno daje dokaza o svom oduševljenju što ga vidi, ali tu poruku emituje i u očekivanju istog odgovora od strane svog sagovornika. A šta pas odjednom vidi, uprkos svom oduševljenju koje je do tada bilo toplo pozdravljano? Gospodar pokazuje znake razdražljivosti, čak agresiviiosti; pas ne shvata, on pojačava svoju poruku naglašavajući najznačanije elemente. Pomalo kao i mi kad bezbroj puta ponavljamo nešto što naš sagovornik uporno ne želi da shvati. Odgovaraiući na upornost psa, vlasnik se najzad predaje, naizmenično ga zatim milujući ili udarajući, već prema raspoloženju, što psa ne sprečava da i dalje dosta redovno vrši taj obred koji je za sve neprijatan. Prema tome, vlasnik ne može očekivati da takvim reagovanjem reši problem. Jedini zbilja efikasan metod je oslobadjanje od obreda, koje se sastoji u izostavljanju odgovora onoga na koga se obred odnosi tako što što će se praviti ravnodušan. U prvo vreme, pas će pojačati svoje izlive ne bi li iznudio odgovor, potom, posle nekoliko dana (prosečno pet dana), pas ostaje da sedi, iščekujući, pri čemu nenametljivo lupkanje repom ukazuje na njegovu radost. I upravo tada treba omogućiti uspostavljanje novog rituala tako što ćete prići psu da ga pomilujete i pričate s njim, pospešujući na taj načm, malo-pomalo, usvajanje mnogo umeremjeg obreda dočekivanja.

LAŽNI SIMPTOMI
Ako radosno dočekivanje za vlasnika može predstavljati pravo mučenje, lažni simptomi su, pak, istovremeno prave glavobolje u medicinskom smislu i izvor nespokojstva za gospodare psa. Sve počinje autentičnom bolešću koju prati kašalj, hramanje, svrab (to su tri najćešća slučaja). Uznermreni vlasnici postaju veoma osetljivi i na najmanju manifestaciju slabosti kod psa i počinju da ga miluju, maze čim on ispolji i najmanji prethodno pomenuti simptom. Veterinar kome su se obratili propisije odgovarajuće lečenje koje se doslovno primenjuje i u prvo vreme izgleda da je sve ponovo u redu. Vrlo brzo, pas ponovo počinje da na mahove pokazuje iste simptome: hrama, kašlje ili se češe. Ponovo konsultovani veterinar ne uspeva da pronadje objašnjenje za takvu povredu.
Zaključujući da veterinar nije dovoljno stručan, vlasnici menjaju veterinara sve dok problem ne počne da se sagledava sa aspekta ponašanja. I zbilja, čovek postaje svestan da se lažni simptomi javljaju samo u prisustvu vlasnika i prestaju čim pas stigne kod vetermara. Prateći istoriju tih poremećaja, zapažamo da je početna bolest psu donela znatno poboljšanje uslova života: on sada može da spava pored svojih gospodara, da jede najlepšu vrstu hrane, koju mu prinose u njegovoj porciji da bi ga poštedeli zamaranja, i uvek ga maze kada hramlje, kašlje ili se češe. Porodici se onda objasni situacija i postupa se, kao i u slučaju radosnog dočekivanja, tako što se ne obraća pažnja na psa kad on ispoljava svoje lažne simptome, vrednujući samo trenutke kada je on normalno aktivan. Ti rituali ubrzo nestaju, ali je bitno da se pri pojavi novog patološkog organskog oboljenja čuvamo da se ne trudimo suviše oko psa i da prilikom lečenja zauzimamo neutralan čak uzdržan stav.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:26

DOBROM GAZDI, DOBAR PAS...

ova ljupka izreka u isti mah je i opomena. Bila ona štene ili odrastao pas, mužjak ili ženka, velika ili mala, sa sela ili iz grada, vaša životinja će uvek od vas zahtevati redovnu negu i vašu brižnu privrženost. Naučite pre svega da je dobra higijena za svog psa sinonim dobrog zdravlja i dugovečnosti, a za vas sinonim mnogih srećnih trenuraka i ravnoteže. Njegova ogrlica, negov povodac, njegova nosiljka ili njegova kućica , njegov toaletni pribor : neki osnovni lekovi treba da budu predmet racionalnog i strogog izbora. Otkrićete da vaš pas, bez obzira na pasminu, voli šetnje i polje; iskoristite to, dakle, da ugodno putujete s njim, sledeći praktične savete koje vam dajemo. Ta dobra životna pravila vas će zadovoljiti a psa ohrabriti, snažeći u njemu poverenje koje ima u vas. Treba da znate da mu pomognete kada mu je to potrebno, pri parenju, koćenju, manjim bolovima i neprijatnostima u svakodnevnom životu.

HIGIJENA PSA
Kao garancija dobrog zdravlja, striktno održavanje higljene svog psa, na selu, ali naročito u gradu, može sprečiti mnoge probleme (upale, sekrecija iz očiju i ušiju). Redovna ili svakodnevna nega pruža, sem toga, trenutke bliskosti koji jačaju poverenje psa u njegovog gospodara.

ČETKANJE
Da biste mu sačuvali lepotu i sjaj, dlačni pokrivač svog psa morate redovno održavati. Gradski psi gube svoju dlaku. umrljanu masnom prašinom sa ulice te ih valja češće četkati nego seoske pse. Za kratku dlaku dovoljno ie jedno četkanje sedmično, a za životinje sa dugom dlakom to se mora činiti svakoga dana; ne oklevajte da četkanje ponovite i više puta dnevno u periodu linjanja. Do opadanja dlake dolazi s proleća i s jeseni kad životinja živi napolju, a četiri ili pet puta godišnje ako živi u gradu. Postavite psa na pristojnu visinu , na neki sto; ako ima kratku dlaku, koristite grubu četku i prolazite njome pažljivo po celom telu, u pravcu rasta dlake: od glave prema repu, od ledja ka trbuhu, ne zabora-vljajući šape. Održavanje duge dlake iziskuje složeniju opremu: raščešljivač, češagiju, metalni češalj, četku i kremu za raščešljavanje, četkajte psa da biste uklonili prašinu i prljavštinu, razmrsite čvorove rukom, a najupornije isecite makazama; namažite dlaku bilo kojim proizvodom za raščešljavanje predjite raščešljivačem, zatm češagijom da biste uklonili otpalu dlaku; završite češljem.

KUPANJE
Učestanost kupanja zavisi od načina života psa: ako živi na svežem vazduhu, dovoljno je okupati ga dva do tri puta , godišnje; ako živi u stanu, možete ga kupati svaka dva meseca. Koristite šampon za pse, s obzirom da oni koji su namenjeni nama Ijudima mogu kod njih izazvati alergije. Da bi se izbegla ućebanost dlačnog pokrivača, razmrsite ga pre nego što pokvasite psa, i zaštitite unutrašnjost ušiju čepovima od vate. Na dno kade postavite podlogu protiv klizanja; stavite psa na tu podlogu i tuširajte ga mlakom vodom držeći ručicu tuša uz samo telo. Počnite od glave i nastojte da voda sasvim prožme dlačni pokrivač. Potom, namažite glavu šamponom, štiteći oči, a zatim šamponirajte telo i šape; trljajte do pojave pene, i temeljno ispirajte zaklanjajući mu oči rukom. Ako koristite šampon protiv parazita, proverite da li se na pakovanju nalazi broj dozvole za lansiranje proizvoda na tržište, što je garancija njegove neškodljivosti. Poprskajte psa tim prozvodom i dobro ga isperite posle nekoliko minuta. Zatvorite zavesu tuša i ostavite psa da se strese. Osušite ga sundjerastim ubrusom, uvek u pravcu rasta dlake da biste sprečili nastajanje čvorova, ili fenom, četkajući ga istovremeno od korena dlake prema vrhu ako dlaka pada naniže, ili u suprotnom smeru ako je treba podići. Ne zaboravite da iz ušiju izvadite čepove od vate. Psa koji ima neku kožnu bolest nemojte kupati a da se prethodno niste konsuItovali s veterinarom, imajući na umu da se gljivično oboljenje prenosi upravo kupanjem.
Štene može da se kupa od trećeg meseca, samo treba paziti da ne nazebe.

OČI
Jednom sedmično, očistite oko po obodu vatom natopljenom prokuvanom mlakom vodom ili kamilicom. Ako vašem psu suze oči, što je čest slučaj kod patuIjstih rasa, to treba činiti svakoga dana. Ako pas mnogo suzi, i pri tom se menja boja dlake, posavetujte se s veterinarom.

UŠI
Njih treba redovno nadgledati, naročito opuštene uši, osetljivije na parazite i infekcije. Jednom sedmično, uklonite dlaku koja zatvara ušni kanal makazama sa zaobljeiimi vrhovima. Stavite u uho vatu natopljenu proizvodom namenjenim u tu svrhu i smlačenim; ubrizgajte malu količinu do dna kanala i masirajte osnovu uha. Tresući glavom, pas će ukloniti višak sekrecije. Potom osušite suvom vatom.

ZUBI
Pas nije poštedjen kamenca. Budite obazrivi, jer kamenac povećava rizik od infekcije desni i ogoljenost zuba. Redovno mu perite zube rastvorom sode bikarbone ili nekom abrazivnom pastom za pse. Mozete isto tako polovinom limuna preći spoljašnju i unutrašnju stranu zuba. Ako uprkos vašoj nezi kamenac nastavi da se hvata i uzrokuje loš zadah, posetite veterinara radi skidanja kamenca.

NOKTI
Psi koji žive u stanu ne koriste dovoljno svoje nokte, te ih treba odsecati. Taj postupak je delikatan i treba da se izvede specijalnom spravom sa sečivom, koja odseca nokat umesto da ga zgnječi, što bi psu moglo da nanese bol. Postavite ga na jednu površinu koju se lako čistiti. Ako se buni, stavite mu korpu. Ne treba seći živi deo nokta, ružičaste boje, koji je jasno obeležen na noktima bez pigmenta. Na crnim noktima, kao reper može se uzeti tangenta koja polazi od osnove jastučića na šapama. Ukoliko, nepažnjom, oštetite koren, doći će do lakog krvavljenja. Zaustavite ga vatom natopljenom u deseto-procentnom hidrogenu, ili pomoću hemostatičke olovke.

ŠAPE
Proveravajte jastučiće na tabanima, poravnajte dlaku izmedju prstlju da se izbegne stvaranje čvorića. Redovno kontrolišite da li pas možda ima šljunak, trnje ili "popino prase" izmedju prstiju, što može da dovede do stvaranja apscesa. U gradu, što češće perite psu šape;
žvakaće gume i razni otpaci mogu se zalepiti za jastučiće i izazvati nelagodnost, manje upale ili infekciju.

ANALNE ŽLEZDE
Postavljene sa obe strane amisa, te žlezde ponekad oteknu. Pas onda trlja zadnji deo tela o tlo. Podignite mu rep jednom rukom, drugom uzmite tampon od hidrofilne vate i snažno pritisnite s jedne i s druge strane anusa da biste istisnuli višak sekrecije.

LOV NA NEPOŽELJNE "GOSTE"
Zivot psa se retko odvija bez prisustva parazita kojih ga valja osloboditi. To su buve, krpelji i ostale vaši. Na raspolaganju vam stoji više sredstava.

ŠAMPON PROTIV PARAZITA
šampon protiv parazita koristi se prilikom kupanja.

INSEKTICIDNA BOMBA
Pas se pribojava insekticidne bombe, jer ona stvara buku.

INSEKTICIDNI PRAŠAK Inseticidni prašak na bazi targoka,malo je praktičan zato što mora da prodre duboko u dlaku; nadzirite svog psa kako biste ga sprečili da se liže zatim ga dugo četkajte.

ANTIPARAZITSKA OGRLICA
Antiparazitska ogrlica sadrži insekticidni proizvod ili akaricid. Efikasno deluje protiv buva, ali manje protiv krpelja i mora se menjati svaka tri meseca. (Postoji jedan model "specijalna protiv krpelja").

DEZINFEKCIJA KORPE
Bez obzira koji ste način odabrali, ne zaboravite da dezinfikujete korpu psa ili mesto gde on obično leži. U prodaji postoje za to predvidjeni specijalni proizvodi.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:29

ŽIVETI SA SVOJIM PSOM
Živeti sa psom pruža mnogo zadovoljstva, ali povlači za sobom i neke neugodnosti ukoliko ne živite na pustom ostrvu. U gradu kao i na selu, na odmoru ili u prevozu, pas se razvija u našem društvu. Morate paziti na njegovu udobnost i njegovo zdravlje, ali isto tako obezbediti da on ne predstavlja smetnju za druge Ijude. Samo osećaj odgovornosti kod svih nas može potisnuti odbojnost prema psu koja, nažalost, ima tendenciju jasnog ispoljavanja u gradovima. Posedovanje psa povlači za sobom izvesne troškove. I zbilja, neophodno je predvideti minimalnu opremu za svakodnevni život: povodac, ogrlicu, pokrivač ili kućicu, činiju, četke i česalj, eventualno odeću... Za prenos malih pasa neophodna je njima prilagođena torba. S druge strane, odmor donosi izvesne troškove : specijalne ulaznice, propisane vakcinacije, poseta veterinaru da bi se dobilo zdravstveno uverenje koje zahtevaju neke zemlje itd. Ako ne možete da povedete svog psa, niti da ga poverite svom susedu, pansion predstavlja dobro rešenje, all skupo.

OPREMA
Kad napuni 3 meseca, štene počinje da se raduje izlascima. U gradu, bolje je izbegavati ulice i zagadjene parkove i preneti ga na neko mesto tiho i čisto gde, po mogućstvu, ima zemlje i zelenila. U početku ga često izvodite: šest do osam puta dnevno; to je najbolji način da ga naučite da bude čisto.

IZBOR POVOCA
Kupite jednostavnu ogrlicu od ravne kože, prilagodjenu njegovom rastu i na koju ćete ga navikavati od 2. meseca. Dobro je pritegnite da je se štene ne može osloboditi kad vuče povodac. Izbegavajte zvonca koja bi ga nepotrebno uplašila i smetala vašim eventualnim prijateljima u šetnji. Izbor povoca, koji povezuje štene sa gazdom, veoma je važan. Povodac mora efikasno prenositi impulse date rukom. Najbolji edukativni povodac je od kože, savitljiv, lak, dužine izmedju 1 m i 1,20 m. Nepotrebno je i čak opasno predvideti duži povodac, naročito u gradu, zbog sobraćaja. Kada pas poraste, biće potrebna ostala oprema. Ukoliko je sklon da povlači povodac, preporučuje se ogrlica koja steže vrat, kožna, metalna ili plastična, obrazujući klizni ćvor ("davilica"). Pogoduje svim tipovima pasa i koristi se za vreme vežbi, tokom kojih se izvode kratki trzaji da bi se živodnja pozvala na red, čime se naravno izbegava svaka grubost. Izbegavajte suviše kratak povodac (jednostavni držać od kože vezan neposredno za kopču), on ne daje psu dovoljno slobode, što povećava njegovu agresivnost u odnosu na ostale pse koje sreće u šetnji. Povodac sa kalemom ("fleks-povodac"), sve rasprostranjeniji, daje mu, naprotiv, dovoljno slobode za kretanje. Postoji veliki izbor plasričnih povodaca (jeftinijih), pamučnih, kožnih debljih ili tanjih, ili pletenih, ili u vidu metalnog lanca sa kožnom ručicom na kraju. Obratiti pažnju na kopču ako vam je pas snažan. Neki modeli imaju malu otpornost na uzastopno vučenje.

Najsolidniji su oni koji se otvaraju pritiskom na obe strane i automatski zatvaraju zahvaljujući pločnoj opruzi.

OGRLICA
Po tradiciji, izvesne rase imaju specijalne ogrlice: buldog, bordoška doga i napuIjski mastif nose veću i deblju ogrlicu, koralnu; doberman tanku ogrlicu, u skladu sa svojom glavom i linijom; hrt i vipet kožnu ogilicu veoma široku u sredini, a usku na krajevima; škotskl terijer nosi boje škotske suknje; pinčer, jazavičar, "jorki" ili veliki psi sa gustim krznom, kao što je čau-čau, nose amove; u Švajcarskoj, pastirski psi nose veliku kožnu ogrlicu ukrašenu metalnom pločicom koja predstavlja kravu. Za prefinjene pse, postoje povoci koji se posebno slažu sa ogrlicama u modernim bojama; što se tiče malih luksuznih rasa, one radije nose modele od velura ili jagnjeće kože, sa zlatnim zakivcima ili dragim kamenjem.
Ogrlica treba da ima pločicu na kojoj se nalazi adresa gospodara. Takva opreznost biće svakako od koristi, zato što se ne pomišlja uvek na proveru broja tetovaže kod izgubljenog psa, ili se to izbegava ukoliko je agresivan.
Kod kuće skinite ogrlicu svog psa da bi dlaka na vratu disala i vratila se na svoje mesto.

ŽIVOT U GRADU
Nemaju svi psi sreću da žive na selu. Da bi ostali u formii, gradski psi trebalo bi da izlaze četiri puta dnevno, što je suviše često za gazdu koji radi. Uglavnom, pas ima prava na dve šetnje, jednu jutarnju, drugu krajem dana, sa ponekad poslednjom malom šetnjom krajem večeri. To može biti dovoljno, sem ako ne osudimo psa na šetnju po kući posle obroka, na povocu. Pas mora imati mogućnosti da skače i trči. Što je izgleda teško ostvariti, sem ako ne živite u blizini parka do kojeg je lako doći. Urbanisti doista nisu pomišljali da predvide slobodan prostor gde bi psi mogli da vežbaju, što je neophodno za njihovu ravnotežu. Najčešće, pas skakuće na povocu po trotoaru i obavlja svoje potrebe, u najboljem slučaju u kanalu, a u najgorem bilo gde. U Francuskoj, izvesni gradovi nastoje da vode računa o psima stvarajući odvojeni prostor, što je inicijativa koju bi valjalo mnogo više oponašati. lako im je zabranjen pristup u parkovima, vrtovima i prodavnicama hrane, naše pratioce tolerišu u ostalim prodavmcama i često u restoranima,nasuprot onome što se dešava u SAD. U gradu, jedino mali psi koji se nose u torbi i psi-vodiči za slepe imaju prava da udju u metro i autobus. U pariskoj regiji, RER (regionalna ekspresna mreža) dopušta ulaz psima na povocu. U Belgiji i Švajcarskoj, psima je dozvoljen ulazak u gradski prevoz, ali najveći plaćaju svoje mesto. Ako telefonirate nekoj taksi stanici, uvek ćete naći vozača spremnog da prihvati psa; ipak, uputno je naznačiti veličinu životinje. U tom neprijateljski raspoloženom gradskom okruženiu. psi ipak imaju pravo na udobnost najluksuznijih salona za doterivanje i na butike gde ćemo naći kaputiće kišne mantile-korisne ako je životinja starija,reumatična ili bolesna,proizvode za negu lepote,igračke,korpe i torbe za putovanje,jastučiće,ležaljke za rasklapanje,kotur za spasavanje,sigurnosni pojas, , ogrlice svetleće ili protiv lajanja, dijetetsku hranu, itd. U svim robnom kućama nalazi se specijalizovano odeljenje; u Francuskoj su ove godine predvidjene velike površine posvećene isključivo domaćim životinjama. Premda život seoskog psa može izgledati bolji nego što je to slučaj sa gradskim psom, zbog slobode koju on navodno ima pri kretanju, treba podsetiti da, kako u gradu, tako ni na selu, pas nema prava da skita sam po poljima, šumarcima i putevima. U gradu se bolesni ili povredjeni psi leče u savršeno opremljenim veterinarskim klinikama.Urgentne službe rade svakodnevno puna 24 časa,kao i veterinarska služba za kućno lečenje(S.O,S za životinje).Postoje čak i ambulantna kola za životinje,sa nosilima za prenos bolesnih i povredjenih pasa koji se ne drže više na nogama.

STANOVANJE
Bez obzira da li živi u kući ili u stanu, psu je potrebno da ima sopstveni kutak kako bi se zbilja osećao "kod kuće"

U STANU
Pas često sam bira svoje omiljeno mesto. Instiktivno, on uvek tako legne da iza sebe ima zid, dok mu je glava okrenuta spolja. To je zaštitni refleks o kome treba voditi računa kada se priprema mesto za psa. Pas takođe voli da spava na uzdignutim mestima, koja ne treba da budu suviše visoka kako bi on mogao da se penje i silazi, a da se pri tom ne povredi.

NA SELU
Uređenje boravišta za psa ovde je jednostavnije jer je moguće odvojiti mu prostoriju ili, štaviše. napolju mu post-aviti kućicu. U načelu sve kućice sagrađene po istom modelu, mogu se rasklopiti i lako očistiti. Najbolje drvo je drvo sa smolom (bor, kedar, jela), čiji miris odbija parazite. Nikad je ne treba postavljati u pravcu severa, ili prevelike toplote, već nasuprot dominantnim vetrovima i zaštititi je od promaje.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:37

Pre svega životinja družbenik, od koje se takodje traži i da čuva kuću, pas današnjice radi manje od svojih predaka. Umeće ovčarskog psa malo po malo iščezava. Posao psa za vuču više ne postoji. Ipak, psi iskazuju svoje talente u novim specijalnostima: oni su u policiji i na carini, prisutni na mestu nesreća i lavina, spasioci na moru, noćni stražari u društvima za vršenje nadzora, socijalni radnici, vodiči slepih i pomagači gluvih i paraplegičara. Oni imaju svoje mesto u bolnicama a u SAD im je dozvoljen pristup čak i u zatvore.

PSI ČUVARI

Pre svega namenjem za misije nadzora (straža i vrebanje), psi čuvari su takodje i tragači.Oni hvataju zločince, otkrivaju prisustvo opojnih sredstava ili eksploziva, obezbedjuju spasilačke misije u slučaju nesreća. Ovakvi zadaci nisu povereni rna kojoj rasi. Daleko najviše se upotrebljava nemački ovčar, izuzetao prijemćiv za dresuru, čvrst i hrabar 75% pasa čuvara su nemački ovčari, a 18% belgijski ovčari. Na terenu su takodje prisutni i labradori, dobermani, nemačke doge i bokseri. Svi su mužjaci, uzrasta od 1 do 2 godine, dolaze iz najbol)ih uzgajališta, moraju biti uravnoteženi i ne smeju reagovati na detonacije. Njihove sposobnosti testiraju se tokom tronedeljnog stavljanja u karantin, neophodnog za proveru zdravstvenog stanja i pnstupanje vakcinaciji; samo 40 % njih se oceni sposobnim za službu. Tokom selekcije koja traje 8 sedmica, životinje se podvrgavaju brojnim vežbama, koje omogućavaju da budu orijentisani ka svojim specijalnostima. Tek docnije, posle šest sedmica rada, kada se otkrivaju njihove sposobnosti, počinje obuka pasa. Svaki sreće svoga budućeg gospodara sa kojim će činiti tim. Zatim sledi početna dresura za odredjenu specijalnost, kada se, pod vodjstvom instruktora, par gospodar-pas tokom deset do trinaest sedmica usavršava u svojoj specijalnosti, polazeći od vežbi zasnovanih na ponavljanju i nagradjivanju. Da bi se načinio uspešan tim, najvažnija je medjusobna uskladjenost i dobro slaganje izmedju čoveka i psa. Gospodari pasa prolaze i teorijsku obuku, paralelnu sa onom koja se stiče na terenu.

Слика

VOJSKA I POLICIJA
Patrolni pas se obučava da se ne plašl pucnja i da napada. Tragač uvežbava svoj njuh i mora imati izdržljivost da kilometrima sledi trag. Izvidjač radi u tišini i uči da otkriva eventualna skrovišta. Mada je čuvanje straže instinktivna osobma psa, vrebanje je stečena i pas mora da nauči da satima ostane na straži. Karijera vojnog psa postiže se u uzrastu od oko 8 do 10 godina, a oni najčešće ostaju sa svojim gospodarom. Pseća brigada pariske policijske prefekture stvorena je 1951, a još krajem prošlog veka tri psa su radila u pariskoj policiji.
Pre svega zaduženi za misije stražarenja i traganja, psi svakodnevno pomažu policajcima, žandarmima i članovima Službe civilne bezbednosti u pronalaženju nestalih osoba. Oni takodje znaju da, u očekivanju pojačanja, imobilizuju zločinca ne ranjavajući ga pri tome.

SLUŽBA UKLANJANJA MINA
Obučavan da memoriše miris eksploziva, pas uči da ukaže na njegovo prisustvo ne dodirnuvši ga, obično tako što legne. Veoma rana, ova obuka počinje u uzrastu od oko 4 ili 5 meseci. Nemački ovčari, malinoški, rotvajleri, labradori, pa čak i pudle koriste se u ovom sektoru. I ovde tim čovek-pas mora biti veoma blizak. Najsuptilnija modifikacija ponašanja životinje mora biti uočena, stoga što i najmanja greška može biti fatalna.

NADZOR
Društva za vršenje nadzora sve više i više koriste nemačke ovčare kao pomoćnike noćnih čuvara. Ozbiljno dresirani od strane Ijudi sa kojima čine tim, ovi psi bez poteškoća vrše svoju misiju zaštite. Medjutim, dešava se i da svake noći budu dovedeni na mesta koja nadziru i ostavljeni sami, uz sve opasnosti koje takav rizik sobom nosi.

BORBA PROTIV DROGE
U uslovima koji su postojali šezdesetih godina, kada se intenzivirao promet opojnih sredstava, carinske i policijske službe počele su da koriste psa zbog njegovog njuha, koji je u otkrivanju droge uspešniji od svih sofisticiranih mašina. Zivotinja je obučena da reaguje na i najmanje emanacije proizvoda koje je memorisao i naučio da otkrije. Otkrivanje droge je rezervisano za pse veoma razvijenog njuha, obdarene savršenom uravnotežeinošću i velikom otpornošću. Gospodar psa mora biti u stanju da interpretira i najmanji gest psa -člana tima.
U Francuskoj, policija i carina koriste pre svega nemačke ovčare; žandarmerija preferira labradore, ali i krvni gonič, bretonski spanijel, bigl, pa čak i mešanac mogu postati odlični otkrivači droge.

SPASILAČKI PSI, PSI ZA KATASTROFE

Oni intervenišu u slučaju zemljotresa, aktiviranja klizišta, eksplozije ili požara,to jest onda kada treba otkriti preživele zatrpane pod ruševinama. I ovde su prisutni nemački ovčari, uz belgijske ovčare, boksere, itd., ne zaboravljajući polutane i mešance. Psi se odabiraju po blagosti, prirodnoj sklonosti ka traganju, istrajnosti, smislu za saradnju,inteligenciji i hrabrosti. Osnove njihove obuke su slične kao kod pasa za spašavanje od lavine, ali se vežbe odvijaju u različitoj sredini. Psi se navikavaju da traže po ruševinama i razvalinama, da se kreću u tami, da se provlače po kanalizaciji, da se kreću po nestabilnoj podlozi, pa čak i da se penju uz lestve. Njihova uloga je naročito važila u odsustvu prijemnika zvuka, u okolnostima spašavanja kada dominira buka buldožera ili pneumatskog čekića. Gospodar psa za katastrofe mora svuda da ga sledi, čak i u najtežim uslovima, kako bi zapazio sve njegove reakcije. Kada otkrije zatrpanog preživelog, pas pokazuje radost mašući repom; ukoliko se radi o preminuloj žrtvi, on cvili i obara uši. Psi za katastrofe su prvi put intervenisali u Velikoj Britaniji, tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu.
U Francuskoj su Služba civilne bezbednosd iz Briansona i interventna jedinica iz Brinjola, oktobra 1979, organizovale prvu obuku za ekipe Ijubitelja pasa za katastrofe. Ekipe se okupljaju dva puta godišnje, a obuka koju pružaju je potvrdjena nacionalnom diplomom gospodaru psa za traženje i spašavanje iz ruševina. Ove jedinice su spremne da na prvi znak uzbune iritervenišu uz policiju i žandarmeriju. Prilikom zemljotiesa u Jermeniji od 7. decembra 1988, 54 psa za katastrofu radila su bez odmora tokom 8 dana u Jerevanu, a zatim tokom 5 dana u Spitaku.
Francuske ekipe spasile su petnaest osoba, od čega su deset spasili psi. Intervencije se izvode bez žurbe. Zbog sigurnosti, znak života koji uoči neki pas biva uvek potvrdjen od strane druge životinje. Mada su psi za katastrofe najbolji u otkrivanju, oni, na nesreću, posle nekoliko časova postižu sve lošije izvođenje, jer im njuh otupi; njihovo radno vreme je, dakle, ograničeno. S.C.C.C. (Švajcarsko Društvo za pse za katastrofe) je najnaprednije udruženje u ovom domenu. Ono obučava svoje ekipe na vojnom terenu u Vangenu, gde je rekonstruisan srušeni grad i gde se neumorno usavršavaju tipične za njih, tehnike traganja.

PSI ZA LAVINE
Bernardinac, sa svojim burencetom ruma obešenim o vrat, koji hrli u pomoć zatrpanima u lavini, ušao je u legendu. Ova delikatna misija je danas poverena nemačkim ovčarima, koji predstavljaju 35% pasa za lavine, belgijskim ovčarima, psu iz Bosa, labradorima i drugim rasama razvijenog njuha i čvrste gradje, koji imaju istu performansu kao i bernardinac. Psi u službi su uzrasta od najmanje 12 meseci i moraju biti savršenog zdravlja. Pošto obavljaju veoma iscrpljujući posao, sa jedne strane se nadzire njihov srčani ritam, a sa druge oči, zbog lezija koje može izazvati odbijanje sunčevih zraka o sneg. Ovim psima se daje visokoenergetska hrana, a imaju pravo i na svakodnevne izlaske na neravan teren u svim vremenskim uslovima, kao i na sedmične seanse obuke. Psi za lavine povlače se iz službe sa 7 ili 8 godina starosti, a izuzetno i kasnije.Pre 1972, datuma prve obuke za pse za lavine u Francuskoj, spasilačke ekipe koje su intervenisale u planinama obučavane su u Švajcarskoj. Petnaestodnevna obuka od tada se obavlja u Francuskoj.
Tokom prve sedmice, pas se "igra" prepoznavanja svoga gospodara zatrpanog u snežnim jamama, koje bivaju sve dublje i nalaze se na sve prostranijem terenu za traganje. Čim nanjuši miris svoga gospodara, pas energično čeprka sneg i zaslužuje da bude nagradjen. Tokom druge sedmice, pas radi u timu sa svojim gospodarem i uči da pronalazi nepoznatu osobu; zadovoljstvo otkrivanja i satisfakcija gospodara su efikasna motivacija.
Jednom konstituisani, timovi kinofila se namene nekom centru za zimske sportove ili helikopterskoj bazi. Dužni su da izvedu performansu na šest ili osam godišnjih vežbi. Efikasnost pasa za lavine je sasvim blago iznad one koja se postiže slučajnim sondiranjem snežnog pokrivača na pretpostavljenom mestu nestanka; životnja često otkrije preživelog posle prolaska onih koji sondiraju. Pribegavanje radio odašiljačima, dometa 50 metara, efikasno je samo ukoliko su prijemnici spasilaca podešeni na istu frekvenciju. U Francuskoj, 1985-1986, 30% žrtava lavine spašeno je zahvaljujući ovim ekipama Ijubitelja pasa.

PSI ZA SPAŠAVANJE NA MORU
Spašavanje u vodenoj sredini je specijalitet njufaundlenda. Nenadmašni plivač, zahvaljujući repu kao kormilu i velikim i sraslim šapama, moćan, otporan, ovaj izuzetni pas obdaren je nepromočivim krznom koje mu omogućava da podnese ledene vode. Instinkt spasavanja je urodjen kod njufaundlenda. 1919, jedan dični predstavnik njegove rase sam samcit je spasio dvadeset osoba od davljenja i osvojio zlatnu medalju. Obuka njufaundlenda kanališe i usavršava njegov instinkt; ona počinje od uzrasta od 2 meseca, na zemlji, vežbama koje ga uče da donese bačeni predmet. U uzrastu od 2 godine,na moru, pas uči da donese bovu, neki predmet, a zatim da za ruku dovuče svoga gospodara ili Ijude koji simuliraju davljenje. Razdaljine se progresivno povećavaju, a životinja uči da zaroni sa strmih terena, jer mora biti osposobljena da interveniše tamo gde je upotreba konvencionalnih sredstava onemogućena.
Inteligentan sportista, njufaufldlend je poslušan i na najmanji gest, sposoban je za inicijativu i zna da se usmeri vodeći računa o snazi vodene stihije, visini talasa i poziciji žrtve. Snažan, on može da izvuče dve osobe prikačene za obruče fiksirane na am koji mu je stavljen, ili da vuče dva čamca na naduvavanje sa deset osoba. Da bi se potencirale prirodne sposobnosti njufaundlenda, neophodno je naročito pažljivo voditi računa o skladnom razvoju njegove muskulature i izbegavati težinska preopterećenja koja bi ograničila njegove performanse, smanjujući mu otpornost. Nacionalna federacija pasa spasilaca na moru, stvorena 1985, formira specijalizovane ekipe Ijubitelja pasa, titulare dlplome koja se sastoji iz tri stepena. Pas sa diplomom zna da skoči sa čamca, da uzme u čeljust ruku osobe koja je u nevolji i da je dovede do čamca ili čvstog tla. Takodje zna da vrati natrag čamac pun putnika u opasnosti.
Dvadesetak redovno uvežbavanih ekipa spremno je da intervemše kako na francuskim obalama, tako i na vodenim površinama ili u poplavljenim područjima. Razvoj sportova na vodi, a naročito jedrenja na dasci, posvedočio je korisnost ovih spasilačkih pasa koji često intervenišu.

PSI SOCIJALNI RADNICI
Ne mogu svi psi da postanu pratioci hendikepiranih. Polutani i mešanci često su isključeni u korist rasnih pasa, koji se odabiraju prema četiri osobine:inteligenciji, mirnoći, poslušnosti i druželjubivosti.

PSI ZA HENDIKEPIRANE
Labradori, zlatni retriveri, nemački ovčari, škotski ovčari i neki naročito uravnoteženi dobermani su u službi pokretnih hendikepiranih lica. Oni, medju drugim performansama, mudro koračaju uz invalidska kolica, prikupljaju stvari koje padnu na zemlju, nose torbu svoga gospodara, otvaraju i zatvaraju vrata, pale lampe i pritiskaju dugmad na littu. Najobdareniji mogu da odgovore na dvadeset četri naredjenja, što je rezultat dvogodišnje obuke.
Amerikanci su. bili prvi koji su dresirali pse za hendikepirana lica ("service dogs"). Odabrani subjekti su blagi, mirni, poslušni i čvrsti; da bi ispravili opadanje performanse - koje je posledica jačanja afektivnih veza sa gospodarem- redovno ih šalju na vežbe, tako da sačuvaju svu svoju efikasnost. Dresura pasa za pokretne hendikepirane počinje u Francuskoj, gde oni sve do 18 meseci žive u prihvatnoj porodici koja počinje sa njihovim vaspitavanjem. Zatim im ANECAH (Nacionalna asocijacija za pse pomoćnike hendikepiranlh lica) iz Alensona i Sen Žervea (u Ovemji) pruža specifčnu obuku tokom šest meseci. Pomognuta ovim pratocima na četiri šape, hendikepirana lica stiču veću samostalnost i preuzimaju odgovomost za sebe. Štaviše, ohrabrujuće prisustro psa je podjednako dragoceno kao i pomoć koju on pruža.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:42

PSI VODIČI SLEPIH
Iskusni obučeni psi nekada su pratili slepe osobe, prinudjene da prose da bi preživele. Vremena su se promenila i oni koji ne vide - od kojih su mnogi i zaposleni - danas mogu da koriste usluge specijalno obučenih pasa-vodiča. Obdaren instinktivnim zaštitničkim ponašanjem prema hendikepiranim licima, pas je ovu karijeru počeo tokom Prvog svetskog rata, najpre u Sjedinjenim Državama, a zatim u Velikoj Britaniji.
Njihova veličina- koja korisniku olakšava rukovanje upregom - učinila je nemačke ovčare i labradore omiljenim psima-vodičima. U uzrastu izmedju 2 i 6 meseci, psi se odabiraju po pokornosti, inteligenciji, prijemčivosti i uravnoteženosti. Ženke se često biraju zbog blagosti i nedostatka agresivnosti u odnosu na pripadnike muškog pola. Štenad, koja su poverena prihvatnoj porodici preporučenoj od strane instruktora, uče principe dobrog vaspitanja- poslušnost, hod na povocu, itd, što će olakšati docniju dresuru. Dresura u pravom smislu počinje kada je pas star 12 do 18 meseci, a traje od četiri do šest meseci: dve seanse po dva sata dnevno, ili stotinak sati pod vodjstvom klupskog instruktora. Životnja se uči inicijativi pred nekom preprekom, na specijalnoj stazi ili u realnoj situaciji; mora biti sposobana da proceni opasnost i da je izbegne. Istovremeno, pas dolazi u kontakt sa svojim budućim vlasnikom. koji ne vidi, da bi se favorizovala imperativna sloga medju njima. Nacionalna asocijacija pasa-vodiča slepih, koja 95% živi od donacija i legata, postavila je sebi za cilj da omogući funkcionisanje škola u Francuskoj. Ove škole se umnožavaju na čitavoj teritoriji, a i u Parizu postoji jedna od maja 1987, Trenutno cirkuliše nekih sedam stotina pasa. Obuka jednog psa - koji se besplatno ustupa gospodaru koji ne vidi-skupa je za klub koji obezbedjuje njegovu dresuru. Klubovi pasa-vodiča zaslužuju, dakle, svačiju darežljivost, jer je životinja, pored toga što predstavlja efikasno i konkretno orudje, pre svega verni i nežni pratilac koji prekida izolaciju svoga gospodara.

PSI ZA GLUVE
Amerikanci su prvi došli na ideju da obuče pse da služe kao uši onima koji slabo čuju. Iz svih rasa, psi se odabiraju zbog svoje blagosti, poslušnosti i dosetljivosti, a uz ostalo moraju biti i budni čuvari. Većina njih su polutani ili mešanci spašeni iz pribežišta. Njihova dresura traje pet meseci, tokom kojih nauče da usvoje naredbe rukom, a da na njih ne odgovore lajanjem, nego gestom. Oni reaguju na zvono na vratima ili zvono budilnika ih telefona, na dečji plač, itd. Šifra dodira koja je na snazi izmedju čoveka i životinje još uvek je podložna poboljšavanju. Psi za gluve postoje u Velikoj Britaniji i Holandiji. U Sjedinjenim Državama, gde su oni brojni, Američko humanitarno udruženje, koje je lansiralo program "hearing dogs" postigla je da ovi psi, koji su prepoznatljivi po crvenoj ogrlici, dobiju pravo ulaska na javna mesta, kao i psi vodiči slepih.
Kao providjenje za sasvim gluve za koje ne postoje nikakvi uredjaji, ovi psi svojim gospodarima ne samo da služe umesto ušiju nego im pružaju znatnu psihološku pomoć. Njihovo stalno prisustvo i Ijubaznost razvejavaju usamljenost gluvih, smanjuju im anksioznost i omogućavaju im da izbegnu depresiju.

PSI TERAPEUTI
Amerikanci su pre mnogo godina pribegli "pet therapy" (terapiji pomoću domaćih životinja). Više stotina američkih bolnica i klinika prima pse, koje dobrovoljci dovode kod bolesnih. Poboljšanje na fizičkom i mentalnom planu je primetno, naročito u slučajevima dugih bolesti koje napadaju decu. U prisustvu psa, starije osobe obolele od Alchajmerove bolesti reaguju povoljno. Podjednako se zapaža i smanjenje depresivnih stanja. Kod starijih, teško hendikepiranih osoba raspoloženje se popravilo, a fizička akrivnost vratila, zahvaljujući šestomesečnom prisustvu jednog labradora u bolničkoj službi koja ga je prihvatila.U Kanadi, Institut za zooterapiju u Montrealu vodi istraživanja uticaja životnje na bolesnike i preduzeo je kampanju senzibilizacije u svrhu učešća životnje u funkcionisanju bolnice, naročito kod bolesne dece. U Francuskoj je doktor veterine Anž Kondore, koga danas više nema, pokazao kako je pas bio u stanju da pomogne deci sa teškim psihološkim problemima, kao što je autizam. Ipak, treba priznati da je danas prisustvo psa u bolnicama daleko od toga da postane psu navika.

PSI U ZATVORIMA
U Sjedinjenim Državama, uz savete dresera i veterinara, zatvorenice se brinu o psima koje obučavaju za pokretna hendikepirana lica; drugi uče njihovo udešavanje, u nameri da se reintegrišu u društvo. Prisustvo psa izaziva jasno poboljšanje odnosa izmedju osoblja i zatvorenika, dok su problemi sa disciplinom manje zaoštreni.

OVČARSKI PSI
Pošto su u ravnicama velika stada sve redja - ovce se danas drže u ogradjenim prostorima, a prevoze se kamionima - veliki ovčar iz Brija ima karijeru psa družbenika, dok je pikardskom ovčaru i ovčaru iz Bosa ili psu iz Bosa poverena uloga čuvara farmi. Veoma cenjen kao pas družbenik, efikasni mali pirenejski ovčar je jedan od retkih "pastira" koji u planinama nastavljaju da čuvaju ovce. Tradicija se ipak održava, a radna takmičenja su prilika da se ponovo otkriju mogućnosti ovčarskih pasa. Ovčari stranog porekla odgajeni u Francuskoj, kao što su koli, bobtejl, bradati koli itd, dobri su psi družbenici, dok su nemački i belgijski ovčari preobraćeni u policijske i spasilačke pse.

SPORTSKI PSI
Još od prastarih vremena, pas je "korisni" pratilac čoveka. Čas kao lovac, a čas kao ovčarski ili borbeni pas, postao mu je prijatelj i često deli njegovu usamljenost. Trebalo je sačekati naš vek da bi se došlo do pojma sportskog psa: vraćen u sredinu iz koje je potekao, pas ponovo otkriva specifičan zadatak koji mu pruža zadovoljstvo i ne okleva da postane atleta visokog nivoa. Pseći sport ima sto hiljada privrženika u Francuskoj, rasporedjenih u skoro osam stotina klubova i ne prestaje da se razvija, na veliko zadovoljstvo i gospodara i pasa.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 01:46

SIGNALI STRESA KOD PSA

Neki psi su pravi majstori u savladavanju stresa, nervoze ili nelagodnosti. Ali, ponekad baš u ovakvim tipovima pasa ključa pravi vulkan. I pas, kao i čovek, pokazuje nam svoje nezadovoljstvo sitnim znacima, ali ih vlasnik često ne primeti zbog prezauzetosti ili ne ume da ih protumači. Čak i kad je neki pas jako dobro socijalizovan, to ne zmači da je uvek raspoložen za sve i svašta.

Tako npr. pas koji nikad nije nikoga ujeo, strpljiv je i voli decu, može u jednom trenutku da izgubi strpljenje i ujede tuđe dete koje ga previše gnjavi. Vlasniku nije ništa jasno. A pas je možda davao bezglasne signale koje vlasnik nije primećivao, jer je razgovarao sa ostalim ljudima. Ništa se ne bi dogodilo da je vlasnik objasnio detetu da je i psu potrebna pauza.

Psi nas opominju, kad im je nečega previše. Posebno su važni signali upozorenja i smirivanja kao oblizivanje njuške ili okretanje glave u stranu. Pošto neki od ovih signala mogu da se jave i kada pas nije u stresnoj situaciji, potrebno je sagledati celokupnu situaciju. Ako pas piški,
možda to radi samo zato što mora. A možda želi da ostavi poruku drugom psu ili želi da ga umiri.

Zato bi vlasnici trebalo da nauce da izvuku iz konteksta šta to pas želi da kaže. Da li gleda opušteno i maše repom? Ili mu je držanje tela povijeno, stisnuto sa nesigurnim pogledom? I treptanje očima može mnogo toga da znači. Možda mu ide sunce u oči ili ima nešto u oku? Ali, to može da bude i znak stresa jer ga nešto nervira.

Individualna je stvar koje znake smirenja ce da koristi neki pas. A to što ih uopšte pokazuje i razume spada u njegov genetski repertoar. Ponekad buldog koristi sasvim drugačije signale od haskija koji ima mnogo izražajniju mimiku lica. Svaki vlasnik treba da posmatra svog psa kako bi naučio da ga razume.

Stres može da se krije i iza nekih prividno telesnih problema. Tako signal upozorenja može da bude zapaljenje uha koje se vratilo, iznenadni proliv, ekcem, alergija na stvari koje je pas do tada sasvim dobro podnosio. Stres može kod pasa kao i kod ljudi, da izazove pojačano lučenje želudačne kiseline koje se oseca po mirisu iz usta.

Simptom stresa koji je vidljiv i kod mačaka je i nakostrešena dlaka koja može čak i da vibrira. To nije uvek znak agresivnosti. To može da se manifestuje i zbog psihickog pritiska, nesigurnosti, velike radosti ili drugih osećanja. Neki psi su skloni ogromnom perutanju u stresnim situacijama kao prilikom posete veterinaru ili na izložbi gde je velika gužva, razni šumovi i glasovi, tesni prolazi bez mogucnosti povlačenja. Ovaj fenomen se javla najčešce kod dobermana i rotvajlera, dok je dalmatiner više sklon naglom opadanju dlake. Gola mesta bez dlaka, mogu da upućuju na neku trajniju nezadovoljavajuću situaciju. Zbog velikog stresa čak može da se promeni i boja očiju nekog psa. U njima mogu da budu i podlivi krvi pošto zbog povišenog pritiska popucaju kapilari. Stres izaziva pojačanu srčanu frekvenciju i napetost mišica. Psi počinju da kašljucaju zbog potrebe za kiseonikom i redukovanjem telesne temperature. Oni nemaju znojne žlezde, ali vlažne šape mogu da ukazu na stres kao i nos koji curi. Znak stresa može da bude i škljocanje zubima oko sebe ne hvatajuci protivnika. Ponekad pas fiksira ono što ga plaši, tako da bi odmah mogao da reaguje u slučaju potrebe

Pažnju treba obratiti i na stereotipne pokrete kao što je npr. trčanje u obliku osmice, hvatanje sopstvenog repa, ili monotono lajanje kao i dodatni nemir i plašljivost. I agresivnost može da počiva na psihičkom opterećenju. Često se pogrešno interpretira grickanje povodnika. Ato je indikator stresa. Pas to radi jer želi da zaustavi to što ga tera napred. Čovek je taj koji opterećuje psa svojim neznanjem, nepažnjom, a postao je i nečovečan u ophodenju sa psom. Psi, po nama, treba da funkcionišu i da podnose sve i svakoga. Ali, kao što i neki ljudi ne vole veliki krug ljudi, tako je i psu dovoljan redovan kontakt sa tri ili cetiri druga psa. Sa nekima su dobri prijatleji, sa drugima su samo na -dobar dan-, a nekima signaliziraju da im je bolje da budu na distanci.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 10 Јун 2007, 02:02

PSIHOLOGIJA: ZASTO NAPADAJU I UJEDAJU?

Poslednjih godina sve cesce smo u prilici da procitamo u raznim novinama vest o tome kako je pas napao i ujeo coveka ili jos gore neko dete.Ovakvi novinski clanci uznemiravaju ljude i oni uglavnom reaguju neprijateljski prema tom psu ili psima uopste.Novinari dnevnih novina najcesce napisu ovu vest neudubljujuci se preterano u celokupnu problematiku i razloge za ovakvo ponasanje pasa,vec im je jedini cilj(onaj kojeg uglavnom i pogode)da izazovu revolt i zaprepascenje kod ljudi.Izvesno je da se na ovaj nacin problem nikada nece resiti.Oni malo upuceniji novinari(ali i dalje u zabludi)bave se tvrdnjama kako neke rase u genima nose zapis da treba da ujedaju i napadaju i to bez ikakvog razloga.To su navodno TAKVI psi. Bez obzira sta mi osecali u ovakvim situacijama(naravno pre svega zaljenje sto je neko nastradao),pasa ce uvek biti i najkorisnije za ljude je da nauce ponesto o psima i njihovom ponasanju.Tako cemo moci da "presretnemo" i sprecimo agresivno ponasanje pasa i preduzmemo nesto kako pas ne bi napao.Umesto sto se proganjaju psi po novinama i preti njihovim masovnim unistenjem,lakse je i pametnije nauciti kako da se mi ljudi ponasamo u prisustvu pasa ili kako da vaspitavamo i podizemo svog sopstvenog psa.U korist udukacije ljudi,veoma je vazno da novinar koji napise clanak o napadima psa na coveka,opise malo i okolnosti pod kojima je do ovakvog napada doslo. Nije neubicajeno da se psi grubo dele na ostre,srednje ostre i malo ostre pse.Medjutim,zbog razvijanja ove predrasude o velikim i opasnim rasama pasa treba naglasiti kao informaciju da statisticki podaci govore da cesce ujedaju mali psi nego veliki.Kada je statistika nekada govorila da cesce napadaju veliki psi,ona nije uzimala u obzir cinjenicu da velikih pasa,kao kucnih ljubimaca ima mnogo vise nego malih.Dakle,logicno da ce broj agresivnih ispada biti veci kod velikih pasa.Realnost je drugacija.Ovo naravno ne naglasavamo zbog namere da se sada male rase proglase kao ujedljivije,vec nam je samo namera da se pazljnja skrene na sustinu problema.Sustina problema nikako nije u velicini psa ili njegovoj rasi.Istina je da psi nisu agresivniji u zavisnosti od rase ili velicine.Sasvim je druga stvar sto se neke rase(uglavnom vece)kod nekih vlasnika ili "odgajivaca"treniraju i obucavaju tako da postaju agresivni prema ljudima i umesto normalnih i pitomih zivotinja postaju krvolocne zveri.Nestrucna obuka ponekad moze da odvede ponasanje zivotinje i njenu psihu u sasvim drugom(nepozeljnom)pravcu.Ne treba posebno naglasavati ni to koliko socijalizacija pasa u odredjenom periodu njihovog zivota utice na njihovo kasnije ponasanje.Svaki normalan pas cak ima i snishodljiv odnos prema deci,jer prirodno i instiktivno oseca da je to dete slabije i nize na hijerarhijskoj lestvici i konacno ga i dozivljava tako-kao slabijeg clana copora.Priznacete - to je prirodno ponasanje.Sa druge strane,pas vlasnika dozivljava kao vodju copora (ili bi tako bar trebalo da bude)i uobicajeno je da pas ima potrebu da udovolji svakoj zelji i volji svog predvodnika.U toku socijalizacije i vaspitavanja pasa uopste,vlasnik treba da pokaze psu da je on sam vodja i da pas mora da se povinuje njegovoj volji.Takav pas nece kasnije imati nagon da ujeda i napada druge ljude i decu. I najveci laik,kada je ponasanje pasa u pitanju,zna da svaki pas ima nagon i potrebu da cuva svoju teritoriju.I prirodno je da ce se oglasiti lavezom kada njegovoj teritoriji prilazi neko (i preti da ugrozi njegov polozaj)bilo da je to covek ili neka druga zivotinja.Cesto ce i napasti uljeza ako ovaj pokusa da stupi na njegovu teritoriju,posebno ako je obucen za cuvarsku sluzbu.Ovakve napade nemozemo smatrati neprirodnim.Druga je stvar sto osnovni red nalaze da vlasnici ovakvih pasa na kapijama ili vratima treba da istaknu tablu na kojoj stoji upozorenje da je pas u dvoristu i da predstavlja opasnost za coveka koji ulazi.Postoje i one druge situacije kada deca svojim "igrama"izazivaju psa,gadjaju ga kamenjem ili udaraju stapovima.Verujem da je svako od nas bar jednom u zivotu svedok ovakvih situacija na ulici.Dakle,dogadjaji ce uslediti logicnim redom.Pas ce sto u odbrani svoje teritorije,a nesto u odbrani svoje egzinstencije ,napasti dete.Mnogi,cak izuzetno mirni i plasljivi psi ovakvu decu mogu da napadnu iz cistog straha ili ranijeg loseg iskustva sa decom. Roditelji treba da objasne deci da se nepoznati psi na ulici ne diraju cak ni zbog zelje da se pas pomiluje,a da ne govorimo o fizickom maltretiranju pasa.Detetu treba objasniti da on ne poznaje psa,a ni pas njega i da mi nemozemo predvideti kako ce on u odredjenom trenutku odreagovati na nase postupke.Ostavimo pse na miru.Ako je pas sa vlasnikom ni onda ne nasrtati na psa zbog toga sto je drag i simpatican vec upitati vlasnika za dozvolu da se pas polako pomiluje.Suprotna ponasanja od ovih navedenih su uglavnom pozadina prica o tome kako je pas ujeo nekog coveka ili dete.Ili neko mozda misli da pas mora da otrpi svako zlostavljnje i mucenje od strane ljudi?Pitanje je da li bi bilo koja zivotinja izdrzala a da ne odreaguje. Namera nam nije da stanemo u odbranu psa nego u odbranu razuma.Postoje neodgovorni vlasnici,to je cinjenica,i neko o tome treba da povede racuna.Postoje i neka osnovna pravila ponasanja kao sto su:gde mozemo i smemo da setyemoi sa svojim ljubimcima,gde smemo da ih pustimo sa povodnika,pravilo o nosenju zastitne korpe za njusku i tih pravila se treba pridrzavati.Nije tesko,a mozemo tako da izbegnemo mnoge nezeljene situacije.Pored ovoga,jos je vaznije shvatiti kako se psi ponasaju i kako mi da se ophodimo prema njima.Decu treba nauciti osnovnim pravilima ponasanja kad su psi u pitanju,jer se jedino tako mogu izbeci nezeljeni incidenti.Da vise ne bih bilo neprijatnih vesti u novinama o tome kako je neki pas napao coveka.Niko ne voli da bude zrtva,pa naucimo kako da te situacije izbegnemo.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
Daca
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 6455
Придружен: 28 Апр 2007, 14:45
Место: Srbija

Psi i mi

Порукаод Daca » 15 Јул 2007, 09:01

Kuče ima pedigre.Vlasnik samo ličnu kartu.

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 13 Јан 2008, 15:42

Družili smo se 14 godina i 8 meseci.Danas bi imala tačno 15 godina!Sećanje na Lindu:
СликаСлика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 888
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 13 Јан 2008, 19:34

Postovani ljubitelji pasa,vi mene mozete slobodno ovdje pitati sve sto vas interesuje o psima.Ja sam dugo godina iz hobija i ljubavi bavio se dresurom i radom sa psima,takodje od 1980 godine radim kao kinoloski sudija za bivsu Jugoslavju, zajedno sa pokojnim mojm kolegom Antom Kozinom,sad radim honorarno takodjer u ljetno doba kao kinoloski sudija za sve rase pasa na svetu u zemljama Luksemburga.
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 13 Јан 2008, 21:15

Vaspitanje ljubimca krece od prvog dana...

Prisni odnos između čoveka i psa često su posledica dubokog i intuintivnog razumevanja. To razumevanje se postiže učenjem.

Vaspitanje psa počinje rano-od momenta kada vam stigne u porodicu. Naučiti štene da živi u kući, da bude čisto, da ide na povodcu, da prepoznaje osnovne komande/da se vrati kada ga pozovemo, da ode na mesto, da stane i sl./sve su to etape koje vlasnik mora da savlada kako bi živeo u savršenom skladu sa svojim četvoronožnim prijateljem.

Od prvog momenta kada ste uneli štene u porodicu počinje njegova socijalizacija. Štene ce morati da nauči da usklađuje svoje želje u skladu sa pravilima koja vladaju u vašoj zajednici/čoporu/. Takođe mora naći svoje mesto u čoporu, mesto u hierarhiji - mora se znati ko je dominantat i ko vlada i upravlja situacijom.

Jedno od prvih problema sa kojima se suočavate odmah na početku je higijena šteneta. Pre četiri meseca starosti šteneta, ono ne može biti savršeno čisto-dakle, imajte strpljenja! Štene ima potrebu za malom i velikom nuždom u dva slučaja - nekoliko minuta posle obroka, ili nekoliko minuta posle buđenja. Sada ste vi na redu – vaše strpljenje i vreme koje ćete odvojiti kako bi bili u tim trenucima pored šteneta. Posle jela ili spavanja, izvedite ga napolje na mesto gde želite da ono obavi svoje potrebe i pohvalite ga kada to i učini. Ukoliko ste u stanu i ne možete svaki put izaći napolje sa psom, odaberite mesto gde želite da to obavlja, negde u stanu na pločicima/gde će te staviti najlon i papir odgore i to posle lako ukloniti /ili na terasi. Naravno opet sledi pohvala. Pas će vremenom steći refleks da to obavlja na novinama, koje vi postepeno polako pomerate ka izlaznim vratima, kako bi ga naučili sa vremenom da stane ispred vrata i traži napolje. Kada uhvatite štene kako vrši nuždu u kući gde za to nije mesto, uzmite ga za kožu na vratu govoreći oštro "ne" ili "fuj to", što će ga najčešće prekinuti u tome. Odmah ga izvedite napolje ili ga uputite na novine, i ako u tom trenutku dovrši nuždu, pohvalite ga.

Kada upoznajete štene sa decom, decu treba pustiti da sednu, jer štenad često nekontrolisano razdragano reaguju, i mogu svojim naglim pokretima da ne namerno obore dete. Decu treba naučiti da razgovaraju sa svojim novim četvoronožnim članom, da mu pričaju mirnim tonom, bez vrištanja i povišenog tona i da ga maze niz dlaku.Tako će se lako i brzo uspostaviti poverenje između deteta i šteneta. Deci treba objasniti da štene ima potrebu da žvaće i gricka i da to nije znak agresivnosti. Zato ne treba da imaju zajedničke igraćke. Poželjno je dati štenetu njegovu omiljenu igračku koju može da grize dok je sa decom, a dete sa druge strane neće otimati tu igračku jer zna da je to štenetovo, a ono ima svoju omiljenu igračku koje opet štene neće dirati. Takoće treba napraviti pravila ponašanja kod deteta i psa. Dete ima svoje vreme za odmor, učenje, druženje sa prijateljima, vreme za jelo i higijenu. Isto tako i štene mora imati u određeno vreme, određne navike - vreme za hranjenje, za šetnju, za odmor .Kada se to bude obostrano poštovalo sve će lako i brzo funcionisati baš onako kako treba.

Dodelite vašem ljubimcu jedan kutak za spavanje i odmor. To je od sada njegovo mesto za spavanje, na kojem će biti njegova prostirka ili ćebe/koju ćete redovno prati/ a na taj kutak ga možete navići zvučnom komandom "mesto". Kada je štene na svojoj prostirci u svom kutku, ostavite ga na miru. Ako vas u porodici ima puno članova, a vaša želja je da pas upravo vas najviše voli i uz vas bude najviše vezan-otkriću vam jednu tajnu. Par dana pre nego što štene stigne u vas dom nosite jednu te istu majcu ili potkošulju. Kad ljubimac stigne u kuću i vi mu odredite mesto za spavanja na ćebe ili prostirku na kojoj treba da leži stavite tu majcu/potkošulju/koju ste nosili predhodnih par dana. Pas se prvog dana upoznaje sa mnoštvom novih mirisa u vasoj porodici, a onda umoran leže da spava na vašoj majci/na vasem mirisu/ koji će mu među prvim stvarima upečatljivo ući u njuh i uvek će prvo reagovati na taj miris odnosno na vas.

Naučite psa da jede u određeno vreme i na određenom mestu. Ne dajte mu da jede za vreme vašeg obroka, a na to upozorite i ostale članove porodice/kako mu drugi krišom ispod stola ne bi davali hranu. Pas ne treba da uznemirava nikoga za vreme porodičnog obroka, kao što niko ne treba da uznemirava ni njega dok jede svoju porciju.

Koliko god da zvuči teško u teoriji, u praksi nije nije tako. Za sve je potrebna želja, volja i ljubav, a ako to imate u sebi vrlo lako ćete se prilagoditi.