Biljka kao kućni ljubimac

Cveće, drveće, vrtlarstvo...
Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 14 Апр 2006, 14:26

Anturijum

Слика

Šareni listovi „glume” cvet

Anturijum ili flamingov cvet ne haje za zimske i letnje temperature, njemu su potrebni toplo mesto, vlažan vazduh i redovno zalivanje pre podne.

Anturijum spada među najlepše sobno cveće, zbog cveta - statule što je u stvari obojen list koji može biti vatrenocrvene boje, ružičaste, narandžaste ili bele, okruglastog ili srcastog oblika. Nalazi se na dugačkoj dršci koja premašuje visinu listova. Iz sredine spatule izlazi cvetna spirala koja može biti duga i 20 santimetara, na vrhu malo savijena (tu se zameće seme). Cveta svake godine, najčešće od februara do jula. Vrlo se često koristi i kao rezani cvet jer u vazi može da traje i više od mesec dana.
Ime je anturijum dobio od grčke reči anthos - cvet i oniz - rep (zbog izduženog oblika cvasti). Postojbina ove biljke su tropske oblasti Južne Amerike, gde raste kao epifit ili poluepifit. U rodu ima oko 500 vrsta. Kako je u pitanju tropska biljka, traži dosta svetlosti, ali ne direktne. Temperatura u prostoriji gde se gaji ne sme da bude zimi niža od 16 stepeni Celzijusa.
Posebno joj je važna vlažnost vazduha, tako da leti, kada su velike vrućine i zimi kada je vazduh u prostorijama suv, bilje treba svakog dana orošavati prokuvanom ili prohlađenom vodom. Pored toga, pliću, a širu posudu napuniti vodom, u sud staviti prevrnuti podmetač, pa odozgo saksiju sa anturijumom. Na ovaj način voda će isparavati i stvarati mikrovlažnu sredinu. Kad je reč o zalivanju ovog cveća ono mora biti redovno, ali prokuvanom vodom ili odstajalom, a jednom nedeljno bi trebalo celu biljku oprati vatom natopljenom vodom ili blagim mlazom tuša.
Zemlja koja anturijumu najviše odgovara jeste ona rastresita, treset sa malo peska. Inače, biljku bi trebalo presađivati svake četvrte godine i to u plitke posude jer nema dubok korenov sistem.
Razmnožava se deljenjem bokora u rano proleće, kada se i presađuje. Pri deljenju bokora, dobro razrasle, starije biljke, trebalo bi voditi računa da svakom delu pripadnu i koren i listovi. Podeljene biljke se sade u pliće a šire posude, uz obavezan drenažni sloj na dnu. Tako posađene biljke trebalo bi zalivati redovno i to pre podne, uz prihranjivanje da bi iste godine cvetale. Veliki flamingo (Anthurium andreaanum) je najrasprostranjeniji i najlepši anturijum, sa velikim i lepim cvetovima i listovima.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
mawa
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 364
Придружен: 11 Мај 2006, 18:25
Место: ja sam ovde gospodarica
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Kaktus u cvatu

Порукаод mawa » 13 Мај 2006, 16:19

Nisam mogla da odolim da nestavim sliku mog katusa koji je po prvi put procvetao.
Samo da znate da sam bila jako srecna, nesto tako lepo se barem meni nije nikada dogodilo.
A tako malo paznje sam mu poklanjela, skoro da sam zaboravila da ga imam, imao je on svu svetlost, mir i nisam ga zalevala dug vec. I sad imam divan cvet


Слика
I'll get back to you on that immediately after the commercials

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 13 Мај 2006, 18:37

U tome i jeste njegova lepota, u cekanju :) , a kada procveta nikad ga se nagledati :D

Корисников грб
mawa
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 364
Придружен: 11 Мај 2006, 18:25
Место: ja sam ovde gospodarica
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Tacno Mustrice

Порукаод mawa » 13 Мај 2006, 23:38

I'll get back to you on that immediately after the commercials

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Авг 2006, 19:07

Verujem ti mawa, izvini MOLIM TE nisam ovde odavno provirivala :oops:


Jedna neobicna prica o...
KAKTUSIMA


Sukulentne biljke zajedno sa familijom kaktusa, imaju visoko specijalizovanu anatomsku gradju koja im omogucava da prezive duzu susu. Sve ove biljke mogu da skladiste vlagu u mesnatom tkivu svojih stabala, korenja, ili listova i mnoge od njih imaju karakteristican oblik radi smanjenja gubitka vode i podnosenja surovih uslova stanista. One takodje mogu da prekinu aktivni rast i predju u stadijum mirovanja pri nepovoljnim uslovima sredine. Njihov bizarni izgled odrazava jedinstven evolutivni razvoj, u kome su oblik biljke, funkcija biljke i mogucnost opstanka, nerazmrsivo spojeni. Skoro svi kaktusi i neke sukulente imaju bodlje koje predstavljaju izmenjene listove. Iako bodlje omogucavaju odbranu od predatora, glavna uloga im je da kondenzuju vlagu tako da voda kaplje na tle iznad biljnog korenja. Bodlje koje su vunaste i lice na kosu, takodje pomazu da se biljke zastite od hladnoce ili prejakog sunca.

Nasuprot popularnom verovanju, sukulente i kaktusi ne naseljavaju samo siromasne pustinje. Opseg njihovih stanista je sirok, od snegom pokrivenih alpskih padina i susnih ravnica Kolorada do vlaznih dzungli u amazonskom basenu. One uspevaju u uslovima koji cesto deluju kao nepodesni za zivot. Ipak, uspeh ovih biljaka delimicno je uslovljen nedostatkom biljnog sveta dovoljno otpornog da se sa njima uhvati u kostac u borbi za opstanak.

Retka kisa moze da podstakne dramatican i iznanadan period rasta, kad svaka sukulenta brzo cveta i donosi seme pre vracanja u poludormantno stanje.

Isprva su kaktusi rasli samo na americkim kontinentima. Sukulente su od prirode rasle u mnogim regionima od Severne Evrope do Dalekog Istoka, iako ih je vecina bila koncentrisana u Juznoj i Istocnoj Africi. Istrazivanja i trgovina tokom cetiri prethodna veka, kao i prirodno sirenje, omogucili su kaktusima i sukulentama da se nastane u novim stanistima sirom sveta. U kasnom XV veku, trka za pronalazenjem novih morskih puteva do Indije i njenog bogatstva, podstaklo je talas evropskih istrazivanja i time vodilo otkricu novih biljaka. Smatra se da je Kristofer Kolumbo prvi doneo kaktuse u Evropu. Pronasao je cudnovate biljke bez lisca na Zapadnoindijskim ostrvima i pokazao ih spanskoj kraljici Izabeli. Kaktusi su bili dobro poznati cvilizaciji Inka u Peruu, Asteka u Meksiku, kao i severnoamerickim Indijancima. Ove biljke su kao deo njihovog svakodnevnog okruzenja koriscene u religioznim obredima ali su im davane i najraznovrsnije prakticne namene.

Malo je biljaka koje deluju neukusnije od kaktusa i sukulenata, pa nije jednostavno shvatiti da se mnoge vrste kuvaju i jedu kao povrce, dok druge daju socne plodove. Najpoznatiji su plodovi od Opuntia ficus-indica; zuti, beli ili crveni plodovi se nasiroko prodaju na meksickim pijacama i mogu se naci u Australiji i u mnogim mediteranskim zemljama. Na visoravnima Bolivije, kaktus Neowerdermannia vorwerkii se kuva i jede na isti nacin kao i krompir. Od nekih kaktusa i sukulenata se cak mogu praviti slatkisi: gorko slatki mesnati delovi od Ferocactus wislizeni se kandiraju u rastvoru secera.

S pocetka dvadesteg veka, mesnati gomolj od Testudinaria elephantipes je koriscen kao izvor kortizona, agensa koji deluje protiv upala. Mnoge vrste Testudinaria se i danas koriste u proizvodnji kontraceptivnih pilula. Majusna vrsta kaktusa Lophophora williamsii, poznata kao pejote, smatrana je vrednom u proslosti zbog upotrebe u lecenju bolesti poput reumatizma i astme. Asteci su verovali da ova "sveta pecurka" ima misticne moci posto ima halucinogena dejstva. Iako je i danas koriste neki severnoamericki Indijanci tokom svojih religioznih ceremonija, posedovanje ovog kaktusa nezakonito je u mnogim drzavama.

Kaktusi i sukulente imaju druge neobicne namene. Primera radi, kaktus Oreocereus celsianus, koji od prirode raste u Argentini i Boliviji ima fine, meke bodlje koje podsecaju na kosu. One se sakupljaju i koriste poput perja za punjenje jastuka i pokrivaca. U Namibiji zbog zapaljivog sloja kojim je prevucen Sarcocaulon burmannii, mala zbunasta sukulenta dobila je nadimak "busmanova sveca" posto citava biljka moze da se zapali i koristi kao baklja. Verovatno najstarija tradicija gajenja kaktusa za posebne namene datira iz perioda postojanja civilizacije Asteka; ona je cvetala od XIV do XVI veka. Vrstu Opuntia coccenillifera gajili su Asteci kao biljku domacina za jednu vrstu stitastih insekata (Dactylopius coccus). Mnogobrojne zenke ovih insekata su gnjecene da bi se dobila intenzivna purpurna boja koja je koriscena za bojenje kraljevskih i svecanih odora. Od muzjaka stitastih insekata dobijala se blistavo crvena boja. Kada su Spanci stigli u Meksiko u XVI veku, osnovali su sopstvene plantaze kaktusa i proizvedenu boju slali su u Spaniju. Danas, boja koja se dobija od stitastih insekata ekstenzivno se proizvodi u Juznoj Americi i koristi za karmine i kao organska boja za hranu.

Prema legendi, astecki svestenik je sanjao da je Huitzilopochtli, bog Sunca, rekao Astecima da sagrade glavni grad tamo gde vide da orao sedi na visokom kaktusu. Oni su to uradili 1325. godine, a svedocanstvo predstavlja astecki rukopis iz 1541 g. (na slici) koji pokazuje mesto Tenochtitlan, novi glavni grad i deset asteckih plemena koji su ga izgradili. Taj grad je postao Meksiko Siti i simbol orla i kaktusa se i danas koristi na zastavi ovog grada.
Izvor (Garden)

Корисников грб
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1244
Придружен: 04 Мар 2006, 11:14
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод leklerk » 10 Окт 2006, 21:23

Слика[img]

ja sam se castila sa ovom divnom bromelijom, sad na sajmu cvijeca kod doma sindikata,
prav zaprav sam isla uzet bambus prijateljici, ali kad sam ugledala ovu bromeliju koja se nakindjurila s crvenim listovima, nisam odolila...
[/img]

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 17 Окт 2006, 09:51

Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće. To ime su joj dali misionari, koji su je u 18. veku našli u Južnoj Americi, smatrajući da listovi, hvataljke, latice, prašnici i tučak biljke prikazuju Hristovo raspeće.

Слика

Gajena u sobnim uslovima, pasiflora je ograničenog veka, dok u staklenoj verandi ili bašti, gde se lako postiže određena vlažnost vazduha, redovno cveta, a ponekad donosi i plod.

Postoje mnoge vrste s cvetovima jedinstvenog oblika, a nekoliko i s jestivim plodovima, a sve potiču iz Južne Amerike. Jedina koja se uzgaja u sobi jeste Passiflora caerulea. Gajena uz rešetku za koju se prihvata hvataljkama, naraste i do tri metra u visinu. Najlepša je leti, kada cveta, ali je sam cvet kratkog veka - živi svega jedan dan. Ipak, biljka koja raste u povoljnim uslovima svakodnevno će otvarati nove cvetove. Odrasla zrela biljka sredinom leta obrazuje sitne žute plodove. Za cvetanje pasiflora traži svetla mesta cele godine. Zato najbolje uspeva u zastakljenoj verandi. U sunčanim područjima bez mraza može se uzgajati i napolju.

Pasiflora je ljubitelj vode. Zato se leti zaliva često, a zimi, pošto miruje, svakih sedam do deset dana. Prihranjuje se kada počne da cveta. Ako se suviše prihranjuje, listovi su bujni, ali cvetni pupoljci se ne obrazuju. Najbolje uspeva ako se korenu ne dopusti da se širi. Zato se u prve dve godine presađuje u proleće, a nakon toga samo se zamenjuje gornji sloj zemlje.

Orezuje se u proleće. Kao reznice za razmnožavanje mogu poslužiti prvi izdanci koje biljka istera u proleće.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1244
Придружен: 04 Мар 2006, 11:14
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

AGAVA

Порукаод leklerk » 17 Окт 2006, 18:20

Poreklom je iz Južne Amerike, ali je ima i u drugim tropskim zemljama; naročito je odomaćena u južnoj Evropi. Tako, na primer, u Dalmaciji ima čitavih brežuljaka obraslih agavom.
Слика

Ova biljka je bez stabla, s vrlo debelim - mesnatim u krug poređanim lišćem. Gajena u saksiji kao sobna biljka retko cveta. Razmnožava se izdancima koji ponekad u gomoljici izbijaju iz žila.
Слика

Zimi se drži u hladnoj i svetloj prostoriji ili u podrumu, ali joj ne škodi ni toplije mesto u sobi. Leti voli otvoreno, sunčano mesto. Mada se zadovoljava svakom zemljom, ipak uspeva bolje u jakoj i krečnoj zemlji pomešanoj s ilovacom i dosta peska. Letnju sušu podnosi dobro, ali je ipak treba obilnije zalivati i cešće prihranjivati rastvorom fine strugotine od rogova, a može i kompletnim veštačkim đubrivom "biljnom hranom za cveće" (1 kafena kašičica na litar vode). Zimi je u hladnoj sobi treba retko zalivati ili nikako. Natrulo lišće treba odsecati, a posekotinu posipati prašinom od drvenog uglja.

Nije osetljiva i vrlo se lako neguje u saksiji. Treba paziti na bodlje, jer su one njen ukras na lišću. Kauboji su nekad za sivenje koristili iglu i konac ubranih sa agave; glavn abodlj an avrhu kad se odlomi za sobom povlaci i sredisnju nit koja se proteze celom duzinom donj estran elista. Verujte mi, probala sam- radi :)

Слика

Корисников грб
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1244
Придружен: 04 Мар 2006, 11:14
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод leklerk » 14 Јан 2007, 12:39

Слика
Palme su skupina drvenastog bilja koje spada u porodicu Palmae (Arecaceae). Rasprostranjene su u tropskim i suptropskim područjima. Jedina europska vrsta je žumara (Chamaerops humilis) koja potječe iz zapadnog Mediterana.

TRACHYCARPUS FORTUNEI - Visoka žumara
Najčešća je vrsta u nas, što može zahvali svojoj otpornosti na hladnoću. Pouzdano podnosi temperature do -5°C, pa i niže. Osim što je najotpornija na hladnoću, otporna je i na vjetar. Dakako, jaki naleti bure oštećuju lišće, ali se u slijedećoj vegetaciji nadomjesti novim.
Naraste do upečatljivih 20 m visine. Bez obzira na to, pogodna je i za manje vrtove zbog male širine. Postoji i patuljasti kultivar "Nanus" gotovo bez debla.


Слика

Корисников грб
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1244
Придружен: 04 Мар 2006, 11:14
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод leklerk » 22 Мар 2007, 20:25

Soleirolia soleirolii
Latin ime: Helxine soleirolii
Family: Urticaceae

Слика

poznata pod imenom: kucna srecica, bebine suze, andjeoske suze, ne diraj me, majka tisucu njih, irska mahovina, korzijski tepih, gledaj svoja posla...itd

omiljena biljchica, laka za odrzavanje i dekorativna u svojoj ljupkosti, pod odredjenim uslovima moguce ju je uzgojiti i napolju, te moze predstavljati idealni zeleni pokrivach,
ne voli direktno svjetlo, a sto se tice vode voli odstajalu vodu koju pije iz tanjirica,
razmnozava se na osobit i lak nachin - rizomom: do saksije u kojoj se nalazi srecica, stavite praznu saksiju sa zemljom i jednu njenu granchicu prebacite preko, ubrzo ce se prihvatiti za podlogu i poceti shiriti, potrebno je samo da prekinete vezu izmedju majke saksije i bebe saksije i pustite je da raste

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 05 Апр 2007, 12:10


Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 15 Јун 2015, 21:02

Слика

Чуваркућа (лат. Sempervivum tectorum) је вишегодишња биљка из истоименог рода (Sempervivum). Висока је од 10 до 30 cm, листови су розетасти, црепасти и при врху црвени. На врху стабљике су звездасти цветови црвене боје, код неких подврста и црвено-љубичасте или жуте.

Чуваркућа расте на стенама, зидовима, крововима и лако се одржава. Постоји веровање да чува од грома, болести и вештица.

Чуваркућа садржи танин, слуз, смолу, калцијум малат, масно уље, мрављу и јабучку киселину.

Народна имена чуваркуће су још и пазикућа, ваздажива, дивље смиље, жедњак.

Употребљава се сок од ове биљке и то или из целе свеже биљке (Sempervivum tectori succus) или се употребљава само лист (Sempervivum tectori folium).

У медицини се употребљава као сок против опекотина, херпесa, чирева.

Тинктура од чуваркуће се користи као хомеопатски препарат против упале грла.

Постоји народна пословица: боље чуваркућа на кући него два пса пред кућом.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable