Lekovito bilje 2

Cveće, drveće, vrtlarstvo...
Корисников грб
Anne Maria
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 338
Придружен: 07 Нов 2005, 05:15
Место: Vilin grad

Lekovito bilje 2

Порукаод Anne Maria » 28 Нов 2005, 20:33



KAMILICA

Latinski naziv: matricaria chamomilla.


Kamilica je jednogodisnja biljka s razgranjenom stabljikom visine 20-50 cm. Listovi su dvostruko prstasto podeljeni s uskim koncastim listicima. Cvetna stabljika je brazdasta i na vrhu suplja. Cveti je ispupcenog oblika i izuzetno prijatnog mirisa. Raste na zapustenom, neplodnom zemljistu, na poljima i pored puteva.

Lekoviti deo biljke i lekovito delovanje - Za lek se skupljaju cvetovi i listovi. Kamilica je jedno od najboljih sredstava za zene i decu. Koristi se u lecenju razdrazljivosti, reumatizma, krstobolje, nesanice, dusevne klonulosti, premorenosti i sl. Korisna je kod svih oboljenja zeluca i creva: grceva u zelucu, upale debelog creva, proliva, nadutosti zeluca, viska zelucane kiseline. Koristi se u lecenju bubrega, jetre i zuci. Posebno je koriscena za ispiranje i pripremanje obloga kod bolesti oka i raznih koznih bolesti.

Корисников грб
Anne Maria
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 338
Придружен: 07 Нов 2005, 05:15
Место: Vilin grad

Majcina dusica

Порукаод Anne Maria » 29 Нов 2005, 16:36


MAJCINA DUSICA


Latinski naziv: Thymus serpyllum.

Majcina dusica je trajna biljka , visine 20-30 cm. To je grmasta biljka koja ima uske elipsaste sivo-zelene listice sa kratkim peteljkama. Na vrhovima biljke su roze ili lila cvetovi, jakog i prijatnog mirisa. Raste na suncanim mestima.

Lekoviti deo i lekovita svojstva biljke
- Lekoviti sastojci nalaze se jedino u listu i cvetu majcine dusice. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grancica u cvetu i to makazama ( nikako kidati ). Caj pripremati u zatvorenom sudu jer majcina dusica sadrzi lako isparljive sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni lako ispare, pa tako pripremljen caj nema lekovitih svojstava.
Caj od majcine dusice koristi se za lecenje disajnih organa, organa za varenje, kao zacin, konzervans i antisepticko sredstvo. Ovaj caj se daje i protiv crevnih parazita, narocito protiv decijih glista.

Корисников грб
Anne Maria
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 338
Придружен: 07 Нов 2005, 05:15
Место: Vilin grad

Порукаод Anne Maria » 22 Феб 2006, 23:47

KANTARION ILI BOGORODICINA TRAVA

Latinski naziv: Hypericum perforatum.


Kantarion ili Bogorodicina trava je biljka visoka do 100 cm sa karakteristicnim listovima. Na vrhu stabljike su cvetovi sa pet latica, zute boje. Biljka cveta celoga leta a najvise u julu. Kantarion raste na suncanim livadama i napustenim mestima.


Lekoviti delovi biljke i lekovita svojstva -Lekoviti delovi, nalaze se bas u cvetu. Da bi se pripremili za lecenje prethodno se suse na senovitim mestima a kasnije se koriste kao dodaci uljima, caju, vinu i tinkturi.
Kantarion ima visestruko delovanje: smiruje upalne procese, otekline, umiruje bolove i grcevite spazme unutrasnjih organa, cisti rane i stiti organizam od radioaktivnosti. Kantarion neguje i cisti kozu (koristi se u lecenju cireva, akni i opekotina). Caj kantariona se uzima radi lecenja neuroza, glavbolja i nesanica. Koristi se i kod ozlede misica, reumatskih oboljenja - artroze, kukova, kolena , ramena.


Kantarionovo ulje - Lekoviti delovi, nalaze se bas u cvetu. Da bi se pripremili za lecenje prethodno se suse na senovitim mestima a kasnije se koriste kao dodaci uljima, caju, vinu i tinkturi.
Kantarion ima visestruko delovanje: smiruje upalne procese, otekline, umiruje bolove i grcevite spazme unutrasnjih organa, cisti rane i stiti organizam od radioaktivnosti. Kantarion neguje i cisti kozu (koristi se u lecenju cireva, akni i opekotina). Caj kantariona se uzima radi lecenja neuroza, glavbolja i nesanica. Koristi se i kod ozlede misica, reumatskih oboljenja - artroze, kukova, kolena , ramena.


Mei
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 83
Придружен: 21 Јул 2006, 17:11
Место: Vratila sam se kući

Ginko biloba

Порукаод Mei » 30 Авг 2006, 14:14

GINKO BILOBA je reliktno drvo staro oko 250.000.000 godina koje je opstalo da danas. Njegova lekovita svojstva su se pojavila još u prvom priručniku o lekovima na svetu " Čen nung pen cao" napisanoj pre 5000 godina u Kini. Ginko se drugačije naziva i onaj koji produžava život " i " onaj koji poboljšava saznajene sposobnosti". To je jedina biljka koja je preživela atomsku bombu u Hirošimi i nije se promenila, zahvaljujući svojoj otpornosti na zagadjenje okoline, insekte i raznolike bolesti. Izuzetno mnogo se koristi u kineskoj medicini, već više od 5000 godina, a zapadni svet ju je prihvatio pre tričavih 200 godina. Sada je Ginko jedna od 5 najprodavanijih lekovitih biljaka na svetu.

Oblast primene:
- kod poremećaja psihičkih sposobnosti kao posledice degenerativnih promena ( demencija ). Btw. ne mora biti demencija, svi smo mi pomalo zaboravni s vremena na vreme...
- Kod vrtoglavice, glavobolje,slabljenja kratkotrajnog pamćenja, pažnje i gubitka sluha, šuma u ušima
kod endolimfatičkog hidropsa ( Menjerova bolest)
- alergije

Ginko se u raznim oblicima i preparatima može naći u skoro svim našim apotekama.
Skitam i pricam

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29885
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 06 Мар 2007, 08:22

ISTORIJAT UZGOJA I PRERADE LEKOVITOG BILJA
Istorija poznavanja i upotreba lekova deo je kulturne istorije čovečanstva. Lečenje lekovitim biljem staro je gotovo koliko i sama ljudska civilizacija. Prvi počeci upotrebe lekovitog bilja verovatno su bili instinktivni. Nasumice tražeći hranu, čovek je sticao praktično iskustvo u upoznavanju biljnog sveta koji ga je okruživao.

U otrovnost i lekovitost biljaka uverio se preko raznih životinja, najpre preko onih koje je pripitomio. Sa druge strane, tražeći sebi leka od raznih bolesti koje su ga snalazile, čovek je naučio da se koristi rastinjem u svojoj okolini. Danas je van svake sumnje tvrdnja da je lečenje lekovitim biljem veoma stara disciplina, kao i da se istorija poznavanja lekovitog bilja podudara sa istorijom medicine i farmacije.
Prve pisane spomenike o upotrebi bilja za lečenje pronalazimo kod Kineza. Imperator Kin-Nong je 3000 godina p.n.e poznavao oko 100 lekovitih biljaka.
Jedno od najstarijih klasičnih medicinskih dela stare Kine je Pent-Sao koje je napisano 2500 godina p.n.e i sastavljeno je od 52 knjige. Od tog broja dve knjige posvećene su biljnim lekovima. Indija je, zahvaljujući svojoj bogatoj flori, vekovima bila glavni izvoznik začina, droga i boja. U Vedama, induskim svetim knjigama spominju se mnogi biljni lekovi: karmadom, ajovan i dr. Iduski sveštenici bili su prvi lekari i apotekari i tu veštinu prenosili su najsposobnijima među sobom.
Egipćani su takođe poznavali mnoge droge. Upotrebljavali su žalfiju, majoran, nanu, lincuru, pelen, ricinusovo ulje i druge biljke još 1500 godina p.n.e., a takođe su poznavali i veštinu destilovanja mirisnih voda i parfema.
Za vreme Grka i Rimljana farmacija se postepeno oslobađa religije i misticizma i postaje deskriptivna i eksperimentalna disciplina. Najpoznatiji lekari toga doba su Hipokrat - otac medicine, Dioskrid, Herodot i Teofrast sa svojom "Istorijom bilja".
Pod vladavinom rimskih kraljeva lekarsku dužnost vršile su starešine porodica, a kasnije, do Cicerona, oslobođeni robovi.
Слика
Dioskrid
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29885
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 06 Мар 2007, 08:25

Srednjevekovna medicina se pod najezdom varvara povlači u manastire. Naučni pristup zamenjuje praznoverje, a čitanje klasičnih dela strogo se kažnjava. Vizantijska kultura pokušava da vrati poremećenu ravnotežu, ali bez vidnog uspeha.
Lekare zamenjuju mistici koji veruju da će bolesnike spasiti čudo. Međutim gajenje lekovitog bilja i dalje opstaje kao veština, a osnov terapije činilo je 16 svetih lekovitih biljaka koje su lekari-kaluđeri obavezno uzgajali: ljiljan, žalfija, ruža, grčko seme, morač, čubur, rutvica, vratič i dr.
Do zaokreta u ovoj oblasti dolazi za vreme Karla Velikog (742-814) za čije vreme se osniva čuvena medicinska škola u Salernu. Napredak u medicini, uzgoju i preradi lekovitog bilja u Evropi oseća se tek nakon krstaških ratova.
Arapi su unapredili mnoge nauke, pa i medicinu i farmaciju. Najveća zasluga na ovom polju im je uvođenje hemije u farmakognoziju (nauku o prirodnim lekovima), što je celoj farmaciji dalo naučni pravac.
Karlo Veliki
Kroz čitav srednji vek evropski lekari služili su se arapskom medicinskom knjigom "De re medica" od Jovana Mezue. Gospodri ogromnnog carstva, mora i svetske trgovine, Arapi su neprestano donosili nove začine i aromatike sa raznih strana sveta.
Слика
Karlo Veliki
Putovanja Marka Pola u tropsku Aziju, Kinu i Persiju, otkriće Amerike i Magelanova plovidba oko Zemlje donose evropi novi broj droga i lekovitog bilja. Kininova kora, ipekakuana, kakao, ratanija, vanila, gvarana i druge veoma brzo su osvojile stari kontinent.
U prvo vreme bilo je lutanja u njihovoj upotrebi, ali stvari su se promenile kada se pristupilo eksperimenti-ma na životinjama i ljudima. Ispitujući nove biljke i njihove sastojke na ovaj način, ljudi su uspeli da iz njih izvuku lekovite sastojke u čistom stanju.
U XIX veku počinje doba naučne farmacije.
Marko Polo
Nagli napredak hemije načinio je revoluciju u farmaciji. To je doba alkaloida (narkotina, morfina, strihinina, kofeina, ...), ali i naučnika poput Luja Pastera koji u medicinsku terapiju uvode vakcine, fermente i serume. Nakon ovog perioda medicina preuzima primat u lečenju ljudi i započinje doba rivaliteta između sintetizovanih lekova i lekovitog bilja koje traje i danas.
Слика
Marko Polo
Слика