Legenda o kedru

Cveće, drveće, vrtlarstvo...
Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Legenda o kedru

Порукаод Mustra » 13 Сеп 2008, 01:59

O kedru postoji jedna prelepa altajska legenda...
...Žitelji Altaja imali su veoma poseban odnos prema kedru. To drvo smatrali su božanskim i čuvali su ga. A kada su se pod njim odmarali, ili noćili, trudili bi se da ga nikako ne povrede. To nimalo nije iznenadujuce. Kedar je drvo koje ih je hranilo, oblačilo, grejalo i pouzdano čuvalo od nepogoda. Kedar - je živo biće...

...Nekada davno, vraćajući se iz lova kroz tihu, kedrovu tajgu, umorni lovac se ispružio ispod starog razgranatog kedra i zaspao. Taj kedar je bio toliko star, da je sav bio u vijugama i izbočinama, prekriven mahovinom, i čvornovatih grana, a na zemlji, ispod krošnje, nalazile su se četine koje su otpadala godinama... Lovac je bio toliko umoran da nije čak ni razvukao šator, niti je spremao hranu. Legao je na predivnu postelju od četina i čvrsto zaspao.

Pre nego što je svanulo, probudi ga nečiji jecaj i tihi razgovor. Lovac se iznenadi, i poče da osluškuje. To je bio razgovor između starog kedra, i još jednog, ali mladog koji je rastao pored njega. Stari kedar je jecao, žaleći se mladom, kako ga je snaga napustila i kako ne može više da se drži.

Mladi kedar ga tobože zapanjeno upita: "Pa, što ne padaš, o tome si mi juče govorio?!". "Da, - odgovori stari kedar, - juče sam se sasvim pripremio da padnem, ali ispod mene je legao da spava umorni čovek. Mogao bih da ga ubijem".

Iznenađenom lovcu kome bi žao starog kedra, ustade, čvrsto zagrli nekada snažno stablo, zahvali mu za gostoprimstvo, i pomeri se u stranu.

Zaljulja se stari kedar i sa uzdahom olakšanja pade na zemlju. Još jednom mu se pokloni lovac i produži dalje...

Od davnih vremena priča se o Drvu Sveta, čije korenje učvršćuje zemlju i umiva se u svetim vodama podzemnog carstva, a čije stablo obavija zmija - simbol spiralnog kretanja energije, dok mu je krošnja usmerena ka Kosmosu...

U najstarijoj nama poznatoj civilizaciji, kod Sumera - to drvo je kedar.

Majka sveta reče Tvorcu: "Iskre Ognja Tvog Duha mogu da pruže spasenje, ali ko će ih sakupiti i omogućiti nam da ih upotrebimo?" Tvorac odgovori: "Drveće i trave će sačuvati iskre moje, ali kad iskre otpadnu, neka Kedar i njegove sestre u toku cele godine čuvaju prijemnike Ognja"...

Kedar, kao Sveto Drvo Života - poštovala je najstarija, najzagonentnija i izgubljena u stolećima civilizacija, koja je dala život celom savremenom svetu - civilizacija Sumera.

Nositelji tajnih sakralnih znanja Sumera, verovali su da je Bog stvorio kedar kao simbol moći, veličine i besmrtnosti koji bi služio kao sakupljač kosmičke energije na Zemlji. I zbog toga je on dobio sveto pravo da ima različita lična imena u zavisnosti od mesta na kom raste i od namene - religiozne, izleciteljske, građevinske, čak je bio smatran za dragocenost i bio je skuplji i od zlata. Sve to potvrđuju glinene tablice stare oko 7000 godina koje su pronađene u arheološkim iskopinama starog sumerskog carstva.

Glava sumerskog panteona, Bog Ea, koji je bio simbol čiste vode bio je i pokrovitelj kedra. Ea je bio izvor nedostižne i skrivene umetnosti i tajnih znanja koje je mogao da podari dostojnom čoveku. A najvažnije što je darovao ljudima - bio je Život. Njemu su pripadali svi plemeniti metali, i njega su smatrali za pokrovitelja kovača, zanatlija, kulture, umetnosti i nauke. Takav je bio i Kedar - pored Ea, i on je označavao lepotu (voda je kod Sumera označavala nešto veličanstveno i prelepo), stabilnost, besmrtnost (neki Kedrovi mogu da žive i do 2000 godina), zdravlje (tj. život), snagu, procvat (razvoj kulture, umetnosti i nauke), božanski ponos i veličinu. Potražnja kedra u Starom svetu bila je tako velika, da se u najstarijem "Epu o Gilgamešu", pominje čudovište, koje čuva kedrovu šumu od onostranih nasrtaja. Božansku kedrovu štafetu Sumeri su preneli i na druge narode.

Drveni detalji sarkofaga egipatskog faraona Tutankamona (1356 - 1350 godina p.n.e.), a takođe i mnogobrojni predmeti iz njegove grobnice napravljeni su od kedra.
Iako su ta otkrića stara više od tri hiljade godina, iznenađujuće je da su ostali u odličnom stanju jer nije samo sačuvana struktura napravljena od drveta, nego i suptilni, nežni miris. U Starom Egiptu, kedrova smola bila je jedan od najvažnijih sastojaka balzama za mumificiranje. Zahvaljujući kedrovom ulju, sve do danas su se sačuvali neprocenjiv egipatski papirus.

Feničani su od kedra gradili galije, a i Asirci su ga takođe koristili. Flotu od kedra je izgradio i legendarni biblijski car Solomon, koji je i Jerusalimski Hram i svoj ogromni carski dvorac napravio samo od kedra, a za taj dragoceni materijal je morao da da dvadeset gradova. Drvo gofer, od koga je Noje izgradio svoj kovčeg - u stvari je bio kedar sa Bahreinskih ostrva.

Neminovni atribut posvećivanja careva stare Iranske države, Horasane, bila je čaša kedrove smole. Kod druida, tajanstvenih šumskih, keltskih, paganskih sveštenika - čaša Kedrove smole - Živice, zvala se Čaša Života.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 13 Сеп 2008, 02:00

PRIČA O "ZVONEĆIM KEDRIMA"

Priča je počela 1994. godine na obali reke Ob, usred beskrajnog prostranstva sibirske tajge. Veoma poznati preduzimač Vladimir Megre, sreo se sa dvojicom starije gospode, koji su mu ispričali o zapanjujućim svojstvima Sibirskog kedra (takođe poznatog na Zapadu kao Sibirski bor). U početku nije obraćao mnogo paznje na ono što mu govore, ali što je više razmišljao o tome, Vladimir je počeo da otkriva u istorijskoj i naučnoj literaturi, koju je istaživao, sve više i više dokaza koji su podržavali njihove reči.
Na kraju je odlučio da organizuje ekspediciju sa flotom rečnih brodova. Ekspedicija je tobože bila u komercijalne svrhe, a u stvari, razlog njegove visoke motivisanosti je bio da nađe onu stariju gospodu i sazna još više o tajnama kedrova.

Susret koji je promenio njegov život

Pošto je dao insrukcije kapetanu flote o održavanju kursa, Vladimir je sam, krišom, umakao tačno na mesto gde je prethodne godine sreo dva starija gospodina.
Na obali reke našao je devojku koja je čekala njega, kada se ispostavilo da je ona u stvari bila unuka pomenute gospode. Predstavila se kao Anastasija.
Ova žena, širinom svoga znanja, svojom iskrenom ljubavlju i svojim pogledom na svet, imala je snažan uticaj na ceo Vladimirov život.
U početku on je nju video jednostavno kao mladu, atraktivnu ženu koja, iako se ispostavilo da je veoma dobro upućena u moderno urbano drustvo, izgledala krajnje naivno u svojim težnjama da promeni to drustvo sa svoje udaljene lokacije, daleko u divljinama Sibira.
Kasnije, međutim, Vadimir se suočio sa Anastasijinim izvesnim psihičkim sposobnostima, koje su prkosile objašnjenjima, iako su bile nesporno stvarne za njegovu sposobnost opazanja -neobjašnjivo manifestujući sebe u tragičnoj borbi vrline protiv poroka, koja se otkrivala ispred njegovih sopstvenih očiju.
Bio je potresen scenama koje su mu nekako predstavljene iz njegove, ne tako davne proslosti, ali sa potpuno nove tačke sagledavanja.
Sada, sposoban da gleda u svoje i tuđe ponašanje sa više objektivnosti, Vladimir je stekao novo priznanje onoga što je Anastasija nastojala da uradi, a u naporu da pomogne, obećao je da ispuni Anastasijinu molbu, da napiše knjigu o svom iskustvu.

Delanje

Od kada se vratio u svoj dom u Novosibirsku, Vladimir je obavio seriju neuspesnih pokusaja da proširi ovaj novi pogled na svet među svojim prijateljima. Otišao je u Moskvu i pokušao da organizuje savez preduzimača koji su iskreno otvoreni i slobodoumni, ali sve to opet bez uspeha.
Našavši se na ivici ponora, konačno se setio svog obećanja Anastasiji, da napiše knjigu, zajedno sa njenim uveravanjem da će njena knjiga pomoći mnogim ljudima da vide svet u drugačijem svetlu i dati mu snage da ide dalje.

Zatim se dogodilo nešto neverovatno: bez ikakvih stručnih priprema, Vladimir Megre je pokrenuo pisanje serije knjiga koje su za veoma kratko vreme postale izuzetno popularne, prodajući se na milione i bile prevedene na nekih dvadesetak jezika. Svaki novi dan je donosio sve više i više novih čitalaca ovog jedinstvenog dela.

Objavljene knjige iznose - na veoma jasnom jeziku - ozbiljne ideje o edukovanju dece i važnost komunikacije sa istinskom Prirodom - ideje koje se kreću od ishrane i zdravlja do duhovnosti i seksualnih odnosa.
Sa njihovom praktičnom mudrošću u vezi sa svakodnevnim životnim pitanjima, knjige su postale osnova brojnih socioloskih studija i obrazovnih dokumenata.

Zadovoljstvo nam je da ih preporučimo širokoj čitalackoj publici.

"Zvoneći kedri Rusije" - Sled događaja

U toku 1994. godine starac iz Sibira ispricao je preduzimaču Vladimiru Megreu fascinantnu priču o "Zvonećim kedrima" - drveću koje isceljuje telesne bolesti i poboljšava nivo ljudskog duha.
On mu je rekao gde raste takav kedar u nedirnutoj sibirskoj tajgi. Zaintrigiran, Vladimir Megre je počeo da istražuje literaturu o drveću sibirskog kedra i postao jedan od prvih ruskih biznismena koji je ponovo otkrio moćnu narodnu medicinsku, nutritivnu i komercijalnu vrednost netaknutog, prirodno čistog ulja, presovanog iz oraha sibirskog kedra.
Međutim, znanje tradicionalne tehnike presovanja ulja je bilo zaboravljeno.

Odlučan da ponovo otkrije tajnu i pokrene visoko rentabilnu proizvodnju ulja kedrovog oraha, Vladimir Megre je krenuo u ekspediciju da pronađe to drvo. Ali njegov susret sa unukom pomenutog starca, koja se zvala Anastasija, duboko ga je transformisao, da je napustio svoje komercijalne planove i bez prebijene pare otišao u Moskvu da ispuni svoje obećanje Anastasiji i napiše knjigu o duhovnom razumevanju koje je ona velikodušno podelila sa njim.

Ono što se zatim dogodilo oduševilo je i inspirisalo milione ljudi. Bez reklame, samo pomoću žive reči, knjige o "Zvonećim kedrima" su prodate u preko 10 miliona primeraka samo u Rusiji, a prevedene su na 20 jezika, učinivsi Vladimira Megrea jednim od najčitanijih ruskih autora.
Inspirisani "Zvonećim kedrima", hiljade ljudi sada gaji drveće, menjajući svoj životni stil i u potrazi za egzistencijom bez hipoteke i ponovnim spiritualnim spojem sa Zemljom, seli se u nova eko - sela koja se masovno pojavljuju u celoj Rusiji i šire. Hiljade čitalaca je osetilo ogroman poriv kreativnosti pa su počeli da pišu poeziju, komponuju muziku i da slikaju.

Ove knjige koje podstiču um, a čitaju se kao fascinantne novele, imaju autentičnost dokumentarnog prikaza, i prezentuju spiritualni uvid neverovatne dubine.
Obuhvatajući desetine tema od odgajanja dece do vrtlarstva, od avanture do smisla ljudskog života, od nauke o megalitima do dojenja i od seksualnosti do religije, one predstavljaju neverovatno lepu i jednako moguću viziju duhovne veze čovecanstva sa Prirodom koja nam pomaže da razumemo same sebe i da izlečimo našu Zemlju.

Prema Anastasisji, specijalana kombinacija slova i reči je ubačena u tekst, koja blagotvorno utiče na čoveka. Možete osetiti ovaj uticaj dok čitate tekst, kada vas sluh nije ometen zvucima koji su proizvedeni vestačkim stvarima i mehanizmima.
Prirodni zvuci kao: pevanje ptica, zvuk kiše, šuškanje lišca na drveću pomaže da se proizvedu pozitivni efekti.

VLADIMIR MEGRE

O autoru

Vladimir Megre je roden 23. jula 1950. Nikada nije ništa objavio niti štampao. Veoma je poznat kao preduzimač i predsednik Inter - reigonalnog udruženja preduzimača Sibira.
Od 1994. - 1995. godine, o svom trošku je organizovao dve velike komercijalne ekspedicije brodom, uzvodno i nizvodno, rekom Ob u Sibiru.
Išli su od Novosibirska do Salekharda i nazad do Novosibirska.
Mnogo toga je sibirska štampa napisala o njegovoj prvoj ekspediciji "Trgovački karavan".
Veoma dugo njegovi prijatelji i rođaci nisu mogli da reše zagonetku: šta je nateralo jednog preduzimača sa desetogodnisnjim iskustvom, da investira sav svoj akumulirani kapital, pa čak i da svu svoju imovinu stavi pod hipoteku, samo da bi organizovao ove ekspedicije. One nisu donele nikakav profit, već su bile potpuno neisplative i nisu pokrivale troškove uloženog.
Tajna intuitivne potrage otkrivena je u njegovoj knjizi.
Iz ekspedicija je doneo nešto što ne može da se proceni i nema ekvivalent u moneti.
Objavio je neke senzacionalne materijale u brojnim poznatim novinama koje su dobile ogromnu povratnu informaciju od uzbuđenih čitalaca. Tu su uključeni i komentari poznatih naučnika.
Sam autor je rekao sledeće:
"Nisam pisac, nemam nikakvo iskustvo u kreativnom pisanju i izvinjavam se mojim čitaocima na narativnom stilu. Ova knjiga ne pripada socijalnom i politickom žurnalizmu ili beletristici, fantstičnim ili avanturističkim pričama, uprkos svim jedinstvenim i fantastičnim događajima koji su u njoj opisani.
Propustio sam da odredim njen žanr."

Zaključak

Ova cela priča zvuči kao moderna bajka. Mozda bi "legenda" bila pogodnija reč; niko ne moze da dokaže ili opovrgne ovu priču (sedeći u udobnoj, toploj fotelji). Otkrio sam da je ova priča u savršenom saglasju sa mojim srcem i ne zvuči nerealno za moj um.

Lično bih voleo da živim u takvom svetu, punom ljubavi i radosti. Za mene nije vazno da li Anastasija stvarno postoji, kao što to mnogi ljudi misle i osećaju, ili je ona samo snažna imaginacija kreirana da bi se dobila materijalna korist, kao što tvrde oni koji ne veruju. Mi smo dovoljno snažni da promenimo čak i bez Anastasije, ako ne ceo svet, onda najmanje bar naše živote i iskustvo za odgajanje naše dece. Uvek možemo izabrati da živimo u svetu ljubavi umesto u svetu straha.

Vladimir Megre
Слика