OTROVNO BILJE

Cveće, drveće, vrtlarstvo...
Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

OTROVNO BILJE

Порукаод Zvoncica » 27 Дец 2007, 17:25

Otrovne biljke su one koje u sebi sadrže materije što u malim količinama djeluju štetno. Mnoge biljke označene kao otrovne često služe u medicini kao ljekovite biljke (izuzimajući gljive). Trovanje ljekovitim biljkama kod nas je rijetka pojava, no kada se spomene mogućnost trovanja biljkama, oprez je opravdan i koristan. Za svrhovito liječenje kod trovanja biljkama vrlo je korisno znati kakvom je biljkom osoba otrovana. I u tome postoje neke teškoće: obično bolesnik biljku ne donese sa sobom, a opis i prepoznavanje po slikama vrlo su nepouzdani. Potrebno je prikupiti što više podataka o njezinu izgledu i izgledu njezinih dijelova, o staništu i o tome koji je dio biljke pojeden (lišće, plod, korijen). Baš se zato traži informacija o staništu biljke koja je izazvala trovanje. Dok otrovna biljka kužnjak (Datura stramonium) prati naselja, otrovno velebilje (Atropa belladonna) nikada "ne silazi u gradove i naselja" jer se javlja jedino kao šumska biljka, na krčevinama bukovih šuma, uz panjeve zbog truleži i na obližnjim šumskim proplancima. Većina tipova šuma udomljuje velik broj biljnih vrsta. Najbogatije su bjelogorične šume. Broj, vrsta i gustoća naseljenosti snažno zavise o građi šume, a bogati su i rubovi šuma. Oni su spona šume i polja. Značajnije otrovno bilje po šumama čine: kukurijek, bljušt, đurđica, bljuštac, likovac, rosopas i veoma važno velebilje. Bunika (Hyoscyamus niger) je biljka naselja i zanemarenih staništa oko njih, ali je možemo naći i na obrađivanom zemljištu, uz biljku kužnjak. Uglavnom na napustinama, uz kužnjak i buniku, nalazimo i ove otrovne biljke: veliku kukutu, razne vrste divizme, sapuniku, vratić, rosopas, crnu pomoćnicu i biljku pomoćnicu "paskvicu". Napustine su životni prostori sa svim kemijskim i fizikalnim uvjetima okoliša koji djeluju na život. To su inače površine poput seoskih trgova, putova, hrpa kamenja i sličnih suhih mjesta prekrivenih rijetkim raslinjem. Pašnjaci u zabačenim predjelima, ako ih se prestane kositi, često se razvijaju u suprotnom smjeru, uskoro ih obraste grmlje, a često ih se i pošumi. U oba slučaja nestaje njihova posebna flora. Na neobrađenom zemljištu i pašnjacima raste otrovni mrazovac koji to stanište često dijeli s otrovnom biljkom čemerikom. Suhe, negnojene livade staništa su za velik broj biljnih vrsta, koje ne mogu prijeći u druge životne prostore. Takve suhe livade ubrajaju se u najšarenije i biološki najzanimljivije prostore. Na sunčanim mjestima, na kamenjaru, stijenama i pijesku obično je otrovan hrđavosmeđi i vunenasti naprstak, razne vrste divizme, pelin, pa i razne vrste mlječike. Na livadama i neobrađenim zemljištima možemo naći: preslicu, razne vrste jaglaca, biljku vučju stopu i zečji trn, razne vrste mlječike, bijelu čemeriku, razne vrste žabnjaka i mrazovac. Kulture loze i okopavine bili su životni prostori s bogatim biljnim i životinjskim svijetom dok se oranice i vinogradi nisu obrađivali suvremenim ratarskim načinima. Po vrtovima i oranicama, općenito na obrađenom zemljištu, naići ćemo na kukolj, ljulj, raženu glavicu, dimnjaču, kukavičicu i maćuhicu, razne vrste preslice, gorocvijet...
Područja na često močvarnom, tresetnom tlu, bogatom organskim tvarima od raspadnutih dijelova biljaka, obiluju vrijednim raslinjem. To su tipovi cretova i močvarnih livada te staništa brojnih biljnih vrsta. Inače su to krajolici od vrijednosti za odmor i razonodu. Na kiselim livadama koje sadrže malo vapna te močvarama i sličnim zemljištima obitavaju i otrovne biljke: razne vrste žabnjaka, močvarna preslica, cecelj, dvije vrste kiselice, sapunika, gavez, pomoćnica, vučja stopa i vučja jabučica. Općenito su naše najotrovije biljke: kužnjak, velebilje i bunika.


Lokalno djelovanje biljnih otrova

Neke biljke izazivaju alergijske reakcije i upale, pa čak i odumiranje tkiva, kao npr. bijeli bljuštac (Bryonia alba), morski luk (Scilla maritima), bijela loza (Clematis vitalba), likovac (Daphne mezereum), obična kalina (Ligustrum vulgare) i druge. Tu se radi o alergijskoj preosjetljivosti kože, što je i djelomičan uvjet. Velika kopriva sadrži oštre žaoke koje ubodom izazivaju žarenje i urtikariju za koju postoji naziv koprivnjača. Zapravo je učinak uboda koprive na koži čovjeka prototip urtikarije, što znači da i u "otrovu" koprive ima tvari sličnih onima koje je obično izazivaju. Koprivi je srodna i mala kopriva.


Trovanje drogom

Najotrovnije su bobe likovca, habulice, velebilja i bljušca. Otrovne su one biljke koje sadrže plodove slične nekim jestivim plodovima sjajne crvene boje, kao plodovi: likovca, pasjeg grožđa, đurđice, kozlaca, paskvice, bljušta, bljušca. Smrtno su otrovne tamne bobe velebilja, petrovog krsta, habulice, pomoćnice... Većina takvih boba ima odbojan i oštar okus, osim boba velebilja, kozlaca i bljušta. Neke su bobe otrovne u nezrelom stanju, a jestive su ili manje otrovne u zrelom (npr. bobe žutike, bazge, pomoćnice). Neke imaju samo otrovne sjemenke (tisa, sremza, crvena bazga), pa su jednim dijelom jestive. Neke su otrovne u sirovom stanju, a prokuhane su jestive, jer im se toksične tvari razaraju kod povišene temperature (crna bazga, jarebika, šibikovina). Običan grah pojeden u sirovom stanju također može uzrokovati teža trovanja. Otrovne su i bobe tetivike, šparoge, bljušta, veprine, bijele imele te božikovine. Inače su mladi izdanci šparoge, bljušta i veprine poznati kao jestivi. Koštice lovorvišnje otrovne su. Otrovni su i plodovi bršljana, kurike, biserka, tise i kaline po parkovima i okućnicama. Bazga ima otrovno lišće. Bobice su otrovne ako se troše u većoj količini dok su sirove. Neškodljive su prerađevine od bobica bazge.


Znaci trovanja biljkama

Trovanje svakom biljkom ima karakteristične, specifične simptome, koji se ne javljaju kod ostalih biljaka. Kod većine trovanja javljaju se mučnina, povraćanje i proljevi. Bez obzira na različite biljke i otrove, reakcije organizma u početku su iste, s poremećajem u probavnom traktu i popratnim bolovima u želucu. Tek nakon prvih bolova pojavit će se simptomi, opisom svojstveni za pojedine vrste otrova. Otrovi, naravno, ne pogađaju uvijek iste organe, a truju i napadnu srce, probavni trakt, bubrege, dišni sustav ili centralni nervni sustav. Nastupit će glavobolja ili povišena temperatura, halucinacije, crvenilo lica, zujanje u ušima, priviđenja, osjećanje velike žeđi, osjećanje vreline u ustima s pojačanim lučenjem pljuvačke i oštećenje vida. Kod trovanja kužnjakom, velebiljem, bunikom, jedićem, čemerikom, velikom kukutom, likovcem i đurđicom ili pomoćnicom početak trovanja je nagao. Kod mrazovca opći znaci trovanja sporije nastupaju, a kod trovanja biljkom kozja krv ili orlovi nokti i biljkom kozlac teži slučajevi trovanja su izuzetni. Da su slučajevi trovanja teži, zaključujemo po poremećajima disanja i radu srca. Trovanje, naravno, može završiti i smrću. Zanimljivo je koji vremenski raspon prođe od jela do prvih znakova trovanja. Kod različitih biljaka otrovi počinju različito djelovati, neki prije, a neki kasnije. Najbrže je otrovanje biljkom jedić (Aconitum napellus), jer već nakon pet do deset minuta počinju nagli znakovi djelovanja. Za pola do jedan sat djeluje otrov ostalih biljaka, osim mrazovca kod kojega prođe i dva do pet sati do pojave općih znakova otrovanja. Pružena pomoć u identifikaciji biljke od velike je važnosti.
Prva pomoć kod trovanja biljkama
Isprva se preporuča ne gubiti vrijeme analizom o kojoj se biljci radi, već odmah izazvati povraćanje, olakšati ga pijenjem jedne do dvije čaše mlake, jako zasoljene vode ako to čine odrasle osobe. Ishod slučaja najviše ovisi o poduzetim mjerama, što prije treba spriječiti upijanje otrova. Otrovanom se nakon povraćanja daje mnogo tekućine, a taj se način ne primjenjuje kod osoba koje su u grčevima ili bez svijesti. Dalji je korak ispiranje želuca, što se obavlja u zdravstvenoj ustanovi.
Osim izazivanja povraćanja i ispiranja želuca, kod trovanja svim vrstama otrovnih biljaka pomoć su i sredstva za čišćenje ako se ne pojave proljevi. U obzir dolaze i ricinus, gorka sol, prašak bijele gline, topli napitci, hladni oblozi na glavu, ležanje, ugrijavanje tijela i odmor. Ostala i sigurna pomoć bit će pružena u zdravstvenoj ustanovi jer otrovi u organizmu mogu ostaviti različite posljedice.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 27 Дец 2007, 17:37

OPASNE BILJKE

Pre nego što pogledate listu sobnih biljaka koje treba držati podalje od dece, još jednom proverite i narodne i botaničke nazive onih biljaka koje imate u kući, kako biste bili sasvim sigurni da se radi upravo o toj biljnoj vrsti. Ako niste sigurni u botaničku pripadnost vrste ili ste biljku dobili na poklon, ne bi bilo loše da potražite savet cvećara, jer je opis biljke teško dati, a biljne podvrste lako se "pobrkaju". Dakle, krenimo od biljaka umerene otrovnosti. U ovu grupu spadaju biljke koje pri dodiru izazivaju lokalnu iritaciju ruku ili lica. Ako se progutaju, uzrokuju pečenje, crvenilo i oticanje sluzokože. Kod težih slučajeva trovanja javljaju se bolovi u stomaku, mučnina i povraćanje.
Biljke umerene otrovnosti su:

Difembahija (Dieffenbachia sp.) koja u svim biljnim dijelovima sadrži velike količine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, a naročito stabljika.

Filadendron (Philodendron scandens) takođe sadrži kalcijum-oksalat. Otrovna je cela biljka.

Monstera (Monstera sp.) ima iste karakeristike kao i prethodna biljka.

Božićna zvezda (Euphorbia pulcherrima) poznata je po svojim lepim cvetovima, ali svi biljni delovi su otrovni.

Spatifilum ili kozlac (Spathiphyllum wallisii)
korisna je biljka koja se hrani elektronskim zračenjem. Držite je pored monitora ili televizora. Cela biljka je otrovna.

Hrizanteme (Chrysanthemum sp) kod nekih ljudi mogu izazvati lokalni dermatitis.

Aloja (Aloae sp.) kaktus čuven je po svojoj lekovitosti. Ipak, kod većih količina preporučuje se oprez.

GRUPU BILJAKA SREDNJE I JAKO OTROVNE čINE:

Ciklama (Cyclamen europaeum) ima otrovan samo koren pa su šanse da dođe do trovanja male.

Narcis (Narcissus sp.) osim lukovice koja je posebno otrovna, otrovni su i ostali delovi biljke. Veće količine uzrokuju ozbiljne zravstvene probleme.

Rododendron ili azalea (Rhododendron occidentale) najveći sadržaj alkaloida ima u listovima, mada su otrovni i ostali delovi biljke.

Anemona (Anemone pulsaltila) je lekovita biljka u homeopatiji, ali u jako malim količinama. Inače, cela je biljka otrovna.

Bršljan (Hedera helix) je sigurno jedna od najzastupljenijih biljaka penjačica. Otrovni su i bobice i listovi.

Hortenzija (Hydrangea macrophyla)
je biljka omiljena zbog svojih velikih i lepih cvetova. Ipak, svi delovi biljke su otrovni.
Sve navedene biljke iz prethodne grupe imaju slične simptome trovanja. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se progutaju, uzrokujući stomačno-crevne smetnje, smetnje u srčanom ritmu ili radu srca uopšte, kao i promene u funkciji nervnog sistema.

OPREZ! VEOMA VAžNO!


Narednoj grupi biljaka, grupi vrlo velike otrovnosti, posvetite posebnu pažnju, jer konzumiranje ovih biljaka može imati fatalne posledice, čak i ako su pitanju male količine. U ovu grupu spadaju:

Oleander (Nerium oleander) sadrži toksične glikozide koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje čak i jednog lista.

Ricinus (Ricinus communis ) sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su brojni: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan osećaj žeđi, halucinacije itd. Unošenje jedne do tri semenke ima fatalan ishod.

Dati popis biljaka iz sve tri grupe naravno nije potpun. Navedene su samo one najčešće. Zato, pri narednoj kupovini postavite pitanje i o eventualnoj (ne)otrovnosti biljke za koju ste se odlučili. Međutim, ukoliko se neka od biljaka sa našeg popisa već nalazi "udobno" smeštena u vašem domu, nema razloga za paniku. Naprotiv, neke mere opreza biće sasvim dovoljne.

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 05 Јан 2008, 22:15

Djurdjevak je takodjer jedna od otrovnih
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:35

LJUDI često u svoje vrtove sade cveće o čijim otrovnim svojstvima nemaju pojma.
Green Magazine je objavio listu 10 najotrovnijih biljaka, koje vas mogu stajati života.
Da pogledamo koji je to deset najotrovnijih biljaka:


Слика
1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je listopadna penjačica koja cveta u proleće. Veliki mirisni cvetovi su grozdaste strukture i obično su plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može da narastu u visinu i do tri metra. Neretko se viđaju i čitave zgrade urasle u tu biljku koja je ponela titulu "najotrovnije".

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:38

Слика

2. Naprstak ili pustikara (Digitalis purpurea)

Naprstak ili pustikara je biljka sa zvonolikim belim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima. Koristi se u medicini, za proizvodnju lekova za srce. Ako pojedete bilo koji od delova ove biljke, koja je zbog svog izgleda čest ukras u vrtovima, u blažim slučajevima će doći do mučnine, nesvestice, dijareje i grčeva, a kod težih slučajeva trovanja do otkazivanja venskog sastava i infarkta. Neretki su slučajevi gde je života stajala pokoju znatiželjnu mačku ili psa.
Последње учитавање од Sky Seeker дана 05 Јул 2011, 13:42, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:41

Слика

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica je i hortenzija, grmolika drvenasta biljka. Cveta od juna pa sve do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja - mogu biti beli, rozi, crveni, plavi i ljubičasti, a njihova boja varira ovisno o pH sastavu tla. Zauzela je treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. Ubrzo nakon trovanja se javlja osip i svrab kože, naticanje, mučnina, pojačano znojenje, a ukoliko se ubrzo ne dobije protivotrov, trovanje hortenzijama može dovesti i do kome te otkazivanja venskog sastava.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:45

Слика

4. Đurđica (Convallaria majalis)

Bela biljka intenzivnog mirisa, đurđica, često se sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Cveće đurđice je otrovno, jer sadrži heterozide koji utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i trbuhu, dijareju i grčeve. Đurđica ima crvene plodove koji sazrevaju u septembru, a takođe su otrovni. Nakon dodira cveta, stabljike ili korena ove biljke, potrebno je oprati ruke kako ne bi došlo do trovanja.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:48

Слика

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium ili Flamingov cvet je tropska biljka čiji su cvetovi srcolikog oblika. Najčešće su crveni, ali ih se može naći i u drugim bojama. Gutanje delova biljke može dovesti do izrazito bolnih oteklina i opeklina unutar probavnog sistema. Naticanje sluznice može dovesti i do gušenja.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:50

Слика

6. Hrizantema

Cveće koje svake godine na Dan mrtvih ukrašava grobove, takođe je izrazito otrovno. Kod ljudi izaziva svrab kože i otekline. Poznato je oko 100 do 200 vrsta ove biljke. Vrtlari je često sade i kako bi oterali zečeve - naime, oni ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava zaobilaze u širokom luku.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:53

Слика

7. Oleandar

Oleandar je biljka na kojoj je otrovan baš svaki njen deo. Čak i slučajno udisanje dima gorućeg oleandra može izazvati probleme. Ova zimzelena biljka, česta na Mediteranu, utiče na brzinu rada srca te trovanje njom može dovesti do infarkta.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:56

Слика

8. Fikus

Još jedan stanovnik vrtova - fikus, poznat kao i Bendžaminovo drvo, ima otrovna svojstva. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a sve u dodiru s kožom dovode do oticanja i svrba. Ako dođe do trovanja, potrebno je posetiti lekara koji će propisati neki od antialergika.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 13:58

Слика

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleja imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja su povraćanje, osip na koži, glavobolja, zamagljen vid i slabost u mišićima. Osim za ljude, osobito je otrovna za konje. Postoji više od 1.000 podvrsta pomenute biljke.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2011, 14:00

Слика

10. Narcis

Jedan od "vesnika proljeća", narcis, zauzeo je 10. mesto na lestvici "lepih, a ubojitih". Ako progutate lukovicu pomenute biljke, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Popratni simptomi su i glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Utiče i na rad srca.