Slonovi

Svet životinja...
Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Slonovi

Порукаод Hol » 10 Феб 2007, 19:14

SLON (lat. elefantus)

Klasifikacija:
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Proboscidea
Familija: Elephantidae

Rodovi i vrste:

1) Rod LOXODONTA objedinjuje dve vrste:

Слика Loxodonta africana (afrički slon)
i Слика Loxodonta cyclotis (šumski slon; neki je smatraju podvrstom L. africane, a ne zasebnom vrstom).

2) U rod ELEPHAS spadaju:

Слика vrsta Elephas maximus (azijski slon)

i izumrla vrsta Elephas recki (sliku skulpture možete videti na http://upload.wikimedia.org/wikipedia/c ... _right.jpg).

3) rod STEGODON Слика čiji su svi predstavnici izumrli.

4) rod MAMMUTHUS (čuveni mamuti :-D ) Слика čiji su svi predstavnici izumrli.


Manji broj naučnika koji se bave kriptozoologijom a zanimaju ih slonovi, predlažu patuljastog slona (Loxodonta pumilio) kao još jednu, zasebnu vrstu. Međutim, za sada taj predlog još nije prihvaćen. Ta vrsta živi, prema njihovom mišljenju, uz šumskog slona u tropskim kišnim šumama (Gabon, Kongo, Kamerun).

Слика patuljasti slon


Rasprostranjenost

Afrički slon je ranije živio na čitavom afričkom kontinentu, dok je danas sjeverna granica njegovih obitavališta jug Sudana. Južno od tog područja živi svuda, ali samo u zaštićenim područjima nacionalnih parkova; no u njima su se populacije tako snažno povećale, da dolazi u pitanje "izdržljivost" okoliša. To je posebno dramatično izraženo u nacionalnom parku Čobe u Bocvani: umjesto 5.000 slonova koliko bi priroda parka mogla podnijeti, u međuvremenu živi 25.000 životinja.

Šumski slon živi u kišnim šumama zapadne Afrike, među ostalim u Kamerunu, DR Kongu i Srednjoafričkoj Republici.

Područje gdje živi azijski slon širi se čitavim područjem jugoistočne Azije kao i Indijskog potkontinenta.
Последње учитавање од Hol дана 11 Феб 2007, 23:50, учитано 4 пута укупно.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 10 Феб 2007, 20:38

Slonovi su masivni u pravom smislu ove reči: veoma velika glava, male oči i široke uši; gornja usna i nos su spojeni i izduženi u surlu, izuzetno gibak deo tela kojim prinose hranu ustima i usisavaju vodu; slonovi se uz pomoć surle i tuširaju. Ovim biljojedima potrebna je ogromna količina hrane, neophodna za život (svaki dan oni mogu pojesti od 100 do 300 kg hrane i popiti i do 190 litara vode), pa su prisiljeni da stalno budu u pokretu. Oni su u stvari nomadi ili, bolje rečeno, bili su nomadi dok im čovek nije oduzeo prostor. Ovako zatočeni, slonovi su bili prinuđeni da se znatno manje kreću što im je umnogom izazvalo znatne ekološke štete koje su, opet, dovele do potrebe za smanjenjem broja slonova.

Slonovi su biljojedi; jedu vegetaciju kao što je lišće, korenje, kora drveta, trava i voće. Tokom kišnih razdoblja slonovi jedu travu i bilje slično papirusu (Cyperus papyrus) i biljku zvanu "mačji rep" (Typha augustifolia). Tokom sušnog razdoblja jedu lišće skupljeno s trnovitih stabala, često akacija, i grmlja. Močvare su zadnje mesto gde će ići po hranu jer močvarna vegetacija sadrži malo hranjivih materija. Doduše, umirući su slonovi često nađeni u ovim područjima zbog toga što je ova vegetacija mekša, a starim slonovima često nedostaju zubi.
Slonovi imaju neobične zube. Zamenjuju se onima koji niknu pozadi, a ne ispod istrošenog zuba. Šest nizova zuba se izmeni na svakoj čeljusti, iako se uvek koriste samo 4 zuba gornje i donje čeljusti. U vreme kada je šesti zub otprilike do pola istrošen, slon više ne može dobro da žvaće hranu, ali je tada već starac. Slonovi spadaju u one retke sisare koji žive kao čovek, dovoljno dugo da bi ih zahvatio proces starenja.Njihov životni vek je i do 80 godina.

Vid slonova nije naročito dobar, ali imaju veoma istančan sluh i vrlo razvijen njuh. Tabani su im izuzetno osetljivi, pa mogu nežno da gaze uprkos svojoj težini. Surla, koja zamenjuje ruku, osobito je osetljiva. Čovek je za pomoć u radu oduvek koristio veliku snagu ovih ogromnih životinja, te je od davnina lovio i pripitomljavao azijske slonove. Zbog dugotrajnog nošenja (trudnoće) i zbog sporog rastenja, ugalvnom se love i pripitomljavaju, radije nego što se odgajaju; ovo je, pored ubijanja i smanjivanja prostora na kome žive, znatno smanjilo broj indijskih slonova. Afričke slonove je moguće pripitomiti i obučiti, ali mnogo teže.


Indijski slon, kome visina do plećke dostiže i 3m, a težina gotovo 5 tona, nekad se mogao sresti od Male Azije do Jave. Manji je od afričkog slona i više mu odgovara život u šumi. Ženka nema kljove, a nemaju ih ni mužjaci cejlonske podvrste (Šri Lanka). Ženka indijskog slona živi sa mladuncima u grupama. Mlade ženke, koje još nemaju mladunce, žive u odvojenim grupama, dok mužjaci vode usamljenički život i pristupaju grupama samo radi parenja.

Afrički slon je najveći kopneni sisar, čija visina do plećke prelazi 3m, a težina ide i preko 7 tona. Nekad je živeo u čitavoj Africi, osim u pustinjama; danas je ograničen na nacionalne parkove, u kojima najčešće živi prevelik broj slonova, na štetu drugih vrsta, kao što su nosorozi, koji ostaju bez hrane. Afrički slon ima izduženiju glavu i veće uši od indijskog. Živi u savanama u kojima dnevna temperatura biva veoma visoka, što stvara potrebu za oslobađanjem telesne toplote (u tome mu pomažu veoma velike uši: maše njima i tako se hladi).

Afrički slonovi putuju danju ili noću u neteritorijalnim krdima koja mogu dostići i brojku od 200 slonova, čak i 1000 tokom kiša. Njihovo se društvo temelji na socijalnoj matrijarhalnoj zajednici. Matrijarh je najstarija ženka koja vodi klan koji obično čini 9 do 11 slonova. Samo su blisko srodne ženke i njihovo potomstvo deo ovog krda zato što mužjaci jednom kada postanu polno zreli napuštaju krdo u kojem su rođeni i odrasli, i nastavljaju samotnjački život. Dobrobit krda zavisi od vođstva matrijarha. Ona odlučuje kada se odmaraju, kupaju, jedu ili piju, kao i kada treba napustiti neko područje jer su rezerve hrane iscrpljene. Pored toga, od njenog sećanja zavisi sudbina krda u razdobljima velike suše. Ona se tada mora setiti mesta na kojem je bila u mladosti, a gde je sigurno da će krdo naći vodu.
Kako matrijarh počinje biti ograničena starenjem, oko 50-60 godine, sledeća je najstarija ženka u krdu zamenjuje i ona biva ili napuštena ili sama odlazi.
Ženke u krdu vežbaju majčinstvo tako što bivaju "zamenske" majke mladunčadi drugih slonica. Dok odrasli spavaju, ove "zamenske" majke moraju zaštiti bebe i vratiti ih ako odlutaju predaleko.

Mužjaci ostavljaju krdo kada dostignu polnu zrelost, i putuju sami ili u krdu drugih mladih mužjaka. Oko 25. godine počinju se nadmetati za ženke. Slonovi demonstriraju svoju dominaciju dizanjem glave, surle i ušiju. Takođe, udaraju ušima, tresu glavom, tutnjaju i ispuštaju zvukove slične trubi. Podčinjenost pokazuju ravnanjem ušiju, spuštanjem glave, kolebanjem i trljanjem očiju.

Afrički slonovi su tipično aktivni tokom dana, ali krda u područjima visoke ljudske aktivnosti često postaju primarno noćne životinje.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 11 Феб 2007, 23:41

Razmnožavanje

Slonovi nemaju specifičnu sezonu parenja. Tokom kišnih perioda reprodukcijska stopa je viša, dok sušni periodi rezultiraju nižom reprodukcijskom stopom.
Nakon perioda skotnosti koji traje 22 meseca, rađa se jedno mladunče teško oko 120 do 130 kg. Dvoje mladunčadi je retkost. Kratko vreme nakon rođenja, ono je već sposobno instiktivno pratiti svoju majku. Ženke imaju mladunče svakih 4 do 9 godina. Starija mladunčad se odvikava od sisanja nekoliko meseci pre nego što se okoti sledeći mladunac. Polnu zrelost ženka dosiže u dobi između 10 i 12 godina.


Слика . Слика


(A vidite i ovo kad ste već tu :P : http://www.intercontinentalcog.org/imag ... 0birth.jpg

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 11 Феб 2007, 23:46

Najduža trudnoća u Životinjskom carstvu
SLONČIĆIMA NIKAD DOSTA MAJKE


Slonovi su neobične i poštovanja vredne životinje. Po nekim svojim osobinama oni podsećaju i na ljude. Ali ih jedna karakteristika deli od ostatka životinjskog carstva – ženke nose mladunce čitava 22 meseca.
Zamislite samo trudnoću koja traje 22 meseca. To je 7 puta više nego što je potrebno lavićima da dođu na svet, 5 puta duže nego što ženka džinovskog pande nosi mladunce i dva ipo puta duže nego što trudnoća traje kod ljudi. Možemo samo da zamišljamo kolike su to hormonalne promene, promene u ishrani, težini... ali, to je sudbina ženke slona.

Međutim, pošto je trudnoću kod slonova teško proučavati, i dalje nije sasvim jasno zašto je potrebno da ženka slona bude bremenita baš toliko dugo. U principu, trudnoća kod krupnijih životinja je duža nego kod sitnijih, ali to nije strogo pravilo. Plavi kitovi su najveći sisari na Zemlji i teški su oko 150 tona, što je neuporedivo više od afričkih slonova, koji teže oko 6 tona, a ipak njihova trudnoća traje svega godinu dana.

Trudnoća kod nekih sisara traje duže zbog odloženog vezivanja oplođene jajne ćelije za zid materice. Ženka morža mlade nosi 15 do 16 meseci, ali je za vezivanje oplođene jajne ćelije za zid materice kod ove vrste životinja potrebno 4 do 5 meseci. Toga kod slonova nema, ali zato fetus prolazi kod period mirovanja. U toku 3 do 4 meseca nakon vezivanja oplođene jajne ćelije za zid materice fetus slona se ne razvija brzinom koja bi se očekivala. Razlozi za ovo još uvek su nejasni.

Zaostajanje u razvoju fetusa slona otkrio je nemački zoolog dr Tomas Hildebrant sa Instituta za zoologiju u Berlinu. Hildebrant je proučavao veštački oplođene ženke slonova i beležio tok razvoja fetusa. Njegov rad će uskoro biti prikazan u BBC-evom dokumentarnom filmu »Životinje: priča o intimi«. Producent filma Kerin Partridž kaže: »Ako bismo zamislili krivu razvoja mladunčeta slona u utrobi majke, prva tri do četiri meseca razvoja fetusa bila bi prikazana gotovo pravom linijom.«

Ovaj period mirovanja objašnjava šta se dešava tokom nekoliko meseci trudnoće kod slonova, ali ne i zašto ona traje čitava 22 meseca. Međutim, time se ne iscrpljuje svo naše znanje o ovom fenomenu. Naime, deo objašnjenja leži i u ishrani slonova. »Slonovi veoma slabo iskorišćavaju hranu koju pojedu«, kaže profesor Fric Volrat sa katedre za zoologiju na Univerzitetu u Oksfordu i dodaje: »Oni veoma teško odvajaju hranljive sastojke iz hrane koju uzimaju. Polovina svega što pojedu, doslovno, samo prođe kroz njihov želudac i creva. Slonovi jedu puno drvenaste hrane, a ona ne omogućava brz razvoj fetusa. Kitovi se, pak, hrane planktonom – dakle, hranom bogatom kalorijama.«

Nisko kalorična hrana koju slonovi jedu čini osnovu njihove evolucije. Prvi slonovi pojavili su se u Africi pre oko 23 miliona godina, u vreme kada su među biljojedima dominirali konji. Kao posledica borbe između slonova i konja za istu biljnu hranu, dogodilo se to da su slonovi kroz evoluciju postali krupniji. (Opšte je prvilo da krupnije vrste životinja mogu da prežive hraneći se nisko kaloričnom, kabastom hranom koje ima u izobilju). Tako su se evolucijom slonovi osposobili da jedu granje i koru drveća, koje konji nisu u stanju da svare – ili dohvate.

Zahvaljujući ovoj strategiji prilagođavanja slonovi su postali veoma sposobni za preživljavanje. Međutim, zbog toga što je hrana koju jede niske kalorične vrednosti, a uz to je još i teško svarljiva, slonu je u proseku potrebno oko 150 kg hrane dnevno. Uz to, dnevno mu je neophodno i 70 do 90 litara tečnosti. Slonovi puno vremena provode u hladu, kako ne bi doživeli toplotni udar. Zbog toga su prinuđeni da se stalno kreću u potrazi za hranom, vodom i preko potrebnom hladovinom.

Nomadski način života slonova upućuje nas na još jedan razlog zbog koga ženke slonova dugo nose svoje mlade. Za razliku od mladunaca drugih sisara, mladunče slona ne može da se izležava u nekom gnezdu ili brlogu i čeka da bude nahranjeno. Ono mora da bude sposobno da u roku od sat vremena od trenutka kada je došlo na svet stane na noge i krene dalje sa svojim krdom. Stanište jednog krda slonova pokriva područje od oko 1.600 kvadratnih kilometara, a ono gotovo redovno prelazi po 30 kilometara dnevno, bez zaustavljanja! »Slonče mora odmah nakon rođenja da bude sposobno da funkcioniše jednako kao njegovi stariji rođaci«, kaže Kerin Partridž.

Mladunče slona dugo zavisi od majke. »Kod slonova, kao i kod ljudi, detinjstvo traje dugo«, naglašava Partridž. »Slonče mora da nauči da komunicira sa drugim pripadnicima krda, kao i sa pripadnicima drugih krda. Pored toga ono mora da nauči i gde da nađe hranu i vodu. Neka mesta slonovi obilaze samo jednom u 5 ili 10 godina, tako da im je potrebno fantastično pamćenje da bi bili u stanju da ih pronađu.«

Neverovatna sposobnost slonova da uče i pamte dovela je do stvaranja zanimljive teorije o tome zašto trudnoća kod slonova traje toliko dugo. Autor ove teorije je dr Hildebrant. On misli da je za dužinu trudnoće kod slonova odgovorna gustina njihovog mozga. Istraživanja pokazuju da slonovi imaju više moždanih ćelija po kvadratnom santimetru od svake druge vrste životinja ponaosob (mada još uvek nije jasno da li ovo uključuje i ljude). Hildebrant misli da je dužina trudnoće prouzrokovana vremenom koje je potrebno za stvaranje tolikog broja moždanih ćelija.

Može li se, onda, zaključiti da je osnovni razlog za ovoliko dugu trudnoću kod slonova njihova inteligencija? »Nema sumnje da su slonovi veoma inteligentne životinje« , kaže Partridž, »ali je njihovu inteligenciju teško kvantifikovati, jer smo skloni da je posmatramo kroz prizmu ljudske inteligencije.« Na kraju se ne možemo oteti zaključku da trudnoća kod slonova još uvek predstavlja misteriju. Međutim, čini se da će nas ovaj fenomen naterati da preispitamo neke davno formulisane principe vezane za evoluciju sisara, a možda će, na kraju, uzdrmati i definicije inteligencije kojima se danas služimo.

(Magazin Planeta, Priredio: J. Milević)

Корисников грб
Daca
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 6453
Придружен: 28 Апр 2007, 14:45
Место: Srbija

Slonovi

Порукаод Daca » 09 Јун 2007, 10:41

* Da nije slon profitirao bi na slonovači.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 05 Мар 2019, 12:52

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 05 Мар 2019, 12:53

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 05 Мар 2019, 12:53

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 05 Мар 2019, 18:14

Слика


Visoko inteligentne životinje, afrički slonovi, zavise od svojih izoštrenih komunikacionih veština za opstanak u divljini. Studija koja je skoro urađena ukazuje da stresne situacija kao što je gubljenje roditelja ili preseljenje ostavljaju posledice na kognitivni sistem donošenje odluka i decenijama posle.Bihevioristički ekolozi sa Univerziteta u Engleskoj bavili su se istraživanjem dve različite populacije slonova: jednih koji su nastanjeni u Nacionalnom parku „Amboseli“ u Keniji, i nisu bili podložni nikakvim negativnim uticajima, i drugih, koji su kao mladunci preseljeni u „Pilanesberg Park“ u Severnoj Africi.
Kako je zabeleženo u studiji objavljenoj 23. Oktobra u okviru „Frontiers in Zoology“, druga grupa je pokazala negativne psihološke posledice koje su uticale na njihovo donošenje odluka, i sa priličnom sigurnošću mogu da se posmatraju kao posttraumatski stresni poremećaj kod ljudi.

Kompleksno društvo
Slonovi tokom života formiraju kompleksne društvene veze. Dugoročno učenje i transfer znanja bio je vidno poremećen kod slonova koji su bili odvojeni i preseljeni.
„Socijalni poremećaji imaju duboke posledice na bitne sposobnosti donošenja odluka koje predstavljaju ključne aspekte njihovog ponašanja“, rekao je jedan od autora studije.

Zov divljine
Kroz seriju eksperimenata, naučnici su otkrili da aktivnost kao što je promena mesta boravka, ima duboke posledice na komunikacione sposobnosti kao i kompletne kognitivne veštine afričkih slonova.
Istraživači su obavili dva eksperimenta. U prvom su slonovima pušteni poznati i nepoznati zvuci samo kako bi se uočilo njihovo bazično društveno znanje. Drugi je simulirao zvuke slonova različitih veličina i godina u skladu sa hijerarhijskom dominacijom. Naučnici su hteli da vide kako slonovi reaguju i razumeju različite nivoe socijalne ugroženosti prema njihovom ponašanju, upotrebi čula sluha, mirisa, kao i formiranja odbrambenih grupacija.
Kada je jedna porodica slonova ugrožena oni obično formiraju grupu u kojoj mlađi zauzimaju prve redove, a starije smeštaju sredinu i na taj način stvaraju odbrambeni mehanizam. Sposobnost da razlikuju prijatelja od neprijatelja je omogućio slonovima da se fokusiraju na opasnost koja im preti.

Socijalni eksperiment
Tokom eksperimenta naučnici su testirali kako slonovi reaguju kako na bezopasne, tako i na opasne društvene signale. Slonovi iz prve grupe imali su bolju procenu i jače reakcije u skladu sa signalima, tako pokazujući da su fokusirani na najdominantnije društvene figure. Slonovi iz druge grupe nisu bili u mogućnosti da razgraniče signale i nisu menjali reakcije u skladu sa onim koji ih je slao.
Mentalni i fizički efekti
Zbog nemogućnosti da uče od starijih, slonovi mladunci imaju manjak socijalnog znanja što je prouzrokovalo nemogućnost donošenja odluka koji direktno utiče na kompletno socialno ponašanje.
Učenje i komunikacija je važna za zdravlje i opstanak socijalnih društava, s obzirom da je pritisak na prirodne resurse i ugroženost ljudske vrste u porastu, tako da bi ovi eksperimenti mogli da budu od krucijalne važnosti za otkrivanje rešenja ovih psiholoških problema koji bi mogli da pomognu ljudskom opstanku.

(izvor, nationalgeographic.rs)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 21 Окт 2019, 12:06

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 21 Окт 2019, 12:07

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 21 Окт 2019, 12:07

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Slonovi

Порукаод Mustra » 21 Окт 2019, 12:07

Слика
Слика