zanimljivosti

Svet životinja...
Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Мај 2008, 21:46

Зашто птице певају?

Кажу да је библијски цар Соломон разговарао с птицама. Он није био господар само људима, већ је владао свим живим створењима и говорио њихове језике. Поред њега, дар говора са птицама имали су још и филозоф Питагора и свети Фрањо. Осим ових изузетних личности, ниједан научник или музичар није успео да одгонетне ни једну једину њихову реч...
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Мај 2008, 19:27

Kućni ljubimac treba vama
baš kao i vi njemu


Mislite da je društvo jedino što vaš voljeni ljubimac može da vam pruži? Razmislite ponovo! Nove studije pokazuju da onaj ko drži životinju - svejedno da li je to pas, mačka, ptica, konj, beli miš, ribica ili neko drugo stvorenje - živi duže i srećnije već samim tim što...

Da li znate koja se to nova kura toplo preporučuje onima što ne mogu bez čokolade? Milovanje kućnog ljubimca koje podstiče lučenje iste moždane hemikalije, feniletilamina, kao kad jedete omiljenu crnu poslasticu, i pruža vam isto uživanje, ali bez masti i kalorija, pokazuju istraživanja. Čekajte, to nije sve...
Eliminiše alergiju. - Neverovatno, ali istinito: deca koja odrastaju pored kućnog ljubimca ređe obolevaju od alergija ili astme! "Najbolji način da se izgradi jak imuni sistem jeste izloženost u prvim godinama", objašnjava istraživač Alen Bek iz njujorškog Univerzitetskog centra za proučavanje veze ljudi-životinje. Činjenica je da su deca školskog uzrasta koja su imala kućne ljubimce znatno manje izostajala iz škole od vršnjaka koji nisu bili te sreće!
Bonus. - U nedavnom ispitivanju, 80 procenata mališana izjavilo je da im njihovi ljubimci pomažu da se bolje razumeju sa prijateljima i porodicom.
Zaustavlja srčane bolesti. - Prema nalazima autralijskih istraživača, ljudi sa psom ili mačkom, u ili oko kuće, manje su skloni povećanim trigliceridima i holesterolu - bez obzira na način ishrane! - pa zato ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti.
Bonus. - Ljubimci ublažavaju negativnu reakciju na stres i teraju vas da se više smejete, a to su dva proverena načina koja štite od kardiovaskularnih bolesti!
Održava vas u top-formi. - Ako svakog dana izađete da prošetate psa, jasno je da ste fizički aktivniji - dakle, i zdraviji! - od ljudi koji retko ustaju sa kauča. To, međutim, ne objašnjava rezultate iznenađujuće kanadske studije. U njoj piše da su osobe koje drže životinje, bez obzira o kojoj je vrsti reč, u boljoj fizičkoj i zdravstvenoj kondiciji! "Ima veze s osećanjem odgovornosti, topline i brižnosti", kaže vođa studije, psiholog Edvard Rejna.
Oslobađa od stresa. - Svi znamo da i sam razgovor sa prijateljima o onom što nas tišti olakšava tegobe, ali istraživanja pokazuju da vreme koje provedemo s omiljenim kućnim ljubimcem pomaže mnogo više! U jednoj studiji, ljudi koji su radili nešto stresno - na primer, upali u vremenski tesnac - ispoljavali su veću smirenost i efikasnost kad su s njima bili njihovi ljubimci nego kad je podrška dolazila od prisutnog prijatelja ili bračnog partnera! Naučnici pretpostavljaju šta bi mogao biti razlog: životinje nas ne osuđuju - one nas samo vole.
Smanjuje depresiju. - Kućni ljubimac vam obezbeđuje dvostruku zaštitnu ogradu od depresivne mrzovolje! U studiji, rađenoj na univerzitetu Kolumbija, istraživači su otkrili da talas serotonina, prolaktina i oksitocina (tri važna hormona koji zaustavljaju crne misli i loše raspoloženje) krene posle samo 15 minuta igranja s omiljenom životinjom. A druga studija, koju potpisuje naučni tim Medicinskog centra UKLA, otkriva da nivo anksioznosti pada za 24 procenta ako 12 minuta milujemo kućnog ljubimca!
Savet: pričajte sa životinjama! - Gotovo polovina vlasnika ima potrebu da im se poverava, čime obezbeđuje dodatno olakšanje u svakodnevnoj borbi sa stresom.
Obara krvni pritisak. - Istraživači Njujorškog državnog univerziteta poklonili su jednoj grupi frustriranih brokera po psa ili mačku, s idejom da ostanu s njima šest meseci i - znate li šta se dogodilo? Uprkos stresu i napetoj situaciji, brokerima je pritisak pao za 50 procenata!
"Objašnjenje je u opuštenosti koju ljudi osete u dodiru sa prirodom, a prisustvo životinje jeste neka vrsta dodira sa prirodom koji imate kad god poželite", objašnjava Alen Bek.
Dokazano: leči sve. - U studiji, koju objavljuje "Britanski žurnal kraljevskog medicinskog društva", piše da su penzioneri, koji su na poklon dobili psa ili mačku, posle 30 dana osećali upola manje zdravstvenih tegoba kao što su bol u zglobovima, visoka temperatura, glavobolja, išijas, lupanje srca, nesanica, nazeb i grip!
Nemate ljubimca? - Dovoljno je da pomilujete tuđeg dlakavog prijatelja da vam za samo 15 minuta pritisak padne za oko 10 procenata!
Ne treba vam doktor. - Rezultati međunarodne studije pokazuju da vlasnici kućnih ljubimaca ređe idu na lekarske preglede od ne-vlasnika. I dok istraživanja potvrđuju da osobe koje imaju ljubimca pet godina neprekidno (ili duže) najmanje posećuju lekare, ljudi koji usvoje životinju odmah počnu da se osećaju bolje, pa se broj pregleda smanjuje za 10 procenata.
Vlasnici ljubimaca privlače ljude! - Pretpostavlja se da su osobe koje vole životinje ljubaznije, simpatičnije i brižnije, kažu stručnjaci.
Ludi za mačkama! - Nedavna studija, u kojoj je učestvovalo 600 "mačkara", obelodanila je sledeće:
82% kaže da im mačke pomažu da pobede stres!
75% više voli da podeli osećanja sa mačkom nego sa prijateljima!
62% tvrdi da ih mačka štiti od usamljenosti!
60% lako izlazi na kraj sa neprijatnim mačjim zadahom, ali ne i sa partnerovim!
55% bez reči trpi kad im mačka otme gotovo ceo pokrivač, a dođe im da "zadave" partnera kad uradi istu stvar!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Мај 2008, 21:52

I obična muva zna šta hoće

Cik-cak let otkriva urođenu i nenasumičnu sposobnost odlučivanja jer insekt promijeni smjer, a da na to nije prisiljen

Verovali ili ne, čak i obična muva (među naučnicima prozvana vinska mušica ili Drosophila melanogaster) zna šta hoće. Da li je to slabašan nagoveštaj slobodne volje ili samo još jedna nategnuta pretpostavka?

I kad nema nikakvih podražaja, cik-cak let otkriva urođenu i nenasumičnu - a predvidivu - sposobnost odlučivanja. Maleni insekt može jednostavno da promeni smer letenja, a da na tako nešto ne bude prisiljen.

To saopštavaju istraživači, predvođeni neurobiologom Bjernom Brembsom sa Slobodnog univerziteta u Berlinu (Nemačka), koji su želeli da dokažu postojanje izbora i da je to jedna od temeljnih uloga mozga. Ukoliko se roboti programiraju da sami odlučuju, suočićemo se sa verodostojnijim i delotvornijim ponašanjem u stvarnosti, što će ih učiniti samostalnijim u budućim istraživanjima drugih planeta.

“Slobodna volja je, u suštini, svojevrsna duhovita besmislica (oksimoron): ne možemo da promišljamo volju, ako je sasvim nasumična; niti da razmatramo slobodnu, ukoliko je potpuno određena”, naglašava Bjern Brembs. Drugim rečima, niko ne može da pripiše odgovornost za radnje, ako su one bile plod slučajne podudarnosti.

Slobodna volja na sredini

“Mi mislimo da slobodna volja postoji, ona je negde na sredini”, između slučajnosti i određenosti, “i to danas nije valjano shvaćeno ili opisano”, smatra matematički biolog Džordž Sugihara sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu (SAD), koji je pomagao u obradi prikupljenih činjenica, i dodaje da je obrazac kretanja nejednolinijski (nelinearan), što odlikuje mnoga biološka zbivanja (procesi).

Tvrdnja nemačkog naučnika temelji se na proučavanju iz osamdesetih godina neurologa Bendžamina Libeta sa Univerziteta San Francisko koji je otkrio da kretanje započinje u mozgu pre nego što čovek osvesti želju za pokretom. Neurolozi ističu da to pokazuje da mozak samo reaguje na spoljašnji podražaj, a svest je način racionalizovanja pokreta koji je mozak već odlučio da izvede.

“Mnogi ugledni naučnici izjavljuju da je glavni zadatak mozga obrada ulaznih i izlaznih podataka. Ali, šta ako nema ulaznog podatka?”, pita Bjern Brembs. Zato je on sa svojim saradnicima upriličio ogled s vinskim mušicama koje nisu bile izložene nikakvom spoljnjem nadražaju.

Životinje, a naročito insekte, često doživljavamo kao složene robote koji odgovaraju jedino na spoljašnji podsticaj.

Berlinski istraživači su u potpuno beloj komori, bez ikakvih uočljivih znakova, vinske mušice zakačili za malene bakarne kuke, što im nije ograničavalo da mašu krilima i okreću se, očekujući nasumično pomeranje i zujanje. Nasuprot tome, insekti su leteli, istina u mestu, prema obrascu koji je mozak spontano stvorio, što potvrđuje da nije bio nasumičan.

Prva kockica svesti

“Odluka da se okrenu nalevo ili nadesno, koja se neprestano menjala, proistekla je iz samog mozga”, kaže Bjern Brembs i ističe da ovaj nalaz razotkriva temelje biološkog ustrojstva slobodne volje. “Mislim da smo otkrili svest vinske mušice, ovo je prva kockica bez koje se ne može nastaviti proučavanje.”

Na osnovu obilja podataka obrađenih u računaru ponašanje je veoma ličilo na matematički algoritam (konačan niz koraka za rešavanje logičkog ili matematičkog zadatka), nazvan Levijeva raspodela, uobičajen u prirodnim pojavama. Muve koriste postupke u pronalaženju hrane poput albatrosa, jelena ili majmuna. I to je samoniklo, ničim nije spolja izazvano.

Bjern Brembs smatra da voćne mušice nemaju slobodnu volju samu po sebi, naglašavajući da nalazi ne ukazuju ni da imaju ljudi ili ma ko drugi.

“Pokazali smo jedino da bi mozak mogao imati sposobnost na kojoj bi se slobodna volja zasnivala”, zaključuje on.

Neurolog Mark Fraj, sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, primećuje da bi buduća istraživanja morala da izdvoje i razjasne moždane veze i genetske staze uključene u spontano ponašanje muva. I da li su ili nisu sačuvane kod ostalih životinja.

Ako je evolucija ljude opremila sličnim moćima, to bi pomoglo da se razmrsi jedan od najdugotrajnijih filozofskih sporova. Naučnici pretpostavljaju da učinci imaju uzroke i da, razumemo li ih dovoljno dobro, možemo predvideti posledice.

Stefan Vukašin/Politika
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 15 Мај 2008, 11:09

Polarni medved na listi ugroženih vrsta

Polarnom medvedu na Aljaski neophodna je posebna zaštita jer mu preti istrebljenje, izjavio je u Vašingtonu sekretar za unutrašnje poslove u čijoj su nadležnosti i nacionalni parkovi Dirk Kemtorn, javile su agencije.

"Danas, svrstavam polarnog medveda u vrste kojim preti istrebljenje u okviru zakona o ugroženim vrstama", rekao je novinarima Kemtorn.

Ta odluka se zasniva, dodao je, na činjenici da je "poslednjih decenija registrovano značajno smanjenje sloja polarnog leda što je vitalno za opstanak te životinje".

Istovremeno, stručnjaci predviđaju da će led na Arktiku verovatno nastaviti da se u budućnosti topi, dodao je američki zvaničnik.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 16 Мај 2008, 16:10

Bubašvabe u osvajanju svemira

Ruski istraživači iz Voronježa obavljaju eksperimente sa bubašabama koje su prošle godine letele u svemir i sa njihovim potomstvom, izveštava agencija Interfaks.

Pedesetak "domaćih" bubašvaba boravilo je u svemiru 12 dana. Na to putovanje poneo ih je ruski istraživački satelit Foton-M3 lansiran u septembru 2007. godine, izjavio je rukovodilac projekta, istraživač Dmitri Atjakšin sa Medicinske akademije u Voronježu.

Posle putovanja, jedna ženka bubašvabe "donela je na svet" 33 bubašvabe začete u bestežinskom stanju koje su porasle mnogo brže nego zemaljska braća, naveo je on.

"Bubašvabe se obično rađaju sa providnim telom koje nakon nekog vremena potamni. Bubašvabe začete u svemiru dobile su boju mnogo brže", precizirao je naučnik.

Bubašvabe "kosmonauti" nedavno su dobile "unuke" koji se ni po čemu ne razlikuju od običnih bubašvaba, kazao je Atjakšin.

Projekat po zamisli studenata Medicinske akademije u Voronježu izabran je za realizaciju na letećoj laboratoriji Foton na jednom konkursu.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 03 Јун 2008, 00:15

Konji spavaju pretežno stojeći. Njihove noge imaju naročit sistem tetiva, kostiju i zglobova koji može bez napora da izrdži težinu ove krupne životinje dok su njeni mišići, u stanju mirovanja, potpuno opušteni.

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 03 Јун 2008, 10:52

*Vrsta žabe nazvana otrovna strela ima dovoljno otrova u sebi da usmrti oko 2.200 ljudi.

* Džinovska sipa ima najveće oči na svetu, a prečnik im je oko 40 centimetara.

*U državi Juta, ptice imaju prvenstvo prolaza na svim autoputevima.

*Slonove kljove spadaju u sekutiće
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 05 Јун 2008, 00:14

Da li ste znali...

# ... da su svi labudovi u Engleskoj vlasništvo kraljice?

# ... da ostriga može promeniti pol nebrojeno puta tokom života?

# ... da muva živi u proseku oko mesec dana?

# ... da je mladunče kengura dugačko oko 3 cm kada se okoti?

# ... da džinovski afrički cvrčak obožava da jede ljudsku kosu?
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 07 Јун 2008, 00:40

U Meksiku živi ptica slatkovodni gnjurac, koja, kad napušta gnezdo, nosi svoje mladunče pod krilima. Tako postupaju i mužjak i ženka.

Jezik kameleona dvostruko je duži od njegovog tela.

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 22 Јул 2008, 10:13

Beli tigrići

Слика

Dva mladunca bele boje retke vrste bengalskog tigra najnovija su atrakcija zoološkog vrta u Saskatunu, u Kanadi. A deca ih naprosto obožavaju.

Zaposleni u zoološkom vrtu dali su imena tigrićima - Jasmin i Džefer, nakon što su rođeni 31. maja ove godine. Njihova majka Rani nije mogla da ih hrani oboje, pa su čuvari u vrtu preuzeli brigu o ove dve male mačke.

Tigrići se sada nalaze u delu zoološkog vrta gde se čuvaju bebe životinja. Deca ih najviše vole, mada ni oni stariji nisu ravnodušni kada ih vide.

Direktor zoološkog vrta, Džon Moran, izjavio je da mladunce hrane mešavinom mleka za mačiće i hamburgera, i to na svaka tri sata. Količina tvrde hrane u njihovoj ishrani povećava se svaka dva dana, a ubrzo će uključiti i pileće meso i ribu.

Zasad Moran ima ogrebotine po rukama od hranjenja mladunaca mlekom iz bebi flašica. "Oboje su veoma agresivni", izjavio je Moran. "Ipak su oni divlje životinje, i tu činjenicu morate da poštujete."

Njihovi otac i majka su u zoološkom vrtu koji se nalazi severno od grada Toronta, gde će im se i njihove dve bebe pridružiti na jesen, kada malo porastu.

Moran je izjavio da određeni gen prouzrokuje da jedan od svakih 10.000 bengalskih tigrova ima belo krzno umesto narandžastog. A ova dva tigrića su prava retkost.

Ako ste kojim slučajem u Kanadi, i to u blizini ovog zoološkog vrta, nemojte propustiti priliku da vidite ova dva preslatka tigrića. Naročito sada, dok su još mali.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Авг 2008, 15:39

Neverovatni životinjski osecaji koje ljudi nemaju

Iako smo strašno ponosni na činjenicu da za razliku od životinja imamo sposobnost razumskog prosuđivanja i potiskivanja nepoželjnih nagona, kao i na mnoge druge karakteristike koje nas čine 'nadmoćnima', životinjsko carstvo ipak fascinira nekim sposobnostima o kojima mi ne možemo ni sanjati.
Potpuno je pogrešno mišljenje da životinje međusobno ne komuniciraju, da ne uživaju u nekim jednostavnim stvarima poput nas i da nemaju razvijene 'društvene norme'. U nekim se životinjskim zajednicama se poštuje hijerarhija, odnosi su strogo određeni i svako zna gde mu je mesto.

Jedne od najzanimljivijih životinja, šišmiši, koji izazivaju interesovanje samim svojim načinom života, imaju i neke karakteristične sposobnosti. Radi se, naime, o razvijenoj mogućnosti korištenja ultrazvuka pomoću kojeg izbjegavaju prepreke i hvataju plen. Interpretirajući odbijene ultrazvučne talase šišmiši detektiraju objekte u prostoru. Taj biološki zvučni radar koriste i delfini kako bi se snašli u mračnim dubinama.

Morski pas, strah i trepet morskih dubina, s pravom je na glasu kao životinja s kojom se niko ne želi igrati skrivača. Ovi predatori, naime, imaju posebne moždane celije osetljive na električne impulse koje stvaraju druga živa bića. Ta je sposobnost kod nekih vrsta morskih pasa toliko prefinjena da mogu 'osetiti' ribu koja se skriva zakopana u pesak na temelju vrlo slabih električnih signala koje emitiraju njeni mišići.

Na vrlo sličan način, zahvaljujući organima osetljivim na toplinu smeštenim između očiju i nosa, udav i neke zmije otrovnice osećaju prisutnost plena. Sa svake strane zmijine glave smešten je po jedan takav organ, pa životinja može prepoznati i dubinu na kojoj se plen nalazi. Zahvaljujući tome, čak i u najvećem mraku napada smrtonosnom tačnošću. Osim toga, sve se vrste zmija mogu pohvaliti rašljastim jezikom, koji nama možda izgleda preteće, ali njima je izvrsno pomagalo za njuškanje okoline. Njime one skupljaju čestice iz vazduha koje prepoznaje takozvani Jakobsonov organ, smešten na vrhu usne šupljine. Onde se mirisi obrađuju, a informacije se u obliku električnih impulsa šalju u mozak.

Osetljivost životinja na pojave koje se čoveku čine nevidljivim zapravo su uobičajena stvar. Oči insekata i ptica prilagođene su talasnim daljinama svetlosti koje su izvan vizualnog dometa čoveka. Tako su ptice koje nam se često čine sivkaste zapravo obojene fantastičnim bojama za koje čak nemamo ni imena. Neki teleskopi posmatraju slike u ultraljubičastom spektru svetlosti, pa se u tim slucajevima i ptičija pera čine čudesna.

Fraza ''ljubav je u vazduhu'' za moljce je nešto što bi trebalo shvatiti doslovce! Naime, ovi insekti detektiraju hemijske ljubavne signale, poznate kao feromone, koje emitira suprotni pol s udaljenosti od 12 kilometara. Studije provedene u poslednjih nekoliko godina pokazale su da i ljudi mogu nanjušiti feromone, ali efekt se dobija tek bliskim kontaktom.

Možda ste mislili da su mačke obične kućne životinje, maze od kojih ponekad ima koristi. Međutim, i one imaju svog 'konja za trku'! Na stražnjem delu njihovih očiju nalaze se 'tapetum lucidum' membrane koje im omogućavaju kretanje i lov u gotovo potpunom mraku. Takozvane 'tapetum lucidum', membrane reflektuju svetlost koja je već prošla mrežnicu oka, što im omogućava preko 50 posto bolji vid od ljudskog.

Pacovi, koji se u naucnofantastičnim filmovima prikazuju kao jedina vrsta koja može preživeti sve moguće nepogode, imaju problema s vidom. Gotovo su slepi, ali taj nedostatak nadoknađuju brkovima na njušci. Oni im služe kao štap slepim ljudima. Pomičući dlake preko objekta na koji naiđu, štakori i drugi glodavci stvaraju mentalnu sliku okoline!

Na kraju ovog popisa životinja s fantastičnim osecajima nalaze se ptice selice. One, prema mnogim istraživanjima, koriste Zemljino magnetsko polje kako ne bi skretale sa zadanog puta.Naucnici, međutim, još uvek nisu sigurni kako im to uspeva. Pretpostavljaju da imaju neki oblik sinestezije, fenomena koji se javlja i kod ljudi, a pri čemu se osecaji mešaju, pa magnetske linije vide u bojama ili osvetljene. Kako god bilo, ptice uvek pronađu put. Ljudi pak koriste pomagala poput znakova i markera ili kompasa, ali ni uz to ne uspijevaju uvek!
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 14 Авг 2008, 15:45

Pacovi razumeju jezik ljudi

Слика


Verovalo se da je artikulisano opstenje jedna od razlika izmedju ljudi i zivotinja, najnovije istrazivanje pokazuje da postoje govorne sposobnosti zajdenicke i jednima i drugima.

Pacovi po ritmu razlikuju, na primer danski od japanskog jezika. Istrazivanja spanskih naucnika ukazuje da su zivotinje, narocito sisari, razvile neke sposobnosti znatno pre nego sto se jezik pojavio. Prvi put se pokazuje da te vestine osim ljudi i zviotinja kao sto su majmuni, imaju i pripadnici drugih vrsta.

Istrazivaci predvodjeni Huanom Torom iz naucnog parka u Barseloni, ispitali su 65 odraslih pacova. U ogledu su koristili danski i japanski jezik, jer se veoma razlikuju u recima, ritmu i sklopu. Pacovi su u toku ispitivanja nauceni da se odazovu na slusanje jednog od tih jezika, dobijajuci hranu kao nagradu.

Potom su podeljeni u cetiri grupe- prvu koja je od izvornih govornika slusala oba jezika, drugu koja je slusala vestacki (sintetizovani) jezik, trecu kojoj su na oba jezika citali razliciti ljudi i cetvrtu koja je slusala jezik unatraske. Zivotinjice koje su zaradile hranu jer su odgovarale na japanski nisu se odazivale na danski jezik, suprotno izvezbanima da prepoznaju danski nisu se ni pomerile na japanski.

Rezultati su pokazali da pacovi razlikuju jezike kada ih izgovara jedna, a da ih ne razlikuju kada ih slusaju od razlicitih osoba. Novorodjencad se, takodje, suocavaju sa istom nevoljom. Majmuni tamarini razlikuju jezike, cak, kada ih govore razni ljudi.

Studija pokazuje ``koje su govorne sposobnosti zajednicke ljudima i zivotinjama, a koje su iskljucivo ljudske``, otrkrivajuci ``sta je to u evoluciji prethodilo pojavi jezika.`
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 14 Авг 2008, 15:47

Pirane su slabašna bića!

Слика


Pirane su, iako se veruje da su krvoločne i opasne, pre svega, slabašna bića koja moraju da se okupljaju u jata radi zaštite od predatora, ističu u svojoj studiji istraživači zoolozi univerziteta Sent Endrjus u Škotskoj. Daleko od agresivnih lovaca mesoždera, pirane su lešinari svaštojedi, koji se hrane, pre svega, ribom, biljkama i insektima, ističu škotski zoolozi, prenosi agencija Rojters. Do sada se verovalo da se pirane okupljaju u jata radi formiranja grupe za zajednički lov. Međutim otkrili smo da se pre svega radi o defanzivnom ponašanju, navode istraživači. U lancu ishrane, pirane su u stvari izložene neprestanoj opasnosti od predatora, među kojima su rečni delfini, kajmani i ribe veće od njih. Njihovo oprezno ponašanje je od presudnog značaja, kako ne bi poslužile kao hrana drugima, tvrde škotski zoolozi, koji su istraživanje vodili u saradnji sa institutom Mamiraua iz Brazila. Zajednička istraživanja su pokazala da veličina jata pirana raste u zavisnosti od opasnosti koja im preti od predatora. To se dešava, pre svega, sa opadanjem nivoa vode u Amazonu kada su piranama smanjene mogućnosti za beg. U Londonu se ovog leta održava izložba čiji je cilj pokušaj rehabilitacije loše reputacije pirana.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 01 Сеп 2008, 20:41

Zašto je teško ubiti muvu mlatilicom?

Zahvaljujući posebnoj građu mozga muve su u stanju da velikom brzinom obrade senzorsku informaciju i izbegnu udarac mlatilicom, saopštili su američki naučnici.

Na prvi nagoveštaj opasnosti insekti menjaju početni pravac leta i odlete u drugom pravcu, navodi se u saopštenju kalifornijskog instituta za tehnologiju.

Snimanjem voćnih mušica specijalnom digitalnom opremom istraživači su utvrdili da u trenutku kad se pojavi frontalna pretnja, muva srednje nožice isturi unapred, naginje se unazad, a zadnjim mogama hvata zamah za poletanje unazad.

"Ti pokreti su neverovatno brzi, odigravaju se za oko 200 milisekundi, ali i taj kratak vremenski okvir dovoljan je životinji da utvrdi odakle dolazi pretnja i da nogama i krilima zauzme nov položaj", objasnio je Majkl Dikinson, jedan od istraživača.

"To ilustruje kojom brzinom mozak muve obrađuje senzorsku informaciju i transformiše je u motorni odgovor", dodao je on.
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 16 Окт 2008, 11:47

Žaba koja sve čuje


Ako se kojim slučajem zateknete u blizini bučnih izvora u središnjoj Kini, biće najpoželjnije da ćutite. Zašto? Zato što će tamošnje žabe sve da čuju!

Naučnici su, upravo, obelodanili da je dotični vodozemac u stanju da podesi svoj sluh na različite zvučne učestalosti (frekvencija), slično podešivaču (tjuner) u radiju. Očas se prebaci s jedne na drugu, i to je, za sada, jedina poznata životinja koja sama odabire šta želi da sluša!

Nalazi proistekli iz združenih napora istraživača Univerziteta u Ilinoisu i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (SAD) nedavno su opisani u poznatom čaopisu "Prosidings ov Nešenel akademi of sajensiz". U nesvakidašnje proučavanje bili su uključeni saradnici Kineske akademije nauka i Harvardske medicinske škole.

Otkriće je plod ispitivanja bubne opne neobične žabe (Odorrana tormota), koja opšti zovom koji podseća na ptičji u čujnom i ultrazvučnom (iznad 20.000 herca) opsegu. Prethodno izučavanje dvojice potpisnika članka pokazalo je da žaba ispušta i odaziva se na ultrasonične pozive. U novom proučavanju pokušali su da utvrde da li bubne opne, zaista, trepere (vibracija) kao odgovor na zvuke ultravisoke učestalosti.



I mrtva reaguje

Koristeći laserski vibrometar da bi izmerili podrhtavanje bubne opne, istraživači su uočili da se to događalo na zvuke u zvučnom i ultrazvučnom rasponu. Ali zapazili su i nešto što nisu mogli objasniti: osetljivost na ultrazvuk ponekad bi se sasvim izgubila.

Zvučni talasi obično pogode bubnu opnu i, ako su dovoljno jaki i u opsegu koji životinja može opaziti, izazovu vibriranje. U većini naučnih radova posvećenih žabama, ona na isti način odgovara na isti zvučni podsticaj (stimulus). Čak će se kod mrtve odazvati nepromenljivom predvidljivošću.

Ranija istraživanja dokazala da bubna opna nikada ne reaguje drugačije na isti zvuk, objašnjava predvodnik tima Albert Feng, profesor molekularne i integrativne fiziologije na Univerzitetu Ilinois. I dodao je ovo oprečno svemu što su znali u vezi sa žabljim sluhom.

Pomenuta žaba udubljenih (konkavne) ušiju koja živi u brzacima neobična je i u drugom pogledu. Većina srodnica ima uši na površini tela, a samo ova iz potoka udubljene. Albert Feng (sa saradnicima) prethodno je saopštio da u bučnoj sredini komunicira ispuštanjem zvukova visoke frekvencije u koje spadaju i ultrazvučni, a da svaki može odrediti odakle dolazi (lokalizacija) sa zapanjujućom tačnošću. Pošto čuje zov ženke, mužjak će smesta skočiti u pravcu zvuka uz grešku manju od jednog procenta, što je odlika za koju se ranije kod žaba nije znalo.

Na sreću naučnika, bubna opna je providna, omogućujući pogled u unutrašnji mehanizam sluha živog vodozemca. Uporno dokonajući kako da protumače rezultate treperenja bubne opne, istraživači su primetili iznenadno pojavljivanje i nestajanje tamne senke na bubnoj opni. Šta bi to moglo da bude.



Stalno otvorene

Naknadno ispitivanje otkrilo je da žabe otvaraju i zatvaraju svoje Eustahujeve tube (ušna cev koja spaja srednje uvo s nosnim delom ždrela). Promenjivo stanje lakše je posmatrano usmeravanjem svetlosnog snopa ka ustima iz pravca žabine brade. Kada su tube otvorene, svetlost je vidljiva kroz bubnu opnu; ukoliko su zatvorene, krugovi svetlosti koji isijavaju kroz uši nestaju.

Naučnici su bili začuđeni: u svim udžbenicima koji obrađuju žablji sluh jasno se navedi da su Eustahijeve tube stalno otvorene! Albert Feng je primetio da, kada su otvorene, spoje levo i desno uho. "Zvučno povezivanje" čini ih osetljivim na pravac zvuka, omogućujući žabi da pouzdano odredi otkuda dolazi.

Da bi ustanovili posledice zatvaranja, istraživači su merili na kako otvorene i zatvorene utiču na treperenje bubne opne. I saznali su da postaju veoma osetljive na visoke frekvencije i ultrazvuke kada su Eustahijeve tube zatvorene. Nasuprot tome kada su bile otvorene, reagovale su, uglavnom, na niske frekvencije. Čini se da su žabe u stanju da svojevoljno udese da čuju zvuke određene učestalosti. Čak se mogu prebaciti na visoke i ultrazvučne ako je niskofrekventni pozadinski zvuk brze vode prejak da bi jasno razaznale zov mogućeg parnjaka za parenje ili protivnika.

Istraživanje će, verovatno, imati koristi i za ljudsko zdravlje. Prethodno proučavanje mehanike žabljeg sluka pomoglo je Albertu Fengu da sa saradnicima Instituta Bekman za naprednu nauku i tehnologiju osmisli "inteligentno slušno pomagalo" koje pojačava zvuke bitne za nosioca.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...