zanimljivosti

Svet životinja...
Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 09 Јан 2008, 01:27


-meduze se sastoje od 95% vode;

-Persijski hrt (Saluki) pojavljuje se na sumerskim rezbarijama koje datiraju još 7000 godine pre Hrista. Kaže se da "Kada god neko vidi reč 'pas' u Bibliji, to se zapravo misli na salukija".

-jedan od prvobitnih razloga uzgajanja pasa rase čau-čau, bio radi ishrane ljudi;

-kao rezultat ljudske panike na otkriće jednog vuka zaraženog besnilom, 1952. godine u severnom delu područja Alberta u Americi, ubijeno je trovanjem 4 200 vukova, a zajedno sa njima stradalo je i 50 000 crvenih lisica, 35 000 kojota, 7 500 risova, 1 850 dabrova, 500 tvorova i 164 pume.

-kada je delfin bolestan ili povređen, ostali delfini iz jata će mu pomoći tako da će ga nositi do površine vode, kako bi mogao disati.

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 09 Јан 2008, 10:27

*Bubašvaba može živeti do 9 dana bez glave pre nego što umre od gladi.

*Mačji urin svetli pod ''crnim svetlom''

*Mačke mogu proizvesti preko 100 vokalnih zvukova, dok psi mogu samo oko 10.

*Vrsta kornjače na Ostrvima Galapagos ima izvrnut oklop kod vrata radi ispravljanja glave kako bi mogla da se hrani kaktusovim granama.

*Mnogi hrčci ne trepću sa oba oka u isto vreme.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 20 Јан 2008, 23:53

-Odrasla koala dužine je oko 50 cm i teži oko 10-ak kilograma. Novorođene koale dugačke su svega 2 cm i nisu u stanju da žive samostalno, već ih majka stavi u svoju "torbu", naročiti kožni nabor sa prednje strane stomaka (kao kod kengura) u kojoj mladunče ostaje oko 8 meseci.

-Najviša životinja
Odrasla žirafa iz afričkih savana dostiže prosečnu visinu od 5,9 m, zajedno sa rogovima dužine 15-22 cm.

-Najviša ptica
Noj koji nastanjuje istočne i južne predele Afrike, visine 2,75 m, ubedljivo je najviša ptica na Zemlji. Nije ni čudo što tako velika ptica ne može da leti.

-Najbučniji insekt
Prepoznatljivo oglašavanje cvrčaka može da se čuje sa udaljenosti od 400 m.

-Najglasniji morski sisar
Oglašavanje plavog kita, izraženo u decibelima, iznosi 188 jedinica. Ovi morski sisari mogu jedni drugog da čuju i na razdaljini od 1600 km.

-Najglasnija kopnena životinja
Dozivanje majmuna drekavaca odjekuje prašumama i na razdaljini većoj od 3 km.

-Najteža kopnena životinja
Afrički slon, dugačak oko 7,3 m dostiže težinu od 7 000 kg.

-Najduža kopnena životinja
Kraljevski piton može da naraste do 10,7 m.

-Najteži morski sisar
Plavi kit verovatno je najveća životinja koja je ikada postojala na našoj planeti. Ovaj morski sisar može da dostigne težinu od 130 tona i dužinu od 33,5 metra.

-Rovčica ne stiže da se odmori ni jedan sekund, zato što nepekidno juri za hranom. Kada bi stala, to bi za rovčicu bio kraj života.

-Oci od pola metra :joj
Grupe džinovskih sipa nastanjuju vode Atlantskog okeana. Njihove oči imaju prečnik od pola metra.


Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 23 Јан 2008, 17:08

*Kamila ima tri očna kapka koji štite njene oči u vreme peščanih oluja.

*Psi imaju preko 100 različitih izraza `lica` od kojih većinu menja položaj ušiju.

*Fraza `slažu se kao pas i mačka' je zaista preterana. U stvarnosti, pas i mačka će se u svakodnevnom životu slagati bolje nego dva psa ili dve mačke.

*Neke vrste trakastih glista će pojesti i same sebe, ukoliko ne uspeju da pronađu drugu hranu.

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 04 Феб 2008, 15:53

*Jedino simpanza od svih životinja može prepoznati sebe u ogledalu.

*Bubašvaba može živeti i do nedelju dana bez sopstvene glave.

*Pijavica je veliki crv koji se sitnim rilicama zakači na kožu sisara. Kada se zakači, pijavica usisa količinu krvi koja je tri do četiri puta veća od njene mase a zatim se ne hrani mesecima. Pijavice su nekada koristili lekari kako bi iz tela pacijenta isisali `lošu krv`

*Mužjak kraljevskog pingvina izdržava polarnu hladnoću dva meseca kako bi zaštitio jaja svojih mladunaca. Jaja čuva na svojim rožnatim nogama a pokriva ih zakržljalim krilima. Za sve to vreme on ne jede bukvalno ništa pa većina izgubi i do 12 kilograma [trećinu svoje težine]. Kada dođu na svet, mužjak prvi nahrani mlade polusvarenom tečnošću iz svoga želuca. Tek tada majka dolazi da preuzme brigu o njima a mužjak odlazi da se nahrani i odmori.

*Mužjak morskog soma čuva jajašca svojih mladih u ustima sve dok ne budu spremni da se izlegu. On neće jesti ništa dok se mladi ne rode a to može potrajati nedeljama.

*Četvrtina ukupnog broja konja u Sjedinjenim Državama uginulo je od katastrofalne virusne epidemije 1872. godine

*Kada se rodi, mladunče kengura je dugačko oko 2.5 cm.

*Amazonski crveni mravi kradu larve drugih mrava koje posle drže u zarobljeništvu kao robove. Mravi robovi grade gnezda i skupljaju hranu za crvene mrave koji ne umeju ništa drugo do da se bore. Njihov opstavak u potpunosti zavisi od mrava robova.

*Ptica albatros može spavati dok leti. Utvrđeno je da to čini pri krstarećoj brzini od 40 km/h.

*Iguane mogu pod vodom izdržati čak 28 minuta.

*Električna jegulja je u stanju da izvede kratkotrajan strujni udar napona od čak 650 volti.

*U životinjskom carstvu, rekord u najkraćem periodu trudnoće drži američki oposum čija ženka mlade rađa 12-13 dana posle začeća. Trudnoća najduže traje kod azijskog slona - čak 608 dana [više od 20 meseci!].

*Mravi nikada ne spavaju.

*Zubi dabra toliko su oštri da su ih starosedeoci američkog kontinenta nekada koristili kao noževe.

*Sve školjke kapice se rađaju kao mužjaci. Tek u toku razvoja neke `odluče` da postanu ženke.

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 05 Феб 2008, 06:56

Carski pingvin (Aptenodytes forsteri) je najviša i najveća vrsta od 17 vrsta pingvina. Zajedno sa kraljevskim pingvinom čini rod Aptenodytes kojem ujedno pripadaju ove dve najveće vrste pingvina na svetu. To je jedina vrsta koja ceo svoj život provede na Antarktiku. Carski pingvini se uglavnom hrane račićima ili krilovima, dok povremeno mogu da jedu i manju ribu i lignje. U divljini, ovi pingvini žive oko 20 godina, dok je zabeležen maksimum od oko 40 godina. Carske pingvine ne bi trebalo mešati sa njihovim bliskim rođacima, kraljevskim pingvinima.
Слика
Izgled

Odrasli pingvini su prosečne visine od 1,3 metara i težine između 20 i 45 kilograma. To su pete po redu najteže današnje ptice. Najteža poznata jedinka je imala 46 kg. Glava i krila su crna, trbuh beo, leđa su plavkasto-siva, dok je kljun ljubičasto-roz. Sa obe strane vrata se nalaze zlatna polukružna obeležja. Carski pingvin poseduje debeo sloj perja koji pokriva celo telo osim nogu i unutrašnjosti krila. Perje predstavlja nepromočivi sloj oko pingvinovog tela.

Da se ne bi smrzli u ledenoj vodi pingvini imaju nekoliko slojeva gustog perja i debeo sloj potkožnog sala. Kada stoje na ledu, poseban cirkulacioni sistem održava unutrašnju toplotu krvnih sudova i na taj način sprečava gubitak toplote preko kože, odnosno sprečava da im se noge smrznu. Pilići carskog pingvina su prekriveni debelim slojem svetlo sivog paperja. Njihov prekrivač obezbeđuje potrebnu toplotu telu, jer u tom uzrastu oni nisu sposobni da sami održavaju temperaturu svog tela.

Ponašanje

Životni ciklus carskih pingvina
Слика
Carski pingvini su izuzetno društvene životinje. Jedan od načina na koji ovi pingvini održavaju toplotu kada temperatura padne ili otpočnu naleti vetra jeste da se zbiju u gomilu. Gomila nastaje kada se okupe stotine, pa čak i hiljade mužjaka. Ove ptice se neprekidno kreću, polako se pomerajući od spoljašnjih, hladnih krugova, ka toplom središtu, gde nema vetra. Temperatura unutar te gomile može dostići čak 25°С.

Ovi pingvini su aktivni i danju i noću. Odrasle jedinke prave gnezda i potrazi su za hranom tokom cele godine. Od januara do marta se razilaze odlazeći i putujući u okeane u grupama. Mogu da zarone na dubinu od 150 do 250 metara u okean; najveća izmerena dubina je iznosila 565 metara. Bez vazduha mogu da izdrže oko 15-20 minuta. Plivaju brzinom od 6-9 km/h, ali mogu da dostignu najveću brzinu od 19 km/h na kratkim deonicama. Odlični su lovci i primenjuju razne taktike kako bi došli do plena. Na primer, duvaju balončiće u pukotinama leda da bi isterali ribe koje se u njima kriju.

Na kopnu se kreću naizmenično nesigurnim koračanjem i klizanjem po ledu na njihovim stomacima kretajući se odgurivanjem nogama i krilima nalik na peraja. Tokom početka antarktičke zime, u martu i aprilu, svi odrasli carski pingvini putuju u kolonijama do oblasti gnezdenja.

Reprodukcija

Carski pingvini prvi put počinju da se razmnožavaju kada napune približno pet godina. Oni putuju čak 90 km u unutrašnjost kopna da bi stigli do oblasti gde će da se pare. U koloniji za razmnožavanje svi mužjaci i ženke nalaze svog para. Carski pingvini su izrazito monogamni organizmi - privrženi su svom paru tokom cele godine. Međutim, svake naredne godine traže novog partnera sa kojim će se pariti.
Слика
U ovom pustom, snegom prekrivenom svetu, pravljenje gnezda ne predstavlja problem zato što carski pingvini i ne prave gnezda. U maju ili junu, ženka snese jedno jaje, teško 450 grama i daje ga svom partneru. Ona tada putuje do mora da bi se hranila, a vratiće se baš kada bude vreme da se pile izleže. U narednih 65 dana jaje neprekidno čuva mužjak na svojim nogama, pokrivajući ga kožnim naborom na kojem nema perja. On se za to vreme neće hraniti - preživeće zahvaljujući masnim zalihama i najvećim delom će prespavati kako bi sačuvao što više energije. Ako se pile ipak izleže pre nego što se majka vrati, mužjak će ga hraniti belom, mlečnom materijom koju produktuje žlezda u jednjaku.
Слика
Posle otprilike dva meseca, ženka se vraća. Ona pronalazi svog partnera među stotinama drugih mužjaka i preuzima brigu o mladunčetu hraneći ga hranom iz svog želuca. Mužjak tada odlazi u more da se hrani ali zbog otapanja leda će ostati kraće nego prošli put. Vratiće se nakon nekoliko nedelja, kada će oba roditelja da greju pile na svojim nogama, hraneći ga iz svojih usta u narednih osam nedelja. Posle toga je dovoljno odraslo da i samo bezbedno može da stane led. Najzad, roditelji i pilići se vraćaju u more da bi proveli ostatak leta tamo da se hrane.

Kada su mladi konačno spremni da brinu o sebi, već je decembar. Tada je na Antarktiku leto. Tokom zime, najbliža nezaleđena voda može od kolonije biti udaljena i do 80 km. U leto, led na kome su se izlegli pilići, počinje da puca pa ih do mora ne čeka dalek put. Odrasli odlaze kako bi iznova započeli ciklus, pa mladi moraju da nauče da plivaju i sami nalaze hranu.

Zanimljivosti
U jednoj koloniji ima čak i do 60.000 pingvina.
Roditelji mlade hrane na svaka tri ili četiri dana.
Procenjuje se da je populacija carskih pingvina između 150.000 i 200.000 parova. U pogledu ugroženosti vrsta se smatra stabilnom.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 06 Феб 2008, 08:36

BOBTEJL
Old English Sheepdog
Слика
Idealna visina:mužjak od 61 cm,ženka od 56cm
Idealna težina:od 25 do 35 kg.

U davna vremena,po engleskim obicajima,luksuzni psi su se razlikovali od obicnih po tome što su im sekli repove.Bobtejlu bi odmah po rodenju odsekli rep i taj obicaj se održao do dan.danas.
Zato ga i zovu bobtejl što znaci:bez repa.
Ovi psi su prvobitno bili cuvari ovaca i najviše ih je bilo na jugu Engleske i Škotskoj.Zatim je bobtejl postao kucni ljubimac i fantastican cuvar dece,pa ga u Americi zovu dadilja.
Veoma je sladak,kudrav,hoda kao neki meda.Zbog svoje ljupkosti postao je mezimac u porodici.Tako je prestao da cuva stado.
Dlaka mu je gusta i duga i cesto mu pada preko ociju,pa ništa ne vidi.Mora da se cetka bar tri puta nedeljno.Ponekad ljudi skupljaju njegovu dlaku i koriste je kao materijal za pravljenje cebadi.
Odlicno podnosi život u stanu i uglavnom je veoma umiljat i odan.Ako nije navikao na društvo može biti pomalo agresivan prema strancima,ali uglavnom voli ljude i druženje.
Najviše voli da se igra,a pošto i dalje ima instikt cuvara stada,ponekad se tako ponaša i prema deci.Nije narocito aktivan i voli da lencari na kaucu.Ako se redovno izvodi u šetnju,život u stanu mu savršeno odgovara.Ipak,ovom društvenom stvorenju je ponekad potrebna samoca.Ako ga predugo ostavite samog,pokušace da vam se osveti tako što ce vam razbacati sve po stanu i dugo ce lajati.Ono što takode ponekad ljuti vlasnike su kamencici i prljavština koja mu se zakaci za dlaku,kao i voda koja posle kaplje po parketu i tepihu.

СликаСлика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 12 Феб 2008, 22:34

Dugorepi skakutan
Слика
Benetov valabi(Macropus rufogriseus) živi u prostranim,retkim šumama i šikarama Australije i najbliži je rodak velikog australijskog kengura.U stvari,nazivom kenguri je obuhvaceno preko pedeset razlicitih torbara,medu kojima je i više vrsta valabija.
Benetovi valabiji žive svako za sebe,ali za hranom(svežom travom i lišcem)tragaju u nevelikim grupama.To se najcešce zbiva nocu,jer su plašljivi,a i smeta im vrucina.Kada im je mnogo vruce ližu šape i podlaktice da snize telesnu temperaturu.
Polovinom druge godine života postaju sposobni da imaju mladunce,a pare se tokom cele godine.Ženka posle jednomesecne trudnoce rodi jedno mlado i cuva ga u torbi na stomaku.Posle porodaja ponovo zatrudni,ali embrion ostane u stanju odloženog radanja dok prethodno kengurce ne napusti torbu.
Dogada se da mladunce nastavi da sisa dok ne navrši sedamnaest meseci,zavlaceci glavu u torbu u kojoj mu se vec nalazi mladi brat ili sestra.
Žive oko dvanaest godina.

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 26 Феб 2008, 18:45

Sabljarke iza ociju imaju tkivo koje im zagreva mozak do temperature koja može biti i 14 stepeni viša od temperature vode u kojoj se trenutno nalaze.

Oko 10 miliona nervnih završetaka sadrži 2,5 metara dugacak zub nervala.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 27 Феб 2008, 23:11

Crvena Ara(Ara macao)
Слика
Are obuhvataju petnaestak vrsta papagaja koji poticu iz Južne i Srednje Amerike.
Skerletna ara rasprostranjena je u vlažnim predelima Meksika sve do Argentine,gde živi u jatima u šumama.
Perje crvene are pretežno je skerletne boje.Žutim perjem pokriveni su gornji krajevi krila,dok je perje ispod krila jarkoplave boje.Rep je takode skerletan.Oko ociju crvene are postoji deo smežurane kože bez perja,dok je kljun bezmalo crn.Gornji deo kljuna obicno je svetliji od donjeg.
Skerletnne are su pravi primer vernosti,nežnosti i nesebicne ljubavi.Ostaju verne paru sve do smrti.Žive zaista dugo-osamdesetak godina.Gnezda najcešce prave u šupljinama drveca.Odrasle are mogu da budu dugacke od 80 do 95 cm i teške od 900 grama do nešto više od kilograma.
Svake ili svake druge godine,crvena ara polaže dva do cetiri jaja iz kojih se posle dvadesetak dana izlegu mladunci koji postaju nezavisni tek posle godinu dana,a polno zreli u trecoj ili cetvrtoj godini.
Buduci da voli društvo,u društvu živi i u društvu se hrani.Spava u krošnjama drveca,u rupama stena i dupljama stabala.Najveci neprijatelji crvene are(osim coveka koji uporno uništava njeno prirodno okruženje) jesu majmuni,tukani,zmije i ptice grabljivice.
Ove ptice najviše vole da jedu semenje i voce,pupoljke cveca i drveca.Za razliku od drugih ptica koje igraju veliku ulogu u oprašivanju cvetova,are uništavaju biljek svojim snažnim kljunovima.
Ara makao može cesto da se vidi i pored obale reke kako kljuca glinu.Buduci da se hrane još nedozrelim vocem,are unose u sebe otrovne materije,a glina je protivotrov za takve otrove.
Are su vrlo raspoložene za igranje,dovikivanje,neku vrstu rasprave i razgovora.

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Мар 2008, 20:32

Neverovatni životinjski osecaji koje ljudi nemaju

Iako smo strašno ponosni na činjenicu da za razliku od životinja imamo sposobnost razumskog prosuđivanja i potiskivanja nepoželjnih nagona, kao i na mnoge druge karakteristike koje nas čine 'nadmoćnima', životinjsko carstvo ipak fascinira nekim sposobnostima o kojima mi ne možemo ni sanjati.
Potpuno je pogrešno mišljenje da životinje međusobno ne komuniciraju, da ne uživaju u nekim jednostavnim stvarima poput nas i da nemaju razvijene 'društvene norme'. U nekim se životinjskim zajednicama se poštuje hijerarhija, odnosi su strogo određeni i svako zna gde mu je mesto.

Jedne od najzanimljivijih životinja, šišmiši, koji izazivaju interesovanje samim svojim načinom života, imaju i neke karakteristične sposobnosti. Radi se, naime, o razvijenoj mogućnosti korištenja ultrazvuka pomoću kojeg izbjegavaju prepreke i hvataju plen. Interpretirajući odbijene ultrazvučne talase šišmiši detektiraju objekte u prostoru. Taj biološki zvučni radar koriste i delfini kako bi se snašli u mračnim dubinama.

Morski pas, strah i trepet morskih dubina, s pravom je na glasu kao životinja s kojom se niko ne želi igrati skrivača. Ovi predatori, naime, imaju posebne moždane celije osetljive na električne impulse koje stvaraju druga živa bića. Ta je sposobnost kod nekih vrsta morskih pasa toliko prefinjena da mogu 'osetiti' ribu koja se skriva zakopana u pesak na temelju vrlo slabih električnih signala koje emitiraju njeni mišići.

Na vrlo sličan način, zahvaljujući organima osetljivim na toplinu smeštenim između očiju i nosa, udav i neke zmije otrovnice osećaju prisutnost plena. Sa svake strane zmijine glave smešten je po jedan takav organ, pa životinja može prepoznati i dubinu na kojoj se plen nalazi. Zahvaljujući tome, čak i u najvećem mraku napada smrtonosnom tačnošću. Osim toga, sve se vrste zmija mogu pohvaliti rašljastim jezikom, koji nama možda izgleda preteće, ali njima je izvrsno pomagalo za njuškanje okoline. Njime one skupljaju čestice iz vazduha koje prepoznaje takozvani Jakobsonov organ, smešten na vrhu usne šupljine. Onde se mirisi obrađuju, a informacije se u obliku električnih impulsa šalju u mozak.

Osetljivost životinja na pojave koje se čoveku čine nevidljivim zapravo su uobičajena stvar. Oči insekata i ptica prilagođene su talasnim daljinama svetlosti koje su izvan vizualnog dometa čoveka. Tako su ptice koje nam se često čine sivkaste zapravo obojene fantastičnim bojama za koje čak nemamo ni imena. Neki teleskopi posmatraju slike u ultraljubičastom spektru svetlosti, pa se u tim slucajevima i ptičija pera čine čudesna.

Fraza ''ljubav je u vazduhu'' za moljce je nešto što bi trebalo shvatiti doslovce! Naime, ovi insekti detektiraju hemijske ljubavne signale, poznate kao feromone, koje emitira suprotni pol s udaljenosti od 12 kilometara. Studije provedene u poslednjih nekoliko godina pokazale su da i ljudi mogu nanjušiti feromone, ali efekt se dobija tek bliskim kontaktom.

Možda ste mislili da su mačke obične kućne životinje, maze od kojih ponekad ima koristi. Međutim, i one imaju svog 'konja za trku'! Na stražnjem delu njihovih očiju nalaze se 'tapetum lucidum' membrane koje im omogućavaju kretanje i lov u gotovo potpunom mraku. Takozvane 'tapetum lucidum', membrane reflektuju svetlost koja je već prošla mrežnicu oka, što im omogućava preko 50 posto bolji vid od ljudskog.

Pacovi, koji se u naucnofantastičnim filmovima prikazuju kao jedina vrsta koja može preživeti sve moguće nepogode, imaju problema s vidom. Gotovo su slepi, ali taj nedostatak nadoknađuju brkovima na njušci. Oni im služe kao štap slepim ljudima. Pomičući dlake preko objekta na koji naiđu, štakori i drugi glodavci stvaraju mentalnu sliku okoline!

Na kraju ovog popisa životinja s fantastičnim osecajima nalaze se ptice selice. One, prema mnogim istraživanjima, koriste Zemljino magnetsko polje kako ne bi skretale sa zadanog puta.Naucnici, međutim, još uvek nisu sigurni kako im to uspeva. Pretpostavljaju da imaju neki oblik sinestezije, fenomena koji se javlja i kod ljudi, a pri čemu se osecaji mešaju, pa magnetske linije vide u bojama ili osvetljene. Kako god bilo, ptice uvek pronađu put. Ljudi pak koriste pomagala poput znakova i markera ili kompasa, ali ni uz to ne uspijevaju uvek!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 09 Апр 2008, 20:09

Hobotnice se seksaju jednom u životu!?

Morski biolozi koji su proučavali hobotnice suočili su se sa neobičnim saznanjima da je nasilno ponašanje ovih životinja te ljubomorni ispadi, uzrokovani samo jednim seksualnim činom u toku života.
Istraživači s Univerziteta u Californiji studiju su provodili na obalama Indonezije i saznali da su divlje hobotnice zapravo daleko od stidljivih, neromantičnih usamljenika kakvim se inače smatraju, piše AP.
Studija je obuhvatila Abdopus aculeatus oktopode koji su veličine narandže i u okviru nje je utvrđeno da muški pripadnici vrste pažljivo biraju ženske. Svoje nove domove štite tako ljubomorno i često se bore sa svojim rivalima koristeći svoje duge krake.
Naučnici su takođe pratili male "izlete" pojedinih muških hobotnica u jata ženskih, pri čemu skrivaju svoj pol. Primetili su i to da je za razliku od nekih veličina hobotnicama izuzetno bitna.
"Mužjak će uvek pre izabrati veću ženku jer ona može proizvesti više jajašca," kaže biolog Roy Caldwell.
Mesec dana nakon što ženka položi jaja, oba roditelja umiru, kažu naučnici.


(Izvor, Banjalukaonline)
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 14 Апр 2008, 12:36

Da li ste znali...

# ...da se rika lava može čuti i na udaljenosti od 8 km?

# ... da u životinjskom carstvu trudnoća traje najkraće kod ženke oposuma (12-13 dana), a najduže kod azijskog slona (608 dana)?

# ... da sve pčele na svetu dnevno proizvedu oko 3.000 tona meda?

# ...da kraljica termita dnevno položi 30.000 jaja?

#... da je, sa svojih 188 decibela, zvižduk plavog kita najglasniji zvuk koji proizvodi jedna životinja?

#... da vrsta žabe nazvana otrovna strela ima dovoljno otrova u sebi da usmrti oko 2.200 ljudi?
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29517
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 18 Апр 2008, 21:40

Pronađena "neviđena" kornjača

Azijski biolozi pronašli su kornjaču za koju se verovalo da je u prirodi više nema! Džinovski gmizavac pronađen je na severu Vijetnama.

Jedini poznati uzorak vrste "rafetus swinhoei" pronađen je u jednom jezeru zapadno od Hanoja. Istraživači nisu, iz bezbednosnih razloga, hteli da saopšte o kojem je jezeru reč, kako životinju ne bi izložili opasnosti od lovokradica i švercera.

Tri godine je trebalo azijskim stručnjacima da pronađu, fotografišu i definitivno identifikuju gmizavca koji je jedini poznati uzorak u prirodi.

U svetu postoje još samo tri ovakve kornjače - dve su u zatočeništvu u Kini, a jedna se nalazi nedaleko od Hanoja.

Ova neobična vrsta gmizavca "stogodišnjaka" može da teži do 140 kilograma, a dostiže dužinu od jednog metra.

Istrebljenje "rafetus swinhoei" izazvano je nemarnim lovom zbog mesa, uništavanjem lokaliteta na kojima nose jaja, i opštim zagađenjem okoline.

(MONDO)
Слика

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3302
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 26 Апр 2008, 21:53

JESTE LI ZNALI DA ...

... je morskim rakovima škampima srce u glavi?

... krokodili ne mogu da izbace svoj jezik napolje?

... se pacovi razmnožavaju tako brzo da 2 pacova za 18 meseci mogu dobiti preko milion potomaka?

... kvakanje patke ne pravi eho ali niko ne zna zbog čega?

... bubašvaba može živeti do 9 dana bez glave pre nego što umre od gladi?

... riba koja živi ispod 800 metara ispod površine mora nema oči?

... ce crv pantljičara krenuti da jede sebe ako ne nađe drugu hranu?

... se ajkule nikada ne razboljevaju, jer su imune na sve poznate vrste bolesti?

... nasuprot frazi ''znoji se kao svinja'', svinje u stvari ne mogu da se znoje?

... mačke ne osećaju sladak ukus?

... svaka ptica svakoga dana mora pojesti hranu makar polovine svoje mase da bi prživela?

... je kravu moguće voditi uz stepenice, ali ne i niz stepenice?

... leptiri osećaju ukus preko svojih nogu?

... je ukupna masa svih mrava na svetu veća od ukupne mase ljudske populacije?

... mačka svoju vilicu ne može da pomera na stranu?