Delfini

Svet životinja...
Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Delfini

Порукаод Hol » 02 Авг 2006, 19:55

Слика

DELFINI - Imaju izvanredne sposobnosti, blistavo pamćenje, snagu i inteligenciju, te naglašenu radoznalost, umiljatost i veliku privrženost čovjeku. U današnjem svijetu delfin simbolizira sreću radost i slobodu. Poznati su po tome kako pomažu brodolomcima i brodovima u prelasku preko opasnih i stjenovitih područja, štite i upozoravaju plivače na morske pse, pomažu i igraju se s ljudima. Nakon što su ljudi primijetili da druženje i sama blizina delfina imaju na njih izrazito pozitivno, štoviše ljekovito djelovanje, u svijetu, naročito SAD-u otvorene su brojne klinike koje su u liječenju djece i odraslih oboljelih od smrtonosnih bolesti primjenjivale terapijsko plivanje s delfinima.

Delfini žive u morima i oceanima, oko ušća rijeka i u samim rijekama.
Karakteristike delfina jesu: čvrst kožni nabor na stražnjem dijelu tijela koji stvara snažnu repnu peraju na leđnoj strani, leđna peraja, čeljusti s jakim mnogobrojnim zubima stožasta oblika i podjednake veličine.
Delfini su grabežljive životinje koje se uglavnom hrane ribom. Žive obično u većim skupinama.

Ženka rađa 1–2 mladunčeta. Kažu da delfini jedini osim nas vode ljubav iz zadovoljstva ili kao drustvenu aktivnost, ne samo radi razmnožavanja..pa evo možete iz toga zaključiti zašto su u većini slučajeva predstavnici simbola ljubavi!!!

Delfini su sisari, i nakon 8-11 mjeseci, ženka rađa mladunče, kojemu najprije izlazi rep. Naime, za život delfina, kao uostalom svih sisavaca, neophodan je zrak, i kad bi najprije izašla glava, mladunče bi se ugušilo do vremena kad bi cijelo bilo rođeno. Novorođeno mladunče majka odguruje na površinu kako bi po prvi puta u životu udahnulo zrak. Većina delfina dolazi na svijet tijekom toplih mjeseci u godini. Pri porođaju majka i mladunče budu okruženi ostalim članovima skupine koji čuvaju stražu da bi onesposobili morske pse i druge grabežljivce, eventualno privučene mirisom krvi. Da bi zaštitili majku i mladunče, ostali delfini formiraju zaštitni zid svojim tijelima da bi spriječili napade. Mladunče ostaje uz majku između 3-6 godina, i tijekom tog razdoblja uči o tehnikama hranjenja, o socijalnoj interakciji i životu u grupi. Nakon tog razdoblja, ženke uobičajeno ostaju sa obitelji, a mužjaci često odlaze da bi formirali asocijacije s drugim mužjacima. Delfini žive u skupinama koje su zapravo vrlo otvorene jer su poznati mnogi slučajevi interakcije delfina iz različitih skupina.

Ukoliko neki od delfina dođe u opasnost i počinje se utapati, ostali delfini mu dolaze u pomoć i svojim tijelima podupiru tijelo utapajućeg kako bi otvor kroz koji diše bio iznad vode.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 02 Авг 2006, 20:05

Слика


I delfini daju jedni drugima imena

Nismo jedine životinje koje dajemo imena, kažu istraživači jedne vrste delfina - Tursiops truncatus. Delfinovi karakteristični žvizduci mogu da služe da se međusobno razlikuju i prepoznaju po karakterističnom zvuku čak i da ih upućuje na druge po imenu.

Naučnici su otkrili da svaki delfin ima svoj karakterističan zvižduk koga drugi delfini prepoznaju čak i kada ga čuju reprodukovanog preko zvučnika. Ovo ukazuje da žvižduk prepoznaju kao ime pre nego jednostavno prema kvalitetu zvuka njihovog glasa.

Delfini koriste imena jedni drugih u njihovoj komunikaciji npr. prilikom sakupljanja grupe onda kada ne mogu da vide jedni druge ili tokom organizovanja kretanja tokom lova, koje je kod delfina veoma složeno i organizovano.

Sporazumevanje među delfinima je proučavano na grupi delfina koji žive kraj Sarasota obale kraj Floride, gde su dobro proučeni i snimljeni individualni žvizduci svakog delfina. Naučnici su kreirali veštački verziju specijalnog žvižduka svakog delfina. Zatim su specifičan zvižduk jednog od delfina puštali ostalim delfinima iz grupe, delfini su se okretali prema zvučniku kada su čuli zvižduk nekog bliskog rođaka a ostajali ravnodušni kada su čuli zvuk nekog nepoznatog delfina.

Karakteristični zvižduk je majušni deo ogromnog rečnika delfina koji se sastoji od različitih žvižduka, kliktanja i ostalih zvukova. U okeanu međusobno pozivanje imena sačinjava više o 50% njihove međusobne komunikacije, ali u ograđenom delu mora ili bazenu gde svi delfini mogu međusobno da se vide zvuci koji označavaju ime skoro sasvim nestaju iz međusobnog sporazumevanja i bivaju zamenjeni drugim zvižducima čije je značenje još uvek zagonetno.

Delfini su poznati po svojoj veštini komunikacije premda nikada nije dokazano da koriste potpuno oformljen jezik mada proizvode čitav niz najaznoraznijih zvukova u međusobnoj komunikaciji.

Mnoge životinje, kao što su naprimer ptice pevačice ili majmuni imaju katakteristične zvuke kojima se sporazumevaju ali to su najčešće samo poruke koje znače upozorenje ili poziv na parenje a međusobno raspoznavanje je občno bazirano samo na kvalitetu glasa pre nego što se može pripisati specifičnom pozivu.

Sposobnost delfina za međusobno sporazumevanje može možda čak značiti da mogu da pričaju o nekom članu grupe u njegovom odsustvu.
Ipak danas se još uvek vrlo malo zna o komunikaciji među delfinima. Neki glasni pozivi proučavani u određenom kontekstu sugerišu izricanje pretnje rivalu a u drugim situacijama poziv na gozbu, ipak većim delom nije protumačeno značenje većine zvukova koje delfini ispuštaju.


Delfini, kao i ljudi, prepoznaju imena

Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja sebe i ostalih članova svoje vrste. Komuniciraju posebnom vrstom zvižduka, snažno reagujući na zvižduke rođaka i prijatelja, dok zvukove nepoznatih delfina uglavnom ignorišu. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu.

“Još zanimljivija od toga je činjenica da dva delfina mogu pominjati trećem po imenu”, izjavila je Laela Sayigh, jedna od troje autora rada objavljenog na Nacionalnoj Akademiji Nauka. "Delfini proizvode zvižduke koji, poput imena, jednoznačno identifikuju jedinku".

Zanimljiva istraživanja nad delfinima obavljena su Sarasota Bay, u Floridi. Umesto reprodukcije zvuka pravih delfina, delfinima su puštani sintetizovani zvižduci koji su sadržali karakteristične informacije zvižduka pravih delfina. U 9 od 14 slučaja, delfini su prilazili zvučniku samo ako su čuli karakterističan zvižduk poznatih delfina.

"Činjenica da delfini koriste zvižduke kao referentne signale, tj. kao reči, je veoma zanimljivo otkriće, koje nas podstiče na dalje istraživanje. Delfini koriste te signale kako bi identifikovali druge delfine".

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 02 Авг 2006, 20:10

Слика Amazonski delfin

Amazonski delfin naseljava podrucje Juzne Amerike, tacnije mozete ga naci u rekama Amazon i Orinoko Hrani se krabama, racicima i ostalom ribom (narocito piranama i oklopljenim somovima). Jedini neprijatelji ovog ljupkog stvora su ljudi i ribarske mreze. Gubitak stanista je doveo do toga da postanu ugrozena vrsta.

Ovi delfini mogu biti roze ili sivi.Oni su slatkovodni delfini (postoji samo 5 poznatih vrsta na svetu). Najveci su od svih slatkovodnih delfina.Hrane se sa 43 vrste iz 19 familija riba, a to je i razlog sto su razvili tri zeluca da bi svarili oklope kornjaca, kosti riba itd. Imaju jedan nespojen prsljen u kicmenom stubu tako da mogu da okrecu glavu s jedne stane na drugu. Ni jedna druga zivotinja od cetacea nema tu mogucnost. Poznati su u Peruu kao "Bufeo Colorado" ali pravo ime bilo bi "Bufeo Rosado," znaci roze, ne crveni. Amazonski delfin poznat je i pod imenom "boto". Mogu dostici i 3 m duzine a obicno su teski izmedju 90-140 kg. Njihova sposobnost eho-lokacije je izuzetna. Za vreme kisne sezone kada Amazon poplavi okolinu, oni plivaju medju drvecem kisnih suma. Za razliku od vecine ostalih vrsta delfina, boto nema dorzalno peraje, nego greben na ledjima. Amazonski delfini se radjaju tamnosivi, a vremenom dobijaju roze boju. Naucnici nisu bas sigurni u pravi razlog. Najcesce love i hrane se solitarno, ali se mogu naci u grupama od 5-8 jedinki. Bebe delfini se na engleskom zovu "telad".

Корисников грб
Pandora
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4071
Придружен: 28 Мај 2006, 20:08

Порукаод Pandora » 03 Авг 2006, 11:16

Delfini su jedne od najlepših i najmiljih životinja. Želja mi je da pomazim ili bar vidim jednog u blizini.. Kao u Seaworld-u
Видим.

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2384
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод SA » 03 Авг 2006, 11:54

Pandora пише:Delfini su jedne od najlepših i najmiljih životinja. Želja mi je da pomazim ili bar vidim jednog u blizini.. Kao u Seaworld-u


Ja jesam! NJa-nja-nja-nja-nja!
...u Brazilu... :)

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 03 Авг 2006, 11:55

(autor: Majstorović Marija)

Delfini zajedno sa kitovima i morskim prasićima spadaju u red Cetacea koji sadrzi dva podreda: Mysticeti i Odontoceti. Zajedno oba podreda sadrze 81 poznatu vrstu raspoređenu u 13 različitih familija. Delfini spadaju u podred Odontoceta.

Sta su Cetaceae?

Postoji dosta pogrešnih shvatanja oko toga šta su Cetaceae, od kojih je najčešća ideja da su ribe. Oni nisu ribe, jesu sisari. Milionima godina ranije oni su ziveli na kopnu; njihova tela bila su pokrivena dlakom, imali su spoljašnje uši i hodali su na 4 noge.

Kao sisari, Cetaceae imaju ove karakteristike koje su zajedničke za sve sisare:

-toplokrvne su životinje
-udišu vazduh plućima
-radjaju žive mlade i hrane ih sopstvenim mlekom

Adaptacije Cetacea na život u vodi

Tokom perioda koji je trajao nekoliko miliona godina Cetaceae su se vratile u more, jer je tamo bilo više hrane i više prostora nego na kopnu. Zbog povećanog prostora više nije bilo ograničenja u njihovoj veličini i nije više bilo potrbe za nogama.

Za ovo vreme Cetaceae su izgubile osobine koje su im odgovarale za opstanak na kopnu i zadobile nove za život u moru. Njihovi zadnji ekstremiteti su nestali, njihovo telo je postalo više zašiljeno i aerodinamično, što je bila forma koja im je omogućila da se kreću brzo kroz vodu. Iz istog razloga najveći deo njihovog krzna je nestao, smanjujući otpor velikom telu u vodi. Takodje je doslo do spajanja kostiju u njihovim prednjim ekstremitetima.

Kada su izgubili krzno, bio im je potreban neki način da očuvaju toplotu tela. To su obezbedili pomoću debelog sloja masti koji se nalazi izmedju kože i mišića i koji im istovremeno predstavlja i izvor energije.

Pošto su Cetaceae sisari, potrban im je vazduh za disanje. Zbog toga oni moraju da dolaze na površinu vode i izdišu ugljen dioksid, a udišu svež vazduh. Njihovi otvori za vazduh su se pomerili na vrh glave, i na taj način im obezbedili brzo izbacivanje ustajalog vazduha i udisanje svežeg.

Oči Cetacea su postavljene dosta pozadi i sa obe strane njihove velike glave. Oči stvaraju masne suze koje ih štite od slane vode, i omogućuju im odličan vid i u vodi i van nje.

Uši su im jako male. Zbog života u vodi izgubili su spoljašnje uši, ali su im unutrašnje postale jako dobro razvijene. Oni na sličan način kao i slepi miševi, emituju zvuk koji se zatim odbija od objekta i vraća se njima. Na taj način oni mogu da razaznaju veličinu, oblik, površinske karakteristike i pomeranje objekta, kao i njegovu udaljenost. Zvuk koriste i za komunikaciju.

Podred Odontoceti sadrži devet familija i uključuje delfine, zubate kitove i morske prasiće: Physeteridae, Kogiidae, Monodontidae, Ziphiidae, Delphinidae, Pontoporiidae, Platanistidae, Iniidae, i Phocoenida.

Слика Sotalia fluviatilis:Tucuxi

Oblast prebivanja: duboki kanali reka Južne i Centralne Amerike
Lokalno ime: tookooshee
Hrana: ribe, oktopusi
Broj članova grupe: 1-25
Dužina života: nepoznata
Uticaj coveka: Veliki broj ovih delfina se nepažnjom hvata u ribarske mreže u ušćima reka. Ali ovaj broj nije tako veliki, kada se uporedi sa brojem delfina koji se love za medicinske i ritualne svrhe.

Слика Stenella coeruleoalba

Oblast prebivanja: tropske vode u blizini obala
Lokalno ime: whitebelly
Hrana: ribe, lignje
Broj članova grupe: 100-500
Dužina života: nepoznata
Uticaj čoveka: Ovi delfini su se često lovili u zapadnom Pacifiku, i to često u broju i do 14.000 godišnje, u periodu 1950-1969. Do 1980 godine taj broj je pao na 2.000-4.000 godišnje.

Слика Lissodelphis peronii

Oblast prebivanja: umereno hladne vode, u velikim dubinama
Lokalno ime: MobyDick
Hrana: ribe, lignje
Broj članova grupe: 2-1000
Dužina života: nepoznata
Uticaj čoveka: Veliki broj ovih delfina se često lovio zbog mesa tokom 19-tog veka, ali i danas se love u Južnoj Americi.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 03 Авг 2006, 12:04

Akustička navigacija kod delfina
Pripremio Dr Ranko Babić

Na pomen reči "delfin" većina ljudi ima asocijaciju vesele i inteligentne životinje, uvek spremne na igru. Takve osobine ga često stavljaju mimo ostalih životinja, pa smo spremni da ga čak i nekako ljudski tretiramo. Po svojoj inteligencije on se nekako svrstava uz čoveka. Ali po dobrodušnosti i veselosti svakako ne. Čovek je daleko od njega, ali ispod.

Слика

U svemu tome često se previđa jedna njegova izuzetna sposobnost - akustička, zapravo ultrazvučna eholokacija. On na toliko efikasan način koristi (ultra)zvuk da je teško presuditi o tome koji je sistem savršeniji: kod letećeg miša ili kod njega. Kada bismo njega pitali on bi sasvim sigurno odmahnuo rukom (pardon, perajem) rekavši (tj. zviždućući): Ma pusti to! Nije važno ko je bolji. Bitno je da to radi kako teba i kod mene i kod miša. (E, kad' samo pomislim šta bi čovek sve bio u stanju da uradi da bi dokazao da je njegovo najbolje. Ali šta ćete, sazreće on).

Poznato je da pod vodom delfin emituje sekvence zvukova koji mogu biti vrlo različiti: stenjanje, skičanje, krici, lajanje, piskovi, groktanje, klikovi, zavijanje, zvižduci, mjaukanje, gugutanje, škripanje (zarđale šarke), brujanje (motornog čamca). Pomislio bi čovek da je u pitanju neki imitator a ne životinja. Ovi zvuci mogu biti emitovani na niskim frekvencijama (tako da ih čovek može čuti) ili na ultrazvučnim frekvencijama. Emitovanjem ultrazvučnih signala delfini ostvaruju navigaciju, komuniciraju jedan s drugim unutar malog jata ili lociraju plen, najčešće noću, u tami, ili u situaciji kada pomoću inače veoma oštrog čula vida nije u stanju da prikupi informaciju o svojoj okolini.

Poznato je da pod vodom delfin emituje sekvence zvukova koji mogu biti vrlo različiti: stenjanje, skičanje, krici, lajanje, piskovi, groktanje, klikovi, zavijanje, zvižduci, mjaukanje, gugutanje, škripanje (zarđale šarke), brujanje (motornog čamca). Pomislio bi čovek da je u pitanju neki imitator a ne životinja. Ovi zvuci mogu biti emitovani na niskim frekvencijama (tako da ih čovek može čuti) ili na ultrazvučnim frekvencijama. Emitovanjem ultrazvučnih signala delfini ostvaruju navigaciju, komuniciraju jedan s drugim unutar malog jata ili lociraju plen, najčešće noću, u tami, ili u situaciji kada pomoću inače veoma oštrog čula vida nije u stanju da prikupi informaciju o svojoj okolini.

Tako na primer, kada delfina stave u bazen sa čistom (providnom) vodom, on ne koristi previše eholokaciju pod uslovom da dobro poznaje njegove zidove i dimenzije. Međutim, ako je nesiguran u poznavanje okoline emitovaće mnogobrojne "klikove".

Po pitanju međusobne komunikacija, istraživanja su pokazala da delfini koriste čitavu paletu različitih zvukova da bi poslali određenu poruku: kratak ravan zvižduk visoke učestanosti, snažan zvižduk kao signal bola, cviljenje kao poziv na parenje, rezak lavež kao izraz ljutnje i poseban zvižduk koji proizvodi majka na koji mladunac uvek odgovori.

Eholokacija kod delfina je slična onoj kod letećeg miša s tom razlikom što je delfin morski sisar pa eholokaciju mora da ostvaruje u vodi. Tu svakako ne može biti ni govora o velikim ušnim školjkama koje bi sakupljale od objekata reflektovani ultrazvuk, kao što je to slučaj kod ljiljka. Osim ako delfin ne bi želeo da pliva u mestu. Ipak je vazduh oko 800 puta ređi od vode tako da ljiljak nema slične probleme.

Umesto ušnih školjki delfini, a možda još više i ostali morski sisari, imaju posebno oblikovane glave i odgovarajuće organe u njima kojima se može efikasno fokusirati ultrazvuk. Time se uopšte ne narušava koncept eholokacije: na osnovu refleksije emitovanih ultrazvušnih talasa od objekata delfin može odrediti njihovu lokaciju, rastojanje, brzinu, smer kretanja i veličinu objekta-plena. Ono što je posebno zanimljivo je da emitovani impulsi prodiru kroz telo plena ili objekta tako da delfin slobodno može da specijalizuje ultrazvučnu dijagnostiku na nekoj klinici. I ne samo to. Delfin svojim sonarom može da vidi skelet čoveka, ili da kod trudne žene dobije slike skeleta i majke i fetusa, kao i same otkucaje srca ploda. Čovek je, dakle, za njega "proziran".

Eholokacioni sistem delfina dugi niz godina privlači pažnju naučnika, koja se posebno odnosi na način generisanja ultrazvučnih "klikova" i sposobnost delfina da detektuje i obrađuje (tumači) reflektovane talase.

Zanimljivo je da ovi klikovi nemaju podjednaku jačinu i oblik i postoje u mnogim formama ostalih zvukova koje delfin emituje. Primećeno je da emitovanje zvukova ne prati pojava mehurova u vodi, što znači da sonarni signali ne nastaju na otvoru za disanje. Što je još čudnije, delfini nemaju glasne žice što navodi na zaključak da se ultrazvučni talasi emituju iz njuške kao neprekidni nizovi vibracija sa frekvencijama od 3 kHz do 200 kHz, a stvara ih struja vazduha koja pod pritiskom iz pluća prolazi kroz nazalne prolaze iznad nabora nalik krilicima koja se nalaze unutar disajnog otvora. Na taj način delfin ''govori'' u sebi. Modulacija ultrazvuka se ostvaruje promenom zategnutosti ovih nazalnih nabora i periodičnim zatvaranjem disajnog trakta, čime upravlja mišić sličan onome u larinksu, tako da je kadenca proizvedenih klikova između 800 i 1200 klikova u sekundi, mnogo više nego što bi se moglo proizvesti isključivo mišićima.

Sa kraćih distanci zvuci se detektuju pomoću "zvučne četke" koja je smeštena u kljunastom produžetku (tzv. rostrum). Kada su u pitanju veće distance delfin koristi organ sličan onome kod nekih kitova. Šupljina koja se nalazi u frontalnom delu glave ispunjena je gustim salom koje može da pojača zvuk više nego okolno tkivo. Efekat pojačanja zvuka, odnosno ''uveličanja'' zvučne slike zasniva se, zapravo, na fokusiranju reflektovanog zvuka koji prolazi kroz pomenutu strukturu, i to posredstvom sukcesivnih refleksija zvučnih talasa koje se dešavaju ukoliko talasi stižu iz određenog smera. Prema tome, da bi delfin nešto čuo na ovaj način on se mora okrenuti u potrebnom smeru.

Слика

Kako delfin čuje? Hvala na pitanju, dobro. Bez šale, ali delfin je sposoban da oseti zvuke frekvencije od čak 200 kHz. Gledajući ga spolja to se ne bi moglo ni pomisliti, jer su njegove ušne školjke, ako se uopšte tako i mogu zvati, svedene na otvore koji se nalaze iza njegovih očiju i koji su potpuno u ravni kože, kako bi se obezbedila potpuna hidrodinamičnost. Međutim, ispod njih, prema donjoj vilici, postoji sloj koji sadrži rastresito (salasto) tkivo, puno nervih završetaka čija nervna vlakna sprovode pobudu do unutrašnjeg uha, čija kohlea je iste veličine kao kod čoveka, ali je akustički nerv znatno deblji. To delfina označava kao primarno akustički tip organizma nezavisno od toga što mu je i vid odlično razvijen. Međutim, to nije stereoskopski vid kao kod najviših sisara (mačke, primati, čovek) koji zahteva i snažan neuralni ''bekgraund'', već panoramski, dvohemisferni, kao kod npr. ptica. To najbolje dokazuju neke vrste delfina koje su potpuno slepe i oslanjaju se u potpunosti na sonar kako bi locirale plen ili izbegle mreže.

U vezi s tim su istraživanja pokazala da je kod delfina akustički nerv ili osmi kranijalni nerv veoma razvijen i najdeblji od svih ostalih kranijalnih nerava, a uz to je i akustičko područje na kori velikog mozga ekstremno široko.

Senzorne ćelije koje detektiju najviše frekvencije su znatne i od svake od njih ide posebno nervno vlakno, za razliku od čoveka kod koga je u tom području mnogo ćelija povezano na samo jedno vlakno.

Слика

Delfinov sonarni sistem je veoma osetljiv: on je sposoban da detektuje predmet veličine 7,5 cm na rastojanju od 110 m, i to u mutnoj vodi. Treba imati u vidu i brzinu zvuka u vodi oko 1400 m/s.

Ovo je priča o delfinovom sonaru. Ali to je samo jedna od njegovih fizioloških karakteristika. Negde u dubinama njegovog mozga krije se, slobodno možemo reći, njegova ličnost i sve one osobine koje ga čine partnerom homo sapiensa i stvaraju neki poseban odnos s njim, čak i kada je u pitanju obična dresura. Ko je šta u tom odnosu? Možda da probamo da odgovorimo navodeći jednu šalu. Stoje tako dva delfina uz ivicu bazena, promolili glave i posmatraju svoje ''dresere''. Jedan od njih kaže: Ovaj trik sa ribama su dobro shvatili, da probamo nešto teže? Pogodite, da li je ''jedan od njih'' delfin ili čovek?

:D

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 03 Авг 2006, 12:11

METAK ZA PLEMENITU ŽIVOTINJU

Слика

SO Kotor i Društvo za zaštitu životinja podnijeli krivičnu prijavu protiv nepoznatog ubice delfina, koji je, inače, zakonom zaštićen

Delfini su vjekovima u Bokokotorskom zalivu bili dragi i uvažavani stanovnici mora. Bokelji su im uvijek pomagali kada bi se našli u nevolji, njegovali njihove mladunce. Delfini se smatraju posebno velikim prijateljima pomoraca, ali i svih ljudi. Do osamdesetih godina, u Zaliv su stizala jata delfina. Najpopularniji medju njima bio je delfin Joca koji je postao turistička atrakcija i filmska zvijezda. Godine 1987. odlukom SO Kotor, zaštićen je kao i svi delfini u akvatorijumu koji pripada ovoj opštini. Delfin Joca je izmedju 1992. i 1993. godine nestao. Pretpostavlja se da je ubijen, ali njegovo tijelo nije nikada pronadjeno.
Nedavno se u Bokokotorskom zalivu pojavilo tri delfina, na radost djece, mještana i turista. Ribari baš ne vole delfine, jer jedu mnogo ribe, a znaju da stradaju i mreže od njihove igre. Pojavom delfina uslijedili su apeli Društva za zaštitu životinja Kotora i mladih ekologa Crne Gore da se sačuvaju ove pametne i plemenite životinje. Medjutim, juče je pronadjen jedan mrtav delfin u blizini crkve sv. Matije u Dobroti. - Našao ga je član našeg društva, Marko Pejanović i uz pomoć djece izvukao ga na obalu. Odmah smo pozvali predstavnike Instituta za biologiju mora i dr Slobodan Regner je izvršio pregled. Ustanovljeno je da je delfin pogodjen iz vatrenog oružija, vidi se više prostrijelnih rana po tijelu. Delfina smo pažljivo evakuisali i zaštitili do obdukcije koja će se obaviti sjutra. SO Kotor i Društvo za zaštitu životinja podnijeli su prijavu javnom tužiocu protiv nepoznatog počinioca ubistva delfina i vjerujemo da će biti uhvaćen i primjerno kažnjen, rekao je za Pobjedu Nevres Djeric, predsjednik Društva. Namjera je da se, nakon obdukcije, tijelo delfina preparira u Prirodnjačkom muzeju u Podgorici.
Iz Društva za zaštitu životinja slijedi apel da se sačuvaju dva preostala delfina u Bokokotorskom zalivu i ljudi ostvare prisniji i prijateljskiji odnos sa njima. Inače većina primorskih zemalja štiti delfine u svojim teritorijalnim vodama.
(Pobjeda)

Корисников грб
Pandora
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4071
Придружен: 28 Мај 2006, 20:08

Порукаод Pandora » 03 Авг 2006, 12:18

SA пише:
Pandora пише:Delfini su jedne od najlepših i najmiljih životinja. Želja mi je da pomazim ili bar vidim jednog u blizini.. Kao u Seaworld-u


Ja jesam! NJa-nja-nja-nja-nja!
...u Brazilu... :)


:evil: E sad sam ljubomorna nema ti druge no da me odvedes u Brazil :P
Видим.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 03 Авг 2006, 12:27

Delfini - povezanost i interakcija s čovjekom
Ana-Marija Peharda

Слика

Kao da posjeduju ključeve ljudskih srdaca, delfini ih neumorno otključavaju i sipaju u njih radost, nadu, smijeh i snove koji su jednom davno već bili izgubljeni. Njihov smijeh ne jenjava ni kad su progonjeni, ni kad su ubijani, oni vjeruju u svoju misiju prijateljstva i za nju ginu .Glasnici mira i ljubavi odlučili su po cijenu života navesti brata čovjeka da odustane od samouništenja i uništenja plavog planeta, u čijoj je kolijevci začet život.

Mnoge su civilizacije, narodi i plemena u povijesti razvijali i njegovali kulturu delfina. Australska plemena Aboridžina štuju delfina kao mudrog starijeg brata. Smatraju da se duše umrlih pripadnika plemena transformiraju u oblik delfina .Delfini kao stanovnici oceana predstavljaju sintezu psihičkog i fizičkog svijeta te štite i predvode svoju braću i sestre koji su odabrali putovati kroz ovaj život u ljudskom obličju .U svojim najdubljim meditacijama, tzv. svetom snu, Aboridžini stupaju u kontakt sa bratom delfinom koji im daje odgovore na plemenska pitanja i pomaže u plemenskim odlukama.

Pripadnici urođeničkog kalifornijskog plemena Chumas dan danas njeguju kult delfina. 1985. u Santa Barbari potomci pripadnika plemena podigli su u njihovu čast fontanu i kip na čijem je otvorenju izveden stari posvećen ples delfina .U isto je vrijeme u obližnju luku uplovilo jato delfina, a zapanjujuća je okolnost što baš u toj luci nikad prije nije bio viđen ni jedan jedini delfin.

U današnjem svijetu delfin simbolizira sreću, radost i slobodu. Nesputan u svojim putovanjima kroz plavetnilo svjetskih oceana i mora, slobodan i sretan u karakterističnom smijehu i beskrajnim igrama sa drugim pripadnicima jata ,delfin je česta inspiracija za mnoge umjetnike koji nastoje otkriti tajnu delfinova osmjeha i izvor njihove sreće koje im nikad ne ponestane i rado je dijele jedni s drugima, i sa pripadnicima drugih vrsta. Osim simbola radosti, delfini se smatraju utjelovljenjem suosjećanja. Poznati su po tome kako pomažu brodolomcima i brodovima u prelasku preko opasnih i stjenovitih područja, štite i upozoravaju plivače na morske pse, pomažu i igraju se s ljudima.

O prijateljstvu čovjeka i delfina piše već Plinije Stariji, koji bilježi slučaj dječaka koji se svakodnevno družio sa delfinom , zbog nekog razloga odvojenog od skupine. Prema Plinijevim zapisima dječak i delfin razvijaju poseban odnos i često provode vrijeme u igri i plivanju na otvorenom moru daleko od obale . Dešava se međutim, da se dječak razboli i umre, nakon čega se delfin, vjerojatno potaknut tugom za dječakom, nasukao na obali i također skončao. Poznato je da delfini žive u skupinama, a manje je poznata činjenica da je povezanost između pripadnika skupine toliko snažna da odvojenost jedinke iz bilo kojih razloga od ostatka skupine znači fizičku bolest, pa i smrt.

Nakon što su ljudi primijetili da druženje i sama blizina delfina imaju na njih izrazito pozitivno, štoviše ljekovito djelovanje, u svijetu, naročito SAD-u otvorene su brojne klinike koje su u liječenju djece i odraslih oboljelih od smrtonosnih bolesti primjenjivale terapijsko plivanje s delfinima .Često je bila dovoljna sama prisutnost delfina da u ljudima potakne djelovanje tajanstvenog samoizlječenja, i uspjesi takvih terapija bili su očigledni, ako ne u fizičkom izlječenju od bolesti, tada u stvaranju psihičke preobrazbe i sigurnosti s kojom su se bolesnici lakše nosili i suočavali sa bolestima.

Znanstvenici koji su radili na takvim i sličnim projektima, složili su se da su delfini nježni i osjetljivi suputnici, sposobni u ljudima zapaziti i najmanju promjenu osjećaja, pa se u skladu s time ponašaju tako da nikog ne povrijede, dapače svojim postupcima ohrabruju, potiču pozitivne osjećaje, smirenost i prijateljstvo .Osim toga delfini su, uz kitove, i doduše sve manji broj ljudi jedina vrsta na planeti koja pokazuje brigu za druga živa bića i spremna je pomoći pripadnicima drugih vrsta u opasnosti, a da za uzvrat nema nikakvu korist.

Jedna od brojnih zagonetki što se vezuju uz delfine jest njihov sonar tj. eholokacija. Sposobnost skeniranja okoliša na frekvencijama koje uveliko prelaze i nadmašuju spektar boja i zvukova dostupan ljudima, omogućuje tim fantastičnim sisavcima da vide zapanjujuće složene, predivne 3D slike o kojima ljudi ni sanjati ne mogu, uključujući skeniranje čvrste tvari tzv. ultrazvuk . Nevjerojatno složena i zahtjevna, a opet nepogrešiva navigacija neotkrivena je tajna zaključana u nasmiješenim pametnim glavicama razigranih pustolova oceana koja golica maštu svemoćnih ljudskih znanstvenika.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 03 Авг 2006, 13:07

Delfinsko spavanje i disanje

Delfini ne spavaju satima kao mi, niti postaju nesvjesni za ono što se događa oko njih kad utonu u san. Glavni razlog zbog koje ne spavaju duže vrijeme je disanje koje je kod njih (kao i kod kitova) svjesna aktivnost. Mnoge druge životinje, uključujući i nas ljude, imaju “disajni refleks”, te ako izgubimo svijest mi nastavljamo da dišemo. Kod delfina to nije slučaj, i kad bi kojim slučajem pali u duboki san oni bi se ugušili. Delfini zato spavaju u kratkim intervalima, vrlo blizu površine vode, bilo da lagano plutaju ili plivaju, i povremeno dolaze do same površine da udahnu. Kad spavaju, samo je jedna strana mozga u snu, a druga je budna i jedno oko im je najčešće otvoreno (kao kod nekih ptica) da bi motrilo okolinu i dolazak grabežljivaca. Nakon par minuta strane mozga zamijene uloge. Smatra se da delfinima ne treba mnogo sna.

Kao i drugi sisari tako i delfini i kitovi dišu na pluća. Za razliku od većine drugih sisara delfini većinu života provedu ispod vode, a mogu disati samo kad su im nozdrve, to jest dišni otvor, iznad vode. Ovaj otvor je zatvoren dok rone ili spavaju. Delfini daleko bolje koriste pluća od ljudi, na primjer. Kad dođu do površine da udahnu oni uzimaju više vazduha nego kopneni sisari sa istom veličinom pluća. Do kod ljudi jedan udisaj obično puni tek jednu petinu zapremine pluća, kod delfina jedan udisaj ispuni četiri petine pluća. Uz to delfini (a i kitovi) imaju više krvi nego kopneni sisari iste veličine, i njihovi hemoglobin veže više kiseonika. Sve ovo doprinosi da kad izrone nakon desetominutnog ronjena, delfini u prosjeku udahnu oko šest puta u minuti. U normalnim okolnostima kad plove površinom uglavnom dišu sa učestalošću od nevjerovatna dva udisaja u minuti!

Različite vrste delfina dosegnu seksualnu zrelost u različitim godinama, a “bottlenose” delfin (Tursiops truncates) koji je jedan od vrlo često viđenih delfina u svijetu, seksualnu zrelost doživi između 7. i 14. godine. Trudnoća kod delfina traje od 8 mjeseci pa i do godinu dana. Mladi nakon što se rode “sisaju” nekih šest mjeseci do godinu dana pa i više. Sisanje i nije najbolji izraz jer majke ušpricavaju mlijeko u usta mladunaca, pošto usne mladih nisu savitljive kao kod ljudi i ne mogu se priljubiti na bradavice da bi sisali u pravom smislu te riječi. Zato majke “špricaju” svoje punomasno mlijeko u usta mladih. Procenat masnoća njihovog mlijeka može biti i oko 40%. Neki smatraju da upravo ova masnoća sprječava mlijeko da se rasprši u vodi.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 03 Авг 2006, 13:13

Delfini spasioci?!

Često se kaže da delfini i ajkule ne idu zajedno, i da će delfini zaštiti ljude od ajkula. Međutim, sa ovim se poneki istraživači delfina ne slažu, pogotovo oni koji su bili napadnuti od ajkula u prisustvu delfina, a da ovi nisu pomogli ni na koji način. Što se tiče pomoći delfina osobama koje se dave, tu još uvijek nema niti jednog dokumentovanog slučaja koji bi potvrdili i svjedoci. Iako postoji vjerovanje da delfini izbacuju sve na površinu, čak i komade drveta, ili mrtve ribe koje plutaju pa tako i ljude, ipak je većina naučnika skeptična kad je u pitanju “spasilačka uloga delfina” pa mnogi smatraju da delfini ne pomažu onim koji se dave.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 03 Авг 2006, 13:16

Međutim...

Vangarej, Novi Zeland - Grupu novozelandskih ronilaca spasila je od čeljusti velike bele ajkule neočekivana reakcija delfina koji su okružili ronioce i time sprečili neman da im priđe. Događaj se odigrao na severoistočnoj obali Novog Zelanda gde su Rob Houz i još trojica roniolaca trenirali stotinak metara udaljeni od obale. Odjednom su primetili da ih je okružila veća grupa delfina.
- Okružili su svu četvoricu, plivajući u krug i vremenom su počeli sve više da stežu obruč oko nas - ispričao je Rob Houz koji je vrlo brzo shvatio razlog takvog ponašanja sisara. On je naime, iza delfina spazio veliku belu ajkulu dugačku tri metra koja je plivala u pravcu ronilaca.
- Samo sam se povukao. Ajkula je bila na skoro dva metra od mene i dobro sam mogao da je vidim jer je voda bila kristalno čista. Odmah sam shvatio da su delfini plivali oko nas kako bi nas zaštitili - rekao je on.
Okruženi nekoliko minuta sigurnosnim kordonom delfina, ronioci su izbegli bliži susret sa ajkulom i mogli su živi i zdravi da se vrate na obalu. Istraživač sa univerziteta u Ouklendu i specijalista za delfine, doktor Rošel Konstantin izjavio je da nije iznenađen nesebičnom reakcijom delfina.
(Beta)

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29734
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Дец 2006, 19:32

Delfini, pored kitova, jedini su sisari u moru. Za čoveka su još uvek nerazumljivi njihova inteligencija, sposobnost telepatske komunikacije i isceljujuće delovanje na ljude. U vodi simbolično dolazi do dezintegracije limitirajuće ličnosti i njenog pročišćavanja, pa zato život delfina u vodenoj sredini metaforički ukazuje na istu potrebu za modernog čoveka. Neosporno je da u delfinima postoji nešto specijalno i jedinstveno. Ne samo zbog njihove fascinantne pojave, okretnosti i osmeha, već zbog očigledne iskre inteligencije u njihovim očima. Mišljenje da delfini poseduju mistične moći, održano je do danas. Hiljade ljudi, uključujući one koji leče i pacijente, tvrde da delfini imaju misteriozne isceliteljske sposobnosti, u rasponu od lakih bolesti do depresije i autizma. Úak i samo zamišljanje ovih divnih stvorenja ili slušanje zvuka koji ispuštaju, blagotvorno deluje. Zov delfina se često koristi u muzičkim kompozicijama za relaksaciju i meditaciju. Međutim, uprkos svojoj enormnoj popularnosti, primorani su da pate zbog ljudske nepromišljenosti i neosetljivosti. Trpe ubijanje radi profita, zagađenje okeana, zatočeništvo u malim prostorima, u zoo–vrtovima gde moraju da zabavljaju posetioce.
Слика

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 06 Дец 2007, 07:25

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe