Добитници награде "Меша Селимовић": Ломпар и Вукадиновић

Za sve događaje iz kulture, bilo da su se desili ili će se tek desiti

Уредник: koen

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2960
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Добитници награде "Меша Селимовић": Ломпар и Вукадиновић

Порукаод Viktorija Vi » 24 Феб 2019, 15:14

Престижну награду "Меша Селимовић" за књигу године, у организацији "Вечерњих новости", поделили су професор др Мило Ломпар и песник Алек Вукадиновић


*
ОВОГОДИШЊИ добитник награде "Меша Селимовић" др Мило Ломпар аутор је запажених и награђених књига о Милошу Црњанском, Драгиши Васићу и Његошу. Награђеном књигом "Црњански - Биографија једног осећања", коју је објавила "Православна реч", професор на Филолошком факултету и директор Задужбине Милоша Црњанског вратио је у жижу интересовања једног од најбољих српских писаца свих времена.

Драго ми је због околности да је ово прва књига научне, критичке и књижевне есејистике која је добила ову награду, јер је тако одато признање истрајном раду бројних проучавалаца који унапређују наша знања о књижевној уметности као уметности најтананијих осећања и мисли: вечно заокупљених човековим местом у свету - каже, за "Новости", Ломпар.

* Шта вас, иначе, мотивише да деценијама пишете о Црњанском?

- Премда представља ређу појаву, није непознато да поједини проучаваоци књижевности посвећују неколико књига једном писцу. То значи да они најважније садржаје својих размишљања, било да је реч о антрополошким, психолошким, историјским или поетичким садржајима, повезују са духовним (књижевним) искуством које оцењују као репрезентативно за свет културе и битно за њихову истраживачку машту. Тако је, рецимо, Нортроп Фрај проучавао Блејка, Берђајев и Шестов - Достојевског. У хрватској култури је Станко Ласић тако проучавао Крлежу. У словеначкој је Душан Пирјевец тако проучавао Цанкара. Код нас: Никола Милошевић - Достојевског, Мирон Флашар - Његоша. У духовном искуству Црњанског језгре се нека од најзначајнијих осећања живота: меланхолично, трагично, иронично, патетично, гротескно. Као заједничка нит појављује се осећање страности: и у духовном искуству човека, и у његовој светској судбини, оно је једно од најприсутнијих и најзначајнијих. Што се мене лично тиче, написао сам и три књиге о Његошу. Премда су то веома различити писци, они показују да ме првенствено интересује индивидуални таленат у разностраности својих односа и искустава.

* Живот Црњанског је велики роман. Како је то сагледати великог писца "изблиза"?

- Он је био подељена личност: имао је снажно осећање друштвене инфериорности и снажно осећање уметничке супериорности. Никада није до краја био спреман да прихвати да уметничка вредност није и друштвена чињеница. Између духа и света он је егзистенцијално изабрао дух. Одбацивши свет у свом духу, хрлећи му у сусрет у околностима живота, постао је одбачен: страност његове духовне путање постала је страност његове културне судбине. Тако се његова егзистенција препознала као аутентична: странац увек и свуда. Отуд непрестана чежња за завичајем.

* Сматрате ли да сте успели да рехабилитујете Црњанског или се може очекивати још понешто?

- Промену перспективе у схватању једног изузетног уметника, као што је то Милош Црњански, може осигурати промена културног модела у којем се обликује свест о вредности. То је дуг процес у којем се дотичу разностране силе: друштвене, културне, естетске, политичке, економске. У њиховом језгру је игра између личности и моћи. Тамо где моћ потискује личност, нема чула за неуклопивог појединца. Само за њега. Друге врсте великих уметника - Гете, Његош, Андрић - лако се прихватају. Тамо где идеја о личности постаје врх културног кретања, такво чуло обезбеђује промену укупне перспективе. Силе које су Црњанског ставиле на маргину нашег културног искуства свакако преовлађују и у садашњој ситуацији српске културе.

Прочитајте још: "Меша Селимовић" Ломпару и Вукадиновићу

* Да ли је награда "Меша Селимовић" за вас довољно инспиративна да одшкринете нека нова врата из његовог живота?

- Да би се осветлио један живот у ономе што га чини репрезентативним за наше искуство, неопходно је - по мом мишљењу - осветлити дух који лебди изнад самог животног импулса, као магла изнад воде. Пре него што сам покушао да осветлим егзистенцијални и културни положај Црњанског, посветио сам три књиге његовој књижевној уметности. Да би био схваћен на овај начин, писац "Дервиша и смрти" чека таквог посвећеника.

* Како тумачите чињеницу да се писци читаоцима обраћају као блогери, колумнисти, а о књижевности се говори инцидентно?

- Књижевност престаје да буде ствар јавности: и када је - као у овом разговору - у јавности. Лишена посредничких обавеза, масовности која ју је пратила протеклих векова, она остаје сама страст. Ко је осећа, мора патити, јер то је њено друго име. Потрага за јавношћу, у облицима казивања које помињете, није потрага за књижевношћу, него бег од самоће. Све самљи, човек неуморно говори и пише.

* Да ли је биће уметничког нападнуто онда када се порив за аутентичношћу суспендује политичком коректношћу?

- Човек се препознаје у наизменичној игри страности и аутентичности: биће уметничког се открива у могућим односима између њих. Политичка коректност спутава уметничку аутентичност, јер је циљ да се не побуди аутентичност читаоца. Аутентичан читалац, ношен страшћу, може постати аутентичан у побуни: како то дозволити кад је оглашен крај историје, јер живимо у најсавршенијем од свих светова?

НИЈЕ ЛАКО БИТИ СРБИН

МЕША је једном рекао да је "Србин славно бити, али и скупо". Да ли је био у праву?

- То је написао у писму Миодрагу Максимовићу од 14. марта 1964. године. Објаснивши зашто је одбио понуду да постане хрватски писац и опазивши како је Београд селективно (идеолошки) отворен за писце свих тадашњих југословенских република, Меша Селимовић је писао: "Сва боранија нашла је место у београдским библиотекама... Ми? Боже сачувај, земља би се преврнула кад би се и то чудо десило." Зашто? "Да смо Шиптари, да смо Мађари, да смо Турци, били бисмо по неком кључу узети у обзир. Али - ми смо Срби из Босне." Ипак је потом дошао да у том граду живи.

Извор: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:779189-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%9B%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80-%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BD%D0%B5%D1%83%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%88%D0%B5?fbclid=IwAR1LfZqIPiaITW9LorMpQh9kgskOjRgVgEPrV-BvORlyL0kK-BpEqLlKFJQ