Kad priroda pomahnita

Čovekov uticaj na prirodu i njen odgovor nama...

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Kad priroda pomahnita

Порукаод Hol » 01 Авг 2006, 03:54

Слика Слика

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 01 Авг 2006, 03:56

Azijska kataklizma:
Božićni cunami


Zemljotres magnitude 8,9 stepeni po Rihteru i po snazi i po broju žrtava jedan je od najjačih ikada zabeleženih. Posledice su ipak mogle biti znatno manje da je 26. decembra bar neka od pogođenih azijskih država bila upozorena na moguću opasnost. Za sada, o tome se ne priča mnogo pošto se mrtvi još broje, a zaraze tek prete

piše: Tamara Skrozza

Kad se sve sabere i oduzme, čini se da bi bilans jednog od najjačih zemljotresa u istoriji bio mnogo manji da su nadležni u Pacifičkom centru za praćenje cunamija u Honoluluu imali bolji adresar. Naime, nekoliko sati pre nego što će u nedelju 26. decembra 2004. zemljotres magnitude 8,9 stepeni po Rihteru potresti dno Indijskog okeana, eksperti ovog centra opazili su znake koji obično prethode ovakvim potresima. Iako je posle toga trebalo da usledi i hitno upozorenje ugroženim područjima, to se ipak nije dogodilo. "U našem adresaru nemamo nikoga ko bi nam bio kontakt u tom delu sveta", objasnio je direktor centra Čarls Mek Kriri, upisujući se tako u antologiju ljudske gluposti i nemara.

Zahvaljujući svemu tome, umesto priča o masovnoj evakuaciji i spasavanju onoga što se spasti može, od 26. decembra 2004. svetski mediji bave se isključivo prebrojavanjem mrtvih, nestalih i povređenih. U trenutku zaključenja ovog broja "Vremena" (utorak, 28. decembar), broj mrtvih procenjuje se na 44.000, s tim što se pretpostavlja da ih ima još približno 20.000: najviše poginulih ima u Sri Lanki, ali nisu pošteđeni ni Indonezija, Tajland, Bangladeš, Malezija, Maldivi, Mjanmar i još nekoliko udaljenijih zemalja. Stradala je i Somalija, udaljena čak 4000 kilometara od epicentra.

MILION BOMBI: Epicentar zemljotresa, koji su uzrokovala tektonska kretanja na dnu Indijskog okeana, lociran je u blizini zapadne obale indonežanskog ostrva Sumatra, a o njegovoj pravoj snazi i dalje se raspravlja. Jedan svetski seizmolog, možda malo preterujući, ocenio je da je jačina ovog zemljotresa identična snazi milion atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki, kao i da je potres izazvao poremećaj Zemljine rotacije.

Međutim, pravu katastrofu predstavljale su praktično nuspojave potresa: pomeranje morskog dna izazvalo je nastanak "vodenog zida", odnosno ogromnog talasa, cunamija, čija je visina procenjena na deset metara, ukupna širina na hiljadu kilometara, a brzina na neverovatnih 800 kilometara na sat. Kako na otvorenom moru nije bilo ničega što je moglo sprečiti njihovo širenje, snaga ovog cunamija i njegovih nešto slabijih "sledbenika" bila je na kraju takva da su stradala područja udaljena hiljadama kilometara od epicentra zemljotresa, kao i oblasti kilometrima daleko od obale okeana. "Voda se povlačila, povlačila, povlačila, tako daleko da smo pomislili da je reč o fenomenu punog meseca ili nečemu sličnom. A onda smo ugledali ogroman talas kako nam se približava", ispričala je Katri Sepanen koja se kao turista zatekla na Tajlandu, dok je lokalno stanovništvo u svojim izjavama naglašavalo kako je talasu prethodila neprirodna tišina i da je zatim "smrt došla iz mora".

Nekoliko sati posle zemljotresa, slike koje su poslali svetski mediji iz sedam azijskih i jedne afričke zemlje bile su neuporedive sa slikom bilo koje skorije prirodne katastrofe: kuće sravnjene sa zemljom, opisi brodova koji su završili na autoputevima i automobila koji su završili u lobijima hotela, opis voza čiji su vagoni bukvalno samleveni, detalj o ajkuli koju je talas ubacio direktno u hotelski bazen i, kao najjeziviji deo, priče o tome gde su i kako završili poginuli. "Ovde tako strašno smrdi. Ljudska tela pomešana su sa telima mrtvih životinja, pasa, riba, mačaka i koza", rekla je za Rojters Marina Kolonel Lelana, šef tima za evakuaciju u najteže postradaloj sumatranskoj provinciji Aceh. Na tom mestu, kako se navodi, leševi su izvlačeni iz ruševina, iz reka i s vrhova drveća, a zatim skupljani na gomile na seoskim trgovima kako bi se izbeglo zagađenje vode zbog raspadanja tela. Opasnost od zaraze je inače i najveći problem u cunamijem zahvaćenim područjima: broj stradalih je toliki da nema dovoljno mrtvačkih sanduka, bolnički hodnici i verski objekti postali su praktično mrtvačnice koje je teško isprazniti na vreme, a leševi se dovoze u traktorskim prikolicama. Zvaničnici u Sri Lanki upozorili su čak da više nema nikoga ko bi poginule mogao da sahrani pošto preživelo stanovništvo ili traga za svojom rodbinom ili prevozi poginule. Osim novčane pomoći, Ujedinjene nacije su zbog toga apelovale da se u jugoistočnu Aziju pod hitno upute zalihe pijaće vode i stručnjaci koji bi mogli sprečiti još veću katastrofu. Pomoć za sada stiže sa svih strana, ali i tu postoje problemi pošto su u regionu prekinute sve komunikacije i putni pravci – sve što je upućeno u jugoistočnu Aziju prevozi se vojnim avionima i helikopterima, pa pomoć ne dospeva baš do svih.

BOŽIĆ I TALASI: Ono što je u čitavoj priči posebno tragično jesu dve činjenice koje su na kraju i doprinele broju žrtava koji daleko prevazilazi prve procene. Prvo i najvažnije jeste to što se zemljotres dogodio baš na drugi dan Božića i baš pet dana pred doček Nove godine – i inače omiljena turistička destinacija, ovaj deo Azije je zahvaljujući praznicima bio prebukiraniji nego obično. Zbog "turističke sezone", osim turista s raznih strana sveta, u cunamijem zahvaćenim područjima bilo je i više lokalnog stanovništva nego što to obično biva. Druga, mnogo apsurdnija stvar tiče se obaveštenosti istog tog lokalnog stanovništva. Iako za sada nema preciznih podataka, procenjuje se da su više od polovine žrtava deca – koja su se, uglavnom sama, pojavila na plažama Sri Lanke neposredno pre glavnog udara cunamija, a malo pošto se proneo glas o neobičnim, velikim talasima koje bi vredelo videti. Naravno, svemu tome prilično su doprinela i gospoda iz Honolulua koja su zaboravila da svoje adresare popune neophodnim telefonskim brojevima. S druge strane, vrlo je verovatno da će u danima koji slede biti otkriveno bar još nekoliko krivaca iz nehata. Poznato je, naime, da ovako snažne zemljotrese pravi stručnjaci mogu na neki način predvideti – serije manjih potresa, promene u nivou podzemnih voda i čudno ponašanje životinja odavno se smatraju signalima koji najavljuju opasnost, a na inače trusnom azijskom prostoru sasvim sigurno postoje centri i eksperti koji su mogli zapaziti bar nekakve naznake onoga što će se dogoditi. Takav slučaj zbio se 1975, kada su kineske vlasti, upozorene upravo na pomenute signale, evakuisale milion stanovnika oblasti Haičeng i tako sprečile stradanje ljudi u snažnom zemljotresu zabeleženom nekoliko dana posle evakuacije. Zbog svega toga, vlasti pogođenih zemalja apelovale su dva dana posle katastrofe da se sistemi praćenja zemljotresa i cunamija pod hitno poboljšaju.

Kako bilo, 26. decembra 2004. nikakva upozorenja nisu stigla do onih koji su se zatekli tu gde su se zatekli. Stradale su hiljade ljudi, među njima nekoliko stotina turista, pa čak i unuk tajlandskog kralja koji je poginuo tokom skijanja na vodi. Nekoliko beba poginulo je tako što ih je cunami bukvalno iščupao iz ruku roditelja, devetoro japanskih turista stradalo je dok je u prirodnom rezervatu posmatralo slonove, a na spisku nestalih u Indiji nalazi se i 200 hindu hodočasnika koji su neposredno pre udara cunamija otišli na ritualno kupanje u moru. Zbog broja stradalih, bolnice su već 27. decembra počele da izdaju nezvanične, rukom pisane umrlice na kojima često nema ni imena poginule osobe. Zabeleženo je nekoliko slučajeva vrlo male dece koja su ostala bez roditelja, a ne umeju da kažu ni svoje ime ni iz koje zemlje potiču – za jednog dvogodišnjaka kaže se kako se "pretpostavlja da je dete stradalih turista, pošto je plavook i plavokos". U međuvremenu, rodbina nestalih, poštujući stare azijske običaje, u more baca latice cveća i mrtve piliće, prinoseći žrtvu bogovima i moleći ih za povratak svojih bližnjih.

"Navikli smo da pomažemo u slučaju tragedije u jednoj zemlji. Ali, ovakav slučaj, kada su u pitanju brojne države i bezbrojna ostrva, jeste slučaj bez presedana. Ovako nešto nikada nismo videli", objasnila je Ivet Stivens, predstavnica UN-a. Pomoć, kao što je već rečeno, za sada ipak stiže do najugroženijih područja. Red bi, međutim, bio da ta situacija potraje nešto duže. U suprotnom, jugoistočnoj Aziji, praktično potpuno sravnjenoj sa zemljom, mogli bi da preostanu samo oni pilići, cveće i drevni bogovi.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 01 Авг 2006, 04:01

Tragedije za Ginisa

Najpogubniji do sada zabeležen zemljotres dogodio se 1556, kada je u kineskoj provinciji Šenši poginulo oko 800.000 ljudi, dok je na prostoru Evrope to bio zemljotres koji je 1775. uništio Lisabon: za samo 12 minuta srušeno je 17.000 zgrada i poginulo je 75.000 ljudi.

Prvi veliki zemljotres čija je razornost tačno izmerena dogodio se 1923. u Japanu: s magnitudom od 8,3 stepena po Rihteru i s približno 140.000 poginulih, bio je to jedan od najjačih ikada zabeleženih zemljotresa. Šesnaest godina kasnije, u januaru i decembru 1939, jaki zemljotresi potresli su Čile i Tursku: magnituda jednog bila je 8,3, a drugog 7,9 stepeni po Rihteru. Međutim, definitivni rekorder je čileanski zemljotres iz 1960: 9,5 stepeni po Rihteru i 60.000 poginulih, pre svega od razornih cunamija. Četiri godine kasnije, nešto slabiji zemljotres pogodio je i Aljasku – njegova magnituda bila je 9,2 stepena po Rihteru. Što se tiče broja poginulih, kao najtragičniji se ipak pokazao zemljotres koji je 1976. potresao kinesku oblast Tangšan, kada je poginulo oko 250.000 ljudi.

Stare katastrofe: Krakatau i Atlantida

Nemoguće je upoređivati tragedije, ali njihovo istraživanje može da pomogne živima

Eksplozija se čula na velikom delu globusa, od Sri Lanke do Australije. Poremećaji vazdušnog pritiska zabeleženi su na suprotnoj strani sveta, u Berlinu. Svet je godinama uživao u veličanstvenim izlascima i zalascima sunca: Vilijem Askroft prikazao je jedan na slici Obala Temze 26. novembra 1883. Tačno tri meseca pre toga eksplodirao je vulkan Krakatau u Sundskom moreuzu.

Početak ozbiljne aktivnosti malog vulkanskog arhipelaga – u obliku oko 11 km visokog stuba dima i prašine – zabeležen je maja 1883; kataklizmični ishod počeo je 26. u podne a okončao se eksplozijom 27. avgusta 1883. Crni oblak je najpre dostigao visinu od 25, dramatično se šireći prema severoistoku i penjući uvis do 36 kilometara. Plimski talasi (cunami) izazvani eksplozijom dostizali su visinu od 40 metara. Devet desetina od zvanično procenjenih 36.417 žrtava nastradalo je u cunamiju, oko 4500 se ugušilo ili je zatrpano u vulkanskom pepelu a najmanje dve hiljade je živo sprženo talasima vrelog vazduha. Uništeno je na stotine sela i gradova; neka od okolnih nižih ostrva doslovno su ogoljena do čvrste stene. Sa ostrva Sebesi cunami je, zajedno s 3000 stanovnika, zbrisao svaki trag života. Niski arhipelag Hiljadu ostrva, koji se nalazi 80 kilometara istočno od Krakataua, preplavio je plimski talas visok dva metra – retki srećnici spasli su se penjanjem na drveće. Parni brod "Berouv" cunami je bacio dva kilometra u kopno i deset metara iznad nivoa mora.

Mesecima posle erupcije Sundskim prolazom plovile su "sante" vulkanskog pepela, često noseći na desetine ljudskih tela. Zbog plovećih naslaga pepela spasilački brodovi nisu mogli nedeljama da stignu do obalskih naselja. Poslednja od tih "santi" prešla je 8200 kilometara do obala južne Afrike, gde je primećena više od godinu dana posle katastrofe. Najfinije čestice vulkanskog pepela dospele su u stratosferu iznad ekvatorijalnog pojasa za samo dve nedelje, da se potom rašire po celoj atmosferi, izazivajući pomenute optičke pojave i višegodišnje globalno smanjenje temperature.

Strašni efekti eksplozije Krakataua poklapali su se s opisom erupcije Vezuva koju je zabeležio – i od gasova i prašine poginuo – Plinije Stariji 79. godine, kada su pod pepelom i lavom nestali rimski gradovi Pompeja i Herkulanum. Pažnju geologa, arheologa, geologa – i tragača za Atlantidom – odavno privlači grčko ostrvo Tera, turistički poznatije pod venecijanskim imenom Santorini, poslednje u nizu Kiklada. Oko 90 kilometara severno od Krita, prsten koji danas čine tri ostrvca zapravo je ostatak nekadašnjeg (i današnjeg, još aktivnog) vulkana koji je eksplodirao pre oko 3500 godina.

Procene vremena te preistorijske katastrofe – višestruko veće od eksplozije Krakataua – kreću se u rasponu od oko 1630. do oko 1470. godine stare ere. Geološki i klimatološki potvrđene su nalazima u slojevima leda s Grenlanda, sondiranjem dna Egejskog i Crnog mora, ispitivanjem tla egejskih ostrva i maloazijske obale, te ostacima drveća u tresetištima Irske. Spektakularno otkriće s kraja šezdesetih godina prošlog veka – otkopavanje celog jednog grada na južnom okrajku Tere, Akrotiriju – podstaklo je arheologe (i "atlantidologe") na pitanje da li je eksplozija vulkana uticala na propast cele jedne kulture. Minojske, koja se ponekad naziva "prvom evropskom kulturom" jer se najstarija starogrčka, mikenska, direktno na nju nadovezuje u mnogo čemu, počev od preuzimanja pisma pa do svakodnevnih higijenskih navika.

"Minojska erupcija" Tere, po onom što se danas smatra pouzdano utvrđenim, bila je najmanje dva puta, a verovatno višestruko razornija od eksplozije Krakataua. Tragovi cunamija koje je izazvao kolaps ispražnjenog ležišta magme pronađeni su na visini od oko 250 metara na jednom od okolnih ostrva, a na visinama do 60 metara duž severne obale Krita, udaljene oko 90 kilometara od Tere. Gusto raspoređeni minojski gradovi i naselja mora da su razoreni ili teško stradali kritičnog dana, kao i tokom prethodne seizmičke aktivnosti. Visina vulkanskog oblaka tokom erupcije procenjena je na gotovo 40 kilometara, a po obimu i veličini ova katastrofa smatra se jednom od najvećih sedam za protekla četiri milenijuma. Ostrvo je bukvalno eksplodiralo, ostavljajući samo tri okrajka. Sudeći po tome što je tokom arheoloških iskopavanja pronađeno veoma malo ljudskih ostataka, eksploziji je prethodila vulkanska ili seizmička aktivnost koja je stanovništvo Tere navela da napuste ostrvo – najverovatnije prema matičnom ostrvu te bogate i razvijene kulture, kojoj mitski pripadaju kralj Minos, Minotaur, Lavirint, Dedal i Ikar, Vrhovna boginja i sam Zevs... A laički: toaleti s vodenim ispiranjem, raskošna kupatila, visok ugled žena, moda nošenja golih grudi, jedna od najstarijih pismenosti na svetu...

Naravno, nemoguće je proceniti koliko je žrtava u celom istočnom Mediteranu odnela eksplozija Tere, i to ne samo neposredno. Vulkanski pepeo uništava vegetaciju – i poljoprivredu, a neki moderni klimatološki modeli pokazuju da je globalna temperatura za narednih nekoliko godina u proseku mogla opasti dovoljno da utiče na smanjenje prinosa poljoprivrednih kultura. Cunami je mogao da uništi i pomorsku flotu Krita, na duži ili kraći rok onemogućavajući trgovinu. I zaista, u periodu posle eksplozije Tere u Egiptu se – kao trgovci, plaćenici i pljačkaši – pojavljuju kopneni Grci, čiji je jedan od centara bio u Mikeni. Ta promena je jasno uočljiva, dok su legendarne uspomene na veliku katastrofu kao njen mogući uzrok u Egiptu veoma retke i neodređene.

Što se Atlantide tiče, danas preovlađuje tumačenje po kom je Platon – u maniru vidljivom i iz drugih njegovih poučnih priča – nešto od legendi o velikoj propasti zaodenuo u literarno ruho i, možda namerno, ostavio dovoljno nedorečenim da inspiriše stotine i stotine generacija tragača za tim srećnim – i bogatim – ostrvom.

Ali to više nema veze s prirodnim nesrećama.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 01 Авг 2006, 04:23

I bar malo za utehu :D :

U svetu se dnevno dogodi 1.000 zemljotresa, a u Srbiji jedan u tri dana. Mnogi od njih se ni ne osete. „Naši“ zemljotresi su mnogo slabiji od onih koji se dešavaju u Japanu ili Turskoj, a ni najjači zemljotres u Srbiji (šest stepeni Rihterove skale) ne može da sruši relativno dobro sagrađenu zgradu - kaže za „Blic“ mr Slavica Radovanović, direktor Republičkog seizmološkog zavoda.

Srbija se nalazi u zoni umerene seizmičke aktivnosti. Najjači zemljotres u Srbiji može biti pet do šest jedinica Rihterove skale, nikako više. Oni nisu toliko jaki da se od njih ne možemo zaštititi kvalitetnom gradnjom jer ne mogu da sruše zgradu. Mogu samo da je učine neupotrebljivom za život, ali niko neće ostati zatrpan, čega se ljudi najviše plaše, kaže Slavica Radovanović.

- Jaki zemljotresi bili su 1893. u Svilajncu, 1922. u Lazarevcu. 1927. godine na Rudniku, zatim 1980. godine - kopaonička serija zemljotresa i 1998. godine zemljotres u Mionici. Svi ti zemljotresi su imali magnitudu manju od šest jedinica Rihterove skale i intenzitet od osam stepeni Merkalija. Radi poređenja, u Japanu ili Turskoj dešavaju se zemljotresi jačine sedam stepeni Rihtera. Na osnovu zemljotresa koji su se do sada kod nas dogodili, ali i na osnovu procene svetskih stručnjaka, kod nas neće ni biti jačih zemljotresa - navodi naša sagovornica.

U Srbiji postoji 35 žarišta, mesta gde su se već događali zemljotresi. Na osnovu njih znamo gde će se otprilike dešavati zemljotresi i u budućnosti.

- Žarišta još uvek nisu objedinjena u žarišne zone, koje označavaju mesta na kojima se događa veliki broj jačih zemljotresa. Za to nam je potrebno još podataka i još zemljotresa. Jedna žarišna zona bila bi, recimo, potez koji objedinjuje zemljotrese kod Rudnika, Mionice i onda ka zapadu ili istoku (u zavisnosti od podataka). Druga zona, na primer, biće zona u kojoj je Rudnik i sledeće mesto u blizini u kom se pojavi zemljotres. Još jedna zona je na Kosovu i Metohiji - duž Vranjske doline preko Uroševca i Gnjilana (gde su takođe bili zemljotresi 1921. i 2002. godine), pa negde na istok - priča Radovanovićeva

Veliki zemljotresi počinju tako što se javi veći broj malih potresa u prostoru oko budućeg epicentra, dok je u njemu zatišje. Zatim se javlja predudar sa magnitudama tri do četiri Rihterove skale. Obično nekoliko meseci nakon toga, kreće glavni udar.

- Često se greši pri procenjivanju intenziteta i jačine zemljotresa, dodaje Radovanović. Tako neki smatraju da se zemljotresi pojavljuju uvek na istom mestu, a u stvari se pojavljuju u istoj zoni, blizu mesta u kom se prošli put dogodio...

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 01 Авг 2006, 04:44

I što se tiče vulkana u Srbiji se možemo osećati bezbedno:

"U Srbiji nema aktivnih vulkana i nema izglada da će ih biti u budućnosti koju merimo hiljadama godina. Ali je u geološkoj prošlosti naše područje bilo veoma aktivno i tragovi tih drevnih vulkana danas postoje na ovim prostorima..."

Za Avalu ste sigurno već čuli, ali za Radan kao Krakatau i još što-šta sa našeg tla ne verujem, pa koga zanima neka klikne: http://planeta.org.yu/10/vulkan.htm

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 01 Авг 2006, 11:59

Novi okean u Africi?

Raselina u tlu, duga 60 kilometara, koju je septembra prošle godine izazvao zemljotres na severoistoku afričkog kontinenta, mogla bi u budućnosti da izazove otcepljenje „roga Afrike” i stvaranje novog okeana, zaključili su naučnici na osnovu satelitskih snimaka. Naučnici strahuju da bi raselina, najveće pucanje zemljine kore za poslednjih više decenija, ako ne i vekova, koja je počela da se otvara u maju ove godine, mogla vremenom stići do Crvenog mora, čime bi veliki deo Etiopije i Eritreje bio izdvojen od ostatka Afrike, preneo je Bi-Bi-Si. Satelitski snimci, koje naučnici budno prate, pokazuju da se raselina produžava brzinom bez presedana, objavljeno je u naučnom časopisu „Nejčer”. Na osnovu snimaka, naučnici su zaključili da se, duboko ispod površine mora, neki od tektonskih platoa na kojima počiva Afrika polako odvajaju od Arabljanskog platoa, čime se Zemljina kora rasteže i tanji.
U pukotinama koje nastaju, stvara se nova kora, koja će biti dno budućeg okeana. Dr Tim Rajt sa Oksfordskog univerziteta smatra da će se, ukoliko se ovaj proces nastavi, „rog Afrike” na kraju odvojiti od kontinenta. To će se, po njemu, desiti u narednih milion godina.

„Ukoliko se ovaj proces nastavi, neminovno će doći do stvaranja novog okeana”, rekao je dr Rajt za veb sajt Bi-Bi-Sija. „Pukotina će se povezati sa Crvenim morem i voda će samo - uploviti”.

Dr Rajt je član britansko-etiopskog tima koji prati stvaranje okeanskog bazena, veoma retku pojavu na suvom.

Za proučavanje onoga što se dešava na zemlji, ali i doboko ispod nje, oni koriste osetljive seizmičke instrumente, merenja na terenu i satelitske snimke, kojima ih snabdeva Envisat, letelica Evropske svemirske agencije.

„Uspeli smo da proučimo sve podatke koje nam je satelit prikupio i da sačinimo veoma preciznu mapu”, rekao je dr Rajt, dodajući da je u pitanju najveće rasedanje zemlje „možda u više stotina godina”.

Pomeranje zemljinih platoa dešava se veoma usporeno i postepeno tokom miliona godina, ali se s vremena na vreme dese vulkanske erupcije ili zemljotresi koji ubrzaju taj proces.

Takav je, misle naučnici, bio zemljotres koji je Afriku pogodio prošlog septembra, stvorivši 60 kilometara dugu pukotinu od Etiopije do same južne ivice Crvenog mora.
(Tanjug)

Корисников грб
sensej
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1236
Придружен: 13 Дец 2005, 21:35

Priroda,- majka cudljiva

Порукаод sensej » 05 Авг 2006, 11:24

Priroda ne divlja ona samo opominje da previse sebi dozvoljavamo/ djelovi jonosfere pretvoreni specijalnim zagrijavanjem do visoko -temperaturne plazme su po nekim sumnjama usmjereni da tjeramo "staroj zmiji" na volju / i strasni impulsi njeni samo opominju vucjim rezanjem .
Kad govedo repom ubije obada, ono ga nije htjelo ubiti nego samo da opomene !?
Po meni istrazivanja bi trebala ici putem prilagodjavanja i koristenja bez zloupotrebe ili na pocetku otkrica opasnih pronalazaka odmah rizik / sad je ovdje blizu mene experiment uspio o anti-materiji !!!/ bi trebalo izbjegavati kao npr.Telerov pokus vise ljubopitljiv nego covekoljubiv... prvi experiment atomske explozije je uradjen sa svjesnim misljenjem da postoji mogucnost nezadrzavanja lancane reakcije ali to nije naucnike Telerove zaustavilo !

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3837
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 06 Окт 2006, 22:09

Božji bijes

Bez obzira zbog vjere, tehnologije, znanja ili neznanja, većina stanovništva smatra da smo poprilično zaštićeni na ovome planetu. No, je li tome stvarno tako, možemo li biti sigurni i živjeti potpuno bezbrižno? Nemamo vas namjeru uspaničiti, ali smo, sudeći po dosadašnjim iskustvima, daleko od sigurnosti

Слика
Draga, nećeš vjerovati kad ti kažem zašto kasnim...


U dosadašnjoj ljudskoj povijesti pokazalo se da majčici Zemlji (Bogu, Alahu, kako god želite) nije toliko stalo do nas, ili nas je odlučila kažnjavati na prilično gadne načine. Gledano sa znanstvenog stajališta, sve prirodne katastrofe su normalna stvar u razvoju i starenju Zemlje. Tektonika ploča, vruće točke i rasjedne zone objašnjavaju nam većinu zala.

Međutim, nećemo se previše zadržavati na geološkim definicijama i objašnjenjima katastrofa, već ćemo se usredotočiti na katastrofe same. Otkad je svijeta i vijeka, katastrofe velikih razmjera sastavni su dio ljudske povijesti. Mnoge je zapisao čovjek, a za zapis ostalih pobrinula se priroda sama.

Jedna od najstarijih zabilježenih katastrofa, više-manje dokazana, je biblijska poplava. Poplava koja je potopila cijeli svijet, a jedini preživjeli bili su putnici s Noine arke, spominje se i u drugim zapisima drevnih naroda, no samo onih koncentriranih oko današnje Turske.

Znanstvenici, poglavito geolozi, uspjeli su napraviti model koji potpuno odgovara biblijskom opisu poplave. Potop nije bio planetarnih razmjera, iako je bilo doba poplava i razina mora se podigla, već se ograničio na spomenuto područje.

U vrijeme kada je završilo ledeno doba led koji je dopirao da južnih granica Europe počeo se topiti. Većina rijeka iz istočne i jugoistočne Europe nosila je veliku količinu vode koja je punila tada zatvoreni depresijski bazen u kojem se nalazi današnje Crno more. Voda je pritiskala okolne planine, buka koja je pritom nastajala bila je zaglušujuća, bog je najavljivao potop i planine su popustile. Otvorio se Bospor i cijela Mala Azija je poplavljena, sve do planine Ararat.

A otkuda ta priča Židovima? Njih u to vrijeme nije bilo u Maloj Aziji. Povjesničari su dokazali da su se neka židovska plemena susrela s plemenima koja su pobjegla pred potopom. Preuzeli su priču i nastala je legenda.

Nije poznato koliko je ljudi poginulo u toj poplavi, ali je poznato da je u jednoj koja je zadesila kinesku pokrajinu Huayan Kou kada se izlila rijeka Huang He poginulo više od 900.000 ljudi.

Слика
Turci imaju tu nesreću da žive na seizmološki vrlo aktivnom području


Kina drži još nekoliko tužnih rekorda. 24. siječnja 1556. godine u pokrajini Shanxi potres jačine 9,0 po Richteru odnio je preko 850.000 života. Iako izuzetno jak, nije najjači zabilježeni potres. 1960. godine poznati 'veliki čileanski potres' magnitude 9,5 po Richteru je zahvaljujući nenaseljenom području ubio 'samo' 1.500 ljudi. Tsunami valovi, oko epicentra maksimalne visine 500 metara nastali kao posljedica tog potresa, ubili su ljude čak i na 10.000 km udaljenim Havajima, a mnogo manji, jedva metar i pol, došli su i do udaljenog Japana. Južnu Ameriku je spasila barijera zvana Ande.

Da nije bilo Anda, bilanca bi bila puno crnja nego ona kada je tsunami (japanska riječ koja znači 'veliki valovi u luci') 15. lipnja 1896. godine razorio istočnu obalu Japana, prvenstveno grad Shirahama poslavši u smrt 27.000 ljudi.

Слика
Japanci tvrde da oni koji vide tsunami imaju vremena samo za molitvu prije kraja. Vjerujte im.


Osim potresa i tsunamija najčešće prirodne katastrofe uzrokovane Zemljinom aktivnošću su vulkani. Iako vulkanolozi prate sve veće aktivne vulkane, još uvijek sa 100-postotnom sigurnošću ne mogu predvidjeti vrijeme erupcije.

Kada je 79. godine prije Krista Vezuv eruptirao, potpuno je pepelom prekrio grad Pompeje i zamrznuo sve u sekundi. Ljudi nisu stigli ni pokušati pobjeći.

Слика


Vjerojatno najjača erupcija desila se na otoku Krakatoa, u blizini Sumatre i Jave, 27. kolovoza 1886, kada je gotovo pola otoka poletjelo u zrak. Materijal je dosegao visinu od 55 km, a prašina je padala na udaljenosti od 5.300 km deset dana kasnije. Erupcija je ubila više od 36.000 ljudi, no to nije bio vulkan koji je ubio najviše ljudi budući da je 1815. u Indoneziji lava spržila 92.000 duša.

Pored svih ovih katastrofa ne treba zaboraviti i na opasnost iz svemira. Iako za vrijeme trajanja ljudske civilizacije nije bilo većih udara meteorita u Zemlju, s izuzetkom tunguske katastrofe, kada je vjerojatno meteorit udario u bespuća Sibira i spalio šumu veličine Luksemburga, ne treba zaboraviti da je u geološkoj prošlosti, točnije u Permu i Juri, nešto udarilo u Zemlju i gotovo potpuno izbrisalo život sa Zemlje.

Život na Zemlji je nakon svih katastrofa nastavio dalje, no pitanje je hoćemo li i moći izdržati sav božji bijes. Dovoljna je samo jedna veća gromada svemirskih lutalica, jači potres ili podizanje globalne razine mora. A onda…
.. ja malena, suknjica šarena,
vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3837
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 17 Окт 2006, 12:15

Najjača eksplozija 20. stoljeća

Слика

Erupcija Novarupte, jednog od vulkana na Aljasci, bila je najveća eksplozija 20. stoljeća. Bila je tako silovita da je povukla magmu i iz vulkana udaljenog deset kilometara.


Zato jer je Novarupta tako blizu Arktika, njezina je erupcija imala zanimljive posljedice na globalnu klimu. Gotovo stoljeće nakon toga znanstvenici počinju razumijevati što se zapravo dogodilo.

Erupcija Novarupte, jednog od lanaca vulkana na aljaškom poluotoku, bila je najveća eksplozija 20. stoljeća. Bila je tako silovita da je povukla magmu i iz drugog vulkana, Mount Katmai, udaljenog desetak kilometara, uzrokujući urušavanje kratera Katmaija do dubine od gotovo jednog kilometra.

Novarupta je tom prilikom u zrak izbacila 12,5 kubičnih kilometara magme i pepela, koji su prekrili 7770 kvadratnih kilometara do visine od 30-ak centimetara.

Unatoč činjenici da se ta erupcija može uspoređivati s daleko slavnijom erupcijom na indonezijskom otoku Krakatau 1883. godine te blizini kontinentalnog dijela SAD-a, za erupciju se u to vrijeme jedva znalo zato jer se dogodila na području koje je vrlo udaljeno od govornika engleskog jezika.

Znanstvenici su obratili pažnju gotovo stoljeće nakon erupcije. Novarupta se nalazi blizu Arktičkog kruga i, sudeći po novom NASA-inom klimatološkom računalnom modelu, njezina je erupcija imala sasvim drugačiji učinak na klimu od običnih tropskih vulkana.

Kad se dogodi erupcija vulkana, to je uvijek više od samog izbacivanja oblaka pepela, koji može na neko vrijeme spriječiti padanje Sunčeve svjetlosti na to područje i prilično ga ohladiti.

U erupcijama se oslobađaju i velike količine sumpornog dioksida – plina koji iritira pluća i smrdi poput pokvarenih jaja. Ako je erupcija vrlo okomita, sumporni se dioksid izbacuje u stratosferu, više od 16 kilometara iznad površine Zemlje.

Sumporni dioksid u stratosferi reagira s vodenom parom, pri čemu nastaju sulfatne pare. Zbog toga jer plutaju iznad kišnih oblaka, te se pare ne ispiru. One se dugotrajno zadržavaju, reflektiraju Sunčeve zrake i hlade površinu Zemlje.

Слика
Pogled iz zraka na kupolu vulkana Novarupta

To može izazvati svojevrsnu atomsku, tj. vulkansku zimu čitavu godinu nakon erupcije. Kad je, primjerice, u travnju 1815. eruptirao vulkan Tambora u Indoneziji, sljedeća je godina bila nazvana "godina bez ljeta", sa snijegom koji je širom SAD-a padao u srpnju.

Čak je i manja erupcija Pinatuba na Filipinima u lipnju 1991. dobrano ispod prosjeka snizila prosječne ljetne temperature 1992. godine na sjevernoj hemisferi.

No, obje su se ove erupcije, kao i ona Krakataua, dogodile u tropima, dok se Novarupta nalazi na južnom odsječku Arktičkog kruga.

Pomoću NASA-inog računalnog modela na Institutu za svemirske studije Goddard (GISS), profesor Alan Robock sa Sveučilišta Rutgers i njegovi kolege otkrili su da je učinak erupcije Novarupte na globalnu klimu bio puno drugačiji.

"Stratosfera uobičajeno cirkulira od ekvatora prema polovima, zato aerosoli iz tropskih vulkana imaju tendenciju širenja preko svih visina južno i sjeverno od ekvatora", kaže Robock. Tako pare brzo stignu iznad svih područja Zemljine kugle.

No, NASA-in je GISS klimatološki model pokazao da aerosoli iz atktičkih erupcija, kao što je Novarupta, imaju tendenciju zadržavanja sjeverno od 30º. Što znači da se ne spuštaju niže od kontinentalnog dijela SAD-a i Europe. Zapravo, oni bi se pomiješali s ostatkom Zemljine atmosfere, ali vrlo, vrlo polako.

Nakupljanje para iz Novarupte na sjeveru očitovalo bi se, kako god to čudno zvučalo, u Indiji. Prema računalnom modelu, eksplozija Novarupte oslabila bi indijske ljetne monsune, te bi dovela do "abnormalno vrućeg i suhog ljeta na sjeveru Indije", kaže Robock.

Zašto baš Indija? Kako bi Novarupta hladila sjevernu hemisferu, time bi se pokrenuo čitav niz događaja koji uključuju površinske temperature tla i mora, kretanje zraka iznad Himalaje i, konačno, oblake i kišu iznad Indije.

To je vraški složeno, zato i trebaju superračunala da bi izvela proračune.

Za provjeru svojih rezultata, Robock i kolege proučavaju podatke o vremenu i riječnim tokovima iz Azije, Indije i Afrike iz 1913. godine, godinu dana nakon erupcije Novarupte.

Također proučavaju i posljedice drugih erupcija koje su se dogodile na velikoj geografskoj širini u posljednjih nekoliko stoljeća.

Trebaju li Indijanci s Aljaske držati svoje vulkane na oku? GISS-ovo superračunalo kaže da bi trebali.
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
SJAJ
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1270
Придружен: 10 Јан 2007, 14:06
Место: beo

Порукаод SJAJ » 21 Јан 2007, 03:17

Ako budemo zloupotrebili Bozanske sile, koje nam je Bog otkrio,
onda ce se one okrenuti protiv nas.
Te sile se okrecu protiv nas ne zato sto su osvetoljubive,
vec zato sto se ponasaju zakonito.

N.Tesla
:herz
Nije vazno da li mi verujemo u Boga ili ne,
vazno je da On veruje u nas...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29702
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Феб 2007, 16:34

Reči Zetana: Vulkani

--------------------------------------------------------------------------------

Naravno da će svi vulkani eksplodirati, jer će ovo biti veoma jako pomeranje polova. Šta će se desiti u mesecima i godinama pre pomeranja polova? Nije tajna da se Jezero mamuta i krater parka Jeloustoun zagrevaju, a javnost je bila pripremljena na ovakve događaje uz pomoć filma Vulkan, u kome, u sred Los Anđelesa, izbija lava. U stvari, postoji linija raseda koja otprilike ide od područja Los Anđeles/San Dijego, pa sve do Siere, i ona je podložna naglom kidanju za vreme nekog od zemljotresa koji će uslediti u mesecima pre pomeranja polova. Mogu se očekivati vulkanske erupcije u tom području oko Siere. Da li će biti erupcije na planini St. Helen? Svi vulkani koji su ikada bili aktivni i kojih se čovečanstvo seća će početi da izbacuju lavu i da se dime, i mnogi za koje se ne očekuje da će postati aktivni će se reaktivirati. Koliko će vulkanima trebati da se smire? 100 godina, ali će se u toku tog perioda lagano smirivati. Do kraja 100. godine, njihova aktivnost će biti kao i današnja. Međutim, za one koji se nalaze u pravcu vetra, ove erupcije posle pomeranja polova u stvari predstavlja osudu na smrt!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29702
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Феб 2007, 16:35

Kada neki vulkan proradi tada se vidi koliko je moćna planeta na kojoj živimo i koja nas hrani, dok je mi bezdušno uništavamo.
Ljudi su još od davnina mislili da su vulkani bes bogova, pa su čak prinosili i žrtve vulkanima i bogovima prirode. Stari Rimljani su smatrali da ispod Vezuva bog Vulkan ima svoju radionicu-kovačnicu. Tamo je iskovao Ahilu štit, a Jupiteru munju.
Danas na Zemlji postoji oko 600 aktivnih vulkana. Oni se nalaze na mestima gde se tektonske ploče dodiruju, a pomeranjem tektonskih ploča dolazi do zemljo-tresa. Ispod površine, na dubini od 30-90 km, nalazi se magma, gusta i tečna uzarena masa. Neki vulkani se nalaze ispod površine mora tako da ni ne znamo za njih. Najveći obim kratera ima vulkan Amiakch na Aljasci, a iznosi 9 km.
Слика

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 05 Јун 2007, 22:53

VULKANI - POTENCIJALNE UBICE SVETA

U unutrašnjem omotaču Zemlje nalaze se ogromne količine ugljenika koji bi mogao da bude oslobodjen u atmosferu prilikom erupcija vulkana i uništiti dobar deo života na planeti, tvrdi grupa nemačkih naučnika iz grada Tibingena.
Unutrašnji omotač se sastoji od vrućih i želatinastih stena i nalazi se izpod zemljine kore na dubini izmedju 10 km i 2.900 km. U njemu se nalazi džinovska količina ugljenika u poredjenju sa onom u Zemljinoj atmosferi, u zemlji i okeanima.
Ako bi se desilo da se taj ugljenik oslobodi u atmosferu, u obliku ugljendioksida, nastao bi veoma jak efekat staklene bašte zbog koga bi došlo do velikog otopljenja na zemlji.
Pošto je nemoguće uzimati uzorke iz tog zemljinog sloja na osnovu kojih bi mogla da se izračuna verovatnoća takve prirodne katastrofe, nemački naučnici pod vodjstvom Hansa Keplera su u laboratoriji stvorili iste uslove koji vladaju u unutrašnjem omotaču - pritisak od 3,5 gigapaskala i temperaturu od oko 1.200 Cejzijusovih stepeni. Zatim su od magnezijum oksida i silicijum dioksida dobili hrizolit koji je, pored ugljenikovih jedinjenja, dominantan u stenama na toj dubini. Kada je ugljenik bio izložen dejstvu vode i hrizolita, samo neznatna količina se rastvorila u steni.
Na osnovu toga su zaključili da se ugljenik, ako ne može da se veže za hrizolit, može vezati jedino za karbonate. Hrizolit je otporan na visoke temperature koje vladaju u zemljinoj unutrašnjosti i ne topi se, ali je karbonatima je tačka topljenja mnogo niža, pa bi, u slučaju vulkanske erupcije, moglo da dodje do njihovog cepanja i oslobadjanja do zemljine površine. Medjutim, čim bi stigli na dubinu izmedju 40 i 60 km, oni bi se razgradili i tako bi se oslobodio ugljendioksid koji bi dospeo u zemljinu atmosferu kroz pukotine zemljine kore.
Takve pojave, u kojima dolazi do nagle promene koncentracije ugljendioksida u atmosferi, već su se dešavale u davnim periodima razvoja Zemlje, a svaka je bila praćena masovnim uništavanjem vrsta.
Tako je na kraju perma, pre oko 245 miliona godina, 96 odsto vrsta koje su naseljavale tadašnji okean i više od tri četvrtine vrsta kopnenih kičmenjaka - nestalo. U nešto skorijoj zemljinoj istoriji, na kraju triasa, pre oko 208 miliona godina, iznenada je sa lica zemlje nestala polovina vrsta.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

nikol82kg
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 8
Придружен: 20 Мај 2012, 20:36
Контакт:

Порукаод nikol82kg » 24 Мај 2012, 18:14

Слика

nikol82kg
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 8
Придружен: 20 Мај 2012, 20:36
Контакт:

Порукаод nikol82kg » 24 Мај 2012, 18:15

Etna erupting on February 9, 2012 with the village of Milo in the foreground. Image courtesy of Dr. Boris Behncke.

Слика