Erazmo Roterdarmski (1465. - 1536.)

Savremene i istorijske
Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20430
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Erazmo Roterdarmski (1465. - 1536.)

Порукаод Sky Seeker » 17 Сеп 2005, 10:45

Erazmo Roterdarmski, ili pravim imenom Geert Geerts, holandski humanista, književnik, filolog i filozof, rođen je 28. oktobra 1465. (prema nekim izvorima 1466.) u Rotterdamu. Završivši prve škole u Deventeru i Herzogenbuschu, a u Steynu novicijat, nakon kojeg je stupio u augustinski red prelazi u službu Henrija de Bergue, biskupa u Cambraiu. U toj službi ostaje pet godina da bi zatim otišao na nastavak studija u Pariz.
Izdržavajući se jedno vreme davanjem privatnih lekcija upoznaje mladog engleskog lorda Williama Mountjoya koji mu postaje prijatelj i mecena. U strahu pred epidemijom beži iz Pariza i živi neko vreme u južnoj Francuskoj, a zatim odlazi u Englesku gde stiče mnoge prijatelje u naučnim i političkim krugovima Londona. Krhkog zdravlja, ne prija mu engleska klima i vraća se ne kontinent. Pod teškim životnim uslovima lutajući i naporno radeći proveo je neko vreme u Parizu, Orléansu, Rotterdamu i Louvainu. Zatim se vraća u Englesku i u Cambridgeu postaje baccalauresu teologije. Izabran je za vaspitača nezakotinog sina Jakova IV. Godine 1506. putuje u Italiju, doktorira u Torinu, posećuje Bolognu i Rim. U Veneciji je gost Alda Manuzija koji objavljuje njegovu zbirku sentencija Adagia. Neko je vreme u Padovi uz svoga štićenika zatim je opet u Rimu gde ga vatikanski krugovi pokušavaju da zadrže u svojoj sredini. Ali on prihvata poziv novog engleskog kralja Henrika VIII te po treći put odlazi u Englesku. Stanujući u kući kancelara Thomasa Moorea piše i posvećuje domaćinu svoju Encomium Moriae, sjajnu satiru na neuku i lenu raspuštenost samostanaca, nadutu učenost teologa i gramziv nemoral visoke crkvene hijerarhije.
Pozvan je na univerzitet u Cambridgeu gde predaje grčki jezik i egzegezu, a kada mu se izjalovio pokušaj da se posredstvom novog pape zaposli u Rimu polazi na duže putovanje po Nemačkoj. Trijumfalno dočekan u nizu gradova biva konačno pozvan na dvor Karla Habsburškog u Bruxellesu s titulom kraljevskog savetnika i rentom od 400 florina. Njegov boravak u Bruxellesu poklapa se s počecima Reforme. Luther i čitav reformatorski krug očekuje da će Eramzo kao istaknuti kritičar papinstva i crkvenih zloupotreba pristupiti pokretu. Ali Eramzo vrlo brzo prozire netolerantni fanatizam i sekataški duh reformatorskih vođa i uprkos svojim simpatijama za protivrimski smer Reforme i prijateljstvu s mnogim njenim pobornicima čuva svoju javnu neutralnost. Godine 1522. povodom objavljivanja Eramzovih Colloquia Luther definitvno odbacuje Eramza. Od tada počinje njihovo smrtno neprijateljstvo. Na Eramzovu raspravu De libero arbitrio Luther odgovara žučljivim pamfletom De servo arbitrio u kojem Eramza naziva pironovcem, epikurejcem, ateistom i svetogrdnikom. I upravo kad je Eramzo svojom replikom na Lutherove ispade (Hyperaspites) udaljio od sebe i one reformatorske elemenente koji su mu još bili skloni započinje protiv njega besomučna kampanja i s papističke strane.
Sorbonne pokreće protiv njega proces, osuđuje ga (1527.) kao neprijatelja Crkve, a prevodilac njegovih Razgovora Louis Berquin biva spaljen na lomači. Omražen i obasut klevetama iz oba tabora Eramzo se sklanja u Basel, ali odatle - zbog verskih nemira - mora da beži. Neko vreme živi u Freiburgu (Breisgau), gde namerava da se nastani. Zbog zdravstvenih razloga ipak se vraća u Basel i posve povlači iz naučničkog rada. Odbija poziv Klementa VII na koncil u Augsburgu, ostaje nem i na breve Pavla III, kojim mu papa dodeljuje priorat u Deventeru, godišnju rentu od 3.000 forinti i najvešćuje kardinalski šešir. Smrt (12. jula 1536.) pretiče ostvarenje njegove želje da se vrati u rodnu Holandiju umire u kući svog dugogodišnjeg prijatelja, baselskog izdavača Frobena. Njegovoj agoniji nije prisustvovao nijedan sveštenik.
Po svom književno-naučnom radu i životnom stavu Eramzo je najsvetlija i najznačanija ličnost humanizma. Majstor latinskog stila, neguje sve književne forme od poezije do naučnog traktata. Njegova izdanja Aristotela, Novog zaveta, Jeronima, Augustina, Ambrozija itd. fundamentalna su dela evropske filologije i pisane kritike. Njegov spis De ratione studi je prvi sistematski program humanističkog školskog obrazovanja, dok iz niza njegovih dijatriba i pisama izbija lik čoveka koji vedrim životnim optimizom, širinom i kritičnošću svojih znanstvenih gledanja, nepomirljivošću prema moralnom licemerju i falsifikatima ljudskih svetinja, ali i tolerantnom samilošću prema ljudskim nevoljama i slabostima visoko nadrastao svoju epohu.
--------------------------------------------------------------------------------
Pojmovi:
Baccalauresu: U zemljama engleskog jezika oznaka za čoveka koji je završio koledž ili fakultet.
Breve (tal. breve - kratak): Kratka službena isprava, posebno papinska, o stvarima manje važnim i izdana manje svečanom formom.
Dijatriba (grč. dijatribo - satirem): Žučna, preterana kritika, žestoka prepirka, pogrda, pamflet.
Egzegeza (grč. exegesis - vođenje, razlaganje): Tumačenje tekstova.
Epikureizam: Nauka starogrčkog filozofa materijalista i ateista Epikura koji je materijalistički tumačio svet na temelju atomizma. Antireligiozna etička nauka Epikurova zasnovana je na razumu i težnji čoveka za srećom.
Novicijat (lat. novus - nov): Škola za redovničke pripravnike.
Pironizam: Krajnji skepticizam, po imenu starogrčkog filozofa Pirona iz Elide koji je izučavao da je sve na svetu relativno i da se treba čuvati svakog izvesnog suda.
Priorat (lat. prior - po vremenu i redu prvi): Glavni u samostanu kod nekih katoličih redova.
Sentencija: Izreka moralnog sadržaja, mudra pouka, poslovica.
Traktat (lat. tractatus - obrađivanje): Teoretsko delo koje raspravlja o nekom pojedinom pitanju, rasprava, spis, studija.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 18:44

POHVALA LUDOSTI

Može svet da priča o meni što mu je drago ( jer mi nije nepoznato kako Ludost prolazi rđavo I kod najluđih ), ipak sam ja, jedino ja, velim vam, kadra da uveseljavam I bogove I ljude. Nepobitan dokaz moga tvrđenja je to što čim sam stupila pred vaš mnogoljudni skup da progovorim koju reč, na vašim licima je očas zasijala neka nova I neuobičajena veselost: odjednom ste podigli čela, pozdravili me sa tako radosnim I tako prijatnim osmehom I pljeskanjem da mi se zaista čini da ste se svi, sjativši se sa svih strana, napili nektara Homerovih bogova, pomešana sa biljnim sokom što rasteruje žalost, dok ste maločas sedeli žalosni I mračni kao da ste tek izišli iz Trofonijeve pećine. Kao što se obično dešava, kada sunce posle oštre zime pokaže zemlji svoje veselo I sjajno lice, ili kada ponovo zaćarlijaju blagi prolećni povetarci I kada sve iznenada promeni izgled, a podmlađena priroda se zaodene svežim bojama, isto tako je I moje prisustvo izazvalo promenu na vašim licima. Ono što veliki govornici jedva mogu postići dugim I promišljenim govorom da bi rasterali teške brige slušalaca, ja sam to postigla otprve samom svojom pojavom.
Слика
[…]

Nemojte misliti da ovo govorim zbog toga što hoću da se razmećem svojim darom, kao što čini većina govornika. Tako se oni, kao što znate, iako su celih trideset godina sastavljali jedan govor, koji je često samo kompilacija, ipak zaklinju das u ga napisali za tri dana, tako reći od šale, ili su ga kazivali u pero. A meni je, naprotiv, uvek bilo najdraže što mogu da govorim ono što mi trenutno padne na pamet. Zato neka niko ne očekuje da ću, po ugledu na svakidašnje govornike, dati definiciju sebe same, a još manje podelu. Ni jedno ni druge se ne bi slagalo sa mojim bićem: jer kako će neko da me okuje u granice kada se moja moć proteže tako daleko po svetu, kako će neko da me podeli kada me čitav ljudski rod poštuje kao božanstvo? I onda, kakvog smisla ima predstavljati definicijom, tako reći, moju senku I lik, kada sam lično pred vama I kada se gledamo u oči? Ja sam, kao što vidite, ona prava darovateljica dobara koju Latini zovu Stultitia a Grci Moria.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 18:45

Pre svega, šta može biti slađe I dragocenije od života? A u rađanju živih bića ko više sudeluje od mene? Ni koplje Palade, kćeri moćnoga oca, ni epiga Jupitera, koji skuplja oblake, ne utiču na oplađavanje I rasplođavanje ljudskoga roda. Čak I sam otac bogova I kralj ljudi, koji jednim migom zatrese ceo Olimp, mora – o, jadnika – da odloži svoju trozubu munju I da ublaži svoj titanski pogled kojim, ako mu se svidi, zastrašuje sve bogove, pa da, po glumačkom običaju, uzme tuđ lik, ako ponekad zahte da radio no što radi uvek, tj. Da pravi male bogove!
Stoici smatraju da su najbliži bogovima. A pokažite mi samo jednoga, pa ma on bio I tri, četiri, I hiljadu puta stoic, koji ne bi, ako ne svoju bradu, znamenje mudrosti ( koje, uostalom, nosi I jarac ), a ono svakako uklonio strogost sa lica, izgladio bore na čelu, odbacio svoja čelično tvrda načela I za malo vremena počeo činiti ludosti I budalaštine; ukratko, mene, tvrdim, mene mora pozvati dobar mudrac ako hoće da postane otac.

A zašto ja ne bih, po svom običaju, govorila sa vama otvorenije? Pitam ja vas, zar bogove ili ljude rađaju udovi kao što su: glava, lice, grudi, ruke, uši, koji se smatraju za ugledne delove tela ? Ne bih rekla! Ud koji produžava ljudski rod je tako glup I tako smešan da mu ni ime ne možeš izreći bez kikotanja. On je onaj sveti izvor iz koga sve crpe život I pouzdaniji je od poznate Pitagorine četvorke.
Koji čovek će, molim vas, navući bračni jaram sebi na vrat, ako samo, kao što obično čine filozofi, predhodno proceni nezgode zajedničkog života? Ili, koja žena će pristati na bračne dužnosti, ako sazna ili promisli kako je opasan porođaj I kako je teško vaspitanje deteta? Prema tome, ako za život dugujete zahvalnost braku, a za brak dugujete zahvalnost mojoj sluškinji Lakomislenosti, pomislite onda koliko li tek zahvalnosti dugujete meni! Pa dalje, koja bi žena htela, kada je već jednom sve iskusila, da počne iznova ako pored nje ne bi stajalo božanstvo zaborava? A ni sama Venera ne može poreći, pa neka Lukrecije govori šta hoće, da njena moć nije jalova I uzaludna bez moje pomoći I zaštite. Iz te moje pijane I vesele igre rađaju se dakle veliki filozofi I njihovi sadašnji naslednici monasi I kraljevi u purpurnu I pobožni sveštenici I triput svete pape; I, najzad, čitava četa pesničkih božanstava čiji broj je tako golem da Olimp, koji je vrlo prostran, jedva može da ih primi.
Ali bi bilo premalo da mi ljudi duguju zahvalnost samo za klicu I izvor života; zbog toga hoću da pokažem da su sve životne prijatnosti nastale od moje darežljivosti. Jer šta je život I da li je uopšte vredan toga imena ako iz njega izbaciš uživanje? Vi pljeskate, što znači da je tako. Ja sam znala da meću vama nije niko tako pametan, ili, bolje , tako lud – ne, radije ću reći pametan – da zastupa takvo mišljenje. Pa čak ni stoici ne preziru uživanja; samo oni to vešto prikrivaju, I pred svetom žestoko napadaju zabave, tek da bi zaplašili druge I onda sami uživali još neobuzdanije. Ali neka mi kažu, tako im Jupitera, koji to dan života ne bi bio žalostan, brižan, dosadan, budalast, težak ako ga ljudi ne bi zasladili uživanjem, tj začinom Ludosti? Za tu istinu može biti dobar dokaz onaj nikad dovoljno hvaljen Sofokle, koji je napisao najlepšu pohvalu u moju počast: život je prijatan kada se ne misli ništa.
Слика
[…]

Uostalom budući da je čovek rođen za vođenje javnih poslova, trebalo mu je dati I malo više od tog komadića
( unčice ) razuma. Jupiter, je pak, da bi mu pomogao kao što valja, mene upitao za savet, kao I više puta u sličnim prilikama. Ja sam mu zaista odmah dala savet dostojan mene: neka muškarcu pridruži ženu; ona je doduše ludo I glupo stvorenje, ali je šaljiva I mila, pa će u domaćem životu svojom ludošću umanjivati I blažiti duhovne muke svoga muža. A što izgleda da je Platon u nedoumici da li ženu da stavi u red razumnih ili glupih bića, treba shvatiti tako kao da je hteo naglasiti izrazitu ludost njena pola. Pa kada jedna žena slučajno hoće da je smatraju pametnom, ona time samo udvostručuje svoju glupost, baš kao kada bi neko hteo da namaže vola mašću kojom se mažu atlete, protiv volje I uz negodovanje Mireve, kao što se obično kaže. Jer greši dvostruko svaki onaj koji radi protiv prirode, pa se maže belilom vrline I trudi se da preokrene svoj prirodni dar. I kao što, kako kaže grčka poslovica, majmun ostaje uvek majmun, pa makar bio odeven u skerlet, isto tako I žena ostaje uvek žena, tj. Luda, ma kakvu masku metnula na sebe.
Ja svakako ne mislim da je ženski pol toliko budalast da bi mi zamerio što mu pripisujem ludost, jer sam I sama žena I uz to oličenje Ludosti. Pa ako se stvar pravično proračuna, žene imaju da zahvale Ludosti što su u mnogo čemu srećnije od muškaraca. U prvom redu, zbog lepote koju one sa pravom uzdižu iznad svih stvari; jer njome mogu tiranisati I same tirane! Otkuda, inače, u muškaraca ona strašna spoljašnost: hrapava koža, gusta brada što ga čini starijim – ako ne od štetne mudrosti? Žene, pak, uvek podražavaju večnoj mladosti. Zatim, šta one drugo žele u životu nego da se što više dopadaju muškarcima? To je jedini cilj onom pustom udešavanju, mazanju, kupanju, češljanju, mirisanju; sa tim ciljem upotrebljavaju mnoga veštačka sredstva da ulepšaju lice, da oboje obrve I da neguju kožu. Čime se uopšte mogu više umiliti ljudima nego ludošću! Jer nema na svetu stvari koju muškarci ne bi dopustili ženama. I to za kakvu drugu nagradu ako ne uživanje! Nijednom drugom stvari ih ne zabavljaju tako kao glupošću! Niko neće poreći tu istinu, ako se samo seti kakve sve budalaštine muž brblja sa ženom I kakve gluposti čini kada god hoće da mu žena pruži uživanje. Tu imate prvu I naročitu nasladu u životu I izvor iz kojeg ona ističe.

[…]

Ali će možda biti ljudi koji preziru tu vrstu uživanja, pa se zadovoljavaju ljubavlju I drugovanjem sa prijateljima I govore da je prijateljstvo jedina stvar koju treba poštovati iznad svega I da je čak neophodno kao vazduh, vatra I voda; sa druge strane, da je tako prijatno da bi onaj koji uništi prijateljstvo ugasio sunce na nebu; I da je ono, najzad, tako vredno poštovanja – ako se taj izraz uopšte može preporučiti – da se ni filozofi ne plaše da ga ubroje među najveća dobra. A šta ćete tek reći ako vam dokažem da sam ja I početak I kraj tako velikog dobra? Ja ću vam to dokazati, ali ne na način krokodilita I rogatih sorita ili na način drugih dijalektičkih prepredenosti, već na tako jasan I opipljiv način da će svako razumeti. Da pogledamo, dakle! Prikrivati poroke prijatelja, zavaravati se, biti slep za njih, pa čak voleti krupne mane I diviti im se kao da su vrline, zar to ne liči na ludost? Ako ovaj ljubi bradavicu svoje prijateljice, ako onome miriše polip njegove miljenice, ako otac tvrdi da njegov razroki sin ima Venerine oči – pa šta je to ako ne sušta ludost? Priznajte glasno da ludost I jedino ludost sklapa I održava prijateljstvo. Govorim ovde samo o ljudima od kojih nijedan nije rođen bez mana I među kojima je najbolji onaj koji ih ima najmanje. To ne važi, međutim, za mudrace koje filozofija ubraja u bogove. Među njima se prijateljstvo ili uopšte ne vezuje ili je to prijateljstvo dosadno I neprijatno, I sklapa se samo sa vrlo malim brojem ljudi ( da ne kažem da se ne sklapa ni sa kime, jer bi to bilo nepravedno tvrditi ). A to dolazi otuda što je velika većina ljudi luda, pa čak nema čoveka koji na ovaj ili onaj način nije udaren mokrom čarapom; svi liče jedni na druge a sličnost je temelj prijateljstva.
Ako se ponekad ti strogi mislioci I povežu uzajamnom simpatijom, ona zaista nije bogzna kako čvrsta I dugotrajna; te cepidlake su u tolikoj meri prodorne da oštrim pogledom uočavaju mane prijatelja kao kakav orao ili epidaurska zmija. A kako su sami, za sopstvene mane, kremljivi, kako ne vide torbe koje im vise sa leđa! Kada je već po prirodi tako da se ne može naći čovek koji nije opterećen krupnim Manama, pa kada se tome doda još razlika u godinama I obrazovanju, toliko grešaka, toliko zabluda, toliko nedaća u ljudskom životu, kako bi mogla, Makar I jedan sat, postojati prijateljska veza među tim Argusima, ako joj se ne bi pridružilo ono što Grci zovu divnom rečju dobrodušnost, a kod nas je možeš prevesti kako hoćeš: ludost ili povodljivost karaktera? Dalje, zar nisu u Kupidona, začetnika I oca svake nežnosti, vezane oči, tako da ne razlikuje ružno od lepoga? Tako on deluje I na vas, pa svakom svoje izgleda lepo, I starac je zaljubljen u svoju staricu baš kao I dečak u svoju devojčicu. Te stvari se dešavaju svuda I svuda im se svet smeje; ali su baš one onaj lepak što tako prijatno povezuje ljude.

Ono što sam rekla o prijateljstvu može u znatno većoj meri da se primeni na brak; jer to je životna veza koju može razvezati samo smrt. Bože moj, koliko bi se razvoda brakova dešavalo svuda I još gorih stvari od razvoda kada kućnu zajednicu muža I žene ne bi održavale I potpomagale: Laska, Šala, Popustljivost, Lukavost, Pretvornost – sve same moje pratilice? Ah, kako bi se malo brakova sklopilo kada bi muž bio pametan da ispita koje igre je njegova mlada, na izgled tako čedna I stidljiva, igrala već mnogo pre braka? I koliko bi se već sklopljenih brakova rasturilo kada ne bi većina ženinih grehova ostala mužu nepoznata zbog njegove nemarnosti ili lakovernosti. Sve to se, uostalom, pripisuje ludosti, I sa pravom, jer ona zaista pomaže da se žena dopada mužu I da se muž dopada ženi; ona održava mir u kući I brine se da veza bude trajna. Mužu se rugaju, nazivaju ga rogonjom, papučićem I kako još ne, a on nežnim poljupcima pije suze s obraza svoje neverne bračne drugarice. A koliko je tek srećniji što živi u zabludi nego da dopusti da ga nagriza crv ljubomore I da mu stvara tragične sukobe.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 18:47

Слика

Mora se priznati da je rat žetva i izvor najslavnijih dela. Može li biti veće ludosti nego da se iz ne znam kakvih razloga preduzima ona vrsta borbe koja i jednoj i drugoj strani donosi više zla nego dobra? A o onima koji su pali u boju nema nikakva spomena kao ni o Megaranima! Sem toga, kad su već obe vojske uređene i stanu jedna prema drugoj i kada se zaore potmuli glasovi rogova, šta tada, molim vas vrede svi oni mudraci koji su iscrpni od mozganja i koji zbog svoje razdvojene i rashlađene krvi jedva dašću? Za rat je potrebno mnogo durašnih i snažnih ljudi koji imaju vrlo mnogo smislenosti i što manje pameti; osim ako neko ne voli Demostena kao vojnika koji je, držeći se Arhilohova saveta, uhvatio maglu čim je ugledao neprijatelja. Bio je isto tako loš ratnik kao što je bio izvrstan govornik.

[…]

Nekako bi se još I podnelo kada bi filozofi bili nesposobni samo za vršenje javne službe, gde se snalaze kao magarac kada svira na liri. Ali oni još manje vrede u vršenju dužnosti privatnog života. Pozovi mudraca na gozbu, I on će pomutiti raspoloženje gostiju ili svojim sumornim ćutanjem ili neprekidnim postavljanjem sitih I dosadnih pitanja. Povedi ga na igranku, pa će ti skakutati kao kamila. Povedi ga na javnu predstavu, I on će izrazom lica pomutiti veselje naroda I, kao mudri Katon, biće priseljen da ode iz pozorišta, jer ne može da odagna svoju mrklu ozbiljnost. Ako vodiš razgovor, on lupi iz nebuha kao onaj vuk iz basne. Ako treba nešto da kupi, da sklopi kakvu pogodbu, ukratko, ako treba da učini nešto bez čega svakodnevni život ne može teći, reći ćeš da takav filozof liči na panj, a ne na čoveka. U toj meri je on takav da ne može koristiti ni sebi, ni otadzbini, ni svojima, jer je neiskusan u svim običnim stvarima, a u mišljenju I navikama se potpuno razlikuje od naroda. I zbog takva nepoznavanja materijalnog I duhovnog života zajednice dolazi do toga da filozof navuče na sebe opštu mržnju. Zar nije sve što se na svetu događa puno ludosti I zar svuda ludaci ne rade za ludake? A ako bi baš neko hteo da se suprostavi celom svetu, tome bih ja savetovala da se, po ugledu na Timona, povuče u neku pustinju I tamo sam da uživa u svojoj mudrosti.
Da se vratim na ono što sam započela. Kakva li je to sila udružila one surove, divlje I neotesane praljude u građansko društvo? Laska! To I ništa drugo ne kazuje bajka o Amfionu I Orfejovoj liri. Kakva je sila vratila u složan život rimske plebejce kada su se odlučili na poslednje sredstvo – iseljenje? Da nije to bio neki filozofski razgovor? Nipošto! Nego baš smešna I izmišljenja dečija priča o želucu I ostalim delovima tela. Temistokle je postigao isti utisak svojom basnom o lisici I ježu. Da li je govor kakva mudraca postigao ono što jepostigla Sertorijeva izmišljena Košuta, ili ona dva psa lakonskog zakonodavca, ili ona smešna izmišljotina o čupanju dlaka iz konjskog repa? Da ne govorim o Minosu I Numi koji su, jedan kao I drugi, pomoću neverovatnih priča vladali glupom ruljom. Takvim tričarijama se može voditi ona golema I moćna životinja koja se naziva narod.

[…]

Da kažem nešto o nauci I umetnosti. Šta je podsticalo ljude da pronalaze I ostavljaju potomcima, kako oni misle, tolika izvanredna dela? Zar ne žeđ za slavom? Ti ludaci nad ludacima misled a ne treba da se čuvaju ni noćnog bdenja, ni znoja, ni gladi da bi postigli ne znam kakvu slavu koja je, u stvari, prazna utvara. Ali ne zaboravite da Ludosti dugujete zahvalnost za tolike udobnosti u životu I, što je ponajlepše, možete se koristiti glupošću drugih.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:01

Erazmo Roterdarmski (Desiderius Erasmus Roterodamus), ili pravim imenom Geert Geerts – pogrešno je mislio da holandska reč geert dolazi od begeren, „želeti“, lat. desidero pa je, prema humanističkoj modi, preveo vlastito ime, i to i na latinski i na grčki.
Rođen je 28. 10.1465. (prema nekim izvorima 1466.) u Rotterdamu. Gotovo je sigurno da je bio vanbračno diete, da mu je otac bio sveštenik imenom Gerard; o majci se zna malo toga osim imena – zvala se Margareta.
Roditelji su mu rano umrli (za vreme kuge 1483.), a dobio je najbolje moguće obrazovanje toga doba – pohađao je niz samostanskih i polusamostanskih škola, u Deventeru i Herzogenboschu.
S dvadeset i pet godina postao je sveštenik i stupio u augustinski red, no čini se da nikad nije delovao kao svećenik (a redovnike je napadao u svim svojim kritikama malverzacija Crkve).

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:02

Prelazi u službu Henrija de Bergue, biskupa u Cambraiu. U toj službi ostaje pet godina da bi zatim otišao na nastavak studija u Pariz.
Izdržava se jedno vreme davanjem privatnih lekcija; upoznaje mladog engleskog lorda Williama Mountjoya koji mu postaje prijatelj i mecena.
U strahu pred epidemijom beži iz Pariza te živi neko vreme u južnoj Francuskoj, a zatim odlazi u Englesku gde stiče mnoge prijatelje u naučnim i političkim krugovima Londona.
Iz zdravstvenih razloga vraća se na kontinent. Često se seli i naporno radi, neko vreme u Parizu, Orléansu, Rotterdamu i Louvainu. Zatim se vraća u Englesku i u Cambridgeu dobija bakalaureat iz teologije.
Izabran je za odgojitelja nezakonitog sina kralja Jakova IV.

Слика

Godine 1506. putuje u Italiju, doktorira u Torinu, posećuje Bolognu i Rim. U Veneciji je gost štampara i izdavača Alda Manuzija koji objavljuje njegovu zbirku sentencija Adagia (»Izreke«); zbirka je postala izuzetno popularna i uticajna.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:02

Слика

Neko je vreme u Padovi uz svoga štićenika, zatim je opet u Rimu gde ga vatikanski krugovi nastoje zadržati u svojoj sredini. Ali on prihvata poziv novog engleskog kralja Henrika VIII. te po treći put odlazi u Englesku.
Mnogo važnija od Erazmovih putovanja njegova su dela. Tokom boravka u Engleskoj počeo je filološki ispitivati grčke rukopise Novog zaveta kako bi priredio novo izdanje i latinski prevod. Erazmovo je izdanje objavio Froben u Baselu (1516.) i ono je postalo temeljem naučnog proučavanja Biblije tokom Reformacije.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:03

Bio je to prvi pokušaj kompetentnog i liberalnog naučnika da ustanovi šta su pisci Novog zaveta zaista napisali, a šta je u tekst ušlo zbog pogrešaka prilikom prepisivanja.

Слика

Stanujući u kući kancelara Thomasa Moorea piše i posvećuje domaćinu svoju Encomium Moriae (»Pohvalu ludosti«), satiru na neuku i lenju raspuštenost samostanaca, nadutu učenost teologa i gramziv nemoral visoke crkvene hijerarhije; ovaj je tekst i danas Erazmovo najpoznatije i najprevođenije delo.
Pozvan je na sveučilište u Cambridgeu gde predaje grčki jezik i egzegezu, a kada mu se izjalovio pokušaj da se posredstvom novog pape zaposli u Rimu polazi na duže putovanje po Nemačkoj.
Trijumfalno dočekan u nizu gradova biva konačno pozvan na dvor Karla Habsburškog u Bruxellesu s titulom kraljevskog savetnika i rentom od 400 florina.
Njegov boravak u Bruxellesu poklapa se s počecima Reforme. Luther i čitav reformatorski krug očekuje da će Eramzo kao istaknuti kritičar papinstva i crkvenih zloupotreba pristupiti pokretu.
Ali Erazmo, uprkos svojim simpatijama za protivrimski smer Reforme i uprkos prijateljstvu s mnogim njenim pobornicima, čuva svoju javnu neutralnost.
Godine 1522. povodom objavljivanja Erazmovih Colloquia (»Razgovori«) Luther definitvno odbacuje Erazma. Od tada počinje njihovo neprijateljstvo.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:03

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:04

Слика

Na Erazmovu raspravu De libero arbitrio (»O slobodi volje«) Luther odgovara žučljivim pamfletom De servo arbitrio (»O porobljenoj volji«) u kojem Erazma naziva pironovcem, epikurejcem, ateistom i svetogrdnikom.
I upravo kad je Erazmo svojom replikom na Lutherove ispade (Hyperaspistes) udaljio od sebe i one reformatorske elemenente koji su mu još bili skloni, započinje protiv njega kampanja i s papističke strane.
Sorbonne pokreće protiv njega proces, osuđuje ga kao neprijatelja Crkve (1527.), a prevodilac njegovih »Razgovora«, Louis Berquin, biva spaljen na lomači.
Omražen i obasut klevetama iz oba tabora Erazmo se sklanja u Basel, ali odatle mora bežati zbog verskih nemira. Neko vreme živi u Freiburgu (Breisgau). Zbog zdravstvenih razloga ipak se vraća u Basel i sasvim povlači iz naučnog rada.
Odbija poziv Klementa VII. na koncil u Augsburgu, ostaje nem i na breve Pavla III., kojim mu papa dodeljuje priorat u Deventeru, godišnju rentu od 3.000 forinti i nagoveštava kardinalsku čast.
Smrt (12. 07. 1536.) preteče ostvarenje njegove želje da se vrati u rodnu Holandiju i on umire u kući svog dugogodišnjeg prijatelja, baselskog izdavača Frobena. Njegovoj agoniji nije prisustvovao nijedan sveštenik.
Po svom književno-znaučnom radu i životnom stavu, Erazmo je najsvetlija i najznačajnija ličnost humanizma.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:05

Слика

Majstor latinskog stila, on neguje sve književne forme od poezije do naučnog traktata. Njegova izdanja Aristotela, Novog zaveta, Jeronima, Augustina, Ambrozija itd. fundamentalna su dela evropske filologije i tekstovne kritike.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 19:05

Слика

Njegov spis De ratione studii (»O načinu učenja«) prvi je sistematski program humanističkog školskog obrazovanja, dok iz niza njegovih dijatriba i pisama izbija lik čoveka obeleženog optimizmom, širinom i kritičnošću naučnih gledanja, nepomirljivošću prema licemerju i falsifikatima svetinja, ali i samilošću prema ljudskim nevoljama te tolerancijom prema slabostima.

Слика
Слика