Isidora Dankan

Savremene i istorijske
Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 17 Авг 2007, 12:30

Шнајдер је услужно превео:

- Исидора све позива у своју кућу на Перечистенки. Тамо ће вам плесати.

- Yес, yес! Играти! Играти! - потврдила је Исидора, облачећи капут и капу које јој је пружио Јакулов. Узевши Јесењина под руку, шаљиво омотавши њега и себе дугачким лаким шалом, Исидора га је срећна и одушевљена, повукла за собом. - Мој дарлинг! Златна глава! Мон амоур!

Сергеј Јесењин, пијан, да ли од вина или од Исидоре, блажено се осмехујући, повиновао се и пратио ју је у стопу.

- Готов је, пропао је Јесењин. Води нашег генија као теленце на узици! - пакосно је рекао Маријенгоф. - Амур Јесењин! Анђелак с крилима! - гунђао је подижући хармонику с пода.

- Завидиш му? Криво ти је што богиња плеса није тебе изабрала? - рекао је Кусиков.

Али њихово боцкање више нико није слушао. Цела гомила гостију која је певала из свег гласа "Интернационалу", на радост уснулих комшија, кренула је напоље. Било је сасвим светло кад су изашли на улицу. Зауставивши једини фијакер који се тако рано кретао улицом, у њега су сели Исидора и Јесењин, а Шнајдеру није преостало ништа друго него да седне напред, поред кочијаша.

Остали су пошли пешице у нади да ће успут да ухвате још неко превозно средство.

Прошавши кроз Садову, кочијаш је скренуо на Перечистенку. Коњић је једва ишао по калдрми, повремено се спотичући и дрмајући кочију, али Исидора и Јесењин то уопште нису осећали. Она је дремала, удобно се сместивши на Јесењиновом рамену и била је савршено срећна. И Јесењин је затворио очи, али их је повремено отварао и гледао њено лице испод свог образа. Кочијашу загрејаним зрацима излазећег сунца такође је падала глава, и он је опустио дизгине.

ВЕНЧАЊЕ

- ЕЈ, оче! Шта радиш, венчаваш нас, шта ли? Отвори очи? Већ трећи пут обилазиш око цркве, као око аналоја! - пребацивао је Шнајдер, дрмајући кочијаша за раме.

Јесењин се, схвативши о чему се ради, радосно насмејао, показујући Исидори цркву поред које су пролазили:

- Венчао нас! Разумеш? Свадба! Ти и ја смо венчани!

Кад јој је Шнајдер превео, она се са срећним осмехом поново привила уз Јесењина.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30168
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 17:18

Plesna diva koju je zadesila bizarna smrt
Слика
Načela igre koja danas vidimo u modernom plesu, svoje utemeljenje imaju u onome što je Isidora Dankan činila početkom 20. veka. Nastupala je u providnoj tunici ravnog i jednostavnog kroja, bosih nogu i raspuštene kose. Amerika je njen rad osporavala i negirala, za razliku od Evrope koja ju je iskreno prihvatila i podržala
Слика
Za majku modernog plesa, Isidoru Dankan, ples nije bio samo puki pokret, gimnastika ili poskok, kako su u njeno vreme učile plesne škole, za nju je to bio spoj tela i osećaja muzike. Ona je na sebi svojstven i originalan način inovirala plesnu umetnost. Njen osnovni princip je bio da telo i plesni pokreti moraju biti slobodni i odraz unutrašnjih doživljaja. Načela igre koja danas vidimo u modernom plesu različitih američkih i evropskih trupa, svoje utemeljenje imaju u onome što je Isidora Dankan činila početkom 20. veka. Glavnu inspiraciju nalazila je u antičkoj umetnosti. Osnovala je nekoliko baletskih škola u Evropi i Americi. Za nju je umetnost bila život. "Od samog početka ja sam igrala isključivo svoj sopstveni život", kaže Isidora u svojoj autobiografiji. I život i umetnost ona je zasnivala na slobodi. Bila je protiv institucija - pozorišnih i životnih. Smatrala je da su jedino iskreni i neposredni ljudski odnosi merodavni. Amerika je njen rad i stvaralaštvo osporavala i negirala, za razliku od Evrope koja ju je iskreno prihvatila i podržavala.
Слика
Isidora Dankan je rođena kao Dora Anđela Dankan u San Francisku, 26. maja 1878. godine. Bila je najmlađa od četiri kćeri majke Meri, poreklom Irkinje, profesorke klavira i oca Čarlsa, Škota, bivšeg oksfordskog studenta koji se bavio finansijama. Majka je decu odgajala vrlo slobodno, usađujući im od malih nogu ljubav prema umetnosti i obrazovanju. Svake večeri okupljale su se oko klavira. Isidora je plesala uz razne melodije. Još u desetoj godini učila je drugarice plesu. Od dvanaeste do šesnaeste godine ona "guta" Dikinsa, Šekspira, grčke tragedije, francuske, italijanske i španske klasike. Kada je otac napustio porodicu, Isidora, njena majka i sestre su jedva preživljavale. Bez para, nekako su sitgle u Čikago i izdržavale se tako što je Isidora nastupala u jednom restoranu. Bila je uporna i nepokolebljiva. U šesnaestoj godini dobila je angažman u Njujorku i uspela da priredi nekoliko samostalnih baletskih nastupa. U tunici ravnog, jednostavnog kroja, bosih nogu i raspuštene kose privlači pažnju džet-seta. Rado je i zbog znatiželje pozivaju na kućne zabave. No, zbog svog neobičnog poimanja baleta - na muziku Šopena i Mocarta plesala je bosa i oskudno odevena - kritika ju je satanizovala. Sa majkom 1900. odlazi u Evropu, u London. Tamošnji bogataši, koji su žudeli za novotarijama, podržali su je, uz obilnu finansijsku potporu. Ide dalje po Evropi. U Parizu postaje miljenica visokog društva. Pariski slikari je slikaju, vajari vajaju, svi je vole. Iako široka publika ne razume njen umetnički izraz, istinski ljubitelji umetnosti i te kako je razumeju. Mnoge druge balerine i igračice počinju da kopiraju Isidorin način igre - počinju da nastupaju bose i u providnim tunikama. U aprilu 1902. godine dolazi u Budimpeštu. Prva predstava u pozorištu "Urania" bila je pravi trijumf. Ulaznice su bile rasprodate za mesec dana. Iz Budimpešte odlazi u Nemačku, pa u Austriju. Svuda doživljava veliki uspeh i nameće se svojim neobičnim plesom. Godine 1905. odlazi u Rusiju, gde takođe svojom igrom opčinjava tamošnje umetnike i uzak krug publike.
Слика
Слика