Oto Skorceni

Savremene i istorijske
Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2657
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Oto Skorceni

Порукаод koen » 15 Апр 2017, 20:31

Слика

Oto Skorceni (nem. Otto Skorzeny; Beč, 12. jun 1908 — Madrid, 5. jul 1975) je bio SS pukovnik u Drugom svetskom ratu. U istoriji je ostao zapamćen kao oficir koji je komandovao akcijom oslobađanja svrgnutog italijanskog diktatora Benita Musolinija, akcijom kidnapovanja sina Mikloša Hortija u Mađarskoj (kako bi Mađarska u Drugom svetskom ratu ostala na nemačkoj strani) kao i po organizaciji jedne od najznačajnijih baza SS organizacije ODESSA u Frankovoj Španiji.

Biografija
Skorceni je rođen u austrijskoj porodici srednje klase poljskog porekla. Još kao student u Beču, 1920. isticao se svojim mačevalačkim sposobnostima. Učestvovao je u 15 dvoboja i jednom je posečen po obrazu zbog čega je čitavog života imao ožiljak koji će u Drugom svetskom ratu postati neka vrsta njegovog zaštitnog znaka. 1931. godine se učlanio u Austrijsku nacističku partiju, a uzbro je postao i pripadnik SA odreda. Od samog početka je pokazivao liderske sposobnosti što se ispoljilo prilikom nemačkog pripajanja Austrije 12. marta 1938. kada je spasao austrijskog predsednika Vilhelma Miklasa od nacističke rulje. Po izbijanju rata, Skorceni, koji je u to vreme radio kao inženjer (vodio je manju građevinsku firmu), prijavio se u Luftvafe ali je odbijen zato što je bio stariji od 30 godina. Nakon ovog neuspeha pristupio je borbenim jedinicama SS koje su nosile naziv Vafen-SS.

Drugi svetski rat
Učestvovao je u kampanji zauzimanja Francuske ali je rat bio toliko munjevit da je Francuska kapitulirala pre nego što je njegova jedinica stigla do linije fronta.
Prvo vatreno krštenje je imao u napadu na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Njegova jedinica je došla iz pravca Rumunije i posle manjih borbi ali uz dosta oštećenu tehniku stigla do Beograda kada je Jugoslavija kapitulirala. Jedno vreme je proveo kao okupacioni vojnik u Pančevu.
Kao pripadnik 1. SS divizije Telesna garda Adolfa Hitlera učestvovao je u borbama na Istočnom frontu tokom 1941. i 1942. godine. Pred kraj 1942. je ranjen zbog čega se u decembru iste godine vratio u nemačku kao nosilac Gvozdenog krsta koji je dobio zbog iskazane hrabrosti pod vatrom.

Akcija spašavanja Musolinija
Njegov prijatelj iz SS-a ga je, nakon oporavka, preporučio nemačkom vojnom rukovodstvu kao potencijalnog komandanta specijalnih vojnih jedinica koje je Hitler želeo da formira. Upravo u tu svrhu 1943. Hitler ga je lično odabrao, iz grupe probranih oficira vojske i vazduhoplovstva, da komanduje akcijom spasavanja italijanskog fašističkog diktatora i svog ličnog prijatelja Benita Musolinija koji je bio svrgnut sa vlasti i pritvoren od strane italijanske vlade.
Skorceni je skoro dva meseca igrao igru „mačke i miša“ sa Italijanima koji su stalno premeštali Musolinija kako bi onemogućili bilo kakav pokušaj njegovog spasavanja. Konačno zahvaljujući obaveštajnim podacima koje je prikupio Herbert Kepler kao i podataka koje je Skorceni lično prikupio tokom vazdušnog izviđanja stvorili su se uslovi za početak akcije. 12. septembra nemački padobranci, čiji je gost i posmatrač bio Skorceni, izvršili su jedrilički desant u blizini Hotela Kampo Imperatore na planini Gran Saso u Apeninima. Operacija spasavanja Musolinija, pod nazivom (Unternehmen Eiche) izvedena je bez i jednog ispaljenog metka. Iako su oficir koji je komandovao operacijom pukovnik grof Oto fon Berpelš i oficir koji je učestvovao u izradi plana major Harald Mors bili pod komandom generala padobranskih snaga Kurta Študenta, Skorceni, koji je lično dopratio Musolinija u Berlin nakon njegovog oslobađanja prigrabio je sve zasluge za sebe. Zahvaljujući ovom „uspehu“ Skorceni je unapređen u čin majora i odlikovan je Viteškim krstom Gvozdenog krsta.

Desant na Drvar
Godine 1944. poverena mu je priprema operacije Konjićev skok (Rösselsprung) - Desant na Drvar, čiji je cilj bilo zarobljavanje vođe jugoslovenskih partizana, Josipa Broza Tita. Nemački komandanti smatrali su da bi Titovo zarobljavanje dovelo do rasula u jugoslovenskom pokretu otpora. Nakon što su Tito i Vrhovni štab locirani u Drvaru u Bosni, počele su pripreme za operaciju. Operacija je počela 25. maja 1944. vazdušnim i jedriličarskim desantom nemačkih padobranskih jedinica na Drvar. Iako su partizani prvobitno bili zbunjeni vrlo brzo su konsolidovali redove i pružili snažan otpor nemačkim padobrancima. Tito i Vrhovni štab u poslednjem trenutku su se izvukli iz pećine u kojoj su bili smešteni. Operacija je pretrpela neuspeh, a jedino čime su nemački padobranci mogli da se pohvale bila je Titova uniforma koju su zarobili. Skorceni nije lično učestvovao u ovoj akciji ali je izdavao naređenja radio vezom sa aerodroma koji je bio baza za izvođenje operacije.

Atentat na Hitlera
U trenutku atentata na Hitlera koji su 20. jula 1944. godine izvela grupa visokih nemačkih oficira Skorceni se zatekao u Berlinu gde je pomogao u odbrani vitalnih institucija koje su pobunjenici pokušali da zauzmu. U ovoj ulozi Skorceni je proveo čak 36 sati kao oficir zadužen za upravljanje armijskim komandnim centrom pre nego što mu je stigla zamena.

Kidnapovanje Hortijevog sina
U oktobru 1944. Hitler je poslao Skorcenija u Mađarsku jer je saznao da mađarski regent Mikloš Horti tajno pregovara sa Rusima o kapitulaciji Mađarske. Kapitulacija Mađarske odsekla bi nemačke armije na Balkanu, koje su brojale preko milion vojnika, od glavnine nemačkih snaga u Evropi. Da bi sprečio ovakav razvoj događaja Skorceni je organizovao operaciju Pancerfaust (Panzerfaust) u kojoj je kidnapovan Hortijev sin Nikolas zbog čega je ucenjeni mađarski regent bio primoran da abdicira. U Mađarskoj je formirana pronemačka vlada koja se borila rame uz rame sa Nemcima sve do aprila 1945, kada su nemačke trupe isterane iz Mađarske.

„Atentat“ na Ajzenhauera
Inspirisan uspešnom američkom akcijom u Ahenu, kada su američki napad predvodila tri zarobljena nemačka tenka što je izazvalo zabunu i pometnju među nemačkim braniocima, Hitler je, u sklopu priprema za Ardensku ofanzivu odlučio da primeni američko iskustvo. Poverio je Skorceniju komandu nad oklopnom brigadom koja je trebalo da predvodi nemački napad. Ova oklopna brigada bila je sačinjena od nemačkih vojnika koji su znali engleski jezik i koji su bili obučeni u američke uniforme. Brigada je bila naoružana zarobljenom američkom opremom, džipovima i tenkovima, kao i nemačkim tenkovima maskiranim da liče na američke. Zadatak Skorcenijevih ljudi bio je da kao prethodnica nemačkih snaga šire paniku među američkim vojnicima, uništavaju sistem veze i spreče rušenje mostova na pravcu nemačkog napredovanja. Iako je ova brigada imala početne uspehe američka vojska je uskoro obaveštena o njihovom prisustvu zbog čega su pooštrene mere kontrole što je rezultovalo hvatanjem najvećeg broja Skorcenijevih ljudi. Tokom ispitivanja oni su nastavili sa izvršenjem zadatka pružajući lažnu informaciju o tome kako se lično Skorceni sa grupom komandosa uputio ka Parizu sa zadatkom da ubije vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi, američkog generala Dvajta Ajzenhauera. U nemogućnosti da provere ovu informaciju oficiri zaduženi za Ajzenhauerovo obezbeeđenje pojačali su straže i ograničili mu kretanje na prostorije štaba što je potrajalo sve do završetka vojnih operacija u Ardenima. Zahvaljujući ovakvim i sličnim operacijama Skorceni je među zapadnim saveznicima stekao reputaciju najopasnijeg čoveka u Evropi.
Na početku 1945. godine proveo je dva meseca komandujući kao general-major regularnim nemačkim jedinicama koje su branile nemačke provincije Prusku i Pomeraniju. Za svoje akcije na ovom području, a naročito za komandovanje odbranom Frankfurta na Odri, Hitler ga je odlikovao hrastovim lišćem uz Viteški krst.

Predaja
Predao se u maju 1945. godine zapadnim saveznicima i proveo je više od dve godine u zatvoru. Amerikanci su imali informaciju da je organizovao spašavanje Hitlera, tj. nisu verovali da je izvršio samoubistvo. Suđeno mu je za nemačke zločine tokom Ardenske ofanzive ali je oslobođen optužbe kada je saveznički oficir zadužen za tajne operacije svedočeći u njegovu odbranu izjavio da su se i saveznički vojnici u više navrata borili obučeni u nemačke uniforme. Takođe povezivan je sa streljanjem većeg broja zarobljenih američkih vojnika u Ardenima. Uprkos tome zadržan je u zatvoru iz kojeg je pobegao 27. jula 1948. god.

ODESSA
Utočište je pronašao u Frankovoj Španiji koja mu je dodelila španski pasoš. U Španiji se vratio svom prvobitnom zanimanju i radio je kao inženjer. Godine 1952. proglašen je za denacifikovanog (entnazifiziert) u odsustvu od strane arbitražnog odbora koji je formirala nemačka vlada. Radio je kao konsultant egipatskog diktatora Gamala Abdela Nasera i argentinskog predsednika Huana Perona i telohranitelj Evite Peron.
Sumnja se da učestvovao u organizaciji i da je kao član tajne posleratne SS organizacije ODESSA na teritoriji Španije uspostavio logističku bazu koja je bila od ključnog značaja za izvlačenje pripadnika SS-a iz Evrope u pravcu Južne Amerike. Pretpostavlja se da je zahvaljujući njemu u Španiju pobegao i ratni zločinac dr Aribert Hajm (poznatiji pod nadimkom „Doktor smrt“)
Po jednoj verziji Oto Skorceni poginuo je 1975. godine u automobilskoj nesreći u Madridu. Po drugoj verziji umro je u krevetu od raka koji je zahvatio kičmu.

https://sr.wikipedia.org/sr/Ото_Скорцени
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2657
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Oto Skorceni

Порукаод koen » 15 Апр 2017, 20:44

Oto Skorceni, šef Hitlerovih specijalnih snaga, važio je za najopasnijeg čoveka u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Predvodio je nemačke komandose koji su oslobodili Musolinija nakon njegovog svrgavanja, a komandovao je i prilikom desanta na Drvar.
Rođen je 1908. godine u tadašnjoj Austrougarskoj. Još kao mladić istakao se mačevalačkim sposobnostima, a učestvovao je i u petnaest dvoboja. Prilikom jednog od dvoboja, Oto je zadobio veliku posekotinu na obrazu, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Zbog ožiljka na levom obrazu, među Saveznicima ostao je upamćen pod nadimkom Scarface.
Mladi Skorceni želeo je da postane građevinski inženjer, poput njegovog oca, a želja mu se ispunila 1931. godine nakon završetka školovanja. Iste godine stupio je u austrijski ogranak nacističke partije i postao član SA odreda.
Svoje liderske sposobnosti pokazao je već 1938. godine, u predvečerje aneksije Austrije od strane nacističke Nemačke. Naime, on je sa nekolicinom prijatelja zaštitio tadašnjeg predsednika Austrije Vilhelma Miklasa od nacističke rulje. Ovaj čin dozvolio je Skorceniju da na mala vrata uđe na političku scenu Trećeg Rajha.
Sa početkom Drugog svetskog rata, Oto je mobilisan i priključen vazdušnim snagama. Skorceniju se to mesto nije preterano dopadalo, pa je vrlo uskoro položio testove kako bi se priključio elitnim jedinicama SS-a. Prve godine rata proveo je u Francuskoj i SSSR-u, gde nije previše učestvovao u borbama. Nakon ranjavanja na Istočnom frontu i teške bolesti, prebačen je na lečenje u Beč.
Naoružan literaturom o gerilskom ratovanju i sopstvenim idejama o modernom načinu ratovanja, Skorceni je tražio priliku da svoje zamisli predstavi nekom od svojih nadređenih. On je smatrao da je Nemačka na početku rata pokazala veliku inovativnost u metodu ratovanja, ali i da se vratila tradicionalnijem maniru vojevanja nakon početnih uspeha.

MUSOLINI, DESANT I SLAVA
Početkom 1943. godine SS je postavio Skorcenija za komandanta novoformirane specijalne jedinice. Zadatak ove jedinice bio je da zalazi duboko iza neprijateljskih linija i izvodi delikatne misije, uključujući razne sabotaže, kao i zauzimanje ključnih tački dok ne stigne glavnina nemačke vojske.
Sredinom iste godine, narodu Italije smučio se njihov fanatični diktator Musolini, te ga je kralj Viktor Emanuel III smenio sa položaja premijera, uhapsio i poslao u zatvor. Ovakav razvoj događaja nije se posebno dopao Hitleru, jer je bilo jasno da će Italija bez Musolinija brzo promeniti stranu u ratu. Otežavajuća okolnost po Nemce bila je i činjenica da su Saveznici zauzeli Siciliju.
Firer je odlučio da hitno reaguje, spasi Musolinija iz zatvora i silom ga vrati na vlast. Nakon kratkih konsultacija u Hitlerovom štabu, misija spasavanja Musolinija poverena je Skorceniju.
Sa probranim ljudstvom, od kojeg se zahtevalo da tečno govori italijanski jezik, Skorceni je otputovao za Rim. Naredna dva meseca, nemački komandosi pokušavali su da lociraju Musolinija. Nije bilo lako ući u trag zarobljeniku, jer ga je italijanska policija konstantno premeštala. Ipak, Skorceni je na kraju putem nemačkih obaveštajnih kanala dobio informaciju da se Musolini nalazi nalazi na planini Gran Saso u Apeninima.
Nemci su sada morali hitno da reaguju. Saveznička armija uveliko se iskrcala u Italiji i bilo je pitanje trenutka kada će italijanski kralj rešiti da promeni stranu. Skorceni je skovao odvažan plan spasavanja. Pre same misije, njegovi ljudi kidnapovali su italijanskog generala vojne policije Fernanda Soletija. Namera je bila da se iskoristi njegovo prisustvo kako bi se čuvari zatvora dodatno zbunili.
Nemački padobranci, uz pomoć Skorcenijevih komandosa, izvršili su jedriličarski desant na planinu San Groso. Koristeći zarobljenog generala Soletija, Nemci su uspeli da oslobode Musolinija bez ispaljenog metka. Skorceni je zatim iskoristio ovu priliku za samopromociju i lično otpratio Benita Musolinija do Berlina.
Zahvaljujući ovom uspehu, Oto Skorceni unapređen je u čin majora, a nagrađen je i ordenom Viteškog krsta.

PUČ, RAST MOĆI I DRVAR
Jedan deo nemačkih oficira uvideo je neminovnost poraza politike Trećeg Rajha i njihovih megalomanskih ambicija. Ova grupa oficira rešila je da izvrši državni udar i ubije Adolfa Hitlera. Iako su bili veoma organizovani, vojni puč nije uspeo, a bitan deo propasti ove akcije bio je i Oto Skorceni.
On je uspeo da smiri paniku u Berlinu, uspostavi kontrolu nad svim vojnim jedinicama, kao i da uhapsi zaverenike. Ne treba naglašavati koliko je vrednost Skorcenija skočila u Hitlerovim očima.
Hitler je vrlo brzo nagradio Skorcenija za njegovu vernost Rajhu. Pod njegovu komandu stavljeni su piloti samoubice (nemački pandan kamikazama), kao i podvodni diverzanti. Komandant nemačkih komandosa tražio je od svojih ljudi da tečno govore nekoliko jezika, a insistirao je i na minimalnoj upotrebi vatrenog oružja.
Skorceni je lično učestvovao u svrgavanju mađarskog premijera Hortija, a komandovao je i desantom na Drvar. Od ove dve operacije, samo je prva bila uspešna.
Nemački desant u Drvaru nije dao željene rezultate. Njihovo rukovodstvo smatralo je da će se Partizani rasuti u slučaju smrti Tita. Iako je akcija isplanirana sa karakterističnom nemačkom preciznošću, hrabrost i veliki otpor partizana osujetili su Skorcenijeve planove. Tito je pobegao, a nacistički vojnici uspeli su da pronađu samo njegovu uniformu.

AMERIČKE UNIFORME I POSLEDNJI DANI RATA
Krajem 1944. godine Nemačka je započela veliku ofanzivu u Ardenima. Hitler daje Skorceniju poseban zadatak. Njegova jedinica dobila je američke uniforme, kao i njihove džipove i druga vozila. Cilj Skorcenijevih ljudi bio je da zbune i unesu paniku među neprijateljske vojnike.
Skorceni je za ovaj zadatak odabrao ljude koji su dobro govorili engleski jezik, međutim nedostajala im je američka oprema, pogotovo tenkovi. O razmeri priprema za ovu akciju govori i podatak da je Skorceni naterao svoje ljude da gledaju holivudske filmove i slušaju američku muziku, kako bi se što više upoznali sa njihovom kulturom.
Iako je samo mali broj Skorcenijevih vojnika uspeo da se infiltrira među Amerikance, oni su uspeli da stvore veliku pometnju. Maskirani u savezničke vojne policajce, zauzeli su mnoštvo punktova duž francuskih puteva. Na ovim mestima su davali pogrešne informacije ostacima američke armije koja bi naišla.
Amerikanci su vrlo brzo shvatili o čemu se radi, ali je to dodatno usporilo njihovo napredovanje, jer su na svakom punktu morali da provere identitet vojnika.
Poslednja varka Skorcenijevih komandosa usledila je pri njihovom zarobljavanju. Naime, oni su dobili instrukcije da nakon što padnu u ruke neprijateljima, na ispitivanju obavezno kažu da se Skorceni sa nekolicinom odabranih ljudi uputio u Pariz kako bi ubio generala Ajzenhauera. Ova informacija je dodatno omela Saveznike, jer je Ajzenhauerovo obezbeđenje duplirano, a sam general dugo nije napustio Pariz i ograničio je svoje kretanje na minimum.
Ipak, Hitlerova ofanziva nije bila uspešna, bili su to poslednji trzaji posrnulog Trećeg Rajha.

POSLERATNE GODINE
Prve godine nakon Drugog svetskog rata, Skorceni je proveo u zatvoru. Bio je otpužen za ratne zločine tokom svojih operacija u Francuskoj i Belgiji.
Uprkos jakom obezbeđenju, Amerikanci nisu uspeli da zadrže Skorcenija koji je uspeo da pobegne iz zarobljeništva sredinom 1948. godine.
Upravo u to vreme su počele glasine o tajnoj organizaciji pod imenom ODESSA, koju su činili bivši pripadnici SS-a. Oni su organizovali tajno prebacivanje nacista u Španiju i Južnu Ameriku. Iako nikada nije zvanično potvrđeno postojanje ove organizacije, dugo se sumnjalo da je Skorceni njen osnivač.
Nakon filmskog bega iz zatvora i višemesečnog skrivanja u nemačkim planinama, spretni Skorceni obreo se u fašističkoj Španiji. Frankov režim pružio je utočište masi nacističkih zlikovaca. Ovde se Skorceni vratio svom prvobitnom zanimanju i otvorio građevinsku firmu. Uz pomoć veza sa profašističkom vladom, bivši komandant elitnih Hitlerovih jedinica postao je multimilioner.
Burne godine Skorcenija nisu se ovde završile. Svoje sposobnosti i iskustva iz Drugog svetskog rata stavio je u službu argentinskog diktatora Huana Perona, a jedno vreme bio je i konsultant egipatskom predsedniku Gamaru Naseru. Tokom svog boravka u Egiptu, Skorceni je obučavao arapske borce, uključujući i Jasera Arafata. Treba reći i da je Skorceni živeo neko vreme i u Irskoj, gde je povezivan sa terorističkom grupom IRA.
Turbulentan život Otoa Skorcenija dao je povoda za mnoge mitove koje okružuju njegovu ličnost. Iako je nesumnjivo počinio velika (ne)dela, Skorceniju su često pripisivane zasluge i za stvari koje nije uradio. Jedna teorija zavere kaže da je on tokom rata često prelazio Atlantski okean podmornicom, kao i da je on lično ubio Nikolu Teslu?! Ovakve senzacionalističke priče nisu utemeljene na istinitim događajima.
Oto Skorceni preminuo je 1975. godine nakon duge borbe sa rakom. Na sahrani Hitlerovog najopasnijeg čoveka skupili su se nacisti sa svih strana sveta. Trideset godina nakon Drugog svetskog rata, Rajh je i dalje živeo u tami. Ostalo je zabeleženo da je pet stotina bivših nemačkih vojnika salutiralo Skorcenijevom sanduku nacističkim pozdravom Sieg Heil!

http://portalmladi.com/covek-iz-senke-h ... o-skorceni
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2657
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Oto Skorceni

Порукаод koen » 15 Апр 2017, 20:55

NAJVEĆA TAJNA MOSADOVIH ARHIVA:
Kako je vatreni esesovac ubijao naciste po nalogu Izraelaca

Nemački naučnik Hajnc Krug nestao je 11. septembra 1962. Jednostavno je otišao u kancelariju, ali nikad se nije vratio kući.
Jedino što je minhenska policija znala jeste da je Krug često putovao za Kairo. Bio je jedan od više desetina nacističkih raketnih stručnjaka koji je Egipat angažovao da razviju njegov program naoružanja. Izralski list HaBoker, koji više ne izlazi, odjednom je ponudio objašnjenje: Egipćani su oteli Kruga da bi ga sprečili da radi za Izrael. Tako su inspektori skrenuti na pogrešan trag i sprečeni da kopaju preduboko tamo gde ne treba.
Sada je otkriveno da je Krug likvidiran u izraelskoj obaveštajnoj akciji protiv nemačkih naučnika koji rade za Egipat. Ali činjenica koja najviše zaprepašćuje jeste da je agent Mosada koji je upucao Kruga bio Oto Skorceni, tada najdragoceniji čovek izraelske tajne službe - inače bivši potpukovnik esesovaca i jedan od ljubimaca Adolfa Hitlera, koji ga je i odlikovao ordenom Viteški krst Gvozdenog krsta zato što je spasio njegovog prijatelja Benita Musolinija.
Ali, to je bila prošlost. Skorceni je 1962. imao drugog poslodavca, kažu za Haarec izvori koji su tražili da ostanu anonimni. A to je jedna od najvažnijih priča iz tajnih arhiva Mosadaa, koja je tek sad razotkrivena.
Ključ za razumijevanje cele priče je odluka Mosada da mu od najvećeg prioriteta bude sprečavanje nemačkih naučnika da rade na egipatskom raketnom programu. A Krug je baš na tome radio nekoliko meseci pre nego što je umro. Dobijao je preteće poruke. U Nemačkoj su ga zvali telefonom usred noći i tražili mu da se okane tog posla, u Egiptu je dobijao pisma-bombe. Krug je bio jedna od glavnih Mosadovih meta.
A 17 godina ranije, tokom Drugog svetskog rata, Hajnc Krug je bio jedna od zvezda Penemindea, vojnog poligona za probe na obali Baltičkog mora, u kom su nemački naučnici radili za Hitlera i Treći rajh. Tim, koji je vodio Verner fon Braun, bi je ponosan na to što je razvio rakete kojima je Engleska gotovo potučena. Planirao je da razvije mnogo razornije i preciznije projektile.
Fon Braun je pozvao Kruga i ostale bivše kolege da mu se pridruže u SAD. Američke vlasti su mu oprale dosije, pa je vodio američki raketni program. Čak je postao jedan od tvoraca svemirskog istraživačkog programa NASA-e. Međutim, Krug se odlučio za unosniju opciju: da se u Egiptu pridruži grupi kolega iz Penemindea koju je vodio profesor Volfgang Pilc, kog je veoma poštovao. Cilj im je bio razvijanje egipatskog strateškog naoružanja.
S izraelske tačke gledišta, Krug je morao da zna da je Izrael, utočište mnogih koji su preživeli holokaust, meta tog programa. Tvrdokorni nacista smatrao bi to prilikom da nastavi da istrebljuje Jevreje.
Tek, Kruga su izluđivale preteće poruke i noćni telefonski pozivi. I on i njegovi kolege su znali da je iza njih Izrael i da im se steže omča oko vrata. Godine 1960. izraelski agenti oteli su u dalekoj Argentini Adolfa Ajhmana, jednog od mozgova holokausta. U vrhunskoj obaveštajnoj operaciji prošvercovali su ga u Jerusalim, gde mu je suđeo i gde je dve godine kasnije obešen.
Zato je Krug zatražio pomoć prekaljenog nacističkog heroja, najboljeg od najboljih Hitlerovih uzdanica. Onoga dana kad je nestao, otišao je da se sastane baš sa svojim spasiocem, koji je u to vreme živeo u Španiji. Sa Otom Skorcenijem.
Skorceni je tada imao 54 godine i bio je živa legenda. Taj esesovski oficir, koji je odrastao u Austriji, bio je poznat i po dugačkom ožiljku na levom obrazu, posledici mačevanja. Hitler je prepoznao u njemu čoveka koji će učiniti sve da obavi misiju. Američki i britanski obaveštajci nazvali su ga najopasnijim čovekom u Evropi.
Krug se, dakle, našao sa Skorcenijem. Odveo ga je u šumu kod Minhena i umirio ga rekavši da je uzeo telohranitelje, koji ih prate u automobilu. Zatim ga je lično ubio iz pištolja, a ona dvojica "telohranitelja" polila su Krugov leš kiselinom, sačekali malo da ona uradi svoje, zakopali ostatke i zalili ih krečom. Ta dvojica pomoćnika bila su šef Mosadove jedinice za posebne operacije Jicak Šamir, inače budući izraelski premijer, zatim Zvi Peter Malkin, koji je hvatao Adolfa Ajhmana u Argentini, a celu operaciju je nadgledao Josif Džo Raanan, viši obaveštajac u Nemačkoj. Svoj trojici nacisti su tokom holokausta pobili skoro cele porodice.
Izraelska motivacija da rade s čovekom kao što je Skorceni bila je jasna: približiti se nacistima koji pomažu Egiptu da bi spriječili nov holokaust. Cilj je, dakle, opravdavao sredstva.
Ali, zašto je Skorceni pristao da radi za Mosad?
Rođen u Beču, još kao dete je bio neustrašiv, odvažan, idealan materijal, pokazaće se kasnije, za vojnog komandanta. Austrijskom ogranku nacističke stranke pridružio je 1931, služio je u SA i obožavao Hitlera. Posle 1938. počeo je da volontira u SS oklopnoj diviziji, telesnoj gardi Adolfa Hitlera. Skorceni je 1943. predvodio specijalce koji su spasavali Hitlerovog prijatelja Benita Musolinija iz planinskog resorta. On je bio čovek koji je oteo Mikloša Hortija, čime je otvorio put pokolju mađarskih Jevreja.
Zbog stvari koje je uradio na Dan D završio je u zatvoru, ali je pobegao tokom jednog transporta. Navodno su mu u bekstvu pomogli Amerikanci, to jest Kancelarija za specijalne operacije, prethodnica CIA, za koju je i radio posle rata. Živeo je u Španiji, raju za nacističke vojne veterane. Bio je i savetnik Huana Perona, a radio je i za vladu u Kairu. Tako se sprijateljio s egipatskim zvaničnicima koji su sarađivali s nemačkim naučnicima.
Izrael ga je smatrao neprijateljem, ali šef Mosada, Iser Harel, imao je bolji plan - neće ga ubiti, nego angažovati. Harel je znao da mu je, ako želi da spreči Egipat da razvije raketni program, potreban neko iznutra, neki nacista. Tako je Džo Raanan dobio zadatak da osnuje tim i pridobije Skorcenija.
Raanan je sa timom otišao u Španiju i stavio Skorcenija pod danonoćnu prismotru. Osmatrali su mu kuću,kancelariju, pratili dnevnu rutinu. U timu je bila i mlada Nemica Anke, lepa koketa, idealna za zadatak.
Te večeri početkom 1962. Skorcni je sedeo u jednom madridskom baru sa svojom suprugom Ilse fon Finkenštajn, sestričinom nekadašnjeg Hitlerovog ministra finansija. Odjednom im se obratio par nemačkih turista koji je bio opljačkan. Ostali su bez svega - pasoša, novca, prtljaga. Nevini nemački turisti osvojili su Skorcenijevu suprugu, koja ih je pozvala da prenoće kod njih.
Ali Skorcenija nisu obmanuli. U jednom trenutku, kad su već bili u vili, Skorceni je izvukao pištolj.
"Znam ko ste i zašto ste ovde. Vi ste Mosad i došli ste da me ubijete”, rekao im je. Anke i njen partner, obaveštajac čije se ime i dalje krije, nisu ni trepnuli.
"Delomičično ste u pravu. Jesmo iz Mosada, ali da smo došli da vas ubijemo, bili biste mrtvi pre mnogo nedelja", odgovorio je Mosadov obaveštajac.
"Ako nas ubijete, za nama će doći ljudi koji se neće truditi da popiju piće s vama. Razneće vam mozak a da im ni lice nećete videti. Nudimo vam da nam pomognete", dodala je Anke.
Objasnili su mu da su Izraelu potrebne informacije i to će ih dobro platiti.
"Novac me ne zanima. Imam ga dovoljno. Hoću da (Simon) Vizental obriše moje ime s liste", zatražio jue Skorceni. Saradnja s Mosadom bila je njegovo životno osiguranje. Mosadovci su mu to i obećali i odveli ga u Izrael. Ubrzo je odleteo u Egipat i nabavio im spisak nemačkih naučnika i njihovih adresa, kao i kompanija koje su Egiptu prodavale komponente.
U međuvremenu su Mosadovi obaveštajci pokušali da nagovore Vizentala da obriše Skorcenijevo ime s liste, ali ih je poznati lovac na naciste odbio. Naposletku su falsifikovali pismo u kom Simon Vizental obaveštava Skorcenija da ga je sklonio s liste.
Skorceni se pokazao kao dobar saradnik. Slao je pisma bombe i tako uspešno zastrašivao nemačke naučnike da ih je većina otišla iz Ekipta. Međutim, Mosad je odlučio da obustaviti tu akciju kada je u Švajcarskoj uhvaćen jedan od njihovih timova koji je mučio porodicu jednog naučnika. Negativni publicitet bio je preveliki. Izraelski premijer, legendarni David Ben-Gurion, zaključio je da je to loš imidž za zemlju, epizoda koja bi mogla da ugrozi važan i s teškom mukom postignut dogovor s Nemačkom o prodaji oružja Izraelu.
Šef Mosada, Harel, podneo je ostavku. Novi lider obaveštajaca Meir Amit skrajnuo je operaciju traganja za nacistima. Još jednom je angažovao Skorcenija, mada je ta akcija propala.
Skorceni je umro u Madridu u julu 1975. Imao je dve sahrane, u Beču i Madridu, gde se nacistički veterani nisu ustručavali od nacističkih pozdrava i simbolike. Ali pogrebu u Madridu prisustvovao je i čovek kog niko od okupljenih nije poznavao. Bio je to Josif Džo Raanan, koji je došao da oda poslednju poštu najboljem špijunu koji je ikada radio za njega.

http://www.kurir.rs/planeta/najveca-taj ... ak-2198171
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2657
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Oto Skorceni

Порукаод koen » 15 Апр 2017, 21:08

Слика
Drugi sleva

Слика
Kao svedok u Nirnberškom procesu 24.11.1945.

Слика
''Scarface''

Слика
U Madridu, posle rata, 1964. godine
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.