Sokrat

Savremene i istorijske
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6435
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Sokrat

Порукаод vuk » 19 Дец 2005, 19:17

U staroj Grckoj Sokrat je bio na glasu kao covek koji ceni znanje.

Jednog mu je dana prisao poznanik i rekao mu:
- Znas li sto sam upravo cuo o tvom prijatelju?
- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre no sto mi ista kazes zelim
da napravim mali test. Zove se "Test trostrukog kriterijuma"
- Trostrukog kriterijuma?
- Upravo tako - nastavi Sokrat - prije nego sto pocnes pricati o mom
prijatelju, mogao bi trenutak razmisliti zadovoljava li to neke
kriterijume. Prvi kriterijum je Istina. Da li si potpuno siguran da je to
sta mi zelis reci istina?
- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek cuo i...
- Dobro - veli Sokrat - znaci nisi potpuno siguran da li je to istina
ili nije.
Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra. Da li je to, sto
zelis reci o mom prijatelju, nesto dobro?
- Ne, naprotiv...
-Dakle - nastavi Sokrat - zelis mi reci nesto lose o njemu, a nisi
cak ni siguran je li to tacno. Jos uvek mozes proci na testu, jer je
ostao jos jedan kriterijum, kriterijum Koristi. Da li ce to, sto mi zelis
reci o mom prijatelju, biti meni korisno?
- Ne, ne bas.
- Pa - opet ce Sokrat - ako to sto mi zelis reci nije istina, nije
dobro, i nije korisno, zasto bi mi uopste rekao?
Eto zasto je Sokrat bio veliki mislilac i visoko cenjena osoba stare
Grcke

(To takodje objasnjava zasto nikad nije saznao da mu prijatelj jebe
zenu.)

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 22:17

(469. pre n. e. - 399. pre n. e.)



„Neispitan život nije vredan življenja." (Sokrat)

Šta bi ste mislili o čoveku koji bi vas svakoga dana vrzao na ulici, vukao za rukav i raspitivao se o smislu života, o dobru i zlu, istini i laži...? Možda bi ste mu ljubazno odgovorili, a potom izbegavali mesto na kojem ste se sreli? Možda bi ste ga ignorisali, ismevali ili tukli? Sve su to činili Sokratovi savremenici Sokratu, a on je sve mirno podnosio, uveren da mu je od Boga poverena misija i da za nju nijedna žrtva nije velika. Jednom ga je jedan od prolaznika, začuđen njegovom mirnoćom dok su ga tukli nasred ulice, upitao zašto im ne uzvrati. Sokrat se samo nasmejao i upitao ga da li bi on uzvratio magarcu ukoliko bi ga ovaj ritnuo.

„Najbolji način da živimo pošteno u ovom svetu jeste da budemo ono što se pretvaramo da jesmo." (Sokrat)

Savremena civilizacija, ova u kojoj danas živimo, sagrađena je na delima i mislima antičke Grčke. Otud ne treba da nas čudi haos u kojem se nalazimo, jer su nam već i sami temelji klimavi. Naime, savremene nauke uzimaju antičku Grčku kao početak, a ona je bila samo još jedna karika u nizu, i to karika koja je pokušavala da otkrije gde se zapravo nalazi lanac i gde je njeno mesto u njemu. Tako istoričari filozofije pokušavaju da izgrade veštačke tvorevine, da pripišu antičkim misliocima namere koje oni nisu imali, da otkrivaju začetke tamo gde ih nije bilo, da izmišljaju filozofsku liniju zamišljenu kao neprestani napredak ljudskog razuma - a sve to čine, jer celokupnu istoriju (a time i istoriju filozofije) posmatraju sa čisto ideološkog polazišta (uglavnom materijalističkog), a civilizaciju kao pravu liniju koja počinje od amebe i završava se sa kiborgom. Oni se koriste fragmentima starih spisa i izvode ključne zaključke na osnovu nagađanja.

„Prava mudrost se stiče tek u trenutku kada shvatimo koliko malo razumemo život, nas same i svet u kojem živimo." (Sokrat)

Sokrat je toliko jedinstvena figura u istoriji filozofije (i ne samo filozofije) da je, iako nije zastupao ni jedno određeno učenje, niti je osnovao svoju školu, niti je želeo da ga nazivaju učiteljem, svojim ispitivačkim metodama reformisao pristup filozofskim temama. Tako se danas smatra da je celokupna zapadna filozofija, sa svim svojim razlikama, utemeljena na Sokratu, pa se čak i sama filozofija deli na onu pre i posle njega.

„Nisam činio ništa drugo osim što sam vas sve ubeđivao da ne brinete o vašim ličnostima ili posedima, već da vam glavni cilj bude veliko unapređenje duše." (Sokrat)

28. septembra 480. godine pre nove ere vođena je pomorska bitka kod Salamine, odlučujuća bitka Grčko-persijskog rata, čiji ishod je odredio dalju sudbinu Atine. Sa jedne strane su bili brodovi udruženih grčkih gradova, a sa druge strane moćna persijska flota. Bitka je vođena u uskom prolazu između ostrva Salamine i Pireja, u Grčkoj. Prema Herodotu, grčka flota je brojala između 366 i 378 brodova (od čega je Atina dala čak 180), dok je persijska flota brojala između 1000 i 1200 brodova. Persijski car, Kserks I, želeo je u potpunosti da uništi grčku flotu i ubeđen u uspeh, spremio se da celokupan događaj isprati sa obale, na svom čuvenom zlatnom tronu. Ali, kao i obično, sila je slepa. Persijski stratezi nisu uzeli u obzir skučeni prostor, pa se veliki broj njihovih brodova gurao u uzanom zalivu. Grci su imali saveznika i u snažnom vetru, koji je sprečavao persijske brodove da manervišu, tako da su se oni međusobno sudarali, zaglavljivali prolaz i jedni druge potapali. Persijanci su potpuno potučeni, a veliki broj ljudskih žrtava dodatno je uvećan, jer su bili neplivači. Kserks I je povukao svoju armiju nazad u Persiju, čime su se stekli uslovi za početak opšteg privrednog i kulturnog preporoda atinske države. Ovaj period poznat je i kao „pedesetogodišnjica", atinsko (ili Periklovo) Zlatno doba, koje je potrajalo sve do Peloponeskog rata koji je izbio između helenskih država (431. godine pne), u kojima su sukobljene strane predvodile Sparta i Atina i koji se završio porazom Atine.

„Mudrost počinje čuđenjem." (Sokrat)

Jedanaest godina posle ove čuvene bitke, nakon koje je Atina zakoračila u novu eru, rodio se Sokrat, u atinskom predgrađu Alopeke, na padinama Likabeta. Njegov otac, Sofronisk, po zanimanju vajar, dosledno se držao tradicije: bebu je do petog dana držao kod ognjišta, pa je tek onda i zvanično „primio" u porodicu; desetog dana ga je imenovao i upisao u službene spise, te preuzeo dužnost dalje socijalizacije deteta u različitim atinskim institucijama, kako je zakon i nalagao za sve muške potomke. Porodica mu je pripadala klasi zeugita, odnosno trećoj i poslednjoj klasi srednjeg staleža koja je još uvek nešto značila u Atini.

„Suviše sam pošten čovek da bih se bavio politikom i živeo." (Sokrat)

Obrazovni sistem je već uveliko bio razvijen kada je došao red da se i mladi Sokrat uključi u njega. Po dostupnim podacima, on je prošao redovno obrazovanje kakvo su prolazili i njegovi vršnjaci u atinskim školama. Platon navodi da je u ovom periodu Sokrat prosto gutao Anaksagorine rukopise (koji su bili široko rasprostranjeni i dostupni svima za jednu drahmu).

„Imamo dva uha i dva oka, ali samo jedan jezik - kako bi smo više slušali i posmatrali nego govorili." (Sokrat)

Anaksagora (oko 500 - 428. godine pre n.e.), Hegezibulov sin, iz Klazomene u Maloj Aziji, bio je veoma uticajan i poznat širom Grčke. Došao je da bi podučavao Perikla, a postao mu je blizak prijatelj. U Atini je ostao oko trideset godina. Gotovo svi presokratski filozofi (poput samog Anaksagore, zatim Empedokla, Zenona i drugih) imaju istu staru Orfičku viziju kosmičkog jajeta, samo je različito interpretiraju. Anaksagora je uveo termine „beskonačno malo" i „beskonačno veliko", jer je prihvatio Zenonovo učenje po kojem sve što postoji mora imati neku veličinu. „Od malog nema najmanje, nego uvek ima samo manje: jer ono što jeste nikad deobom ne prestaje da bude", govorio je Anaksagora. On je, shodno elejskoj filozofiji prirode, odbacivao mogućnost „samozačeća", govoreći da nešto ne može nastati ni iz čega, već da su se u prvobitnoj mešavini svega sa svačim nalazila sva „semena" za buduća raznorodna bića. Po njemu, dakle, svet se sastoji iz jednako deljivih i nepromenljivih čestica (semena), koje će, kasnije, Aristotel nazvati - homeomerije (isti ili slični delići). Ove čestice su bile skupa, pomešane, ali još uvek neprepoznatljive, jer su male. Onda je Um (Nus), prvi pokretač, sve čestice pokrenuo u vrtložno kretanje. Um je jedina čista materija, sastavljena od najfinijih čestica. On je beskonačan, sve zna i svime upravlja. Stvari propadaju tako što se čestice rastavljaju, a nastaju njihovim spajanjem, dok same čestice nisu podložne propadanju. U svim stvarima se nalaze iste čestice, ali prirodu te stvari određuje to kojih je čestica najviše. Kao zlato pojavljuje se ono u čemu je najviše zlata. Kasnije su Anaksagoru u Atini optužili za nepoštovanje bogova, jer je tvrdio da Sunce nije bog već užareni kamen, a da je Mesec od zemlje (zanimljivo, ovu istu optužbu kasnje će izneti i protiv Sokrata, koji će uporno ponavljati da su ga zamenili sa Anaksagorom i da njegov predmet interesovanja nisu ni zvezde ni priroda, nego ljudi).

„Vidi jedno brdo, jednu planinu, jedno more i jednu reku i video si sve." (Sokrat)

Sokrat je već samom svojom pojavom veoma razlikovao od svojih savremenika. Njegove krupne, ispupčene oči bile su na većem rastojanju od uobičajenog, tako da se činilo kao da se nalaze postrance, kao kod raka. Mnogi su, zbog ovoga, tvrdili da je njegovo vidno polje šire od uobičajenog, te da može da vidi i iza sebe. Imao je prav nos sa prćastim vrhom i širokim nozdrvama, a ispod njega široke, mesnate usne. Gajio je dugu kosu, kakvu su gajili i Spartanci (nije se šišao čak ni kada su Atina i Sparta zaratili) i hodao je bos i leti i zimi. Bio je nizak rastom, izrazito maljav i tankih i krivih nogu! Dakle, ne samo da je bio veoma daleko od grčkih merila, koji su čak išli tako daleko da su izjednačavali lepotu sa dobrotom, već je bio kilometrima udaljen od fizičkih ideala svih epoha zajedno. Fizički je više podsećao na vanzemaljca ili satira nego na čoveka (uzgred, nije bio ni nalik slikama koje viđamo na različitim sajtovima i na naslovnim stranama knjiga, gde ga predstavljaju kao simpatičnog, trbušastog starčića; daleko od toga da je Sokrat, koji je živeo u kranjoj bedi i otuda često gladovao, mogao da stekne takav imetak kao što je stomačić). Svojim izgledom, Sokrat je izazivao podsmehe svojih savremenika, pa većina njih nije nikada ni mogla da prekorači tu granicu fizičke odbojnosti i da s ozbiljnošću sasluša reči ovog mudraca. To što su, nakon njegove smrti, počeli da ga slave i veličaju, nije stvar nikakve spoznaje narodne mase, već opet delo izuzetnih pojedinaca. Tako ispada da mudrost jednog čoveka ima smisla samo za drugog mudraca.

„Da bi otkrio sebe, razmišljaj sam." (Sokrat)

V vek pre nove ere u Grčkoj, bio je vek Perikla, tragičara i komediografa (Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana) i procvata filozofije (iako još uvek nije bila poznata pod ovim imenom). Atina je postala politički i kulturni centar u koji su se slivali najistaknutiji umovi tog vremena. Među prvima je došao Anaksagora, a njega su sledili Parmenid i Zenon. Atinjani su počeli da žude za slavom, bogatstvom, počastima i uspehom u politici. Svi, osim Sokrata.

„Nisam ni Atinjanin ni Grk, već građanin sveta." (Sokrat)

Muškarci, stariji od trideset godina, bez obzira na svoju profesiju, bili su obavezni da redovno učestvuju u političkom i zakonodavnom životu države, pa su se zato mladići temeljno spremali za izazove koji su ih čekali. Imućniji su angažovali sofiste, koji su u početku uglavnom dolazili iz drugih gradova, kako bi im držali časove retorike. Sofisti su prvi učitelji u zapadnoj civilizaciji koji su debelo naplaćivali svoje usluge i otuda ne čudi što su poslužili kao savršen model budućim „prosvetiteljima". Oni su učili svoje đake da nema druge pravde osim snage niti druge istine osim mišljenja, koje je uvek subjektivno. Smatrajući tako da nema razlike između istine i zablude, oni su podučavali da je bitna jedino veština ubeđivanja, te da pobedu ne odnosi onaj ko govori ispravno, već onaj ko ume da manipuliše slušaocima.

„Obrazovanje stečeno novcem gore je od potpune neobrazovanosti." (Sokrat)

Drugi oblici višeg obrazovanja, koji su bili poznati Atinjanima bili su: matematika, astronomija (astrologija), geometrija, muzika, drevna istorija i lingvistika. Muškarci, pripadnici više Atinske klase, nisu stupali u brak pre tridesete godine, dok su žene, Atinjanke bile slabo obrazovane i živele su odvojeno sve do puberteta, kada su ih očevi udavali.

„Kada žena jednom bude ravnopravna s muškarcem, vladaće njime." (Sokrat)

Kao mladić, Sokrat je pomagao ocu u radionici, a po nekim izvorima izvajao je i tri Gracije, koje su stajale na ulazu u Akropolis sve do II veka nove ere. Ubrzo je odustao od posla skulptora, govoreći da više voli da kleše ljudske duše. Krenuo je u svet u potrazi za mudrošću. Prvo je postao Anaksagorin učenik, a potom je učio i kod Damona i Arheleja.

„Oženi se. Ukoliko ti žena bude dobra, bićeš srećan. Ukoliko ti žena bude loša, postaćeš filozof, a to je dobro za sve ljude." (Sokrat)

Oženio se kasno, skoro u pedesetoj godini, sa Ksantipom, ženom koja će ući u istoriju kao klasična žena-goropad. Međutim, Aristotel prenosi da je Sokrat imao još jednu ženu, izvesnu Mirto, ćerku Aristida Pravednog. Plutarh navodi da se Sokrat njome oženio kako bi je spasao, jer je zapala u najcrnju bedu. Ovo objašnjenje je problematučno, jer je i sam Sokrat živeo u krajnjem siromaštvu. Ali, zanimljiv je podatak da je Atinska vlada, u to vreme, podsticala svoje građane da imaju što više dece sa različitim ženama, kako bi se uvećao broj „čistih" Atinjana (Ko se setio Hitlera? Hitler je nebitan, bitna je matrica.). Kako god, sa Ksantipom je imao sina Lamprokla, a sa Mirtom Sofroniska i Meneksena. Ni jedan od njih se nije odlikovao ničim posebnim i nisu iza sebe ostavili nikakav trag.

„Pošten čovek je uvek dete." (Sokrat)

Sokrat je bio dobroćudan, snažnog karaktera, visoke inteligencije, tolerantan, hrabar, odan i posvećen. Atinjani su ga smatrali najmoralnijim čovekom svoje epohe, dobričinom koja je svima na usluzi, ali im to ni malo nije smetalo da ga istovremeno ismevaju, da se zgražavaju nad njegovim sirmaštvom i osuđuju njegovo ponašanje. Sokrat je bio poznat i po svom smislu za ironiju, kojom se rado služio u raspravama i pomoću koje je ubedljivo pobeđivao svoje suparnike. Ali, njegovu duhovitost ljudi su često smatrali prezirom, njegovu toleranciju slabošću, njegovu rečitost praznom retorikom i, naposletku, izveli su ga pred sud i osudili na smrt. Ma šta rekli ili uradili, uvek će se naći neka budala da vas pogrešno protumači. Ali, nema veze, vi se budalama i ne obraćate. Tako je postupao i Sokrat. Držao se čvrsto svojih načela i ništa ga u tome nije moglo omesti, jer je smatrao da se samo iskrenom kritikom postojećih sistema oni mogu unaprediti. Odbijao je da čini sve što se kosilo s njegovim moralnim principima, govoreći da će uvek radije izabrati smrt nego da se ogreši o nekoga. Njegovim savremenicima, ogrezlim u materijalno, to nije bilo jasno, jer su oni i za manje stvari bili spremni da izdaju ili podvale (a mi smo mislili da je sve počelo od skoro). Tako se, zapravo, pokazuje da današnja civilizacija nije sačinjena od stalnog koračanja unapred, već baš naprotiv, od gubljenja i onoga čime smo do juče, kao ljudi, odlikovali. Tehnologija se velikom brzinom usavršava, ali se njome služimo samo da bi smo sa što manje truda uništili što više života; obrazovanje nam ne koristi kao osnova za dalja lična istraživanja i saznavanja, već da bi smo se što lakše i brže socijalizovali i uklopili u industrijske kalupe; politika nije na usluzi svim građanima, sa ciljem opšteg boljitka, već služi jedino pojedincima za bogaćenje. Ljudi su danas podjednako (ako ne i više) varvari kao i u dalekoj prošlosti (u ovaj stadijum smo, verovatno, ušli nakon nege globalne kataklizme, posle koje smo postepeno počeli da zaboravljamo ko smo i kuda treba da idemo i da od ostataka nekadašnjeg znanja osmišljavamo besmislene šeme, koje ne služe ni čemu drugom do osnaživanju različitih idelogija, koje su uvek osmišljene da koriste pojedincama na njihovom čelu). Ako postoji razlika između nekadašnjih i današnjih varvara, ona je samo tehnološka.

„Zavidna osoba mršavi zbog debljine svog komšije." (Sokrat)


Dragan Matić

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 22:18


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 22:19


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 22:19


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 22:20

„Upoznaj sebe." (Sokrat)

Smatra se da je Sokrat uveo termine „vrhunsko dobro" i „vrhunsko lepo" i da je bio uveren da duša može da sačuva svoj identitet, odnosno „sećanje" ukoliko se bavi istraživanjima i u sebi gaji duboku i trajnu „ljubav prema mudrosti". Njegova maksima „znam da ništa ne znam" predstavlja polazište istraživanja, danas poznatog po imenu dijalektika, koju je Sokrat definisao kao jedinstvo dve suprotnosti (jedinstvo metoda koje je koristio), ironije i majeutike. Ironijom, koja se smatra glavnim obeležjem sokratskog duha, sam Sokrat prosto je razarao razmetljivost sofističkog relativizma, jer je sofiste redovno dovodio do priznanja da ne znaju ono za šta su prethodno, sa velikim samouverenošću, tvrdili da znaju. Majeutika ili „porađanje znanja" iz „trudnih duša", s druge strane, imala je za cilj razumevanje suštine ispitanog predmeta, odnosno uspostavljanje „opšte definicije". Ovo njegovo traganje za „opštim definicijama" sastojalo se iz tri ključna pitanja: Šta je dobro? Šta je lepo? Šta je vrlina? Aristotel je kasnije Sokratovu ironiju definisao kao „induktivne argumente", a majeutiku kao „univerzalne definicije" i oba ova postupka uvrstio u temelje teorijske nauke. Platon je tvrdio da dijalektikom mogu da se bave samo oni ljudi koji su prošli put temeljnog obrazovanja, koji su ovladali umnim disciplinama, ali i tada tek kada dođu u doba neophodne životne zrelosti.



„Plašio sam da ću posmatranjem stvari svojim očima i pokušavajući da ih shvatim svojim čulima u potpunosti zaslepeti dušu." (Sokrat)



Nakon što je Sokrat završio svoju odbranu, sudije su se povukle. Glasalo se crnim i belim kuglicama: kao i obično, crna je označavala da je optuženi kriv, a bela da je nevin. Glasanje nije trajalo dugo i predsednik je ubrzo objavio rezultat: 281 crna kuglica naspram 220 belih - što je značilo da je Sokrat proglašen krivim i osuđen na smrt. Po redovnoj proceduri, sada je sledio drugi deo odbrane u kojem optuženi ima pravo da iznese protivpredlog, odnosno da ponudi novčanu sumu kojom će otkupiti sopstveni život. Ali, Sokrat, umesto da ponudi adekvatnu novčanu sumu, kaže sudijama:



„Kad bih zaista imao novca, predložio bih novčanu kaznu koliku bih već imao da platim, jer to ne bih smatrao gubitkom. Ali, ovako nemam, već ako hoćete da mi novčanu kaznu ograničite na meru koliko bih mogao da platim, a mogao bih da vam platim jednu minu srebra."



Ogroman broj prisutnih ovu izjavu shvatio je kao uvredu. Jedna mina srebra nije značila gotovo ništa (Protagora je, na primer, prvi uveo učiteljsku platu i ona je iznosila sto mina). Ali, Sokrat nije nikoga želeo da uvredi, već je, kao i obično, bio iskren i govorio je u skladu sa svojim imovinskim stanjem. On nikada nije želeo da naplaćuje časove poput sofista. Kada ga je jednom prilikom Kritobul upitao koliko vredi celokupna njegova imovina, on je odgovorio: „Mislim, kad bih se namerio na dobrog kupca, da bi sa stanom i svim što imam, lako dobio pet mina." Ipak, videvši kakva je graja nastala nakon ovog njegovog predloga, njegovi prijatelji su mu došapnuli da će oni dodati novca, pa je Sokrat ponudio sudu 30 mina, ali i dodao da bi bilo pravednije da mu Atina za sve njegove zasluge dodeli službu u Pritaneju (Pritaneja je zgrada u kojoj su arhonti zajednički ručavali i vršili državne poslove. Najstariji pritanej je bio na Akropolju. Tu je bilo državno ognjište, Solonov zbornik zakona napisanih na drevnim, četvrtastim stubovima. Pored arhonta, tu su na državni trošak jeli i državni gosti, a naročito poslanici). Njegove poslednje reči izgubile su se u horu protesta. Ovakav predlog lep je primer Sokratove ironije, jer pored toga što je jasno stavio do znanja da je daleko do imućnog čoveka, on je ukazao i na to da o državnom trošku žive oni koji to ne zaslužuju. Dakle, kao da je rekao: Ja sam mudar i celoga života živim skromno, starajući se isključivo za vaše duhovno i duševno dobro, a vi me zbog toga osuđujete, umesto da mi date mesto koje nepravedno drže oni koji državu vuku u propast, jer ne samo da su neuki, već ni nemaju želju da išta znaju, pošto im je početak i kraj svake priče o vrednostima - novac, kojeg ne mogu da se zasite. Drugim rečima, kada bi državom vladali oni koji bi se starali za duhovno dobro svih ljudi, zemlja bi bila daleko srećnije mesto za stanovanje, a ne „dolina u kojoj su se jadi nastanili", kako ju je kasnije opisivao Gogolj. Naravno da je ovakav njegov zahtev smatran neumesnim i provokativnim, i naravno da su sudije, na ponovljenom glasanju bile daleko odlučnije da ućutkaju čoveka koji se usuđuje da im kaže istinu i ukaže im na mane. 360 crnih kuglica potvrdilo je smrtnu kaznu.


Слика

„Ubeđeni smo da ukoliko želimo da steknemo čisto poznavanje svega, moramo da se rešimo tela i posvetimo se duši. Čini se, na osnovu ovoga, da je mudrost kojoj težimo moguća jedino nakon naše smrti." (Sokrat)



Treći i poslednji deo odbrane bilo je obraćanje optuženog u formi komentara presude. Sokrat se obraća sudijama rečima veoma nalik proročkim (ali one to nisu morale biti, jer je svet prepun primera o nevino osuđenima i dešavanjima nakon njihove smrti, kada se po pravilu sudije kaju i lamentiraju nad nesrećnom sudbinom tog pojedinca, sve dok nekog novog ponovo ne osude na isti način; dakle, nije potrebno biti prorok, dovoljno je iskustvo):



„Građani Atine, plašim se da ste preuzeli na sebe veliku odgovornost... Već sam star, bilo je dovoljno da sačekate da smrt sama dođe. Na ovaj način nemate satisfakciju da ste me kaznili. Znate li možda šta znači smrt? Ona je jedno od ove dve stvari: ili tonjenje u ništavilo ili prelaženje negde drugde. Po prvoj pretpostavci, verujte mi, smrt bi mogla biti velika prednost: nema više bola, patnje, u drugom slučaju, imao bih sreće da sretnem mnoge izuzetne ličnosti... No, evo, došao je čas odlaska: ja u smrt, vi u život. Koga je od nas zadesila bolja sudbina znaju samo bogovi."

Слика

Ubrzo nakon Sokratovog pogubljenja Atinjani su se pokajali i u znak žalosti zatvorili gimnazije i škole za rvanje, dok je na dramskoj sceni prikazivana Euripidova tragedija „Palamed", u kojoj je hor pevao: „Ubili ste, ubili ste najboljeg, najmudrijeg od svih Helena, slavuja Muza, koji nikome zla nije učinio." Publika je plakala. Gnevna masa je glavne Sokratove tužitelje - Meleta, Anita i Likona proterala iz Atine, ali da li se ona sama promenila? Da li je ijedan pojedinac išta naučio iz ovog mučnog iskustva ili ljudi mogu da poštuju velikog čoveka samo kad je on mrtav (dakle, kada više ne postoji opasnost od oštrice njegove kritičke misli)? Da su ljudi išta naučili, oni ne bi postupili ponovo na isti način, proganjajući nekadašnje progonitelje, ne shvatajući da upravo tim činom održavaju u životu jedan isti sistem, sistem u kojem se samo menjaju ličnosti za progon, ali šablon ostaje isti.



„Koga nazivam obrazovanim? Prvo, one koji se uspešno snalaze u okolnostima sa kojima se susreću iz dana u dan. Zatim, one koji su pošteni i pristojni u razgovoru sa drugim ljudima, koji su ljubazni i dobroćudni i prema onima koji ih napadaju i koji su pristojni i razumni sa svojim prijateljima... One koji svoje strasti uvek drže pod kontrolom i nisu nadjačani nesrećama koje ih prate... One koji nisu razmaženi svojim uspesima, koji ne napuštaju svoju pravu prirodu, već se drže čvrsto i mudro za tlo - raspoložene ljude." (Sokrat)



Sokrat je govorio da čovek čini zlo samo iz neznanja, odnosno nepoznavanja suštinskog dobra, jer svi ljudi, po svojoj prirodi, teže dobru, ali je problem što, po pravilu, ne znaju šta je dobro i tako upadaju u zamku. Poput mnogih starih propovednika i mudraca, ni on nije napisao ni jedno delo, jer je smatrao da svaka knjiga izražava autorove želje i nameće kao istinu ono što je sam autor proklamovao kao istinu. On je i ovim primerom pokazao da mu je na prvom mestu uvek bilo da podstakne svoje savremenike da nauče sami da misle i da ne prihvataju misli i ideje drugih ljudi zdravo za gotovo, već da sve ispituju i unutar samih sebe pronalaze eho istine. On nije savetovao ljude da ne čitaju, naprotiv, ali je smatrao je da je njegova misija drugačije vrste. Zato ne čudi što su gotovo sve grčke filozofske škole (osim epikurejske, koja ga je nazivala „Atinskim pajacem") nalazile različite osnove za tvrdnju da im je Sokrat osnivač. Te škole su prihavatale samo određne njegove misli, kako bi im one poslužile kao oslonac za odbranu sopstvene doktrine i napade na druge. Ti ljudi su imali potrebu da se nalaze na čelu neke škole i da druge ljude ubeđuju kako je samo njihova filozofija ona prava. Bilo je to veoma živo društvo, šareno i čudno, i verovatno iz ovog perioda vuče korene uverenje da su mudrost i ludost bliske jedna drugoj, često na granici neraspoznavanja šta je zapravo mudrost, a šta ludost.



„O, kako su bliski genijalnost i ludilo! Ljudi ih zatvaraju i bacaju u lance, ili im podižu spomenike". (Denis Diderot)



Sedmorica najznačajnijih Sokratovih sledbenika bili su: Antisten, Aristip, Euklid,

Fedon, Platon, Eshin i Ksenofont, pri čemu su prva četvorica značajna jer su bili osnivači sopstvenih škola. Tako je Antisten osnovao kiničku (ciničku) školu, Aristip kirensku, Euklid školu u Megari, a Fedon školu u Elidi. U udžbenicima ih pominju kao „niže sokratovce", verovatno da bi se izbeglo omalovažavanje Platona (osnivača Akademije), kome pripada titula „višeg sokratovca". Po pričama i legendama, svaki od njih je imao čudnovate susrete sa Sokratom. Antisten je svakoga dana pešačio šesnaest kilometara da bi prisustvovao Sokratovim govorima, dok Euklid, s obzirom da je živeo u Megari, te da je po nekakvom starom atinskom zakonu, građanima Megare bio zabranjen ulazak u Atinu, a ako bi se neko usudio da prekrši ovu zabranu bio bi osuđen na smrt, on se svake noći preoblačio u žensku odeću i tako maskiran prelazio granicu. Fedon iz Elide je bio zarobljen još kao dečak i od tog vremena je bio prinuđen da se prostituiše u jednoj javnoj kući. Oduševljen njegovim rezonovanjem, Sokrat ga je uz pomoć Kritona otkupio i vratio mu slobodu. Uprkos onome o čemu je Sokrat celoga života govorio, sedmorica sledbenika mrzela su se svesrdno i svako se od njih predstavljao kao jedini pravi tumač Sokratove misli.



„Ko razume samo ono što se da objasniti - taj vrlo malo razume". (Mari fon Ebner-Ešenbah)



Kinici su smatrali da je sloboda Vrhovno dobro Duše i da se ona može postići isključivo preko samodovoljnosti. Oni su odbijali da budu robovi novca, fizičkih i emotivnih potreba. Ismevali su žudnju za slavom i moći. Smatrali su da je egzistenciju bitna jedino vrednost duha. Najznačajnii predstavnici ove škole mišljenja bili su Antisten, Diogen, Krates, Metrokle i Hiparhija, koji su i svojim životima dokazivali odanost svom učenju. Antistena smatraju prvim filozofom koji je spavao u vreći, jer je prezirao svaku vrstu luksuza. On je govorio:



„Po meni, bogatstvo nije materijalno dobro koje se čuva u kući kao kakav predmet, već duševno raspoloženje, jer kako inače objasniti što pojedinci, iako poseduju materijalne vrednosti, nastavljaju da žive u riziku i naporu da uvećaju svoje bogatstvo. Niti se može shvatiti ponašanje nekih tirana koji su toliko nezasiti vlasti i bogatstva da čine sve užasnija zlodela. Ja, naproliv, iako naizgled siromašan, imam tolike posede da im jedva vidim kraja: spavam, jedem i pijem gde mi se sviđa i imam utisak da mi ceo svet pripada. Da bi mi jelo bilo ukusnije, izrabljujem sopstveni apetit: odričem se hrane na neko vreme i posle samo dana gladovanja bilo šta da prinesem ustima ima neizmernu vrednost. Kad moje telo oseti nagon ka ljubavi, odaberem ružnu ženu koja me, baš zato što je drugi ne žele, prihvati s ogromnom radošću. Ukratko, prijatelji dragi, važno je da se čovek odrekne potreba."



Drugi važan predstavnik ove škole bio je Diogen iz Sinope, nekadašnji vlasnik menjačnice u centru grada, koji je osuđen zbog falsifikovanja novca. Nakon izricanja presude, Diogen je uzviknuo: „Ako su me Sinopljani kaznili progonstvom, onda ja njih kažnjavam na ostajanje u njihovoj otadžbini." Došao je u Atinu, gde je upoznao Antistena i za pola sata postao pripadnik ove filozofske škole. Svojim načinom života i oštrim jezikom, Diogen je postao pravi izvor antičkih anegdota. Spavao je u buretu, išao ulicama usred dana sa svećom u ruci, zagledao se ljudima ulice i neprestano ponavljao: „Tražim čoveka!" Jednom su ga videli kako dugo stoji ispred nekog kipa i nešto govori. Kada su ga pitali šta to radi, odgovorio je: „Navikavam se da pitam uzalud!" Drugi put zadesio se u prelepoj vili, ukrašenoj skupocenim ukrasima, kroz koju ga je vlasnik sa ponosom vodio. Iznenada, Diogen je pljunuo vlasniku u lice i odmah ga obrisao svojim starim ogrtačem, izvinjavajući se rečima da pošto je sve u kući tako lepo, nije znao gde bi drugde pljunuo. Već u poodmaklim godinama oteli su ga pirati i odveli na Krit da bi ga prodali kao roba. Kada su ga pitali šta zna da radi, odgovorio je: „Da komandujem ljudima." Potom je video Seniada, ukrašenog zlatom i dragim kamenje i dodao: „Prodajte me ovom grešniku pošto vidim, po tome kako je nagizdan, da mu je hitno potreban gospodar." Tako je i bilo i do svoje devedesete godine podučavao je Seniadove sinove, a onda je izvršio samoubistvo tako što je odbijao da udahne vazduh. Platon ga je nazivao „poludelim Sokratom." Kratesa, trećeg predstavnika kinika, zvali su i „otvarač vrata", jer je imao naviku da bez kucanja upada ljudima u kuću i kazuje im životne mudrosti.



„Svaki čovek koji se izdigao iznad proseka obrazovao se iz dva izvora: prvo kod svog učitelja, a zatim kod mnogo važnije osobe, sebe". (Edward Gibbon)



Sokrat nije ispio otrov odmah nakon procesa, jer je upravo tih dana krenula misija na Svetom brodu ka ostrvu Delos, a tada je, po tradiciji, bilo zabranjeno izvršavanje smrtne kazne. Za to vreme Sokrat se nalazio u tamnici, gde su ga obilazili prijatelji i gde su se do poslednjeg časa vodili filozofski razgovori. Kada bi ga neko od prisutnih podsetio da će uskoro umreti i da možda nije prikladno voditi takve razgovore, on im je odgovarao: „Zamislite kako bih smešno izgledao da u svojim godinama oplakujem smrt", a zatim bi dodao: „Smatram da je umrlima budućnost obezbeđena i da lepa budućnost čeka samo dobre."



„Samo zli priželjkuju da posle smrti nema ničega, i logično je da tako misle jer je u njihovom interesu. Ja sam, međutim, siguran da oni lutaju po Tartaru i da samo onom koji je proveo život u poštenju i umerenosti može da bude dozvoljeno da vidi Pravu Zemlju." (Sokrat)



Zatim je Sokrat prešao na prilično tačno, a opet i simboličko opisivanje Zemlje i trebalo bi da se zapitamo zašto nas neprekidno uveravaju da su ljudi verovali da je Zemlja ravna ploča, jer je očigledno da su sve priče u kojima se zemlja poredi sa ravnom pločom ili u kojima leži na leđima Atlasa ili kornjače, simboličke, a ne bukvalne. Uostalom, pročitajte kako je Sokrat prilično tačno opisao Zemlju, baš kao da je posmatra negde iz svemira, pri tome se koristeći i jezikom simbola, kako bi ukazao na neke više istine, koje su dugo vremena čuvane od mase unutar elitnih tajnih društava (a mnoge tajne čuvaju se i danas):

Слика

„Ubeđen sam da Zemlja ima oblik lopte. Nije joj potreban oslonac, jer nema kuda da padne budući da se nalazi u centru Univerzuma. Osim toga, uveren sam da je mnogo veća nego što nam se čini i da smo mi, koji poznajemo samo onaj deo nje od Fasida do Heraklovih stubova, kao mravi ili žabe što nastanjuju mali rit. Ljudi misle da žive na vrhu Zemlje, a u stvari se nalaze u njenom udubljenju, isto kao što bi neko, živeći u morskim dubinama, zemenio površinu mora za nebeski svod. Smatra se da Prava Zemlja izgleda poput kožne lopte podeljene na dvanaest delova i da se po njoj prelivaju neobične boje. Ponegde je sjajna poput zlata, a negde belja od snega, drugde opet srebrnasta ili purpurna. Njena udubljenja, puna vode ili vazduha, gledana spolja, sjaje se najraznovrsnijim spektrom. Tako isto i drveće, plodovi, cveće, kamenje i planine Prave Zemlje blistaju se i proziru, da u poređenju s njima postaju sasvim besjajni ovi kamenčići koji na našoj zemlji imaju veliku vrednost. U tim predelima blaženi ljudi žive na

obalama vazduha kao što mi ovde živimo na obalama mora... Međutim, u dubini Zemlje postoji ogromni bezdan koji Homer i drugi nazivaju Tartar. Tu poniru sve reke i odatle se opet odlivaju. Četiri su najvažnije: Okean, koji kruži oko zemlje, Aheront, koji se kreće u suprotnom pravcu i završava u jezeru zvanom Aherusijsko, Piriflegetont koji, budući vatra, čim nađe kakvo ždrelo izbija iz Zemlje u obliku lave i, najzad, četvrta reka, Kokit, koja, krećući se spiralno, potanja u dubine Zemlje i nestaje takođe u Tartaru." (Sokrat)



Nasuprot kinika nalazila se filozofija kirenjana, čiji osnivač je bio Aristip. On se rodio u Africi 437. godine u najbogatijoj i najuzvišenijoj porodici u celoj Libiji, pa zato i ne čudi što mu je životna filozofija bila hedonistička. Kao takav, bio je blizak sa sofistima i skupo je naplaćivao svoje časove, s tim što je pametnijim učenicima naplaćivao manje nego glupim. Snobovski se odnosio prema svom okruženju. Tokom jedne velike nepogode na moru ismevao ga je jedan od putnika koji se dičio svojom hrabrošću, dok se Aristip bio veoma uplašio. Aristip mu je odgovorio: „Ja se bojim za život Aristipa, a ti za život nekoga ko ne vredi ništa!" (Zanimljivo je da postoji slična anegdota i o Volteru, koji je, navodno, u sličnoj situaciji, uzviknuo „Kraljeva je bilo i biće ih, a Volter je samo jedan." Isto tako, navodi se da je i Betoven u jednoj prilici rekao: „Prinčeva je bilo i biće ih, a Betoven je samo jedan.") Živeo je po devizi sve je za ljude, ali je govorio: „Posedujem, ali ne dozvoljavam da budem posedovan." Drugim rečima, uživa u svemu, ali ne dozvoljava sebi da postane zavisnik od sopstvenog užitka.



„Mozak je preimućstvo, ako ga krijete". (Mae West)



Euklid iz Megare spada među najstarije Sokratove sledbenike, čije misli je celoga života pokušavao da objedini sa Parmenidovim teorijama. Njegovi sledbenici zvali su se megarani ili dijalektičari. Sledeći Parmenida, Euklid je smatrao da sve stvari na svetu imaju svoju pravu suštinsku vrednost zvanu „biće" i skup prividnosti, koje je nazivao „ne-biće". Kada hoćemo da postignemo cilj, potrebno je da predmet naših interesovanja bude biće, a ne privid. Euklid je zaključio da je Dobro biće, odnosno Jedno, večno i nedeljivo, dok je sve ostalo zanemarljivo, budući da nije (odnosno da je samo privid).



„Život se mora živeti kao igra." (Platon)



Rob je doneo vrč sa otrovom, koji Sokrat, bez razmišljanja, odmah ispio. I umesto da teše njega, on je išao od jednog do drugog prijatelja i tešio njih, govoreći im da treba da budu srčani i da, ukoliko bi i on sada pao u patetično raspoloženje, time porekao ono što je celoga života propovedao. Naposletku, kada je otrov počeo da deluje, bio je primoran da legne na krevet. Prijatelji su ga okružuli, a Kriton upitao kako želi da bude sahranjen. „Kako vam se najviše sviđa, ukoliko vam se ne izmigoljim iz ruku", rekao je Sokrat i dodao: „Kako da te ubedim, dobri moj Kritone, da sam Sokrat samo ja, ovaj koji u ovom času razgovara sa tobom, a ne onaj, čiji leš ćeš uskoro gledati."



„Prosečnost je ustanovljena od strane većine, koja je spremila svoje čeljusti za sve koji je prevazilaze". (Blez Paskal)

Rocky1978
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 19 Окт 2013, 16:59
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Rocky1978 » 19 Окт 2013, 17:05

Fascinantan filozof i jako koristan post. Evo jos nekoliko njegovih izreka i citata:

Iskoristi svoje vrijeme poboljšavajući samog sebe kroz čitanje tuđih pisanih djela. Na taj način ćeš lako steći ono za što su drugi naporno radili.


Budi spor u ostvarivanju prijateljstava, ali kada se ona dese ustraj u njima čvrsto i nepokolebljivo.


Budi poput vlastite nade da se drugima takav činiš.


Smrt je možda najveći blagoslov za čovjeka.


Najsmrtonosnija mržnja često potiće iz najdubljih strasti.


Mudrost počinje lutanjem.


Ljepota je kratkotrajna tiranija.


Bezvrijedni ljudi žive samo da bi jeli i pili; plemeniti ljudi jedu i piju samo da bi živjeli.



[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable