Sveta carska porodica Romanov

Savremene i istorijske
Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2655
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Sveta carska porodica Romanov

Порукаод koen » 15 Нов 2016, 14:27

Слика

ЦАР НИКОЛАЈ РОМАНОВ

Последњи руски цар Николај Други Романов рођен је 6. маја. 1868. године (по старом календару), на дан Светог Јова Многострадалног. Ступио је на престо после смрти свог оца, цара Александра Трећег, 20. октобра 1894. године. За цара крунисан је, 14. маја 1896. године, у Саборној Цркви Успења Пресвете Богородице у московском Кремљу. Супруга цара Николаја постала је принцеза Алиса Хесенска, унука енглеске краљице Викторије. Принцеза Алиса, тј. будућа руска царица Александра Фјодоровна, родила се 25. маја 1872. године (по старом календару), у Дармштату. Николај и Александра венчали су се 14. новембра 1894. године. У царској породици рођене су четири кћери: Олга, Татјана, Марија и Анастасија. На дан 30. јула 1904. године, царски пар је добио дуго очекиваног сина, наследника руског престола, царевића Алексеја. Цар Николај је велику пажњу поклањао потребама Православне цркве. Даровао је велике прилоге за изградњу нових цркава, па међу њима и за храмове који су се налазили изван Русије. Током година његове владавине, број парохијских цркава увећао се за више од 10.000, отворено преко 250 нових манастира. Цар је посебно уважавао Светог Серафима Саровског за чију се канонизацију упорно залагао и присуствовао 1903. године, а Свети отац Јован Кронштатски заузимао је у царевом срцу посебно место. Царски пар се одликовао дубоком религиозношћу.
Обавезна посета богослужењима недељом и празником, као и упражњавање свих постова, били су нераскидиви део њиховог живота. Свој положај врховног главнокомандујућег на почетку Првог светског рата, цар Николај је посматрао као испуњење своје моралне и државничке дужности пред Богом и народом. На дан 2. марта 1917. године, државна скупштина и издајници из највише војне команде проморали су цара Николаја Другог да се одрекне престола. Када се одрекао власти, цар се надао да ће они који су желели да се он удаљи, знати како да рат доведу до победе и да неће уништити Русију.
Цар није желео да због њега буде проливена макар и једна кап руске крви. Иако је, како се њему чинило, прихватио једино исправно решење, цар је преживљаво тешке душевне патње: „ Ако сам ја сметња за срећу Русије и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним, спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину,“ говорио је Цар. Већина оних који су били сведоци последњег периода у животу царских мученика говори о заточеницима тоболског губернаторског, а касније јекатеринбуршког Ипатијевског, дома као о људима који су страдали али су, и поред тога, без обзира на све друге увреде, водили побожан живот.
У ноћи између 3. и 4. јула 1918. године, извршено је злочиначко убиство царске породице. Заједно са царском породицом, убијене су и слуге које су пратиле своје господаре у изгнанство: доктор Ј. С. Боткин, царичина собарица А. С.Демидова, дворски кувар И. М. Харитонов и лакеј А. Ј. Труп.
Поштовање царске породице, које је започео још Патријарх Тихон у заупокојеној молитви и у беседи на парастосу убијеном цару у Казањској Саборној цркви у Москви, и то само три дана после свирепог убиства, наставило се током читавог совјетског периода руске историје, упркос суровим прогонима безбожне власти. Свештеници и мирјани узносили су Богу молитве за упокојење убијених страдалника, чланова царске породице. Посебну вредност представљају публикације које садрже сведочанства о чудима и благодатној помоћи која је уследила после молитве царским мученицима. Оне говоре о исцељењима, о сједињењу растављених породица, о заштити црквеног наслеђа од расколника.
Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од стране комунистичке власти. Московска Патријаршија је такође то учинила и 2000. године уврстила породицу Романов у календар Цркве.

Слика

ЦАРИЦА АЛЕКСАНДРА ФЈОДОРОВНА РОМАНОВ

Александра рођена је 6. Јуна 1872. у Дармштату, у Немачкој. Њени родитељи били су Луис IV, велики војвода од Хесе - Дармштата и принцеза Алис, ћерка краљице Викторије. Имала је плаву косу и плаве очи као дијете. Управо због тога имала је надимак "Sunny" али ,касније, њен тен тамни након што јој мајка умире од дифтерије 1878.
Први пут упознаје свог будућег мужа на сестрином венчању када је имала само 12 година. Провели су доста времена заједно причајући и размјењујући цвеће. Међутим, проћи ће још пет година пре него што се поново сретну. Са 17 година Александра одлази у Петерсбург да посети сестру и зета. Поново се среће са Николајем и рађа се љубав. Николај је проси на свадби његовог брата Ернија и Александра одбија али ускоро прихвата. Венчање је одржано 26. Новембра 1894. Венчање је било још увек праћено успоменом на Николајевог оца, цара Александра. Александра ће рећи да је дан венчања оличавао сахрану гдје је она уместо црне носила белу хаљину. На почетку заједничког живота , младенци бирају Александрову палату за свој дом.
1895. Александра остаје трудна са првом кћерком-Олгом. Касније на свијет долазе још три кћерке: Татјана , Марија и Анастасиа.
Иако је јако много волела своје кћерке Александра је жељела сина који би наследио руски трон. 12. Августа 1904. Алексеј је рођен срећан и здрав. Међутим, касније се установила да Алексеј има крвни поремећај- хемофилију. Један удар могао је да проузрокује велику бол и смрт због непрестаног крварења. Болест је пренесена преко мајке и Александру је ова вест сломила.
Постала је веома побожна и константно се моли за чудо које ће да излечи Алексеја. Покушала је све да пронађе лек за сина, али сви покушаји су били безуспјешни. Када је сибирски монах успио да излечи један Алексејев напад, Александра је мислила да је пронашла спасиоца. Присуство овог младог монаха у ужем кругу Романових довело је до опадања Александрине популарности међу Русима који су вјеровали да Александра проживљава љубавну везу са Распућином. Тврдње су биле неосноване. Међутим, при избијању Првог светског рата царица све више губи на популарности међу руским народом јер је била рођена Немица и сматрана за шпијуна. 1917. Русију је захватила револуција и читава Александрина породица стављена је под кућни затвор. 1918. царска породица стријељана је у Сибиру од стране својих чувара бољшевика. Александра је убијена са 46 година.


Слика

ОЛГА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВА

Олга је на свет дошла 3. новембра 1895. године и била је најстарија кћерка Николаја и Александре. Описивали су је као «дивно дијете», дебељушкасто али лепо са дугом, бајном косом. Била је на оца са плавом косом и плавим очима. Била је најученија међу принцезама и изузетно интелигентна. Ипак, Олга је понекад била тврдоглава, па је, с време на време, улазила у конфликт са осталим члановима породице.
Изузетно блиска са својом 18 месеци млађом сестром Татјаном, зато су биле прозване «Велики пар», јер се сестре нису одвајале. Обема је додељен пук војске које су принцезе имале право да контролишу. Када је почео Први свјетски рат , Олга је постала свесна незадовољства који је руски народ осјећао према њеној породици. Заједно са мајком прошла је болничку обуку и као медицинска сестра лечила рањене војнике.
Након што су Романови стављени у кућни притвор постала је мање весела и тиха. Имала је скоро 23 године када је убијена.


Слика

ТАТЈАНА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ

Била је Велика књегиња од Русије, друга кћерка цара Николаја II и његове жене Александре Фјодоровне. Рођена је 11. јула 1897. године, а умрла је са само 21 годином, 17. јула 1918. године, када су њу и њену породицу стрељали бољшевици. Татјану Романов су често описивали као најлепшу Цареву кћерку. Била је омиљена својој мајци, Царици Александри. Свог најбољег пријатеља је видела у својој старијој сестри Олги, са којом је делила собу и "титулу" Великог пара. Њима је касније, додељен пук војника Елизаветских девојака и дат ранг пуковника. У време Револуције, Татјана је заједно са мајком и сестром Олгом неговала рањене војнике попут праве болничарке. Свом млађем брату Алексеју била је као друга мајка у Тоболску, селу где је породица Романов била заточена неколико месеци. Бринула је о њему када мајка није била у тој могућности. Након што је добила мале богиње, нагло је смршала и променила се. Када је убијена, имала је само двадесет и једну годину.

Слика

МАРИЈА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ

Марија је рођена 14. Јуна 1899. и била је трећа руска принцеза у породици Николаја и Александре. Ова принцеза била је прави анђео породице а уједно и Николајева миљеница. Права лепотица са дугом смеђом косом и великим плавим очима које су у породици биле познате као «Маријине зделице» Изузетно љупка и топла девојка изјавила је да јој је жеља да се уда за руског војника и има 20 деце. Остале сестре нису је сматрале правом сестром, јер је била толико добра да никада није упадала у невоље. Николај је често говорио за Марију де се боји да јој не нарасту крила..
Заједно са Анастасијом делила је собу и ове две сестре биле су познате као «Мали пар». Осјећала се и велика доминација енергичне Анастасије над најмирнијом принцезом. Марија је била пунија девојчица у детињству али након напада богиња постала је јако мршава. Изузетну храброст показаће за време боравка у Сибиру пре стрељања. Било јој је 19 када је убијена.

Слика

АНАСТАСИЈА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ

Анастасија је рођена 5. Јуна 1901. и била је најмлађа кћерка Николаја и Александре. Имала је смеђу косу и плаве очи и била enfant terrible породице у којој је глумила клауна. С обзиром да је имала три старије сестре све до тада већ је било виђено и она је преузела улогу забаве у породици. Заједно са Маријом делила је собу. Њих две су биле «Мали пар породице «. Захваљујући својој енергичности и ентузијазму Ансатасија је имала велик утицај на своју омиљену сестру. Била је јако мршава и ниска али за време кућног притвора Романових постала је дебља и ментални развој најмлађе принцезе био је јако успорен. Иако је тада проживљавала тешке тренутке успевала је, још увијек, дa забави и растерети своју породицу својим маштовитим представама.
Већина људи заиста верује да је Анастасија погинула у својој 17. години на стрељану Романових у Сибиру. Али, постоје претпоставке да је преживела. Иако су се провела многа истраживања и јавност била заиста заинтересована за ову мистерију , судбина Анастасије остаће неразрешена мистерија 20. века.

Слика

АЛЕКСЕЈ НИКОЛАЈЕВИЧ РОМАНОВ

Алексеј, најмлађе дете царског пара Николаја и Александре, рођен је 12. августа 1904. године. Имао је плаву косу и плаве очи и био једини наследник царског трона. Родитељи су му угађали у потпуности и давали све што је могао да пожели. Изгледало је да је на свет дошао здрав руски наследник, све док беба није напунила доба од 6 седмица. Дошло је до крварења на пупку и родитељи су ускоро схватили да Алексеј има хемофилију- болест која узрокује згрушавање крви. Као дете, Алексеј је морао да пази када се играо јер би свака повреда довела до слевања крви у зглобове и настајала би неподношљива бол.
За младог принца увек су ту биле две медицинске сестре које су га штитиле и помагале да се не повреди. За време читавог детињства за њега је увијек ту био Деревенко, морнар у руској морнарици који ге је носио при сваком нападу али који га је и оставио после Октобарске револуције. Међутим, други морнар, Нагорни наставио је да га његује за време кућног притвора Романових.
Иако је имао много људи око себе, Алексеј се често повређивао. Са 8 година је замало преминуо од напада хемофилије. Био је код Спала на породичном одмору када је претрпио повреду на горњем делу ноге. Чинило се да се опоравља али је крварење постало горе и скупило се у зглобове што му је проузроковало невероватну бол. Тада су Романови примили од сибирског монаха Распућина који им је поручивао да ће Алексеј да живи . Сутрадан је следио брз опоравак. Те кобне ноћи, када су убијени, Алексеј је био толико болестан да није могао да хода, те га је отац, цар Николај, носио у наручју до смрти. Убијен је у својој 13. години.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2655
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Sveta carska porodica Romanov

Порукаод koen » 15 Нов 2016, 14:32

Пред убиство царске породице Романових се у једној од суседних соба куће Ипатијева окупило 11 крвника који су те ноћи стрељали царску породицу са њеним слугама.

Ево њихових имена: Јанкељ Хаимович Јуровски, Никулин, Степан Ваганов, Павел Спиридонович Медведев и Лаонис Горват, Анзељм Фишер, Изидор Ендељштејн, Емиљ Фекете, Виктор Гринфељд, Имре Нађ и Андреас Вергази (плаћеници – Мађари).

Сваки од њих имао је револвер наган са седам метака. Јуровски је сем тога имао и маузер, а двојица – пушке са бајонетима. Сваки убица је унапред одабрао своју жртву. Тако је Горват одабрао доктора Боткина. Али, притом је Јуровски свима строго забранио да пуцају у Господара Цара и Царевића: хтео је (или му је то, можда, било наређено) да сопственом руком убије Руског Православног Цара и Његовог Наследника.

Кроз прозор се зачула бука мотора камиона од четири тоне «Фиат», спремног за превоз тела. Стрељање уз буку камионског мотора, да би се пригушили пуцњи, представљало је омиљени поступак чекиста. То је учињено и овога пута.

Било је 1 сат 15 минута после поноћи по сунчевом времену, или 3 сата 15 минута по летњем (које су бољшевици померили два сата унапред) када се Јуровски вратио у собу праћен читавим тимом крвника. Отишао је код Господара. Никулин је стао ближе прозору, преко пута Господарице. Лицем у лице доктору Боткину смесио се Горват. Остали су се распоредили с обе стране врата. Медведев је заузео позицију на прагу.
Пришавши Господару, Јуровски је рекао неколико речи, саопштавајући о предстојећем стрељању. То је било толико неочекивано да Господар изгледа није одмах схватио смисао реченог. Придигао се са столице и запрепашћено упитао: «Шта? Шта?» Господарица и једна од Великих Кнегиња стигле су да се прекрсте. У том тренутку је Јуровски подигао револвер и неколико пута опалио прво у Господара, а онда у Наследника. Скоро истовремено и остали су отворили ватру. Велике Кнегиње које су стајале у другом реду, виделе су како падају њихови Родитељи, и ужаснуто завикале. Било им је суђено да их неколико тренутака надживе. Стрељани су један за другим падали. За два-три минута је испаљено око седамдесет метака. За већину Мученика смрт је била скоро тренутна.

Наследник је слабо јечао. Јуровски Га је докрајчио са два метка у главу. Рањена Велика Кнегиња Анастазија дотучена је бајонетима и кундацима. Ана Демидова се копрцала док није пала под ударцима бајонета. Неколицину жртава су докрајчили мецима или бајонетима, пре него што је све утихнуло.
Кроз плавичасту измаглицу која је испунила собу после отварања толике ватре, при слабој светлости једне електричне сијалице слика убиства је представљала ужасан призор. Господар је пао напред, близу Господарице. Уз њих је на леђима лежао Наследник. Велике Кнегиње су биле заједно, као да се држе за руке. Доктор Боткин је закорачио напред пре него што је пао ничице с дигнутом десном руком. Ана Демидова и Алексеј Труп пали су крај задњег зида. Крај ногу Великих Кнегиња наузнак је лежао Иван Харитонов. Сви убијени су имали по неколико рана, и зато је било изузетно много крви. Лица и одећа су им били обливени крвљу, на поду су биле барице крви, а капљице и мрље крви покривале су зидове. Изгледало је као да је читава соба преплављена крвљу и да је то кланица.
У то време у «Кућу Посебне Намене» стигли су Шаја Голошчокин, Белобородов, Мебиус и Војков. Јуровски је заједно са Војковом помно прегледао убијене. Превртали су их на леђа да виде нема ли још знакова живота у њима. Притом су са својих жртава скидали драгоцености: прстење, наруквице, златне сатове. Затим су тела умотали у унапред припремљено сукно за шињеле и на носилима начињеним од двеју рукуница и чаршава пренели на камион који је стајао пред улазом. За воланом је седео злоказовски радник Љуханов. Крај њега су сели Јуровски, Јермаков и Ваганов.

Под окриљем ноћи камион је кренуо од куће Ипатијева, спустио се Вознесенским проспектом према Главном проспекту и изашао из града кроз предграђе Верх-Исетск. Ту је скренуо на једини пут који води у село Коптјаки на обали Исетског језера. Пут ту пролази кроз шуму, пресецајући Пермску и Тагиљску железничку пругу. Већ је свитало када је око 15 врста од Јекатеринбурга и четири врсте пре Коптјака, у густој шуми на месту «Четворица Браће» камион скренуо лево и избио на омању шумску пољану крај низа запуштених рударских окана званих «Гањина Јама».

Ту су тела Царских Мученика истоварена, раскомадана, поливена бензином и бачена на две велике ватре. Кости су уништаване помоћу сумпорне киселине. Три дана и две ноћи убице су, уз помоћ 15 одговорних партијских комуниста специјално мобилисаних у ту сврху, радиле под непосредним руководством Јуровског, по упутствима Војкова и под надзором Голошчокина и Белобородова, који су неколико пута долазили из Јекатеринбурга у шуму.

Најзад је увече 6/19. јула све било свршено. Убице су брижљиво уништиле трагове ватри. Пепео и све што је остало од спаљених тела, бачено је у рударско окно у које је потом убачено неколико ручних граната, а земља је унаоколо прекопана и на њу набацано лишће и маховина, да се прикрију трагови злочина који је ту почињен.

У току „револуције“ убијено је много чланова породице Романових – чак њих седамнаест, међу којима царев брат Михаил, царичина сестра, царев стриц и бројни рођаци.

Тела цара, царице и три кнегиње сахрањена су 17. јула 1998. у Санкт Петербургу у саборној цркви светог Петра и Павла, тачно 80 година од масакра. Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од стране комунистичке власти. Московска Патријаршија је такође то учинила и 2000. године уврстила породицу Романов у календар Цркве.

https://facebookreporter.org/2015/07/17 ... ородице-р/
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2655
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Sveta carska porodica Romanov

Порукаод koen » 15 Нов 2016, 14:39

Последње наређење Светог Цара Николаја Другог

Последњи пут вам се обраћам многољубљена војско моја. После одрицања престола Руског у моје и у име мога сина, власт је предана привременој влади, на иницијативу руске Думе.
Нека јој Господ Бог помогне да Русију одведе на пут славе и благостања.
Нека помогне Бог и вама благословена војско, да одбраните нашу отаџбину од напада злих непријатеља. У протеклих две и по године ви сте поднели тешку војну службу, много крви је проливено и много је силних ствари урађено али ближи се час када ће Русија заједно са својим благословеним савезницима у заједничком стремљењу ка победи, сломити и последњи напад противника. Овај рат се мора завршити потпуном победом.
Ко сада размишља о миру, и ко га жели, он је издајник отаџбине и њен непријатељ. Знам да сваки частан војник има овакво мишљење.
Испуните свој дуг, заштите нашу благословену велику отаџбину, повинујте се привременој влади, слушајте Ваше старешине и схватите да је свако слабљење поретка служење непријатељу. Чврсто верујем да у Вашим срцима тече безусловна љубав према нашој великој отаџбини.
Нека вас благослови Господ Бог и нека вас Свети великомученик и победоносац Георије одведе ка победи.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2655
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Sveta carska porodica Romanov

Порукаод koen » 15 Нов 2016, 14:40

Жанна Бичевская: Святым Царственным мученикам

https://www.youtube.com/watch?v=9GwWKgtRldk
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2655
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Sveta carska porodica Romanov

Порукаод koen » 21 Мар 2017, 14:46

Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2655
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Re: Sveta carska porodica Romanov

Порукаод koen » 21 Мар 2017, 14:49

Царизам у Русији је практично срушен у недељу 26. фебруара (11. марта по новом календару) 1917. године. Тог дана је председник Думе М. В. Родзјанко из Петрограда телеграфски известио цара Николаја II да су прилике крајње озбиљне:

”У престоници је анархија. Власт је парализована”, саопштено је, између осталог, кратко и недвосмислено у телеграму.

Сутрадан, у понедељак ујутро, у устанку, који је назван Фебруарском револуцијом, учествовало је десет хиљада војника, којима се до подне придружило још петнаест хиљада, а до вечери је већ било 67.000 војника.

У следећих неколико врло бурних дана двовлашћа, који нису прошли без људских жртава, што је свему давало драматични оквир, цар Николај Романов је био суочен са неминовношћу да одступи са престола. И то је, у четвртак 2. марта (15. марта по новом календару), учинио два пута. Прво је, после разговора са официрима свога штаба, у три часа поподне изјавио да се одриче престола у корист свога сина Алексеја, спремајући се да то објави посебним манифестом. Али после разговора са А. И. Гочковим и В. В. Шуљагином, изасланицима Думе, који су због тога посебно допутовали у Псков, где се цар налазио, Николај II Романов се око десет увече одрекао престола у своје име и у име малолетног сина Алексеја, који је тада имао тринаест година, а у корист свог десет година млађег брата, великог кнеза Михаила Александровича.

Међутим, велики кнез Михаило Александрович Романов је већ сутрадан, у петак 3. марта -после непуног дана номиналног владања – одбио да ступи на престо док се о томе не донесу одговарајућа решења, а за њим су то учинили и остали чланови вишестолетне владалачке куће Романова.

Кћи краља Петра избегла бољшевички покољ

Како су, даље, у Русији текле промене добро је знано, а у њима је потоњи (једнодневни) руски цар Михаил, иако детронизиран, убијен од бољшевика у четвртак 13. јула 1918. године у Перму, а неколико дана касније, у ноћи 16/17. јула (са недеље на понедељак), због страха услед приближавања белогардејске војске, у сибирском граду Јекатеринбургу (од 1924. Свердловск), по одлуци обласног комитета бољшевика убијен је бивши цар Николај II, са сином Алексејем, осталим члановима своје уже породице и више блиских рођака који су се ту обрели са њим, међу којима је био и царев брат од стрица, велики кнез Иван Константинович Романов, зет краља Петра I Карађорђевића.
Иванова супруга Јелена, кћи краља Петра I, срећом је тада била у другом крају Русије, одакле је, уз помоћ српског посланика у Петерсбургу, др Мирослава Спалајковића, до кога је дошла преобучена као милосрдна сестра, успела да се са децом склони у Француску, где је и умрла у Кану 1962. године.

Спор у избеглиштву: да ли је Стана принцеза црногорска могла да постане царица?

Преживели Романови, а њих у изгнанству и избеглиштву није било мало, спорили су се око првенства на царски престо. Између два светска рата главни претенденти и ривали међу Романовима су били Николај Николајевич Млађи и Кирил Владимирович.

Николај Николајевич (рођен 1856) је имао надимак Млађи, да би се разликовао од оца, који се такође звао Николај Николајевич (1831-1891) са каснијим надимком Старији. Тај Николај Николајевич Старији, познат и цењен као човек чврсте руке и доследан поборник поретка, био је син руског цара Николаја И (владао 1825-1855), а млађи брат цара Александра II (владао 1855-1881). Дакле, Николај Николајевич Млађи је унук руског цара Николаја И и његова претензија на престо није без основе. Оженио се релативно касно, 12. маја 1907. вечнавши се у Јалти са принцезом Анастасијом Николајевном. Њему је то био први и једини брак, а принцези други. Принцеза је први пут била удата за Георгија Максимилијановича, принца Романовског, војводу од Лојхтенберга, с којим је имала двоје деце – сина Сергеја (1890-1974) и кћер Јелену (1892-1974), али је тај брак разведен 1906. године.
Да је којим случајем Николај Николајевич Млађи повратио престо и васпоставио монархију, руска царица би била Анастација Николајевна, у којој треба препознати Стану принцезу црногорску. Анастасија-Стана (рођена 1867. на Цетињу) на руски начин је по оцу Николи (црногорски краљ Никола И Петровић Његош) писана као Николајевна.

Но, Николај Николајевич Млађи је умро у избеглиштву 6. јануара 1929. године у Антибу, а Стана, принцеза црногорска, а потом велика руска кнегиња и несуђена царица, наџивела га је шест година. Умрла је такође у Антибу 15. новембра 1935. године.

Најближи рођак Николаја II: Владимир Карађорђевић као претендент?

Смрћу Николаја Николајевича Млађег је престао спор око првенства за руски престо. Од тада до своје смрти номинални претендент на круну Романових је био Кирил Владимирович Романов (1876-1938).

Своје право на руску круну Кирил Владимирович је заснивао на чињеници да је по мушкој линији најближи рођак убијеног цара Николаја II, који му је био брат од стрица. Наиме, Кирилов отац, велики кнез Владимир, је млађи брат цара Александра III (владао 1881-1894), а њихов отац је цар Александар II. Према томе, рачунајући по мушкој линији од цара Александра II, одиста је располагао највећим правом на престо.

Кирил Владимирович је имао две кћери, Марију и Киру, и сина Владимира.

Син Владимир је словио до смрти (25. априла 1992) као законити претендент на руски престо или , како се сам називао, глава царске куће Романових.
Иза Владимира је остала кћи Марија, рођена у Мадриду 1953. која се 1976. године удала за принца Франца Вилхелма од Пруске, од кога се после десет година развела. Како у овом браку није било деце, то, по природи ствари, право на престо могу имати и деца Владимирових сестара Марије и Кире.

Марија је имала седморо деце, а трећа по реду је принцеза Кира од Лајнингена која се удала за – принца Андреја Карађорђевића.

Краљевић Андреј са Киром има синове Владимира (р. 1964) и Димитрија (р.1965) и кћер Лавинију (р. 1962). Очито да се у овој грани потомака Романових имена Кира Кирил и Владимир преносе с колена на колено. У најужем кругу личности које могу – по линији Кирила Владимировича и његовог сина Владимира – да рачунају с правом на примате међу Романовима је и Владимир Карађорђевић.

Међутим, пошто се ова грана Романових по мушкој линији затрла, Романови су на свом скупу одржаном у Паризу 31. децембра 1992. године (дакле, у години смрти Владимира Кириловича) за свог челног предста-вника изабрали великог кнеза Николаја Романовича Романова.

Могући Николај III: праунук краља Николе

Дакле, ако би се сада у Русији васпоставила монархија, на царском трону би био Николај Романович Романов, наравно као Николај III. Овај претендент на престо, који се, истини за вољу, никад није отимао за тај положај и звање, тренутно живи у Швајцарској. Рођен је 1922. године у Антибу, где су се, умакавши бољшевичком погрому, склонили његови родитељи Роман Петрович (1896-1978) и Прасковја Димитријевна Шереметјева (1901-1980).
Дед Николајев, Петар (Пјотр) је умро млад, у двадесет и петој години (1889), али је баба знатно дуже поживела – умрла је 1951. године у Антибу и Николај ју је много волео, наследивши од ње гордост и озбиљност. Већ његов млађи брат, Димитриј, био је по нарави другачији, поготову у младости, пун ведрине и природне живости.

Њихова баба је главом Милица Николајевна, како гласи њено назвање међу Романовима, која је друга по стареству кћи црногорског краља Николе, рођена у Цетињу 1866. године.

Према томе, Николај, данашњи старешина Романова, прaунук је краља Николе Петровића Његоша. У име њихове куће, на преносу моштију краља Николе на Цетиње 1989. године био је Димитриј Романов.

Николај са супругом Свевом, грофицом Пиколели, рођеном у Фиренци, с којом се венчао у Кану 1952. године, има три кћери – Наталију, Јелисавету и Татјану, одавно већ удате, које живе у Италиљи. Брат му Димитриј, два пута жењен, нема потомства.

Близак знанац, и рођак Николаја и Димитрија, јер су сва тројица праунуци краља Николе, јесте краљевић Томислав Карађорђевић. У младости, пошто су генерацијски ближи, принчеви Димитриј (рођен 1926) и Томислав (рођен 1928) су се веома дружили, а дане њихове момачке дружбе у Риму принц Томислав је описао у својим мемоарима.

Извор: srbijuvolimo.rs / српскаисторија.вордпрес
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.