Kneginja Jelisaveta Karađorđević

Savremene i istorijske
Корисников грб
anaatanas
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 1661
Придружен: 23 Јан 2008, 17:28
Место: Beograd
Контакт:

Kneginja Jelisaveta Karađorđević

Порукаод anaatanas » 06 Мар 2011, 12:25

Divna dama koja inspiriše one koji je prepoznaju na još više otmenosti, umerenosti i hrabrosti...

Ovo su delovi sa Wkipedie:

Ona je jedina ćerka kneza Pavla Karađorđevića i kneginje Olge od Grčke i Danske. Dana 19. januara 1961. Kneginja se udala za Hauarda Oksenberga, sa kojim ima dve ćerke: Katarinu i Kristinu. Od svog prvog muža se razvela 1969. Za drugog muža, Nila Roksburga Balfora (engl. Neil Roxburgh Balfour), udala se u Londonu 23. septembra 1969. i sa njim ima sina Nikolasa (engl. Nicholas Augustus Balfour). Dana 28. februara 1987. udala se za dr Manuela Uljou Elijasa (Manuel Ulloa Elias) nekadašnjeg premijera Perua. Između dva braka kneginja je bila u vezi sa britanskim glumcem Ričardom Bertonom.
Kneginja Jelisaveta se školovala u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj i studirala istoriju lepih umetnosti u Parizu. Govori engleski, francuski, španski, italijanski i srpski jezik, a državljanka je SAD i Srbije.
www.anaatanaskovic.com
SPISATELJICA SA STILOM

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Нов 2011, 03:03

Činilo se da joj predstoji lagodan život; majka joj je bila grčka princeza Olga, otac jugoslovenski regent obrazovan u Oksfordu, princ Pavle, čovek prefinjenog ukusa. On je izgradio Beli Dvor u Beogradu u kome se kneginja Jelisaveta rodila. Jednog dana, kada su sluge koje su se o njoj starale, pod drvetom u cijem su hladu stajala njena dečija kolica, opazile roj pčela iznad njene glave, to je odmah bilo protumačeno kao znak izuzetne sreće za dete.

Ali, kada je jugoslovenska princeza Jelisaveta bila u svojoj petoj godini života, državni udar je naterao njenu porodicu da napusti princezinu rodnu grudu. Svo njihovo bogatstvo je ostalo u njoj. Vrlo malo stvari su poneli sa sobom, napustivši Jugoslaviju pred sam dolazak nacista. Ona je bila princeza rodjena u dvorcu, a posle nemilih dogadjaja postala je princeza na utrini.

“Bilo nam je dato samo četiri sata da odemo”, seća se princeza. U kućnom pritvoru Karađorđevići su se našli u Najvaziju, gde su živeli na napuštenom imanju, a kasnije u obližnjoj kućici. Njenim roditeljima je veoma teško padala izolacija i odsustvo kulture življenja na koju su bili navikli.

Ali mlada princeza je bila sazdana od čvrstog materijala i te džungle se i danas seća s toplinom. Zapravo, kada je navršila 12 godina njoj je teško pao povratak u civilizaciju – polazak u englesku školu internatskog tipa. “Mrzela sam je”, kaže ona, prisećajući se svoga ispisivanja grafita po zidovima noć pre nego je prebačena u francusku samostansku školu.

Dugo vremena je princeza Jelisaveta prkosila lokalnim političarima i međunarodnoj zajednici, koja je, smatrala je, bila okrenula leđa njenoj porodici. Ali, kada se 1987. vratila u zemlju, posle gotovo pedesetogodišnjeg odsustva, preplavilo ju je osećanje vezanosti za otadžbinu i očajanje zbog nestašica kojima su bili izloženi njeni zemljaci.

“Plakala sam celog dana; nisam mogla da spavam”, priseća se ona putovanja vozom iz Budimpešte u Beograd 1987. “Bilo je toliko uzbudljivo ponovo kročiti na tlo zemlje iz koje potičem i koja mi je bila uskraćena.”

I tako je, u pedesetoj godini, tri puta udavana, sa stanom u jednom potkrovlju na Menhetnu, princeza rešila da ustanovi dobrotvornu ustanovu – Fondaciju princeze Jelisavete, za pomoć opustošenoj zemlji.

Budući nezadovoljna da stalno boravi u Njujorku, gde inače voli da se šeta Central parkom, princeza više puta godišnje dolazi u Jugoslaviju, u kojoj često ostaje i po nekoliko meseci. Ona uručuje medicinsku pomoć, uključujući i proteze Institutu za ortopedske proteze i rehabilitaciju, gde razgovara sa invalidima. Drugom jednom prilikom ona dovodi poznate lekare, kao što je dr Vilijem Novik, izvršni direktor Međunarodne fondacije za dečije bolesti srca iz Memfisa, koji je u Beogradu u Institutu za majku i dete operisao dvadesetoro dece kojima je bio potreban složen zahvat na srcu.

“Najgore je kad ugledate patnju u čoveku”, kaže princeza Jelisaveta. “Ljudima možete dati proteze i lekove, ali ne možete im nadomestiti razorene živote. Toliko ljudi je tako puno izgubilo”. Upitana zašto lično ide umesto da samo pošalje pomoć i lekare, ona odgovara, “Moram, inače sve završi na crnoj berzi.”

Pored humanitarnog rada, Jelisaveta je takođe obuzeta potrebom da “vrati dostojanstvo” uspomeni na svoje roditelje. “Neko mi je jednom rekao da u porodici sa troje dece, ako najstarije ne nosi barjak, to mora da učini najmlađe dete,”kaže ona. “Tako sam ja postupila, naročito kada je reč o mom ocu. To je bila moja dužnost. A moja druga dužnost jeste da pokušam da pružim malo utehe i radosti narodu u Jugoslaviji.”

U srodstvu sa mnogim evropskim kraljevskim kućama princeza Jelisaveta svakim damarom isijava svoju plemenitasku ličnost, tananu i gracioznu. Majka troje dece, medju kojima je glumica Katarina Oksenberg, ona je takođe imala vrlo zanimljiv i ispunjen emotivni život. Jedan muž joj je bio premijer Perua; drugog, njujorkškog biznismena, srela je na skijanju u Austriji kada je imala 23 a on 40 godina; treći, Nil Balfur, engleski je političar. Bila je i verena za glumca Ričarda Bartona između njegova dva braka sa Elizabet Tejlor.

Njena kći, Katarina Oksenberg, prepričava dogodovštine iz glamuroznog, džetsetovskog načina života koji je vodila dok je odrastala, uključujući i preletanje preko iranske granice avionom koji je bio na redovnoj liniji za Atinu, i višenedeljnog boravka u toj zemlji. Dogodilo se i to da su tokom zamračenja majka i kći podelile skromnu večeru sa Kraljicom Majkom u svom londonskom domu.

Danas je princezi Jelisaveti moguće da se zabavlja igrajući se sa svojom devetogodišnjom unukom i da istovremeno upravlja svojom Fondacijom. Uskoro će ona ponovo otići u Jugoslaviju, gde ne boravi samo u gradovima, već takođe obilazi i opustela sela. Tamo, među seljacima, ona podnosi i takve oskudice kao što su nedostatak tekuće vode ili struje.

Ona je takođe obišla i svoju rodnu kuću, po prvi put od kako je monarhija ukinuta 1946. a imovina njene porodice konfiskovana. Tamo još uvek ima stvari kojih se seća iz detinjstva, kao što su knjige njenog oca u kožnom povezu, u biblioteci, zbirka slika među kojima su i dela Rembranta, Pusena i Kanaleta.

“Bilo je fascinantno”, kaže princeza prisećajući se obilaska svog nekadašnjeg doma, “Setila sam se čak i boja u kupatilu. Moja majka je volela puža oblara, i on je još uvek bio tu, potpuno isti, a devet ih je bilo žutih.”

Igrom sudbine, drugu iz detinjstva je uspelo da spasi nekoliko starih ploča sa negativima njene porodice koje umalo nisu stradale u nedavnom bombardovanju Beograda.

Može izgledati čudno da se uđe u zrele godine taljigajući sporednim putevima ratom opustošene zemlje, ali princeza Jelisaveta u svemu vidi samo pozitivnu stranu.

“Ako uspem da pomognem nekolicini ljudi ovde da bolje žive, onda znači da sam nešto postigla”, kaže ona. “Put do mira vodi preko kulture i čovekoljublja, a ja verujem da se to može ostvariti.”

(Džejn Ejmison)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Нов 2011, 03:19

Слика

Ulazak u kuću kneza Pavla i kneginje Olge u Parizu bio je veliki emocionalni šok za njihovu ćerku Jelisavetu Karađorđević, koja je kuću napustila kada je imala 18 godina. U roditeljsku kuću nije dolazila - živela je u Americi. Za princezu Jelisavetu bilo je to vraćanje u život koji je vodila sa roditeljima.

Kamera je zabeležila svaki detalj te kuće. Dom kneza Pavla bio je njegovo utočište nakon dugih puitešestvija po svetu, tražio je pravdu za svoju zemlju, porodicu i sebe.

U pariskoj kući princeza Jelisaveta zatekla je sve netaknuto. Sve je ostalo onako kako je zapamtila. Svoja sećanja iznosi pred kamerama. Razgleda majčine stvari, sa autorom emisije čita roditeljska pisma. Seća se svojih roditelja koji su u ovu kuću došli posle dugog izgnanstva u Africi.

Mnoga dokumenta kao i ispovest kneza Pavla koju beleži u jednoj svesci njegova žena kneginja Olga - nađeni su slučajno, zalepljeni ispod toaletnog stola u kupatilu. Ta kazivanja su prvi put objavljena 1994. godine, kada je emisija prvi put emitovana.

Ta snimljena serija je i prva autorska serija jednog novinara koja je ušla u arhiv Jugoslovenske kinoteke i tako popunila prazninu od izgnanstva porodice do 1994. godine.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=KqGCXSqzAhE&feature=player_embedded#![/youtube]
Слика